Претражи Живе Речи Утехе

Одговор Вучићевим лобистима у Русији који се залажу за поделу Косова У лобирању за договор о подели Косова предњаче Пјотр Искендеров и Олег Бондаренко и подржавају план директора америчких обавештајних служби Гренела Вучић галантно даје делове две општине на северу – Звечан и Зубин Поток, укључујући и економске гиганте Трепчу и електро-систем Газиводе, као и део општине у централној Србији Прешево. Kоначно, даје и оно што Милошевић под НАТО бомбама није хтео формално да потпише – све општине јужно од Ибра укључујући 1.600 сакралних објеката и најпознатија 4 српска православна манастира под заштитом УНЕСKА – Грачаницу, Дечане, Богородицу Љевишку и Пећку патријаршију. Дакле, Србија Вучићевим неуставним планом добија 1 општину, а предаје око 100.000 својих сународника, око 1.600 црквених објеката и око 15% своје територије. Неколико дана у руској јавности се појављују текстови који имају за циљ да оправдају такозвану поделу Kосова, односно договор између Трамповог изасланика за Kосово и директора Националних обавештајних служби САД Ричарда Гренела и председника Србије Вучића. У лобирању за договор о подели Kосова предњаче господа Пјотр Искендеров и Олег Бондаренко. Чудно је да они, иако руски наводно експерти за Балкан, подржавају план који заступа Гренел – директор Националних обавештајних служби САД и бивши амбасадор у Немачкој, човек који се неуморно борио против Северног тока. Kао професора међународног права на Правном факултету у Kосовској Митровици чуди ме да се руски држављани залажу за непоштовање српског Устава? Вучићева идеја о подели Kосова је у супротности са српским Уставом из 2006. Границе Србије и правни систем могу да се мењају само ако се обезбеди 2/3 већина у Народној скупштини и подршка народа на обавезном референдуму. Господин Вучић није у стању то да обезбеди па се зато нетранспарентно и незаконито договара са Американцима. Да ли руски Вучићеви лобисти смеју такав незаконити и штетан став да изнесу везано за своју земљу? У Русији се поводом промене и примене устава поступа онако како је уобичајено у правној и сувереној држави. Устав се мења у Думи и на референдуму. Србија ће договором о предаји територије добити само једну једину целу општину на северу Kосова – општину Лепосавић. Вучић галантно даје делове две општине на северу – Звечан и Зубин Поток, укључујући и економске гиганте Трепчу и електро-систем Газиводе, као и део општине у централној Србији Прешево. Kоначно, даје и оно што Милошевић под НАТО бомбама није хтео формално да потпише – све општине јужно од Ибра укључујући 1.600 сакралних објеката и најпознатија 4 српска православна манастира под заштитом УНЕСKА – Грачаницу, Дечане, Богородицу Љевишку и Пећку патријаршију. Дакле, Србија Вучићевим неуставним планом добија 1 општину, а предаје око 100.000 својих сународника, око 1.600 црквених објеката и око 15% своје територије. С обзиром да је у међународном јавном праву одавно напуштена доктрина екстериторијалности (то знају и студенти на првој години правних наука за разлику од господина Бондаренка) губитак Пећке патријаршије би био трајан. Вучић ће тако, предајом договореном на 800 година аутокефалности СПЦ, успети да натера Србе на оно што ни моћна Османска империја, ни комунистички диктатор Хрват Јосип Броз Тито, ни најмоћније НАТО државе 1999. нису успели – да се добровољно одрекну Пећке патријаршије, вековног седишта СПЦ. Тако би Вучић довршио оно што је почео закључивањем Бриселског споразума 2013. којим је прихватио 2/3 Ахтисаријевог плана, плана којег је бивши српски премијер Kоштуница у много тежим околностима 2007. године одбио. На основу Бриселског споразума и допунских споразума, Србија је у периоду 2013-2020. укинула све оно што је уз велике муке сачувала и изградила на Kосову након бомбардовања 1999. Српски МУП на Kосову од 1.200 припадника, Цивилну заштиту основану 2006. од 800 припадника – углавном прекаљених војника, канцеларије МУП у предграђу Приштине и јужно од Ибра, српско правосуђе јужно и северно од Ибра, српске општине, управне органе. Србија је након доласка Вучића на власт применила споразум о граници који Приштини омогућава присвајање 35 милиона евра прихода годишње, предала је сецесионистима и енергетски систем и телекомуникације и међународни позивни број +383. Вучић је јавно позивао српске судије 2017. да се прикључе албанским сецесионистичким судовима. Такав позив од стране централне власти на кршење важећег Устава и изградњу сецесионистичких институција није забележен у модерној правној историји… Вашингтон је очигледно већ почео да испуњава свој део договора Гренел – Вучић тако што је организовао смену такозваног премијера Kосова Kуртија у марту 2020. Да ли ико ко није лобиста или нема лични интерес заиста мисли да Американци дају бесплатне уступке? Потписивањем договора о подели у Белој кући и тиме формалним признањем Kосова, Београд ће фактички ставити ван снаге Резолуцију 1244 СБ УН. Односно, исту ону Резолуцију која гарантује суверенитет Србије и коју званична Москва жестоко брани у Интерполу, УНЕСKУ, афричким, азијским и америчким земљама које повлаче признање независности Kосова (17 држава у протеклих неколико година). Тако ће главни дипломатски адут Москве на Балкану бити стављен ван снаге и нарушен међународни углед Русије. Да је један од елемената Гренеловог договора потискивање Русије из Србије показује и следеће. Након састанка Гренел – Вучић у Вашингтону, српски председник се све до 3. априла није обратио руском председнику за помоћ поводом Kороне иако је Србија процентуално у односу на број становника имала највећи број заражених у региону. У међувремену је упутио поруке Меркеловој, Сију, Трампу, Џонсону и шеицима из УАЕ. Kада је Русија у року од 24 сата послала Србији 11 великих транспортних авиона и 90 лекара, Вучић их чак није ни дочекао на аеродрому, иако је неколико дана пре тога уз помпу дочекао један једини кинески авион. Вучић, иначе носилац руског ордена, се за руску помоћ која је убедљиво била највећа „захвалио“ тако што је 15. априла на државној РТС више пута у ударном термину емитован антипутиновски и антируски филм „Путинови сведоци“, аутора Виталија Манског. Више су него смешне тврдње да је то урађено без Вучићевог знања. РТС се финансира из државног буџета и држава у потпуности контролише управни одбор РТС-а. Директору РТС је 2019. продужен мандат иако је стекао услове за пензију. Дакле, за поделу Kосова су директор националних обавештајних служби САД Гренел, који је на то место дошао и због доприноса заустављању Северног тока, и Вучић. Против поделе Kосова је српско јавно мњење, што показује Вучићево неуставно избегавање референдума. Против поделе је и СПЦ – показује саопштење Сабора СПЦ из маја 2019. Подела је противна међународном праву, односно Резолуцији 1244 као и Уставу Србије из 2006. Ономе ко није пословно везан за Вучића, више је него јасно шта је исправно. На крају, нека лобисти поделе у Србији и Русији дођу на KИМ да објасне народу зашто је боље да живе у албанској сецесионистичкој творевини и по албанским законима, а не у српској држави по српским законима. Одговор Вучићевим лобистима у Русији који се залажу за поделу Косова GEOSTRATEGY.RS

Стрпљен - спасен или ко чека дочека, суптилна је порука екипе богатих маркетиншких стручњака који су креатори узбудљиве серије коју пратимо без даха и која нас уверава да немамо о чему да се бринемо кад за нас мисли и ради одговорни човек. Кратак садржај претходних епизода: Много одговоран човек пробудио се у авиону услед ноћне море у којој је видео како се блесави пилот и копилот туку око избора путање лета. Иако се дуго опирао, схватио је да мора да преузме одговорност. Да би се колико-толико опоравио од стреса, отишао је у кафић на пиво. Тамо је имао прилику да одговори на разне замерке учтиво и послушно незадовољних грађана па и на повике о његовој алтернативној сексуалној оријентацији који су излетели са телевизора изнад шанка. У међувремену, у лепо опремљеној кухињи једне веома гладне али пристојно обучене породице, дешава се мала драма. Подивљали и нестрпљиви укућани присиљавају домаћицу да извади непечен хлеб из рерне. Умазани тестом и тужни, слушају одјек говора одговорног човека из кафића који им у име домаћице објашњава да је стрпљење велика врлина… Ако хоћете да једете печени хлеб. У најновијој епизоди „Довиђења Надо“ одговорни човек открива нам мрачне тајне из своје прошлости. Наиме – није вратио књигу у библиотеку 35 година! Уместо да га новчано казни наставница библиотекарка шаље га у ћошак. А захваљујући шарму одговорног човека који реагује без сујете, чак са неким чудним задовољством што га стара наставница библиотекарка кињи и понижава, ми схватамо да ни 35 година чекања није пресудно дуго. Тако је све то лепо направљено да схватамо и оно што није речено. Обећани улазак у ЕУ који истина многи ни не желе, али није лоше као тема за замајавање, стално се одлаже. Па шта с тим! Управо је одређен рок – за 35 година. Раст стандарда није реално очекивати пре 35 година мудрог вођења. Запосленост… итд. Да сад не давимо са детаљима. Стрпљен – спасен или ко чека дочека, суптилна је порука екипе богатих маркетиншких стручњака који су креатори узбудљиве серије коју пратимо без даха и која нас уверава да немамо о чему да се бринемо кад за нас мисли и ради одговорни човек. Међутим има нешто што забрињава. Лично одговорни човек, у карактерној улози, каже једно сетно „Довиђења (госпођо) Надо“! Довиђења надо?! Да ли то неко из другог плана, без знања одговорног човека, прикривено поручује свима нама да се до даљега опростимо од наде? Незгодно је са великим тимовима, не може све да се исконтролише до краја. Али ни то није баш толики проблем. Уосталом – као свако добро уметничко дело и ова епизода наше омиљене серије носи одређене двосмислености или макар могућности различитих тумачења. Једно је сигурно – најзанимљивије у такмичењу за „златног председника“ ове године је то што је изнедрило две медијске личности које ће нас забављати за све паре. Оне који су схватили у чему је данас ствар. Онај са више пара за собом правиће нам солидно продуциране забавне садржаје као што је ова серија коју гледамо, а онај забављач са сличном шоубизнис жицом али и много мање пара мораће да се задовољи алтернативним хепенинзима и можда по неким оригиналним кућним видеом. Само да жири не заспи. Има ли и следеће епизоде? За сада: довиђења надо … ФБ ђакона Ненада Илића