Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'србије'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Мушки хор "Источник" одржаће концерт у Дому Војске Србије (Браће Југовића 19) 26. јануара са почетком у 19 часова. Тим поводом, у оквиру Јутарњег програма Радија Слово љубве, говорио је Милутин Јоцић, диригент мушког хора "Источник". Милутин Јоцић На програму су дела српских и руских композитора попут Мокрањца, Архангелског и Рахмањинова. Улаз је слободан. Извор: Радио Слово љубве
  2. Војска Србије | Званични веб-сајт Војске Србије WWW.VS.RS Војска Србије брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу с Уставом, законом и принципима међународног права...
  3. Уместо да са најбољим колегама из региона оде на путовање у Холандију, Борко Петровић, радио је тешке физичке послове. Средио је кабинет енглеског језика у параћинској Гимназији и тако још једном изненадио ђаке који имају срећу да им предаје најбољи наставник на свету. Ми смо систем, промена почиње изнутра, поручује. „Тражио сам поново снагу. Жалосни догађаји из маја натерали су ме да се ресетујем, да се поново нађем, да кренем из почетка. Лоше смо завршили прошлу школску годину, била је као прекинут филм, нисмо видели крај, ни шта се десило. Оставили незавршен посао“, додаје Петровић у разговору за Спутњик. Коментаришући реченицу која се најчешће могла чути после трагедије у Рибникару и Младеновцу, најбољи наставник на свету каже да је алергичан и на саму реч „систем“ и критике система, јер се, каже, многи крију иза те речи, зато што не желе да дају више од себе. „Лакше је признати да нешто није у вашој моћи, одустати у старту, рећи, ја то не могу, нисам плаћен. Ајде да покушамо да будемо најбољи што можемо и да урадимо нешто. Ко је систем? Ако се ми договоримо нешто у једној школи, у активу страних језика, па ми смо систем! У тој школи, у граду и у држави. Ко нама може да нареди, један човек, макар био министар, председник владе, државе, да ти нареди како ћеш да радиш свој посао, у својој учионици“, каже. Пушта да га генерација води Петровић додаје да има пуну слободу да ради са ђацима како мисли да је најбоље. Испоставило се да његов систем и јесте најбољи. Овај професор енглеског језика и књижевности из Параћина ради у основној школи "Стеван Јаковљевић" и Параћинској Гимназији. Јавност је за њега први пут чула 2017. године, када га је Удружење "Живојин Мишић" из Београда прогласило за наједукатора Србије. Затим је постао "Најбољи едукатор Балкана", да би, као најбољи од најбољих, међу колегама са свих континената у Њу Делхију, добио и титулу која то потврђује, "Најбољи наставник света". Каже да наше образовање деценијама плови немирним водама, проблеми су велики свуда, али су и велики у породицама које своју децу шаљу у школу, ту он наступа. Најважније је да се не понављате Најбољи наставник на свету додаје да је важно ухватити ђаке у тренуцима инспирације, креативности, бриљантности, да виде колико су величанствени, не само ђаци, већ људска бића. Он не прича о емпатији, показује је на делу, а награде су, каже, само крајњи резултат његове адаптације на потребе деце. "Негде је у одељењу 30 ученика, треба пуно енергије, треба је каналисати, знаш тачно ко су харамбаше, упослиш их. Негде треба групни рад, негде индивидуално, дам њима да предају, некад укључим колегу или учимо скајпом. Неко више реагује на аудио – визуелно, неко воли презентације, неко воли да му доведем госта на час. Учланим их и у групу са ђацима који су далеко, на неком континенту, па ћаскамо на разне теме. Понекад и одемо негде у посету. Поента је – да се не понављам! То сталном причам колегама, не понављати се, то је кључ". Ни једној генерацији коју сам до сада имао нисам приступио на исти начин, нити сам имао исти критеријум, нити сам им правио исте тестове и презентације. Многе колеге воле да чувају своје белешке и свеске, уџбенике. Он се уџбеника лишио 2014. уопште их не користи. Колеге се чуде, тестове даје деци да носе кући. И деца се чуде. "Кажем, они вам не дају зато што дају исте тестове већ годинама, па не желе да друге генерације виде. Мрзи их да праве нове тестове и да се прилагођавају. Мени то ништа не значи, ја ћу следеће године дати сасвим други тест, јер ће та генерација бити скроз другачија од вас". Средио кабинет и у Основној школи Петровић додаје да је ово лепо чути, али да је и много тешко, он сваког дана по неколико сати код куће спрема часове за сутра. Тражи изворе, спрема квизове, оставља им линкове, јер најчешће, кад се већ упознају, знају шта их чека сутра на часу енглеског језика. А понекад су то и караоке. Ђаци воле да певају, а уз то и уче језик. То није све, касније сами и компонују. У обнову кабинета у Гимназији уложио је средства од награде коју је добио за најбољег едукатора Србије, 300 евра, али је сакупљао и донације. Променио је све, бацио стари етисон пун гриња, ставио ламинат, поставио плочице око прозора како више не би улазила киша. Кабинет је после 20 година окречен, офарбани радијатори. "Опрему сам донирао пре неколико година, купио сам пројектор, лаптоп, звучнике, штампач, све што је требало да би смо унапредили, дигитализовали наставу у средњој школи. А прво сам средио кабинет у основној, пре осам година, тај чувени Самсунг дигитални кабинет. Онда сам дошао у ову школу којој је требала моја помоћ". Промене долазе изнутра Додаје да верује да промене долазе изнутра, али и да многе колеге не би радиле више да су им плате и пет пута веће, јер је за његов посао потребна унутрашња инспирација, а ту новац не игра. Њега посао покреће, радио би, додаје, и за много мање пара. На доделу награде Најбољи наставник света путовао је у Индију о свом трошку. На Крстовдан, Дан општине, добио је златну плакету као Заслужни грађанин Параћина коју прати и новчана награда. Локална самоуправа препознала је колико је важан за будућност овог града и Србије. Позван је поново у Индију на светски скуп едукатора, у новембру прима још једну награду. Општина ће му помоћи да оде. https://sputnikportal.rs/20231001/ovo-je-njegova-prica-najbolji-nastavnik-na-svetu-dolazi-iz-srbije-i-otkriva-sta-je---kljuc-1161892516.html
  4. Тенисер Ненад Зимоњић изјавио је данас да је Новак Ђоковић највећи амбасадор Србије који је представља на најбољи могући начин и додао да Ђоковић стално жели да напредује и као играч и спортиста, али и као особа, због чега је он управо ту где јесте. „Ја кажем људи се навикну на лепе ствари много брзо и једноставно ово што Новак постиже и што ради је несхватљиво. Некадашњи тенисери попут великих легенди, да ли су то Мекенро или Конорс, нико није био овако константан на великим турнирима и све те податке које читамо, колико пута је одиграо полуфинала, колико финала, колики је број недеља на првом месту, то је невероватно на које је границе он то подигао”, рекао је он у емисији „Уранак” на К1 телевизији. Истакао је да Ђоковић од своје 16. године путује са физиотерапеутом, тренером и кондиционим тренером и да су управо та посвећеност и тај труд свих година, кључни за његов успех и оно што га чини невероватним. Како је објаснио, играти против Данила Медведева, кога је Ђоковић победио ноћас у финалу Ју-Ес опена, је изузетно тешко зато што он игра без ротације, лопта остаје јако ниско поготово са бекхенд стране и мора ногама још више да се ради. „Онда се десило оно што смо видели на Роланд Гаросу после два сета са Алкаразом који је физички стварно невероватан, а то су грчеви и није могао више да се састави. Овде је Медведев након другог сета имао проблема са физиом, Новак то није ни приметио јер је у то време отишао да се превуче, али говоримо о његовој разноврсности, прилагодљивости, о томе да је комплетнији играч од медведева који је у пуној снази, неко ко може да трчи колико год и неко ко је врло сличан Новаку”, рекао је он, јавља Танјуг. Зимоњић је поручио свим љубитељима спорта да је спортистима теже када изгубе финале или кад играју за репрезентацију, зато су онолике емоције присутне, и да је тада потребна само велика подршка од свих, првенствено од медија, и фокус на онима који су играли и који су издвојили своје време и посветили се максимално. https://www.politika.rs/scc/clanak/570954/Sport/Tenis/Zimonjic-Novak-Dokovic-je-nas-najveci-ambasador
  5. Актуелна изложба Историјског музеја Србије под називом “Чекајући сталну поставку” од ове недјеље је богатија за недавно откупљени оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине ХII вијека, као и реконструкције жезла цара Душана и жезла царице Јелене, које је по узору на фреске из манастира Лесново, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима, израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица. “Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима, али и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила I Војислављевића, краљице Симониде, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су тренутно у процесу израде”, наводи се у саопштењу Музеја. У години обиљежавања пуних шест деценија од оснивања, Историјски музеј Србије је изложбом „Чекајући сталну поставку” пред посјетиоце изнио највредније предмете из заоставштине двије нововјековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић, који се чувају у збиркама Музеја. Изложба је конципирана тако да пружи увид у поједине цијелине будуће сталне поставке: у централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, док је у остатку простора представљен период преднемањићких и немањићких владара, као и период српске Деспотовине. https://mitropolija.com/2023/07/13/pecat-stefana-nemanje-izlozen-u-istorijskom-muzeju-srbije/
  6. Кад се срца споје – настане ерупција. Или није народ без разлога изумео: “Подељена туга – два пута је мања, подељена срећа – два пута је већа.” Управо те лекције, веровали или не, могу да се уче од најмлађих чланова СКД “Извор” који делују при парохији Св. Саве у париској улици Симплон. У просторијама при цркви та деца похађају допунску школу, у пространој свечаној сали одржавају пробе фолколора, групног етно-певања и рецитовања, а веома често литургијска и вечерња богослужења означе увод или завршницу тих младалачких окупљања. При томе им је свештенство као родитељство. Здрава је то средина која траје и трајаће. – Четрнаести пут у сарадњи са манастиром Високи Дечани организујемо хуманитарну акцију “Срцем за срце Србије”, прикупљамо помоћ коју током летњих одмора директно уручујемо онима којима је најпотребније – изговара Дубравка Стијовић, млада челница СКД “Извор”, која, судећи по аплаузима којим је награђују, своју улогу обавља марљиво, савесно, корисно и срчано. Овогодишња завршна акција “Срцем за срце Србије” (после прикупљања новца током божићних и васкршњих празника) одржана је у театру “Жан Дам”, смештеном, које случајности, у срцу Париза. – Вечерас смо од продаје улазница и донација прикупили 3.500 евра, а још 500 имамо са божићних и ускршњих штандова. Све је за децу на Косову и Метохији. Ми сваке године прикупимо 6.000 евра и сада смо отворили посебан рачун на адреси: https://www.leetchi.com/fr/c/srcem-za-srce-srbije-2023-5436927 на који људи добре воље могу да донирају средства и помогну нам да скупимо и додатних 2.000 евра – каже љупка председница Дубравка. А деца играла, певала и свирала, накрцала трочасовни програм, пресвлачили се, обавезни опанчићи, ткани појасеви, везене кецеље и прслуци, на прсима дукати, на глави шајкаче, рундаве шубаре и разнобојне мараме, у коси цветак и венчић и, наравно, од свакога за свакога – широки осмех. У гардеробама ужурбаност, нашминкати, уплести, увезати, обмотати. Јелица Глишић сређује Јовану Мутавџић, пријављују да су из Горњег Милановца и Краљева и да тамо све воле. Зрењанинка Милица Радулов сажима: – Фолклор обожавам. И поче програм као прича о матици. Деца из Париза играју за децу на Косову и Метохији. Сви савршени, па се поставља питање кад су стигли да науче све кореографије и песме, шта им је помогло да све памте и да им сви сплетови кола буду блиски као “Оче наш”? Деца на сцени театра изводе “Шопске игре”, игре из Бујановца, околине Вардара, Лесковца, Пирота, сви у “наше коло шарено”. Дланови се усијали, пљешће свој своме и свако свакоме. На ред долазе Маја Петровић (саксофон) и Анђелина Максимовић (виолина), па поносни гуслар Марко Матић, а учитељица Соња Вуковић стиже право из Осојана у Метохији и прича о тамошњој школи. – Све је спаљено, обнављамо уз помоћ Пећке патријаршије, деца су изолована у свом гету… Тужно, много тужно – казује Соња. Завијорила се и српска тробојка, а хорски грми: “Ој, Косово, Косово, земљо моја вољена” и “Не дамо те Косово, увијек наше било”. Завршница је обојена захвалношћу свима, понајвише родитељима и вођама група, букети цвеће су за Дубравку, Тину, Ацу, Зокија, Јелицу, Наташу, Анђелу, све раздрагано и дирљиво уз поруку: “Косово, поздрављамо те и, памти, много те волимо.” Тако је било, тако ће се и препричавати, па ће се и знати да ко има срце – дели га и множи. Песма и сузе У режији програма осмишљено да се на сцени, наизменично на платну пројектују снимци из основних школа са Космета: “Јанко Јовичевић” Гораждевац, “Радош Тошић” Осојане и “Милун Јајкшић” Бања, чији ђаци рецитују родољубиву и носталгичну поезију, певају из душе “Христе Боже, одлазимо да се вратимо” или “Не може ми нико забранити да се смејем и певам” и успевају да код публике сузама оросе образе. Кошаркаш са шајкачом Матео Мене је петнаестогодишњак, висок 200 центиметара, вршњаке за главу надвисио. Сазнали смо како мајсторски плете ногама у опанцима, тако је хитар и вешт у кошаркашким патикама. Овако се исповеда: – У Извору ми је лепше него у диску. Овде је са мном у фолклору и моја сестрица Лена (12), а у публици су мама Наташа и тата Жан-Жак. Једнако ми је лепо и у кошарци, у клубу Парис баскетбол из 13. париског арондисмана. Питамо га за Јокића, а он само каже: “Ух”! Добродошлица На улазу у театар, са “небодер” погачом и зделицом соли, публику дочекују млађане Маја Петровић и Анђела Ковач. – Чувамо традицију. Овакве добродошлице нас подсећају на Србе из далека који нам недостају. Зато учимо песме и кола, тако им показујемо колико на њих мислимо и да нису заборављени – углас мудрује тандем Изворових лепотица. Предаја помоћи у Високим Дечанима За столом до Маје и Анђеле, на којем доминирају огромно црвено срце и букети божура, радиле су благајнице Кристина Стевановић и Јелена Анђелковић, па разјашњавају: – У манастиру Високи Дечани, 6. августа, представници Извора ће предати новчану помоћ. https://mitropolija.com/2023/06/22/sva-srca-za-srce-srbije/
  7. Новак Ђоковић је одавно ушао у анале светског тениса, а у недељу, 11. јуна у Паризу је угравирао 23. гренд слем титулу за тениску вечност. Тениски ветеран (36) је у финалу Ролан Гароса победио борбеног Норвежанина Каспера Руда 3:0 у сетовима (7:6, 6:3, 7:5) и освојио трећу титулу на Отвореном првенству Француске. Ђоковић је уједно постао и најстарији освајач Ролан Гароса свих времена. Ђоковић се са 23. гренд слем титулом издвојио на врху листе вечитих шампиона - Рафаел Надал има једну мање, а Роџер Федерер је остао на 20. Од понедељка, Ђоковић ће поново бити светски број један. „Ма тако је, бре! Идемооо!", написао је на камери поред терена Ђоковић после тријумфа. Каспер Руд (24) није ни био рођен када је Ђоковић, када му је било само четири године, почео да тренира тенис, а Норвежанин је имао тек 10 година када је Србин освојио први гренд слем.Било је ово Ђоковићево 34. финале у гренд слем - највећим турнирима на свету - а Рудово треће, друго узастопно на Ролан Гаросу, а прошле године изгубио је од Рафаела Надала.Норвежанин за сада не успева да крунише добру игру титулом на неком од највећих светских турнира.Није ово био најбољи меч Ђоковића у неком гренд слем финалу, али је још једном показао да уме да одговори на притисак, да се извуче из готово немогуће ситуације и да потврди да јесте велики шампион. У тренерци на којој је већ био исписан број 23, Ђоковић је на француском језику рекао публици да је ово невероватан и посебан тренутак у његовој каријери. „Можда је коинциденција што сам 23. титулу освојио баш у Паризу, овај турнир је увек био најтежи за мене и зато сам оволико емотиван и зато ми много значи", рекао је Ђоковић, захваливши се публици и у шали обећао да ће наћи професора француског језика. Одао је признање Касперу Руду, називајући га једном од најбољих личности међу играчима и тренерима. „Сви те воле и цене са великим разлогом", рекао је обративши се Руду, додајући да је то „веома важно у данашњем свету". Ђоковић је пожелео Руду да побеђује увек. „Осим против мене", додао је Ђоковић уз осмех. Посебно се захвалио породици и тиму, а камера је поново зумирала Горана Иванишевића, његовог главног тренера. „Ви људи, не знам шта да вам кажем, знате кроз шта смо прошли, кроз муке и недаће, знате колико могу да будем незгодан, хвала вам за стрпљење и толеранцију. Веома ценим што сте моја стена, моја подршка", рекао је Ђоковић. Поручио је младим људима да следе снове и подсетио да је имао само седам година када је сањао да осваја Вимблдон. „Веруј у будућност, узми ствар у своје руке, створи је", порука је најбољег тенисера света, кога су са трибина поздравиле и велике фудбалске звезде попут Златана Ибрахимовића, Килијана Мбапеа, Оливијеа Жируа, као и најбољи играч америчког фудбала Том Брејди. https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-65871777
  8. Јубиларна, 10. по реду Спортска манифестација Удружења Света Србија биће одржана у недељу, 11. јуна, на спортским теренима Аде Циганлије (са десне стране од кружног тока), а почеће у 9 часова Светом Литургијом коју ће са благословом Патријарха српског, служити викарни Епископ новобрдски г. Иларион, најавио је за "Слово љубве" председник удружења "Свети Срб и ја" г. Димитрије Стикић. Током претходних девет година, укупно, више од 200.000 посетилаца је прошло кроз овај спортско-духовно-културни програм који је бесплатан за све учеснике, а захваљујући великом интересовању читавих породица, поготово деце, ово јубиларно сабрање носи слоган управо њима посвећен, са жељом да сви будемо као они: "Ми смо десетка!". Значајно је поменути да је 10. по реду Сабрање проширило свој Међународни карактер јер ће се међу децом и младим спортистима наћи и њихови вршњаци из Федерације БиХ, Републике Хрватске, Републике Српске, Црне Горе, Републике Северне Македоније, Грузије и Грчке. Као и свих претходних година, за све посетиоце су, осим спортских, културних и образовних садржаја, припремљени и поклони - мајице, сладоледи, балони и увек најпосећенија трпеза љубави на Ади Циганлији - војнички пасуљ. Изводи из разговора са г. Димитријем о Сабрању на Ади: ЦЕО РАЗГОВОР са г. Димитријем Стикићем о 10. Спортском сабрању Свете Србије на Ади (емисија "Епархија инфо", 9. јун 2023) Пријатељи манифестације су: Компанија ”Телеком Србија” и Банка ”Поштанска штедионица”, а партнер и званична вода Сабрања је ”Вода Вода”. Сабрање су између осталих подржали и: Министарство омладине и спорта, Канцеларија за Косово и Метохију, Канцеларија за Дијаспору, Град Београд, , Градска општина Чукарица, Градска општина Палилула, ГСП ”Београд”, ЈП ”Ада Циганлија”, Општина Стара Пазова, Верско добротворно старатељство АЕМ-а, Београдски сајам, Војска Србије, Министарство унутрашљих послова Србије, Црвени крст Србије, Горска служба спасавања, Савез извиђача Србије, Саобраћајни институт ”ЦИП”, Српско витешко борење ”Свибор”, Елексроисток изградња, Српски атлетски савез, Спортски савез Србије, Рукоменти савез Србије и Београда, Одбојкашку савез Србије и Београда, Фудбалски савез Србије, Спортски савез Београда, Спортско удружење ”Богатић”, Крфско удружење грчко-српског пријатељства, Митрополија Крфа и Дијапоснких остврва, Град Крф, ФК ”Керкира”, Тениска академија ”Богдан Обрадовић”, Спортски савез особа са инвалидитетом Београд, Текбол Нови Београд, Нелкстгрупа, ”Дамар рекордс”, ”Нектар”, ”Бамби”, ”Лидо”, ”Прехрана д.о.о.” Пожега, Компанија ”Имлек”, Компанија ”Фриком”, Компанија ”Фронери”, Компанија ”Адок”, ”Стровбери енерџи”, ”Интегралтехник”, Падел клуб ”Брос”, ”ЦМИК Колибри”, Туристичка агенција ”Тамо далеко”, Српска радња ”Крф”, ”Баштина Балкана”, Фондација ”Даница Грујичић”, Тв ”Храм”, Радио ”Слово љубве”, Тв ”К1”, Тв ”Прва”, Курир, РТВ ”Студио Б” и многи други. Извор: Радио Слово љубве
  9. „Proruska propaganda Srbiju sve više udaljava od Evrope“ „Mene prijateljstvo Srba i Nemačke na ekonomskom planu ne brine, ali od raspoloženja stanovništva i spoljne politike zemlje me boli glava“, kaže za list „Velt“ izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin. https://p.dw.com/p/4RLm8 Povodom nedavnog produžavanja mandata nemačkog Bundesvera na Kosovu, list Velt objavljuje intervju sa Manuelom Saracinom. Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan govorio je o dijalogu Beograda i Prištine, o situaciji u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, ali pre svega o uticaju Rusije u regionu. Rusija na Balkanu kao „Šredingerova mačka“ „Možda još nema dogovora između dve strane (oko Zajednice srpskih opština), ali sada barem po prvi put postoje koncepti na stolu o tome kako bi srpski interesi s jedne i sposobnost Kosova da deluje kao država s druge strane, mogli da se pomire. Do sada je to uvek bila samo teorijska rasprava“, kaže Saracin izražavajući ujedno nadu da, „ako uspemo da uđemo u pozitivan proces i izgradimo međusobno poverenje, onda možemo da stignemo veoma daleko.“ Odgovarajući na pitanje o uticaju Moskve, nemački izaslanik kaže: „Relativno je jasno da Rusija nema interesa za mirno rešenje, ali ne da bi podržala Srbiju, već da bi Evropsku uniju zaokupila sukobom i podrila evropsku budućnost Zapadnog Balkana.“ -pročitajte još: Da li će Berlin prihvatiti „promenu paradigme“ na Balkanu? Saracin pritom naglašava bi trebalo biti oprezan s procenama: „S jedne strane, čujemo da ruski uticaj, posebno u Severnoj Mitrovici, sada dolazi direktno iz Moskve, odnosno više ne preko trećih lica. S druge, to može biti i dobar izgovor za srpsku vladu, jer ona može da kaže: ’Mi nemamo ništa s tim, to su Rusi’. To pomalo liči na Šredingerovu mačku: Rusija jeste unutra, ali koliko, ili koliko malo, to ne možete da dokažete.“ Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel SaracinFoto: Anila Shuka/DW Na konstataciju novinarke da se „EU već dugo udvara Srbiji, posebno od početka rata u Ukrajini“ i pitanje „zašto onda ta država ne može da se obaveže na Evropsku uniju“, Saracin odgovara: „Zato što i dalje imamo problem s tim što mnogi politički akteri čekaju i žele da donesu strateške odluke tek kada budu znali kako će se rat u Ukrajini završiti. Mislim da je to pogrešan put, smatram da je sada vreme da stanemo zajedno i nedvosmisleno se posvetimo zapadnim vrednostima, i to što je pre moguće.“ Glavobolja „Mene prijateljstvo Srba i Nemačke na ekonomskom planu ne brine“, kaže Saracin, „svi u Srbiji znaju gde će zemlji biti bolje u budućnosti. Ali, od raspoloženja stanovništva i spoljne politike zemlje me boli glava. Tamo ima toliko proruske propagande koja Srbiju sve više udaljava od Evrope.“ Na primedbu novinarke da se „prijateljstvo s Rusijom može iskoristiti i da se dođe u bolju pregovaračku poziciju“, izaslanik nemačke vlade odgovara da se ne može isključiti da se i to čini, ali, kaže, „ja bih ozbiljno shvatio ono što se dešava u srpskom društvu. To primećujem u izveštavanju u mnogim značajnim srpskim medijima i koliko se tu neistina plasira. Istovremeno, još uvek nedostaje empatije za narod Ukrajine, i to iako znam da srpski narod odlično ume da saoseća.“ „Pružamo ruku našim partnerima u Srbiji“, kaže Saracin, „ali sada očekujemo jasnu posvećenost Evropi, evropskim vrednostima, Ohridskom sporazumu.“ Šta očekuje od izbora u Crnoj Gori? Odgovarajući na pitanje o, kako je novinarka navela, „spektakularnoj promeni vlasti posle 36 godina“ u Crnoj Gori, gde je „aktuelni predsednik Milo Đukanović izgubio od svog proevropskog konkurenta Jakova Milatovića“, Saracin kaže da se nada da će predstojeći parlamentarni izbori „okupiti stabilnu i proevropsku većinu u vladi, s kojom se Crna Gora može vratiti na kurs reformi u skladu sa EU.“ „Taj kurs reformi je“, smatra, „izgubljen u previranjima proteklih nekoliko godina.“ Novi predsednik Crne Gore Jakov MilatovićFoto: Savo Prelevic/AFP „Milatović je barem“, kako kaže novinarka Velta, „rekao da će priznati granice Kosova i da neće negirati masakr u Srebrenici, što se ne može reći za svakog političara na Balkanu. Govorim o Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske i još jednom prijatelju Vladimira Putina.“ „Da“, kaže Saracin, „Rusija je poslednjih godina mnogo investirala u određene ličnosti na Balkanu.“ Da li podržava poteze visokog predstavnika u BiH? Osvrnuvši se dalje na situaciju u Bosni i Hercegovini, novinarka podseća da je visoki predstavnik Kristijan Šmit nedavno „odozgo naredio formiranje vlade“, jer nije bilo moguće formirati koaliciju. „Umesto da se pozabavi istinskom reformom izbornog sistema, za koji se veruje da je najkomplikovaniji na svetu, on je samo napravio još veći haos“, ocenjuje novinarka, a Saracin odgovara: „Mnogo razgovaramo sa njim, a i blisko sarađujemo, ali on deluje nezavisno kada koristi svoja ovlašćenja. A činjenica da je većina u parlamentu Federacije, nakon višegodišnjeg zastoja, uspela da se usaglasi o ponovnom formiranju vlade, za početak je ohrabrujući znak.“ A na pitanje da li to znači da Berlin podržava Šmitove odluke, Saracin odgovara: „Gospodin Šmit bi želeo da BiH, a pre svega bošnjačko-hrvatska Federacija, postanu delotvorniji. A mi želimo da njegove odluke doprinesu da se to i postigne. Mislim da bi bio važan signal ako bi BiH konačno bila u stanju da se realno ostvari na takav proevropski način. A ako reforme ponovo ne bi napredovale, to bi naravno bio loš znak. Lopta je na terenu i sada je sve na igračima – kako na nacionalnom, tako i na entitetskim nivoima.“ Visoki predstavnik u BiH Kristijan ŠmitFoto: Elman Omic/AA/picture alliance Uticaj Kine? Za kraj, nemački izaslanik je govorio i o uticaju Kine, ocenivši da Peking „veoma dobro razume zašto je Zapadni Balkan od strateškog značaja u Evropi.“ „Možda bi toga i u Nemačkoj trebalo češće da budemo svesni i da pogledamo malo geografsku kartu. Šest zemalja Zapadnog Balkana su u sredini Evrope i po mnogo čemu su nam veoma bliske. Zato smo mi kao savezna vlada toliko posvećeni tom regionu“, kaže Saracin. „Čvrsto sam uveren“, dodaje, „da Kina nije zainteresovana za taj region zbog Zapadnog Balkana, već zbog njegovog strateškog položaja i njegovih izgleda za članstvo u Uniji. Zato mi konačno moramo da pokrenemo debatu o tome kako da te zemlje, čim ispune uslove, što brže uđu u Evropsku uniju.“ Priredio: I. Đerković Извор: „Proruska propaganda Srbiju sve više udaljava od Evrope“ WWW.DW.COM „Mene prijateljstvo Srba i Nemačke na ekonomskom planu ne brine, ali od raspoloženja stanovništva i...
  10. Република Србија тренутно има укупно 6.647.003 грађана, од којих су 5.360.239 Срби (80,64 одсто), наводи се у коначним резултатима Пописа становништва, домаћинства и станова 2022. године. У Републици Србији живи 3.231.978 мушкараца (48,6 одсто) и 3.415.025 жена (51,4 одсто). У односу на попис из 2011. године, број становника Републике Србије се смањио за 539.859, наводи се у Књизи 1 о броју становника РС по полу и изјашњавању на питање о националној припадности, којом Републички завод за статистику почиње објављивање коначних резултата Пописа. Објављени коначни резултати Пописа о родној и националној припадности становника Србије RT.RS Република Србија тренутно има укупно 6.647.003 грађана, од којих су 3.231.978 мушкарци (48,6 одсто) и 3.415.025 жене (51,4 одсто). После Срба, најзаступљеније групе су...
  11. Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина свечано су данас, 97. децембра 2022. године, отворили традиционални Божићни базар рукотворина жена избеглица и деце са тешкоћама у интелектуалном развоју у "Меркатор" центру у Београду. Укупан приход од продаје рукотворина намењен је помоћи овим угроженим групама, каже се у саопштењу из Белог двора. Базар ће бити отворен данас до 22:00 часа и сутра, у четвртак 8. децембра 2022. године од 10:00 до 22:00 часа, а на овогодишњем Базару учествује више од 30 излагача. Принцеза Катарина и њена Фондација преко 20 година подстичу рад ових изузетних жена, које продајом својих прелепих рукотворина издржавају своје породице. Њено Краљевско Височанство такође подстиче децу са тешкоћама у интелектуалном развоју и школе које она похађају да учествују на овој манифестацији и продају своје радове. Базар је дивна прилика да се купе аутентичне, традиционалне српске рукотворине као божићни поклони и пружи подршка породицама жена које излажу своје радове, као и деци са тешкоћама у интелектуалном развоју. Принцеза Катарина је веома захвална на љубазности, гостопримству и великој подршци менаџменту "Меркатор" центра у Београду. Свечано отварање ове манифестације, организоване под покровитељством Фондације Принцезе Катарине, отпочело је обраћањем Њ.К.В. Престолонаследника Александра, а присуствовали су Њ.Е. г-ђа Дарија Кисић, министарка за бригу о породици и демографију у Влади Србије, г-ђа Наташа Станисављевић, комесарка за избеглице и миграције, као и Њ.Е. амбасадори Аустралије, г-дин Даниел Емери, Јапана, г-дин Такахико Кацумату, са другим представницима дипломатског кора, представници канцеларије Светске здравствене организације у Србији, проф. др Слободан Марковић, члан Крунског савета, и многи други. Принцеза Катарина се у свом говору захвалила министарки Кисић и комесарки Станисављевић на традиционалној подршци коју Влада Србије и њена надлежна тела пружају овом базару, и такође рекла: „Овај призор, када видимо све ове дивне рукотворине, које су израдиле ове креативне жене и ова прелепа деца, уз сазнање да смо их сви заједно подржали, да смо направили позитиван допринос њиховим животима, буди радост у мом срцу. Ове жене су биле принуђене да напусте сигурност својих домова и наставе живот далеко од њих. Захваљујући својим рукотворинама, издржавале су своје породице у најтежим временима. Сав приход са овог базара намењен је овим женама и деци, који данас овде излажу своје производе. Обавестите своје пријатеље и рођаке о овом дивном базару и позовите их да дођу, да виде и купе рукотворине. То ће много значити овим храбрим женама и прелепој деци.“ Њ.Е. министарка Дарија Кисић се такође обратила присутнима на отварању и у свом говору је рекла да је срећна што је присутна, захвалила се Фондацији Принцезе Катарине и истакла да све акције Њеног Краљевског Височанства не само да су хуманитарне него су прожете и нотом љубави и енегргије доброчинства. Такође, говорећи о женама које излажу своје радове на базару, рекла је да се даме можда сматрају слабијим полом, али да су оне и те како јаке и да су оне те које покрећу и носе како цело друштво тако и нашу лепу Србију. „Ова иницијатива Принцезе Катарине значајна је за интеграцију оних који су морали да напусте своје домове и створе нови живот. Поносна сам на што је порука овог хуманитарног базара и оног што ради Комесаријат за избеглице и миграције иста, а то је да су у Србији сви људи који желе да је поштују и воле добродошли. Овом приликом позивам све заинтересоване грађане да посете тржни центар Меркатор” и купе неку од ових дивних рукотворина. Ове су жене које имају предиван дар да својим умећем представе Србију на најлепши могући начин. Божићни базар осмишљен је са циљем да помогне расељеним, избеглим и социјално угроженим особама, које своје породице издржавају продајом тих рукотворина као и деци са инвалидитетом, сав приход ће бити усмерен ка њима. Захвалила бих се Фондацији Принцезе Катарине на хуманом раду и вишегодишњој подршци“, изјавила је г-ђа Наташа Станисављевић, комесарка за избеглице Србије. Извор: Краљевски двор
  12. Запослени у Народној банци Србије и ове године организовали су прикупљање намирница за Црквену кухињу, Верског Добротворног Старатељства АЕМ СПЦ, а поводом Међународног дана борбе против сиромаштва. Прикупљена је већа количина основних животних намирница и зимске гардеробе и обуће, саопштили су из ВДС-а уз поруку - То тако мало са наше стране нас чини Христовим следбеницима. Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики) Извор: Верско добротворно старатељство АЕМ СПЦ
  13. Спортско сабрање Свете Србије, 9. по реду, једно од најмасовнијих сабрања деце и омладине око молитве, спорта и културе, које је иначе проглашено манифестацијом од изузетног значаја за Београд, у организацији Православног спортског удружења "Свети Срб и ја", биће одржано у суботу 18. јуна 2022. године, од 9 до 17 часова, на теренима на Ади Циганлији (десно после кружног тока), уз специјалне госте, финалисте "Сурвајвера" и овогодишњу тему - "Чувајмо Божју творевину", најавио је за Радио Слово љубве г. Димитрије Стикић, председник поменутог удружења. Сабрање Свете Србије на Ади, кроз које је до сада прошло преко 180.000 деце и младих, почиње увек Светом Литургијом на отвореном, од 9 ч, потом ће бити свечано отварање манифестације, са шампионима параолимпијцима Србије - од 11.30, потом почиње спортски програм и турнири који ће трајати читавог дана на преко 40 спортских станица (одбојка, фудбал, атлетски крос, кошарка, стони тенис, стреличарство, представљање борилачких спортова, моделарства, гимнастике...), од 12.30 је културно-уметнички програм на бини, у 13 сати је ручак - по традицији је то војнички пасуљ који припрема Верско добротворно старатељство АЕМ, затим ће, у 15 сати, бити одржана трибина "Спорт и Православље", потом ће бити проглашени победници свих турнира. Разговор са г. Стикићем о 9. Спортском сабрању је у целини на ОВОМ линку. Извор: Радио "Слово љубве" Изводи из разговора са Димитријем Стикићем о 9. Спортском сабрању:
  14. Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија и архијереје Српске Православне Цркве, данас у 13 часова и 30 минута, у згради Генералног секретаријата председника Републике (ул. Андрићев венац 1), угостиће председник Републике Србије Александар Вучић, саопштено је из Службе за сарадњу са медијима председника Србије. Извор: Службе за сарадњу са медијима председника Србије
  15. Поводом најскоријих дешавања у вези наследне линије Краљевске породице Србије и повлачења Њ.К.В. Принца Петра са позиције Принца Наследника, Њ.К.В. Престолонаследник Александар, као старешина Краљевске породице, издаје следеће саопштење: „Поводом повлачења мог најстаријег сина Принца Петра из линије наслеђивања Краљевске породице, желим му све најбоље у будућности, добро здравље и сву срећу. Ценим његову искреност у вези тешке одлуке коју је донео. Ово питање је пребрзо покренуто, у тренутку када се, због раније преузетих обавеза, налазим у иностранству. Нажалост, овако кључан и важан поступак није спроведен како треба, у складу са традицијом и нормама Краљевске породице, као и Породичним правилником, написаним у време Краљевине, а кога сви чланови Краљевске породице треба да се придржавају. Овај догађај и пратећа процедура се нису одиграли у Краљевском Двору, у Србији, уз моје присуство и ауторитет као старешине породице, уз благослов наше Свете Цркве и уз учешће Крунског савета у процесу, него се све десило у иностранству, без ваљаног разлога за обављање тако важне ствари далеко од наше отаџбине. Краљевска породица Србије ће наставити да служи нашем народу предано, искрено и верно, што је наша обавеза и дужност“, изјавио је Њ.К.В. Престолонаследник Александар. Опис фотографије – Њ.К.В. Престолонаследник Александар, Њ.К.В. Принцеза Катарина, Њ.К.В. Принц Петар, Њ.К.В. Принц Филип и Њ.К.В. Принц Александар Извор: Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра
  16. Епископ аустралијско-новозеландски примио је 12. априла 2022. године у својој резиденцији новопостављеног амбасадора Републике Србије у Астралији, Новом Зеланду и Океанији, Његову Екселенцију г. Рада Стефановића. Епископ Силуан је у речима добродошлице поздравио г. Стефановића у име клира и верника Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду и пожелео му сваки успех у даљем раду. Амбасадор се захвалио на топлој добродошлици и истакао да је сарадња Амбасаде Републике Србије са овом епархијом СПЦ од изузетне важности за добро нашег народа на петом континенту. Владика и Амбасадор, са сарадницима, у наставку пријема, задржали су се у дужем разговору о стању и приликама у српској дијаспори на овим просторима као и заједничким плановима у даљем раду. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
  17. Дана 15. фебруара 2022. године, на празник Сретења Господњег, када се обележава Дан државности Републике Србије, председник земље Александар Вучић доделио је висока државна признања истакнутим личностима у науци и култури, представницима других области живота српског друштва, као и низу страних држављана. Митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, одликован је Орденом српске заставе (I степена). Овај орден, други по важности у хијерархији државних награда Републике Србије, додељује се за посебне заслуге у развоју међународних односа Србије са другим државама или међународним организацијама, као и за изузетан допринос развоју и јачању сарадње и пријатељских односа са другим државама. Надалеко је познато учешће митрополита Илариона у припреми и реализацији великог пројекта израде мозаика храма Светог Саве у Београду, који су руски мајстори реализовали уз помоћ Русије и Руске Православне Цркве. На ордену је представљен златни венац од ловоровог листа, на којем се налази државна застава са грбом на тамноплавој ленти. Орден је у облику осмокраке звезде, сребрне боје. Орденом српске заставе (II степена) одликован је протојереј Николај Балашов, заменик председавајућег ОСЦП-а. * * * Србија 15. фебруара обележава главни државни празник – Дан државности. На данашњи дан 1804. године подигнут је први устанак против османског јарма, а 1835. године, такође на празник Сретења Господњег, донет је први демократски Устав Србије. Извор: Мospat.ru
  18. Председник Републике Србије Александар Вучић упутио је саучешће Светом Архијерејском Синоду Српске православне цркве, свештенству и монаштву, верницима Српске православне цркве и епархије шабачке, поводом смрти епископа шабачког Лаврентија. ”Са тугом сам примио вест о смрти епископа шабачког господина Лаврентија, који је деценијама са великом посвећеношћу вршио бројне тешке и одговорне пастирске и мисионарске дужности, неуморно окупуљајући верни народ у земљи и ван матице. Епископ Лаврентије је уложио огроман труд у обнављање старих и изградњу нових цркава, док је истовремено увек имао на уму да потребама верника треба приступати и на савремен начин, због чега је основао православни радио и ТВ станицу и појачао издавачку делатност, настојећи да јаким нитима повеже веру, традицију и модерно доба и да још више приближи нашу свету Цркву младим генерацијама. Нека му Господ подари царство небеско, а његов српски род ће му остати захвалан за свако добро које је за нас учинио.” Извор: Рredsednik.rs
  19. Поглавари свих традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији упутили су 22. новембра 2021. године заједничку поруку председнику Републике Србије г. Александру Вучићу, председнику Скупштине Републике Србије г. Ивици Дачићу, председнику Владе Републике Србије гђи Ани Брнабић и министру просвете, науке и технолошког развоја г. Бранку Ружићу, којом указују на проблеме везане за извођење предмета Верска настава и начин превазилажења тих проблема. Патријарх српски Порфирије, председник Бискупске конференције Светог Кирила и Методија и Бискуп зрењанински Ладислав Немет, Реис-л-улема Исламске заједница Србије Сеад еф. Насуфовић, Бискуп Словачке Евангеличке Цркве а.в. Јарослав Јаворник, бискуп Реформатске Хришћанске Цркве Бела Халас и Велики рабин Србије Исак Асиел апелују на све релевантне институције у држави да се тренутни статус Верске наставе у школском систему што пре измени и изражавају чврсту наду и добру веру да ће Цркве и верске заједнице заједнички са државом Србијом, по угледу и пракси из времена када се Веронаука вратила у учионице, урадити све што је потребно да се све неправилности исправе у целости и коначно реши овај горући проблем српског друштва и просвете. Патријарх Порфирије и представници Цркава и верских заједнице у Србији предложили су највишим државним функционерима: - да Веронаука поново добије статус предмета, односно обавезног изборног предмета; - да се, по угледу на Уредбу из 2001. године, настава организује на нивоу одељења, а не на нивоу група, без обзира на број пријављених ученика за наставу, као и да се часови одржавају истовремено са часовима алтернативног предмета; - да се избор између Верске наставе и наставе алтернативног предмета врши на почетку 1. и на почетку 5. разреда основног образовања, као и на почетку 1. разреда средњег образовања, као и да се законом предвиди да се родитељи, односно старатељи ученика основне школе, односно ученици средње школе, опредељују између Верске наставе и наставе алтернативног предмета после прве или друге недеље школске године током којих се организује представљање наставе и наставника из оба предмета; - да се законски регулише радно-правни положај 2100 вероучитељица и вероучитеља, као и да се омогући њихово запослење на неодређено време, што је у нераскидивој вези са правом Цркве, односно верске заједнице, да повуче из наставе вероучитељицу или вероучитеља који је на њен предлог именован, уколико њен или његов рад у школи, или поступци у заједници изван школе, нису у сагласности са верским учењем те Цркве, односно верске заједнице; - да Цркве и верске заједнице имају могућност да врше самостални надзор над остваривањем Верске наставе у погледу њене сагласности са сопственим верским учењем. Сматрамо да целина преложених решења представља свеобухватан модел који у пуној мери обезбеђује поштовање појединачних и колективних верских права и пуне равноправности свих грађана у Србији, по угледу на решења конфесионалне веронауке у Европској унији. Напомињемо да би се само заједничким радом државних институција и традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији на коначном решавању проблема са положајем наставе Веронауке, предавача и уређења надзора у образовном систему Републике Србије дугорочно допринело општем добру српског друштва и просвете. Извор: Инфо-служба СПЦ
  20. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 26. октобра 2021. године у Патријаршији српској у Београду представнике Хеленског привредног удружења Србије. Делегацију утицајног грчког удружења чинили су председник Управног одбора г. Стилијанос Закоф (компанија Chipita), потпредседник Управног одбора г. Николаос Слиоусаренко (хотел Јуниор Копаоник) и члан Управног одбора г. Вук Дапчевић (Еуробанк). Гости су упознали Патријарха са својом жељом да стипендијама помогну студенте Православног богословског факултета Универзитета у Београду у учењу грчког језика, као и да учествују у обнови манастира Светог архангела Гаврила у Земуну у којем се на богослужењима заједно са српским верницима сабирају и припадници броје београдске грчке заједнице предвођене свештеником Панајотисом Каратасиосом. Његова Светост Патријарх је заблагодарио гостима на хришћанској љубави којом не само да јачају братске односе српског и грчког народа, него и у најбољем светлу сведоче подвиг милосрђа (у пословном свету познатог под термином друштвена одговорност) како према српским студентима, који ће упознајући грчки језик лакше улазити у тајне Светих отаца који су на том језику исписали најлепше странице православног богословља, тако и према свим становницима Земуна чији знаменити Градски парк краси манастир Светог архангела Михаила. Пријему је присуствовао Преосвећени Епископ марчански г. Сава, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Инфо-служба СПЦ
  21. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у препуном храму Свете Тројице у Гроцкој 17. октобра 2021. године одржана је свечана академија посвећена једном од највећих умова из рода српског, Николи Тесли. Цео пројекат је изведен уз помоћ и суфинансирање Министарства правде – Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама. Академија је започела наступом дечјег хора „Деца неба” при храму Свете Тројице у Гроцкој, затим је наступио хор Основне музичке школе „Невена Поповић” из Гроцке. Централни део академије било је предавање свештеника Оливера Суботића на тему Тесла као спона између Србије и Америке. Наступи хора манастира Богородице Тројеручице под Авалом и мешовитог хора при храму Свете Тројице у Гроцкој су увеличали несвакидашње сабрање. Деца која похађају веронауку у Гроцкој на панелима су изложила своје ликовне радове на тему „Иконе светитеља – наша крсна слава”, док су деца која похађају верско-кулинарску секцију при Основној школи у Бегаљици изложили своје радове (славске колаче, просфоре, разне ђаконије). У Спомен соби, у порти храма, Музеј Николе Тесле из Београда је изложио неколико експоната, тако да су присутни могли чути по којим принципима делују Теслина плазма кугла, Теслин трансформатор... На крају је старешина храма свештеник Александар Митровић поздравио све присутне и захваллио свим учесницима и онима који су помогли да се реализује академија. Извор: Инфо-служба СПЦ
  22. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 20. септембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Главног рабина Јеврејске заједнице Србије г. Исака Асиела. Патријарх српски и Главни рабин су разговарали о улози, одговорности и заједничким изазовима са којима се суочавају Цркве и верске заједнице у модерном свету. Пријему је присуствовао изабрани Епископ марчански архимандрит Сава, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Инфо-служба СПЦ
  23. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је Главном рабину Јеврејске заједнице Србије г. Исаку Асиелу, председнику Савза јеврејских општина Србије г. Роберту Сабадошу и свим припадницима Јеврејске заједнице у Србији честитку у којој се наводи: Срдачно Вам честитамо празник Рош Хашану са жељом да вам Божје речи, упућене преко пророка Мојсија кога заједно поштујемо, а којима поручује: Кажи синовима Израиљевим и реци: први дан седмога месеца нека вам је одмор, спомен трубни, сабор свети, обасјају душе небеском светлошћу и дарују благословен почетак Нове године. Извор: Инфо-служба СПЦ
  24. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је на свом Инстаграм налогу објавио поруку везану за сусрет са Председником Републике Србије у којој се каже: "Данас сам у Патријаршијској резиденцији примио г. Александра Вучића, председника Републике Србије. Разговарали смо о учешћу државе у довршењу храма Светог Саве и другим важним пројектима у којима Српска Православна Црква, заједно са свим традиционалним Црквама и верским заједницама сарађује са државом на добро свих грађана". Извор: Инстаграм налог патријарха Порфирија
  25. Пише: о. Дарко Ристов Ђого Од ИН4С - 02/09/2021 Израз „Црква Србије“ није настао ни у ДПСу1 ни у ДПСу2 (УРА и остали заточници crnogorskog građanskog nacionalizma) . Он је преузет из грчке титулације Патриајрха српскога – а одраз је идеолошке еклисиологије која се већ дуже од вијека пропагира као „једина исправна еклисиологија“ (учење о Цркви) у готово свим православним богословским училиштима. Дакле: можда то данас не би признали, али огроман број и српских богослова је учен да је боље рећи „Црква Србије“ или „Пећка Црква“ него „Српска Православна Црква“. Немам намјеру да реплицирам поборницима израза у свим филијалама, „теолошким“, политичким и иним Глобалне Патријаршије, само наводим одломак из једног рада који, на жалост, никако да прикончам: „Можда је најчувенији и најочигледнији примјер овог постмодернистичког сравњивања идентитетâ чувени приговор о „неадекватности“ националних имена словенских Цркава којима насупроти, наводно, стоје „топонимска“, „географска“ имена „древних патријашија“. Бијег од историје – а самим тим и бијег од идентитета – тако се на један паролашки и агитропски начин ширио (и данас се шири) булдожерским захватима и јефтиним симплификацијама, према којима би, аналогно „Александријској“ или „Јерусалимској“ или „Константинопољској“ Цркви и народне патријаршије Румунâ, Србâ и Бугарâ требало да носе називе „Букурештанска“, „Београдска“ или „Софијска“ Црква (и то архиепископија). Како је ствар постављено разисторијски, на такав начин да идеологија не познаје различитост историјских искустава, тај рецепт се чини као свудапримјењив, а отпор ка таквом рјешењу као ствар тешке заоставштине национализма која се, ето, толерише али које се би се са временом требали ослобађати. Ствар је међутим, управо, супротна. Идентитет помјесних Цркава – изражени и саопштени као њихова имена – увијек дају оно садржински важно. То садржински важно може бити исказано као историјска топонимија или историјска етнонимија, али она је увијек заснована на неком конкретном самоспознању о важности и жртвености сопственог идентитета. Ако посматрамо Александријску Патријаршију, на примјер, можемо да уочимо да би, из перспективе самјеревања ње са древном Александријском Црквом, врло упитан био њен апсолутни континуитет: већина древних Копта се током христолошких спорова 5. и потоњих вијекова приклонила анти-халкидонској опозицији и формирала посебну црквену цјелину, историјски наратив и идентитет. Александријска Патријашија је тако остала практично помјесна Црква хеленофоног становништва чију етничку монолитност разбија тек њена мисија у подсахарској Африци (која, међутим, није лишена и културолошког и расног хеленомонизма). Ипак, за самосвијест Православне Цркве у цјелини, Александријска Патријаршија није темељно важна као хеленска Црква већ као александријска – као насљедница катедри Св. Атанасија Великог и Св. Кирила Александријског, као наставак древнохришћанског идентитета, трајања и наратива. Њено историјско искуство је за нас важно јер је александријско, а не јер је хеленско (мада је и хеленско). Слично ствари стоје када су у питању и Јерусалимска, Антиохијска или Константинопољска патријаршија. Све оне су и данас – управо као што су то већ вјековима – само у симболичком смислу „различите помјесне Цркве“, мада више представљају различите канцеларије једне исте хеленоцентричне црквене администрације којој се, у Антиохсијкој и Јерусалимској Цркви, придодају и етнички Арапи. Ипак, за самосвијест Православне Цркве, њихов идентитет тј њихова историја је важна не у својој хеленскости већ као симболички показатељ историје исказане тононимски. Са друге стране, Српска Православна Црква јесте хришћанска завјетна заједница чије је историјско искуство исказиво на најтемељнији начин кроз њен етнички, културни, језички и народни српски идентитет. Колико је за Православну Цркву у цјелини важна успомена на александријске мученике, толико је важна и она на јасеновачке, пребиловачке, сурдуличке, момишићке, пивске , величке, старобродске мученике. Њихов хришћански идентитет – због кога и јесу невине жртве, а тиме и улесници у Христовој Жртви и Васкрсењу – није био нити је данас исказив „топонимски“ јер их мучитељи нису уморили због њиховог „београдског“ па ни „пећког“ карактера већ због – српског. Као и у случају древних патријашрија, историја није апстрактна и жуљава фантазмагорија већ поље Жртве, Христове и христоликих људи, а та историја даје нам се као име, као идентитет. У оквирима тог идентитета, апсолутно је неважно да ли су јасеновачки и пребиловачки мученици били ијекавци или екавци, поријеклом из ове или оне субетничке групе српског народа: сви идентитет су варијабилни унутар себе, али ако нам је за симболичку моћ Антиохије неважно да ли су по сриједи сиријакофони, хеленофони или арабофони светитељи и мученици, за симболичко-жртвено искуство Српске Цркве није важно да ли су жртве биле из Власотинца или из Придворице. Унутар завјетно-жртвеног идентиета можемо да распознамо различитост, али она по себи никада не укида сам идентитет. Овдје долазимо до другог важног момента неофанарске идеолошке разисторије: спљоштеност свих „националних“ идентитета у исту раван, без овог раликовања оних жртвених од оних нежртвених, тако не само да бласфемично уништава и обесмишљава жртву већ уједно и ствара привид истозначности свих опција. То је онај чувени реторички поклич да „ако постоји искључиво Српска Православна Црква и ако постоје људи који се осјећају Црногорцима а не Србима, ми аутоматски морамо дозволити по истом начелу и постојање Црногорске Православвне Цркве“. Слично ствари стоје и када се наведу примјери Украјинске и Руске Православне Цркве. На реторичком плану лако је показати колико је бесмислено ово булдожерско сравњиавње идентитетâ: ако би идентитетски волунтаризам био довољан разлог за црквени сепаратизам, онда би групација од десет душевно обољелих људи који себе сматрају Марсовцима била довољан разлог та ставарње марсовске православне Цркве. Дакле, завјетне Заједнице Жртве стављају се у исти ред са производима етничког инжењеринга. На овај приговор се понекад одговара истицањем сопственог (псеудо)историјског жртвеног искуства новостворених нација – па се тако као „разликујући“ и уједно утемељујући моменат наводе успомена на „српску репресију из 1918“ или на „голодомор“. Међутим, уопште није тешко показати да су ова новоуспостављена „колективна искуства“ заправо у најскорије вријеме митологизовани и злоупотребљени догађаји и то такви да чак ни популације које данас на њима граде своје разликовне идентитете тј анти-идентитете нису до најскоријег времена имале било какву „самосвијест“ ни о самим догађајима, нити о њиховом „масовном“ и „епохалном“ „анти-црногорском“ и „анти-украјинском“ карактеру. Заправо, ми данас врло јасно и документовано можемо сагледати процесе, политичке и културне, у којима су се, зарад полтичке употребљивости хрватске правашке идеологије, коминтерне, Ђукановићевог режима успостављала црногорска „национална“ посебност (слично је ишла и украјинска етногенеза која нам је у својој „анти-московитском“ жару, остала јасно забиљежена од Грушевског и политичке употребљивости у корист Аустро-Угарске, преко КП СССР до савремених геополитичких пројеката и локалних олигархија). Дакле: нечији вагони жртава у Јасновци стављени су у исту раван са пропагандним усјпесима Савића Марковића Штедимилије, Секуле Дрљевића, Степанда Бандере и Романа Шухевича!“ View full Странице
×
×
  • Креирај ново...