Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'скуп'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Дводневни научни скуп „Српска Православна Црква – изазови и искушења кроз историјуˮ, биће одржан у Бачкој Паланци, у суботу и недељу, 22. и 23. октобра 2022. године. Симпосион се организује са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, сарадњом Епархије бачке (Црквена општина Бачка Паланка), Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (Центар за историјска истраживања) и Института за савремену историју у Београду, уз подршку Владе Републике Србије, односно Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама. По предвиђеном програму, учеснике научног скупа ће поздравити др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, госпођа Драгана Милошевић, Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, господин Мита Лачански, заменик председника Општине Бачка Паланка, професор др Борис Стојковски, управник Центра за историјска истраживања, и др Немања Девић, научни сарадник. Призната имена из области историје, теологије, историје културе, уметности, архивистике и сродних научних дисциплина представиће своје радове, који ће се затим објавити у зборнику радова са симпосиона. Извор: Епархија бачка
  2. Под насловом „Перспективе примењене теологије у савременом добу“, а у организацији Универзитета у Источном Сарајеву и Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Фоча, одржан је 27. и 28. маја 2022. године реномирани научни скуп у просторијама ове високошколске установе Српске Православне Цркве, Учешће је узело једанаест истакнутих излагача у шест сесија. Након отпеваног васкршњег тропара, поздравним словом свим присутним се обратио протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, ванредни професор на катедри за Свето Писмо и декан Богословског факултета, изражавајући топлу и домаћинску добродошлицу свим учесницима и посетиоцима скупа. Након тога, уследила су излагања учесника према распореду за први дан скупа. Прва сесија, под насловом „Литургијска теорија и пракса данас“, одржана је под модераторством доц. др Бошка Ерића (Православни богословски факултет УИС), a први излагач је био проф. др Здравко Пено (Православни богословски факултет УИС), који је говорио о приношењу Дарова и тајни рода виноградарског (Мт 26,29). По завршеном излагању професора Здравка Пена, излагање на тему „Симболизам и реализам у литургијском богословљу Атанасија Јевтића“ одржао је протојереј-ставрофор проф. др Ненад Тупеша (Православни богословски факултет УИС). Након врло ефективне и плодотворне дискусије уследила је друга сесија под насловом „Црквено-канонски поредак и савремено државно уређење“, којом је модерирао доц. др Ведран Голијанин (Православни богословски факултет УИС). У оквиру ове сесије, своја излагања су имали проф. др Станка Стјепановић (Правни факултет УИС) на тему „Враћање одузете црквене имовине“ и проф. др Саша Шољевић (Православни богословски факултет УИС), који је излагао на тему „Актуелност Законоправила Светог Саве“. Трећу, уједно и последњу сесију за први дан скупа, под насловом „Нове форме и тековине црквене уметности“, коју је модерирао доц. др Бошко Ерић (Православни богословски факултет УИС), отворио је мр Љубиша Костић (Српска Православна Богословија Светих Кирила и Методија Ниш), који се научном скупу представио занимљивом темом – „The Matrix: Постоји ли стварност? Религијско – философски елементи холивудског блокбастера“. Након плодотворне дискусије присутних учесника и посјетиоца успешно је завршен први дан скупа. Други дан скупа почео је представљањем књига у издаваштву Православног богословског факултета Фоча, који наставља да опскрбљује шири аудиторијум изузетно богатим и надасве квалитетним садржајем из области богословља и духовног делања. Потом је започета четврта сесија под насловом „Савремене перспективе Православне педагогије“, чији је модератор био протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого (Православни богословски факултет УИС), а излагачи проф. др Биљана Сладоје Бошњак (Филозофски факултет УИС), која је говорила о православним аспектима породичне педагогије, а затим протојереј-ставрофор проф. др Владимир Ступар (Православни богословски факултет УИС) - о педагогији молитве и преображају човека у Цркви. На петој сесији, која је носила наслов „Хришћанство и савремена психологија“, а одржана је после дискусије, научној јавности представили су се проф. др Бојана Маринковић (Филозофски факултет УИС), која је говорила на тему „Улога капацитета за ментализацију у формирању представе о Богу“, те проф. др Наташа Костић (Филозофски факултет УИС) и проф. др Сњежана Станар (Философски факултет УИС) са темом „Религијски идентитет као аспект социјалног идентитета“. Последњу шесту сесију, која је носила наслов „Проблеми савременог Црквеног живота“, модерирао је протојереј-ставрофор проф. др Ненад Тупеша (Православни богословски факултет УИС). Излагачи су били протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого (Православни богословски факултет УИС) на тему „Постоји ли данас пентархија? Црквени и правни идентитет, наративи, моћ“, те доц. др Ведран Голијанин (Православни богословски факултет УИС) на тему „Пастирско богословље између традиционализма и стварности“. Захваливши се свим учесницима и посетиоцима скупа, који су својим питањима, коментарима и сугестијама поспешили развој и достигнућа скупа, уважени декан протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић затворио је научни скуп исказавши задовљство нивоом на којем је скуп одржан. Овом приликом је најавио и да ће факултет издати зборник радова са овог научног скупа. Одржавање научних скупова постаје традиција у раду Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Фоча, те тако потврђује и додатно подиже реноме и квалитет ове једине високошколске установе Српске Православне Цркве у Републици Српској. Извор: ПБФ "Свети Василије Острошки" у Фочи
  3. Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Универзитета у Источном Сарајеву, организује 27. и 28. маја 2022. године научни скуп под називом „Перспективе примењене теологије у савременом добу“, најавила је Митрополија дабробосанска. Скуп ће се одржати у Фочи, у просторијама Православног богословског факултета. Свечано отварање биће у петак, 27. маја у 15 часова. Учешће је потврдило 16 излагача из Републике Српске и Србије, а пријављене теме су груписане у следеће сесије: „Литургијска теорија и пракса“, „Црквено-канонски поредак и савремено државно уређење“, „Нове форме и тековине црквене уметности“, „Савремене перспективе православне педагогије“, „Хришћанство и савремена психологија“ и „Пастирство пред изазовима савременог доба“. Циљ скупа је да се на високом научном нивоу из више углова сагледа у којим све правцима треба да се развија богословље тако да би било практично примењиво у ближој, а и даљој будућности, а како би Црква и друштво имали конкретну помоћ у решавању проблема и изазова са којима се суочавају. У плану је такође, да се после скупа сакупе радови излагача и да буду објављени у једном тематском зборнику. * ПЕТАК, 27. МАЈ 14.00–15.00: Регистрација учесника 15.00 –15.30: Свечано отварање (поздравне ријечи: протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Господин Г. Хризостом) 15.30–16.30: ПРВА СЕСИЈА (модератор доц. др Бошко Ерић) ЛИТУРГИЈСКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА ДАНАС 15.30–15.50: проф. др Здравко Пено (Православни богословски факултет УИС), Приношење Дарова и тајна рода виноградарског (Мт 26, 29) 15.50–16.10: проф. др Ненад Тупеша (Православни богословски факултет УИС), Символизам и реализам у литургијском богословљу Епископа Атанасија Јевтића 16.10–16.30: Дискусија 16.30–16.45: Пауза 16.45–18.05: ДРУГА СЕСИЈА (модератор доц. др Ведран Голијанин) ЦРКВЕНО-КАНОНСКИ ПОРЕДАК И САВРЕМЕНО ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ 16.45–17.05: проф. др Станка Стјепановић (Правни факултет УИС), Враћање одузете црквене имовине 17.05–17.25: проф. др Дарко Ђого (Православни богословски факултет УИС), Постоји ли данас пентархија? Црквени и правни идентитет, наративи, моћ 17.25–17.45: проф. др Саша Шољевић (Православни богословски факултет УИС), Актуелност канона Законоправила Светог Саве 17.45–18.05: Дискусија 18.30: Вечера 19.30: Промоција издања Православног богословског факултета у Фочи СУБОТА, 28. МАЈ 09.00: Доручак 10.00–11.00: ТРЕЋА СЕСИЈА (модератор доц. др Бошко Ерић) НОВЕ ФОРМЕ И ТЕКОВИНЕ ЦРКВЕНЕ УМЈЕТНОСТИ 10.00–10.20: др Владимир Коларић (Завод за проучавање културног развитка, Висока школа за комуникације, Београд), Хришћанство у новијем српском рокенролу: Иван Јегдић, Кени није мртав и Драм 10.20–10.40: мр Љубиша Костић (Православна Богословија Светих Кирила и Методија, Ниш), The Matrix: Постоји ли стварност? Религијско-философски елементи холивудског блокбастера 10.40–11.00: Дискусија 11.00–11.30: Пауза 11.30–12.30: ЧЕТВРТА СЕСИЈА (модератор проф. др Дарко Ђого) САВРЕМЕНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ПЕДАГОГИЈЕ 11.30–11.50: проф. др Биљана Сладоје Бошњак (Филозофски факултет УИС), Православни аспекти породичне педагогије 11.50–12.10: проф. др Владимир Ступар (Православни богословски факултет УИС), Педагогија молитве и преображај човека у Цркви 12.10–12.30: Дискусија 13.00: Ручак 14.00–15.20: ПЕТА СЕСИЈА (модератор доц. др Ведран Голијанин) ХРИШЋАНСТВО И САВРЕМЕНА ПСИХОЛОГИЈА 14.00–14.20: проф. др Александра Хаџић (Филозофски факултет УБЛ), Слађана Дупер, МА (Филозофски факултет УБЛ), Повезаност афективне везаности према родитељима и афективне везаности према Богу 14.20–14.40: проф. др Бојана Маринковић (Филозофски факултет УИС), Улога капацитета за ментализацију у формирању представе о Богу 14.40–15.00: проф. др Наташа Костић (Филозофски факултет УИС), проф. др Сњежана Станар (Филозофски факултет УИС), Религијски идентитет као аспект социјалног идентитета 15.00–15.20: Дискусија 15.20–15.30: Пауза 15.30–16.30: ШЕСТА СЕСИЈА (модератор проф. др Ненад Тупеша) ПАСТИРСТВО ПРЕД ИЗАЗОВИМА САВРЕМЕНОГ ДОБА 15.30–15.50: проф. др Љубивоје Стојановић (Висока школа струковних студија за васпитаче „Михаило Палов“, Вршац), Христос као образац културе дијалога 15.50–16.10: доц. др Ведран Голијанин (Православни богословски факултет УИС), Пастирско богословље између традиционализма и стварности 16.10–16.30: Дискусија 16.30–17.00: Затварање скупа Извор: Митрополија дабробосанска
  4. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је посебну видео-поруку која је емитована 24. октобра 2021. године на отварању Научног скупа под називом "Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе". Звучни запис обраћања Упутивши поздрав Његовом Блаженству Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г. Јовану, научним и другим Институцијама које су организовале овај скуп, као и учесницима и гледаоцима скупа, Свјатјејши Патријарх Порфирије је изнео неколико важних историјских чињеница о св. Краљу Милутину, грандиозној али и недовољно истраженој личности. "Благодарећи пре свега даровима вере и љубави Христове, који су му штедро даровани и које је истрајно умножавао током свог живота, остао је упамћен као најплодотворнији ктитор и приложник бројних познатих и вероватно мање познатих хришћанских цркава и манастира, не само у источној, него и у западној Цркви", рекао је између осталог Патријарх Порфирије у свом обраћању. "Доба Палеолога које је знатно и подробније истраживано и проучавано у научном смислу, па и окарактерисано као ренесанса палеолога, не може бити сагледано нити вредновано у целости без ренесансе Милутина и процвата Милутиновог на пољу историје, архитектуре, сликарства, књижевне илуминације, одевања, богослужбеног текстила, архивистике, књижевног наслеђа, литургијског живота и црквеног појања, уметничког веза и развоја богословља код Срба", рекао је Његова Светост и закључио да ће "резултати ове међународне конференције управо показати и доказати претходно речено". Извор: Радио Слово љубве
  5. Радио Златоусти Српске православне епархије шумадијске са благословом Његовог преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована и уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије организује у уторак, 12. октобра у крагујевачкој Богословији „Свети Јован Златоусти“, Стручни скуп под називом: „Стратегија верских медија у управљању друштвеним мрежама за потребе остваривања јавног интереса у информисању са посебним освртом на кризне ситуације.“ Своја излагања на задату тему изнеће ђакон Александар Савић управник Центра за проучавање савремених технологија Српске православне цркве који ће говорити о наступима верских заједница у медијима – где су грешке и како их побољшати, проф. др Растко Јовић, са Православног богословског факултета у Београду са конкретном темом: „Медији и слика сукоба у Цркви“ и Сузана Миличић, директорка ПР агенције „Контакта“ која ће говорити на тему: „Традиционални медији и друштвене мреже – сарадници или супарници“. На Стручном скупу учествоваће представници из 17 медија православне, римокатоличке и исламске вероисповести. Извор: Епархија шумадијска
  6. Од 24-26. октобра ове године у Скопљу одржава се мађународни научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога”, поводом 700 година од упокојења светог краља Милутина Немањића. Свечано отварање Научног скупа о светом краљу Милутину у Скопљу Патријарх Порфирије благословио Научни скуп о Краљу Милутину у Скопљу Архиепископ охридски Јован на Научном скупу о св. Краљу Милутину у Скопљу Протојереј проф. др Зоран Ранковић: Свети краљ Милутин је водио свој народ јеванђељским путем Повезан садржај: Др Јасмина Ћирић: Краљ Милутин – градитељ цркава светске културне баштине Др Јасмина Ћирић: Свети Краљ Милутин је зидао Небо на земљи! ТВ Храм: Разговорник - др Јасмина Ћирић о научном скупу посвећеном Светом краљу Милутину Др Јасмина Ћирић: О манастиру Матејче Прилог Радио Светигоре Прилог Радија Слово љубве Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  7. У Свечаној дворани Матице српске у суботу, 3. јула 2021. године, одржан је скуп „Положај српскога језика у савременом друштву (изазови, проблеми, решења)” у организацији Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика. Округли сто је отворио професор др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши важност преиспитивања положаја српског језика у нашем друштву. Након тога, присутнима се обратио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински господин др Иринеј. Поводом усвајања Закона о родној равноправности, којим су угрожене уставне слободе грађана и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су велики скуп истакнутих стручњака у области српског језика и друштвено-хуманистичких дисциплина. Руководећи се науком и објективним чињеницама, на Скупу су разматрани различити проблеми у погледу структуре и употребе тзв. родно осетљивог језика, али и других неповољних аспеката које прописује Закон. Рад округлог стола реализован је у три сесије. У првој сесији, чији су модератори били проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС, и проф. др Александар Милановић, изложени су радови проф. др Срете Танасића, дописног члана АНУРС, академика Предрага Пипера, проф. др Јелице Стојановић, проф. др Драгољуба Петровића, проф. др Софије Милорадовић, проф. др Рајне Драгићевић, проф. др Весне Ломпар, проф. др Вељка Брборића, проф. др Јованке Радић, проф. др Раде Стијовић, проф. др Миланке Бабић, проф. др Јордане Марковић, проф. др Зорице Никитовић и проф. др Милана Ајџановића. У другој сесији изложени су радови др Владана Јовановића, др Марине Спасојевић, др Наташе Вуловић, др Ане Мацановић, проф. др Марине Јањић, проф. др Ане Јањушевић Оливери, проф. др Сање Ђуровић, проф. др Александра Милановића, проф. др Виктора Савића и проф. др Исидоре Бјелаковић. У трећој сесији, чији су модератори били проф. др Драган Станић и проф. др Виктор Савић, изложени су радови проф. др Драгана Станића, проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ, проф. др Ксеније Марицки Гађански, проф. др Александра Јовановића, проф. др Петра Пијановића, проф. др Бошка Сувајџића, проф. др Валентине Питулић, проф. др Слободана Антонића, проф. др Богољуба Шијаковића, проф. др Часлава Копривице, проф. др Драга Перовића, проф. др Бранислава Ристивојевића и адвоката Миленка Радића. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске. Извор: Матица српска
  8. Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија изговрена на Спасовдан, 10. јуна 2021. године, у храму Светог Саве на Врачару, на крају највеће литије у историји српског народа и његове престонице. Повезане вести: Више десетина хиљада Београђана у Спасовданској литији Патријарх српски Порфиријe: Господ нас је на Спасовдан узнео на Небо и наша ограничења покидао У име Оца и Сина и Светога Духа, Драга у Христу преосвећена браћа архијереји, уважени Градоначелниче, домаћине овога града и први међу слављеницима данашњег празника, као и сви они који су са Вама у Вашој пратњи у чину и реду, Преузвишени Надбискупе, браћо и сестре, Небо се данас отворило! Данас је оно што су пророци проповедали и оно што су биле наше најдубље жеље и потребе постало реалност. Бог, који је дошао међу нас, који је постао човек, који је пострадао, распет и умро на крсту, али и васкрсао, данас је нашу природу узнео тамо где су одувек били уперени наши погледи, на оно место за које је непрестано наше срце куцало. Данас је Бог, Син Божји, узневши се на небо заједно са собом узнео и нашу људску природу, узнео своју Цркву. Ми смо испуњени тим сазнањем данас, испуњени смо слављењем Бога, радошћу, безобалном неисцрпном, несагледивом и неразумљивом за пролазно око овог света; радошћу неразумљивом за онога који у центар читаве васељене ставља себе, свој его, своје самољубље, који у центар васељене ставља као основну потребу своју да све своје покори, да му све своје служи, за онога који у центар васељене ставља поглед на свет и философију која се зове антропоцентризам, а то је идеологија која хоће да живот човеков осмисли без смисла, која хоће да осмисли своје постојање без Христа, без Бога. На данашњи дан нама постају јасне речи Светог оца Јустина Поповића који наш поглед на свет назива богочовечанским погледом на свет. То је поглед не само на стварну природу и токове у њој, већ је то поглед на постојање, на смисао постојања ближњег, на смисао наших међусобних односа, свега онога што нас чини радоснима, што нас испуњава, али исто тако и на смисао у свим беспућима и урвинама овога света и онда када се налазимо на крсту, кад пролазимо искушења. Ми смо се, браћо и сестре, вечерас сабрали у једно, у овој Спасовданској литији, у крсном ходу кроз улице првопрестоног нашег града Београда. Сабрали смо се под куполом овог предивног храма који је посвећен нашем родоначелнику, првом Архиепископу и архипастиру нашем, светитељу Сави. Тим ходом, том литијом кроз улице града, и сабирањем у ову жижу, у овај центар нашег града и нашега народа, ми смо показали да знамо ко смо, да знамо одакле смо, али исто тако да знамо и куда идемо. Није нама потребно да нам било ко објашњава ко смо и шта смо. Знамо ми своје име и своје презиме, знамо ко су нам отац и мајка, знамо ко су наши преци, знамо ко су наши светитељи! Знамо уосталом, браћо и сестре, ко је онај под чијим сводовима храма смо се нашли, храма подигнутом у његову славу. Знамо добро да је наше име и презиме Растко Немањић и да је то име и презиме преображено Христом постало наше име и презиме које се зове Свети Сава. То име, браћо и сестре, јесте наш заступник, али то име нас обавезује, то име нам налаже на наша бремена и плећа крст и јарам који нису тешки, крст, јарам и бреме који су благи, јер је то крст Христов. Светитељ Сава не би био нама оно што јесте и ми њим и у њему не бисмо били оно што јесмо да светитељ Сава није био Христов. Христос је његов почетак и крај, он је уобличио светитеља Саву, а он је Христом нас породио и уобличио подаривши нам пре свега савршену и чисту веру хришћанску, веру Христову. И гле чуда, баш на данашњи дан пре 800 година, у светој Жичи, у Дому Спасовом, Свети Сава је изговорио своју чувену беседу. Тада се се баш као и вечерас овде у Београду, у Жичи сабрало небројено мноштво православних Срба, предвођених својим епископима и свештеницима да чују шта је аманет православном Србину; да чују Беседу о правој вери. Та Беседа јесте, браћо и сестре, аманет који је оставио светитељ Сава. Суштина и срж речи Савиних, упућених тада сабраном роду своме, и нама сабраним данас и овде, као и свима који ће се после нас сабирати, износе суштину нашега постојања, износе суштину Јеванђеља, износе шта је то што је нама насушни хлеб да бисмо разумели поруку данашњег празника; таквог празника који кида границе између Бога и човека, али кида и све границе које ми неретко вештачки успостављамо међу собом. Свети Сава је тада у Жичи изрекао истине праве вере, вере православне, и рекао да без истинске и праве вере није могуће достићи у потпуности истински прави и аутентични живот. Али, сa друге стране и да погрешан живот, живот у злу, живот који је промашен и који је промашај, не може одражавати и не може сведочити праву веру која дарује Христа. Примера ради, Јеванђеље каже: Љуби ближњега свога као самога себе, штавише вели: Љуби и непријатеља свога - не можеш употребити лоше методе да би постигао здрав и исправан циљ. А филозофија овог света вели: Опскрби се вештинама и немој да водиш рачуна о средствима ако хоћеш да постигнеш неки циљ. Сваки циљ оправдава средства макар та средства била, једном речју, антихумана и античовечна. Такав поглед на свет никада не може да обликује хришћанина. А заповест Божја, заповест јеванђељска, она на које је Свети Сава подсетио сабране у Жичи, вели: Љуби ближњега као самога себе, али пре тога и: Љуби Господа читавим својим бићем. То је двоједина заповест. Није могуће волети Бога ако не волиш човека, ако не волиш икону Његову. Ко вели и тврди да воли Бога а не воли човека, тај лаже себе, а другима је јасан. Ми, браћо и сестре, волимо Бога слаби, немоћни и грешни. Нема тог међу нама, који кад је најсавршенији и у највећем подвигу, неће рећи као што је рекао апостол Павле: Само сам недостојни слуга Божји. Али, баш због тога што знамо да смо недостојне слуге Божје и због тога знамо да је на Спасовдан Господ нас узнео на небо и наша ограничења покидао, која су резултат самољубља, егоизма, лицемерја, осуђивања, оговарања, искључивости и ограничења која не дозвољавају да у нашој близини буде било ко - Господ је нас обезграничио! Ми смо, браћо и сестре, у Њему постали без почетка и краја. Постали смо неограничени. Зато у нашем срцу, у нашој души, у нашем наручју, на нашим грудима, има места за свакога, јер се ми налазимо на грудима Савиним, а он је нас заједно са собом спустио на груди Христове. Отуда, браћо и сестре, Христом проширеним не пристајемо на то да прихватимо оно, што неки злонамерно, па нека буде и непознавајући нас, кажу да смо најгори и да нисмо човекољубиви. Не пристајемо на то! Не зато што мислимо да смо бољи од других, него зато што знамо да нас је Господ обезграничио и зато што у Њега верујемо вером јеванђељском говорећи увек: Верујем Господе, помози моме неверју, али и: Уздамо се у Тебе, слаби и немоћни, уздамо се у Твоју љубав! Зато, браћо и сестре, Савина порука јесте порука спасовданска. Ништа није случајно у нашем животу, па није ни случајно што је Свети Сава беседу о правој вери изрекао на Спасовдан, јер на тај дан ми смо разумели Христову реч и поручили да хоћемо да будемо једно са Христом. А то значи да хоћемо да будемо једно са собом и да сви будемо једно. Уморни смо, браћо и сестре, од подела. Уморни смо од ружних и лоших вести. Песникиња је рекла: Дајте нам једампут лепу вест. А има их, хвала Богу, милијарду пута више него лоших. Па, немојте онда од нас правити будале! Опростите ми на овој јеткој речи. Ми знамо чији смо и знамо да смо Христови. Стога имамо право да ово кажемо. Морамо да будемо једно, браћо и сестре, да границе, које носимо у себи унутра, покидамо. Пре свега, у Христу да превазиђемо схизофрена своја лична стања. Родитељи, да бринете о својој деци. Волите их, али немојте само да им испуњавате жеље, како вас не би заболела глава од њихових несташлука, да бисте ви имали свој комфор. Волите их љубављу Христовом, распињући се за њих. Децо, да слушате своје родитеље. Волите своје родитеље и да их служите нарочито кад постану стари. Немојте заборавити на сузу мајчину, на зној очев. Немојте зато што су вас снашли ваши проблеми заборавити на потребу ваше мајке и оца да вам само чују глас. Немојте говорити: Има времена за то. Има времена за све друго, али за то је увек мало времена. И немојмо непрестано тражити оправдања за своје незадовољство изван себе: криви су родитељи, крива су деца, крива је школа, криво је друштво, крива је држава, криви су други народи итд. Наравно све може бити боље, али немојмо тражити разлоге за мир, за радост, за хармонију, за љубав изван себе. Немојмо се правдати што све то немамо разлозима изван себе. Није нико други крив и нема кривца, само треба примити испружену руку Христову и хтети постати бољи и постати брат и сестра свима. Неверујемо ми - рекла је недавно једна наша православна Српкиња и лекарка светског формата овде у овом храму - да је човек човеку вук. Ми знамо да је човек човеку лек! И зато је нама свако оно како смо га ми дефинисали, а не обрнуто. Јер ми Христом знамо - и хоћемо због тога да чинимо добро - да нас Бог неће питати шта су нама други чинили, него шта смо ми њима чинили. Неће нас ни питати да ли су други постали бољи, него да ли смо ми постали бољи. Хтели бисмо често да сви око нас буду савршени, али само ми да не останемо преображени и останемо у овој летаргији. Браћо и сестре, нека је благословен и нека је радостан данашњи дан! Ја сам благодаран што су овде моја у епископству браћа Давид, Пахомије, Арсеније, Херувим, Георгије и Стефан, свештеници и монаси, али сам посебно данас радостан, а верујем да ћете и ви бити овог тренутка када кажем да су у овој молитвеној литији са нама узели учешће и игуман манастира Хиландара отац Методије, као и игуман манастира Студенице отац Тихон. Молим све њих да се моле за све нас. Молим посебно оце игумане да се са својом братијом моле за овај град и људе који живе у њему, за читав свет и да нам Бог подари што више молитвеника. Јер духовно здравље једног народа се мери по броју монаха у том народу. Молим их да се моле да овај град увек, као што на свом грбу има отворену капију, има не само отворене капије, него и отворена срца и душе и да се сви који дођу у овај град осете се као домаћи, као и да се сви људи, независно како се моле и ком народу припадају, осете не само да су добродошли, него да су наша браћа. Исто тако, нека сваки сукоб и свака невоља, сваки неспоразум између појединаца, заједница, народа и држава, крене путем умањења, како би нас онда Господ, који нас је узнео на небо и поставио с десне стране Оцу, учинио сапрестолнима Њему и тако наша срца учинио простором обитавања благодати Духа Светога, простором мира, љубави, истине и правде, како бисмо ми онда истим путем којим је Господ најпре сишао међу нас, а онда отишао ка Оцу своме, заједно са Њим, свакога дана се узносили у добру, у врлини, у лепоти, у радости. У радости, јер је то наше назначење и зато што смо у радости створени! Ако нисмо у радости, то знак је да ову тајну још увек добро не разумемо и да нам треба додати вере. Додај нам Господе вере, како бисмо Те славили овде на Земљи, свакога дана и свакога трена свога постојања и онда том вером препознали у Теби нашега Спаситеља, коме нека је слава заједно са Оцем и Духом Светим сада и увек и у векове векова, амин. Срећна слава и Господ нека све благослови! Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“ отворио је епископ Диоклијски г. Методије. Организатори су Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Епархија захумско-херцеговачка. Уз учешће великог броја учесника, скуп ће се одржавати по паралелним сесијама са мањим бројем учесника и уз поштовање свих епидемиолошких мјера. Повезане вести: Цјеливањем моштију Светог Василија Острошког чудотворца додирујемо Васкрслог Христа Најава: Научни скуп о Светом Василију Острошком Видео записи са научног скупа: -Молитвени почетак Међународног научног скупа поводом 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког, богослужио владика Методије- У недјељу по Васкрсењу, Томину недјељу, 9. маја 2021. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог свештеномучнеика Василија Амасијског, саборно и молитвено је било у острошкој светињи. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Звучни запис беседе Свету архијерејску Литургију на платоу испред Горњег манастира служио је Епископ диоклијски Г. Методије, а саслуживали су му протојереји-ставрофори Владимир Ступар и Дарко Ђого, професори Богословског факултета у Фочи, као и протојереји Остоја Кнежевић, никшићки парох, Драженко Ристић, шавнички парох, јеромонах Василије из манастира Подмаине, као и острошка сабраћа јеромонах Владимир и јерођакони Роман и Зосима. После читања зачала из Светог Јеванђеља, сабраном вјерном народу бесједио је о. Владимир Ступар, који је говорио о невјерном Томи и његовом додиривању рана Васкрслог Христа. – Ево свједочанства у Томину недјељу који додирну Господа васкрслога, као што су и остали апостоли Њега додирнули и видјели седам дана раније. Сва наша вјера јесте у томе да можемо да додирнемо Господа. Ништа љепше за човјека нема него да буде са Господом. А највећа тајна побожности открила се управо у томе што је Син Божији, Логос вјечни, Син Очев, постао је Човјек. На тај начин ми људи смо уздигнути у достојанство синова и кћери Божијих, постали смо дјеца Божија, народ Божији, царско свештенство, изабрани и љубљени од Господа – истакао је о. Владимир. Нагласио је да се на овом светом мјесту, испуњени радошћу Васкрсења Христовог, цјеливањем моштију Светог Василија острошког Чудотворца, додирујемо Васкрслог Христа. – Тако што смо се исцијелили од својих слабости, од невјеровања, тако што је тама нестала из срца наших и тијела наших и Свјетлост небеска нас озарила. Зато са таквом љубављу и одушевљењем прилазимо свецу и молимо га да он који блиста свјетлошћу Васкрсења Христовог и нама дарује да истом том свјетлошћу и ми будемо озарени и мноштво гријехова се скида са нас, и мноштво благодати се излива у наше душе и наша тијела, у наше домове када дођемо кући и доносимо благослов Васкрсења Христовог. Још нешто нам се дарује, драга браћо и сестре. Не само да додирујемо Господа кроз Његове свете угоднике, него нам се дарује да додирнемо Христа у Светој Тајни Причешћа, Тијела и Крви Његове животворне. Да се сјединимо са Њим, не само да га додирнемо, него да постанемо једно са Њим, по мјери вјере наше и по мјери љубави наше – истакао је о. Владимир и нагласио да је најљепше и најважније што можемо да додирнемо једни друге и да у свјетлости лица наших препознамо небеску љепоту и рај и тако живјећи, испунићемо заповијест Божију о љубави. Саборовање је настављено у Доњем манастиру на Међународном научном скупу о Светом Василију Острошком, поводом 350 година од његовог упокојења. Извор: Манастир Острог
  10. Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“ отворио је епископ Диоклијски г. Методије. Организатори су Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Епархија захумско-херцеговачка. Уз учешће великог броја учесника, скуп ће се одржавати по паралелним сесијама са мањим бројем учесника и уз поштовање свих епидемиолошких мјера. Повезане вести: Цјеливањем моштију Светог Василија Острошког чудотворца додирујемо Васкрслог Христа Најава: Научни скуп о Светом Василију Острошком Видео записи са научног скупа: -Молитвени почетак Међународног научног скупа поводом 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког, богослужио владика Методије- У недјељу по Васкрсењу, Томину недјељу, 9. маја 2021. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог свештеномучнеика Василија Амасијског, саборно и молитвено је било у острошкој светињи. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Звучни запис беседе Свету архијерејску Литургију на платоу испред Горњег манастира служио је Епископ диоклијски Г. Методије, а саслуживали су му протојереји-ставрофори Владимир Ступар и Дарко Ђого, професори Богословског факултета у Фочи, као и протојереји Остоја Кнежевић, никшићки парох, Драженко Ристић, шавнички парох, јеромонах Василије из манастира Подмаине, као и острошка сабраћа јеромонах Владимир и јерођакони Роман и Зосима. После читања зачала из Светог Јеванђеља, сабраном вјерном народу бесједио је о. Владимир Ступар, који је говорио о невјерном Томи и његовом додиривању рана Васкрслог Христа. – Ево свједочанства у Томину недјељу који додирну Господа васкрслога, као што су и остали апостоли Њега додирнули и видјели седам дана раније. Сва наша вјера јесте у томе да можемо да додирнемо Господа. Ништа љепше за човјека нема него да буде са Господом. А највећа тајна побожности открила се управо у томе што је Син Божији, Логос вјечни, Син Очев, постао је Човјек. На тај начин ми људи смо уздигнути у достојанство синова и кћери Божијих, постали смо дјеца Божија, народ Божији, царско свештенство, изабрани и љубљени од Господа – истакао је о. Владимир. Нагласио је да се на овом светом мјесту, испуњени радошћу Васкрсења Христовог, цјеливањем моштију Светог Василија острошког Чудотворца, додирујемо Васкрслог Христа. – Тако што смо се исцијелили од својих слабости, од невјеровања, тако што је тама нестала из срца наших и тијела наших и Свјетлост небеска нас озарила. Зато са таквом љубављу и одушевљењем прилазимо свецу и молимо га да он који блиста свјетлошћу Васкрсења Христовог и нама дарује да истом том свјетлошћу и ми будемо озарени и мноштво гријехова се скида са нас, и мноштво благодати се излива у наше душе и наша тијела, у наше домове када дођемо кући и доносимо благослов Васкрсења Христовог. Још нешто нам се дарује, драга браћо и сестре. Не само да додирујемо Господа кроз Његове свете угоднике, него нам се дарује да додирнемо Христа у Светој Тајни Причешћа, Тијела и Крви Његове животворне. Да се сјединимо са Њим, не само да га додирнемо, него да постанемо једно са Њим, по мјери вјере наше и по мјери љубави наше – истакао је о. Владимир и нагласио да је најљепше и најважније што можемо да додирнемо једни друге и да у свјетлости лица наших препознамо небеску љепоту и рај и тако живјећи, испунићемо заповијест Божију о љубави. Саборовање је настављено у Доњем манастиру на Међународном научном скупу о Светом Василију Острошком, поводом 350 година од његовог упокојења. Извор: Манастир Острог View full Странице
  11. Комеморативни скуп поводом упокојења његовог Високопреосвештенства, митрополита црногорско-приморског Амфилохија У сали Градског позоришта у Фочи, 30. октобра у 19 часова одржан је комеморативни скуп поводом смрти Његовог Високопреосвештенства, митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Комеморација је одржан у органзацији Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву у присуству начелника општине Фоча Радисава Машића, ректора Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милана Кулића, декана богословског факултета проф. др Владислава Топаловића, професора, студената и грађана општине Фоча. Уводним ријечима комеморативни скуп отворио је декан Православног богословског факултета протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, подсјетивши присутне на богату биографију митрополита Амфилохија. Декан је нагласио да је наш факултет од свог оснивања везан за живот и рад митрополита Амфилохија, који је од 1995. године обављао дужност професора на предметима Увод у богословље, Еклисиологија и Катихетика. Такође, био је члан оснивачког одбора у вријеме када се наш факултет оснивао. Његове монографије и публикације и данас су незаобилазни текстови у савременом богословском образовању. Декан је између осталог рекао: „И након окончања професорске службе митрополит Амфилохије наставио је да очински бди над радом и сазријевањем ове наше најмлађе богословске школе. За наш факултет, Цркву и народ Високопреосвећени митрополит је био велики благослов и знак Божијег присуства. Био је несумњиви великан нашег доба.“ На крају свог говора декан је рекао: „Опраштајући се од Његовог високопреосвештенства, наставници, сарадници и студенти Православног богословског факултета изражавају захвалност Богу што су имали част да од њега уче“ Након декана, присутнима се обратио ректор Универзитета у Источном Сарајеву, проф. др Милан Кулић, који је указао на значај митрополита Амфилохија приликом оснивања тадашње Духовне академије а садашњег Богословског факултета. Ректор је нагласио да се допринос митрополита Амфилохија није зауставио само на оснивању факултета, него је као професесор, свјетског имена на пољу теологије и духовности, долазио и држао предавања и испите нашим студентима. „Остаће упамћен као човјек пожртвован, аутентичних предавања. Остаћемо му вјечито захвални за немјерљив допринос који је учинио у академском животу богословског факултета и Универзитета у Источном Сарајеву. Читав његов живот био је истовјетан духовној философији и идентитету нашег Универзитета у коме се оно духовно и световно преплићу и допуњавају, прожимају и надопуњавају. Био је еминентан научник и истински велики човјек. Зато и не може да нас чуди да је током своје академске каријере примио више почасних докрората из теологије“. На крају, присутнима се дирљивом бесједом обратио протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого, који је присутне подсјетио на подвижнички пут митрополита Амфилохија, поткрепљујући бесједу личним свједочанством које сеже у вријеме када је митрполит предавао на богословском факултету. Бесједу је започео ријечима: „Порађао нас је све, покољењима, деценијама. Предавао нам је Увод у богословље и Еклисиологију на првој години студија. Катихетику на четвртој. Долазио би, понекад ноћу, касно, а ми смо га чекали да узмемо благослов и чујемо оно ђедовско „благо мени, благо мени“. Понекад би тада, тек по доласку, у ма које доба дана и ноћи, држао дугу бесједу која би нам била и предавање и испит. Или испит који би нам био и предавање и испит. Њега гледајући видјели смо аутентичног човјека. Ко зна, да је срео Амфилохија, можда би Доситеј схватио да и данас има пустињских Отаца у градовима?“. У наставку бесједе отац Дарко је рекао: „Волио је свој српски народ. Волио на понекад оштар и забринут начин, волио тако да у његовом присуству никоме није било тијесно. Носио је бреме ужасне мржње: због онога што је учинио, прекрстивши уздуж и попријеко Црну Гору својим поменима и литијама. Демони у камену и људима сакривени нису му никада давали мира. За сваку ријеч изречену да помири, био је крив и својима и бившим својима. Носио је и то бреме старачки. Како је вријеме пролазило, у њему се све више рађао Ђед свих нас. Онај човјек кога можеш само да волиш. Косовски завијет је за њега био свакодневица. Косово: кости Срба чије је лобање састављао и служио помен на развалинама Светиње.“ На крају, отац Дарко је бесједу завршио ријечима „Сјети се и тамо, Ђеде, ђака својих. Нама си овдје одувијек у молитви, на дискосу, гдје смо сабрани сви.“ Извор: Православни богословски факултет у Фочи
  12. СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ВРАЊСКА Поводом 950 година манастира Св. Прохора Пчињског организује Међународни научни скуп ПРЕПОДОБНИ ПРОХОР ПЧИЊСКИ – 950 ГОДИНА У СРПСКОМ НАРОДУ Програм Скупа: Први дан, 25. 9. 2020.године Манастир Св. Прохор Пчињски 8 ч, Света Литургија 10 ч, Почетак Скупа Други дан, 26. 9. 2020. г, Свеправослави центар Свети Јустин Ћелијски и Врањски, Врање 10 ч, Наставак рада Скупа ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР Извор: Епархија врањска
  13. Од 26. до 29. јануара 2020. године одржано је 28. Међународно божићно саборовање монаштва и духовништва, које је окупило око 400 учесника, од чега 40 митрополита и 90 епископа, затим монаха, монахиња, свештеника и цивила Руске Православне Цркве у матици и дијаспори и Руске Заграничне Цркве. Тема конференције била је „Велика победа у Другом светском рату- наслеђе и наследници“, а домаћин саборовања Даниловски манастир у Москви, званична резиденција Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије Г. Кирила. Част да представља Епархију ваљевску и Српску Православну Цркву на овом величанственом скупу имао је архимандрит Михаило (Биковић), са благословом Епископа ваљевског Г. Милутина. Свето јеванђеље казује да спасење долази са истока. Наши су стари, вођени тиме, гледајући на исток, у Русији видели некога ко ће да нам помогне да сачувамо оно што смо. Јер, осим што је велика, Русија је нама на истоку. Намеће се питање:“Где је Русији исток, будући да она географски долази до краја истока? Читајући акатист Сладчајшем Исусу, схватио сам да је Русији исток сам Господ Христос, део је снажно емотивног излагања архимандрита Михаила (Биковића) на конференцији монаштва и духовништва у Москви. Говорило се о доприносу руског монаштва великој победи савезничких снага у Другом светском рату, а игуман манастира Јовања за тему је одабрао претходни највећи оружани сукоб, са жељом да руској браћи представи страдање српског народа у њему, величину жртве Светог Цара Николаја, захваљујући коме је Србија тај драматични историјски период преживела, као и допринос руског монаштва између два рата на пољу обнављања српских манастира. У бестселеру духовне литературе „Несвети, а свети“ архимандрит Тихон (Шевкунов), данас Митрополит псковски и порковски, непосредно и са доста упечатљивих детаља описује јунаке Другог светског рата, који су након доласка слободе примили монашки постриг и своје службовање роду наставили у манастирима. Ту се изнова пројављује њихово херојство, јер су комунистички властодршци из поштовања према њиховим ратним заслугама светиње оставили недирнутим. Такође, преноси нам отац Михаило, било је речи и о старцима Глинске пустиње, Патријарху Пимену, Митрополиту Зиновији, кијевским монасима и многим другим храбрим црнорисцима. Руси и ми спомињемо три голготе: голготу Господа Христа, голготу царске породице Романов и голготу руског и српског народа. После голготе долази васкрс. За сада славимо два васкрса – Господа Христа и Русије, уз тиху радост ишчекивања васкрса Србије – рекао је архимандрит Михаило. Као дечак, слушао је од свог деде о руским борцима на Сремском фронту. Задивљујуће је било како су лако ишли у смрт, испуњавајући јеванђељски идеал љубав оличен у давању живота за ближњег свог. Видевши их погинуле, мој деда се дивио њиховим лицима окренутим ка небу, насупрот немачким војницима, чија су лица била окренута ка земљи. Већина је носила крст око врата, а неки и подраснике испод униформе, што указује да су пре одласка на фронт служили као свештеници или монаси. Посведочили су да та линија спремности да дају живот за ближњег не прелази преко униформе, већ срца… Тиме сам завршио излагање. Више владика ми је честитало и благодарило, видевши да је заиста било „из срца“. Један крупни баћушка ми је рекао:“Смрт фашизму“, стављајући ми у руку чоколадицу „Алонка“ као награду – са осмехом прича јовањски игуман. Међу учесницима овог, за живот и мисију Цркве Христове, изузетно значајног саборовања било је пет архијереја који су долазили на поклоњење светињама Епархије ваљевске. У знак благодарја на гостопримству, Митрополит волоколамски и председник Одсека спољних црквених веза РПЦ Г. Иларион (Алфејев) упутио је позив Епископу ваљевском Г. Милутину да учествује у раду конференције. Како није био у могућности да оде, Владика Милутин послушање је дао архимандриту Михаилу, што је за њега била неизмерна част и радост, али и драгоцено искуство. Саборовање је отворено 26. јануара 2020. Светом Литургијом у надалеко познатом Храму Христа Спаса у Москви, којом је началствовао Његова Светост Патријарх московски и све Русије Г. Кирил,уз саслуживање 130 владика, бројних свештеника и свештеномонаха, а уз учешће око 12 хиљада верника. Можете само да замислите какав је то величанствен призор…Путир из ког смо се причестили је запремине око 6 литара. Дошле су владике из сви крајева света где РПЦ има своје епархије, изузев Украјине. Благодарећи Владики Милутину на дивном дочеку, они су пружили мени прилику да будем део овог догађаја какву ни у сновима нисам замишљао. Дочек и предавања уприличени су у хотелу Даниловског манастира, који има прелепу конференцијску салу. Све је било на заиста високом нивоу – одушевљено прича архимандрит Михаило. Нарочито важну улогу у организацији имале су игуманије, које уживају огромно поштовање црквених великодостојника, истиче отац Михаило. Отац Михаило је у више наврата боравио и служио у Русији и Подворју Московске Патријаршије у Београду. Познат је и веома драг многима у великој братској земљи. На основу доживљеног, сматра да то важи за сваког Србина. На помен тога да долазите из Србије, без обзира на то да ли сте свештеник или „обичан човек“, сва врата су вам тамо отворена. Многи људи вас грле, љубе и нечиме дарују. Кад дођу овде, диве се свему што виде као ми кад одемо код њих. Схватио сам да је то сведочанство љубави и јединства наших народа. Црква је та која нас повезује и то ће трајати, ма колико се непријатељи трудили да нас поделе – уверен је архимандрит Михаило. Његово предавање на саборовању монаштва било је везано за Велики рат, у коме је крај из којег долази у историји уписан као место највећег страдања. Из разговора са Русима у последњих 7 – 8 година приметио је да све више о томе знају. Историја коју су учили била је комунистичка и у њој није било простора за теме о Светом Цару Николају и хероје тог доба. Такође, веома су благодарни Србији што је након Октобарске револуције безусловно примила преко 40 хиљада руских емиграната, за разлику од других земаља савезника које су имале посебне захтеве за то. Божја промисао је била да тај народ (углавном висок интелектуални слој), који није пристајао на компромисе са комунистима, дође овде и на свим нивоима поправи квалитет живота у друштву. Преко 150 руских монаха и монахиња је обновило бројне манастире у Србији. Међу њима је био и Свети Јован Шангајски, сабрат у манастиру Миљково старцу Тадеју Витовничком, духовном оцу архимандрита Михаила. Такође, свој печат оставили су бројни универзитетски професори и архитекти, аутори пројеката најлепших здања у Београду. Где год је требало помагали су… Из сусрета са учесницима саборовања у Москви проистекли су контакти и спремност на разне врсте сарадње. Они имају знање о томе како умножити и сабирати монаштво и можда бисмо могли нешто од њих да научимо. Свети оци кажу да је држава јака колико је јака Црква, а Црква је јака колико је јако монаштво. Из тога се може закључити да је држава јака колико и монаштво. Ми смо у кризи са бројем монаха и могли бисмо уз њихову помоћ тај број да повећамо – закључује архимандрит Михаило своју причу о несвакидашњем искуству из братске Русије. Предавање архимандрита Михаила (Биковића) на 28. Међународном божићном саборовању монаштва и духовништва у Даниловском манастиру у Москви Да бих казао коју реч о дешавањима и доприносу монаштва у Другом светском рату, морао бих да се вратим 30 година раније, јер су дела и са стране наших непријатеља, али и са наше стране у Првом светском рату у међусобној вези са догађајима и делима у Другом светском рату. Мислим да корен и залог свих подвига у Другом светском рату можемо видети у врхунској жртви о којој и сам Господ говори, а то је „да нема веће љубави, него кад неко положи живот за свога ближњега“, коју је поднео Цар Баћушка и његова мученичка породица, митрополити, свештеници, мирјани све до одојчета, милиони пострадавших Христа ради. Ту лежи камен темељац и неисцрпни извор надахнућа и спремности да се на разне начине положи живот за ближњег и у Другом светском рату. Жртва Цара није била само за Русију, већ и за цео свет. Ми у Србији говоримо, сећамо се и празнујемо три голготе: Господњу, царске породице и руског народа и српског народа у Првом светском рату. За сада празнујемо два васкрса, а трећем се надамо. Празнујемо Васкрс Господа нашег,празнујемо васкрс Русије и чекамо да осване зора васкрса у Србији. Ми знамо из историје да су догађаји у Русији неодвојиви од догађаја у Србији, само што се у Србији све дешава неколико година касније. Наша радост је због тога сугуба. Радујемо се васкрсу Русије из дубине душе, али у тој радости се налази и тихи предукус радости у ишчекивању васкрса Србије. Знамо да кад је Русији добро, увек је и Србији добро. Наши стари су говорили:“Господ на небу, Русија на земљи“. У свим вековима смо гледали на исток, чекајући помоћ, али не само зато што је Русија велика наша друга родина на истоку, већ зато што је Господ казао:“Спасење долази са истока!“ Будући да нам је православна вера у сржи нашег бића, природно је да, слушајући ове Господње речи, ишчекујемо спасење са истока. Али, одједном сам се запитао:“Ако је нама Русија на истоку, ко је Русији на истоку?“ Уплашио сам се, схвативши да Русија нема никог на истоку. Ту сам се преварио. Читајући акатист Сладчајшем Исусу, наишао сам на реченицу која се обраћа Господу са:“Источе истока!“ Моје радости када сам добио одговор… Русији је исток Господ сам! Зато само три државе на свету имају префикс Света: Света Земља, Света Гора и Света Русија, илити Свјатаја Рус! Говорити о подвизима нашег духовништва у Србији у Другом светском рату је немогуће, а не вратити се у догађаје из Првог светског рата и догађаје после њих. Због Србије је Цар Николај ушао у први рат, иако Русија у том тренутку није била спремна. Године 1916., када Србији нема ко да помогне и када живи костури стижу на обале Албаније и када назови савезници, гледајући са својих бродова, одлучују да се не исплати помоћи овим живим мртвацима, тада Цар Баћушка, примивиши у телеграму вапај наше Владе, даје ултиматум савезницима да ће раскинути савез, ако одмах не приђу и не помогну Србима. Због овог ултиматума, Срби су спасени. Ето спасења са истока по ко зна који пут! Када је Његова Светост Патријарх Кирил био у посети Београду и служио у Подворју Московског Патријархата, одржао је беседу која ми се урезала у срце и ум заувек. Тада је Његова Светост рекао једну историјску чињеницу коју до тада нисам знао. Сви савезници су примали белогардејце условно, једино је Србија примила све безусловно. Примили смо их као своје! По Божјем промислу, у тих неколико десетина хиљада Руса се налазио крем руске интелигенције, духовности и културе. После рата наши губици су били толики да није требало да опстанемо. Били смо осуђени на пропаст, али ево опет „спасења са истока“. Све празнине у свим деловима друштва настале погибијом у рату попуњавају Руси. Тако, више од десет универзитетских професора одмах попуњавају редове, оснивају Машински факултет. Архитекте пројектују и учествују у изградњи најлепших здања која данас имамо у Србији. Женско монаштво не би постојало да га нису обновиле руске монахиње. Више од 150 монаха је дошло, попунило празне манастире и помогло Србији да обнови монаштво. Оснива се Руска Загранична Црква на челу са Митрополитом Антонијем Храповицким. Барон Врангел обилази своју војску. Руси су толико били захвални Србији да су тражили где треба помоћ и несебично хитали да помогну, макар и копајући земљу. То је време у коме се формира духовништво на крилима владика, монаштва и свештенства дошавших из Русије. У једном од манастира које је краљ Александар дао руским монасима, под руководством схиархимандрита Амвросија Хургановог, поникао је и мој старац Тадеј Витовнички. У том братству је замонашен и рукоположен и Јован Максимович, потоњи Свети Јован Шангајски. Наше духовништво, које је у то време предводио Свети Владика Николај Српски, је било у потпуном јединству са руским. Свети Владика Николај је био лични пријатељ са Светим Јованом Шангајским. Тај дух који нам је пренело руско духовништво је укрепио Србију и подигао је са колена, тако да је ојачана и охрабрена дочекала Други светски рат. Нажалост, Руси деле судбину нашег народа у Другом светском рату, те тако страдају раме уз раме са својом браћом Србима. Поново се сукобивши са већ старим непријатељима Немцима, а касније и са надолазећим комузмом који их опет прогони. Наш народ не би преживео без Цркве у било које време па тако ни у другом рату. Тамо где није било српског свештеника или монаха, било је руског, а за нас Србе присуство руског свештеника или монаха било је једнако као и присуство целе Русије у том тренутку. Како су умекшано изговорене речи руских монаха и свештеника пуних љубави и благости крепиле душу напаћеног српског човека… Хвала Богу, до данас имамо међу нама вас у њима, потомцима оних који су дошли за Врангелом. Мој деда, који се сусрео са руским војницима на Сремском фронту, причао ми је једно интересантно запажање. Био је задивљен како су руски војници храбро јуришали и како су лако давали животе, са каквом лакоћом одлазили у смрт. Приметио је још једну ствар. Наиме, највећи број руских војника је имао главу окренуту ка небу, а немачких ка земљи. Код великог броја погинулих војника, готово код свих, налазили су крст око врата, а говорио је и да је било неколико њих који су испод униформе носили подраснике. Мој деда је био сведок плодова руског духовништва у виду ових војника којима се дивио. Моја баба је до краја живота, одлазећи на гробље, после посете гробу и молитве за своје, увек одлазила до руског и остављала цвет уз молитву за њих. Мама је једном питала зашто то ради, а баба је одговорила:“Зато што њима нема ко да дође, а они су наши.“ Слушајући стихове и мелодију марша „Свјашченаја војна“, помислио сам да ли може оштро да се повуче линија између оних који су носили зелене униформе и оних који су носили црне мантије. Да ли је линија била у одећи, чину или спремности и полагању највеће жртве за ближњег свог? Извор: Епархија ваљевска
  14. Са благословом његовог преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. Теодосија и Косовској Митровици је 29. јануара одржан скуп љубави и братске подршке бранитељима Светиња у Црној Гори. Звучни запис емисије Претходно је служена вечерња служба у цркви Светог Ђорђа у Звечану, одакле је ријека људи у литији кренула ка храму Светог Димитрија у Косовској Митровици. Епископ рашко -призренски господин Теодосије благословио је овај скуп за светиње у Црној Гори и за сав верни народ и закључио: “Како је Свети Сава помирио завађену браћу, тако ће се сви ујединити и заједно за крст часни, светиње и слободу ићи под Христовим барјаком. ” Молебан је завршен пјесмом ”Сини јарко сунце са Косова” која представља и поруку верном народу у Црној Гори да смо уз њих и да нису сами. У ,,Косметским кандилима“ доносимо и тонски запис са Светосавске академије која је у навечерје Савиндана 26. јануара одржана у Косовској Митровици. Академију је благословио владика рашко-призренски Г. Теодосије који је казао да су преци, владари и архиепископи ишли путевима Светог Саве, а док су ишли његовим путем Срби су били благословен народ. Светосавску беседу казивао је књижевник и новинар Живојин Ракочевић. У својој беседи говорио је о животу Растка Немањића, “недовршеној довршености” и о чуду Светога Саве. Живојин Ракочевић се запитао шта нам је замаглило природност и поверење, у вечност и реалност. У другом делу програма, публици су се представили пјесникиња Милица Бакрач из Никшића, песник Милан Михајловић, професорка музичког васпитања Јелена Спирић и рецитатори. У програму Светосавске академије учествовали су полазници предшколске установе “Даница Јарамаз”, ученици основних и средњих школа из Kосовске Митровице који су говорили најлепше стихове и приче о Светом Сави, полазници музичке школе “Миодраг Васиљевић” и црквени хор “Бранислав Нушић” под диригентском палицом Петра Ракића. Извор: Радио Светигора
  15. „Теологија у јавној сфери”, годишњи скуп, који се одржава већ седму годину заредом у Требињу, ове године биће приређен од четвртка 6. фебруара до недјеље 9. фебруара 2020. године. У организацији Центра за философију и теологију Требиње, а уз подршку Епархије захумско-херцеговачке и приморске, која је један од оснивача овог Центра, овај јединствени симпосион, у већ препознатљивим формама: панел дискусија, предавања и промоција, омогућиће размјену мишљења, идеја, утисака.., о црквеним и друштвеним темама уопште, која заокупљају теологију и сферу јавног дјеловања, а које ће обрађивати теолози, други научници и стручњаци из разних области. Главно предавање, на тему: „Епископско очинство: како се црквено тијело суочава са симптомима епископске произвољности” одржаће чувени теолог проф. др Христо Јанарас, уз остале учеснике, теме и догађаје у оквиру Скупа, који су према извјесном временском рапореду, а у просторијама Културног центра Требиње и Музеја Херцеговине Требиње, представљени у детаљном програму, који вам достављамо. Према програму, скуп „Теологија у јавној сфери” завршава се недјељним Литургијским сабрањем у требињском Преображењком храму. Стога, овом приликом, позивамо вас на учешће и Причешће, добро дошли! Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  16. Научни скуп под називом „Богословље и духовни живот Карловачке митрополије у оквиру 800 година аутокефалије Српске Православне Цркве“ одржан је у Београду и Новом Саду, 16. и 17. децембра 2019. године, у организацији Центра за литургичке студије Монс Хемус и Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Други дан скупа одржан је у свечаној дворани Матице српске у Новом Саду. Рад скупа у Новом Саду благословио је Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије. Карловачка митрополија имала пресудан значај за нашу Цркву која слави 800 година самосталности. Нови Сад је један од центара Карловачке митрополије, и сасвим је природно да се један овакав скуп овде одржава, казао је Преосвећени. Звучни запис поздравног слова Епископа мохачког Исихија Учеснике скупа поздравили су господин Норберт Бекман-Диркес, директор Фондације Конрад Аденауер и протопрезвитер-ставрофор Владимир Вукашиновић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду и управник Института за литургику и црквену уметност. Звучни запис обраћања проте Владимира Вукашиновића Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  17. Поводом 800 година од посвећења Светог Саве за првог српског архиепископа, Српска академија наука и уметности организује свечану академију у четвртак, 12. децембра, у Свечаној сали САНУ, с почетком у 11 часова. На свечаној академији беседиће академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, и високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, и биће изведене пригодне композиције академика Светислава Божића и прочитани одломци из Житија Светог Саве од Доментијана, његовог првог биографа. Скуп ће поздравити и отворити академик Владимир С. Костић, председник САНУ. Програм свечане академије Програм научне трибине Византолошки и Хиландарски одбори САНУ, у сарадњи са Светогорским центром у Солуну, Задужбином Светог Манастира Хиландара и Друштвом пријатеља Свете Горе из Београда, уз подршку Града Београда и Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, такође у четвртак, 12. децембра, у Свечаној сали САНУ, у 14 часова, организују научну трибину под насловом „Светогорски и хиландарски монах Свети Сава. Осамсто година од посвећења за првог српског архиепископа“, на којој учествује 18 говорника и излагача. Свечана академија и научна трибина део су свечаности којима се у Солуну и Београду, у заједничкој организацији наведених установа, обележава овај изузетан јубилеј. Извор: Српска Академија наука и уметности
  18. Поводом обележавања јубилеја – осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, 2. новембра 2019. године, у Бачкој Паланци је отворен научни скуп под називом: „Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве“. Отварању симпосиона претходила је света Литургија у храму Покрова Пресвете Богородице, којом је началствовао протонамесник Игор Игњатов, парох при храму Светога Симеона Мироточивога у Ветернику. Евхаристијском сабрању присуствовали су учесници научног скупа. На крају Литургије служен је помен упокојеним архијерејима Епархије бачке. Звучни запис беседе презвитера Игора Игњатова У име Бачке епархије симпосион је отворио протојереј Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки, који је пренео благослов Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, са напоменом да ће се владика Иринеј придружити учесницима скупа у недељу, 3. новембра. Звучни запис обраћања протопрезвитера Брана Миловца Плодоносан рад учесницима симпосиона пожелели су: др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницима, госпођица Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, господин Александар Борковић, заменик Општине Бачка Паланка и проф. др Светозар Бошков, управник Центра за историјска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Звучни запис обраћања др Марка Николића Звучни запис обраћања Драгана Милошевића Звучни запис обраћања Александра Борковића Звучни запис обраћања др Светозара Бошкова Други дан симпосиона у Бачкој Паланци ће почети светом архијерејском Литургијом, коју ће, у храму Покрова Пресвете Богородице, служити Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија и свештенства наше Епархије. По завршетку Литургије владика Иринеј ће поздравити присутне и благословиће наставак рада овог значајног симпосиона. У раду симпосиона учествују: протонамесник Игор Игњатов, ђакон Мирослав Николић, др Милан Бандобрански, др Предраг Вајагић, др Радован Пилиповић, г. Мирослав Илић, и многи други признати научници из области теологије, историје, уметности, архивистике и сродних научних дисциплина. Научни скуп је организован у сарадњи Епархије бачке (Црквена општина Бачка Паланка) и Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (Центар за историјска истраживања). Програм научног скупа /pdf/ Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  19. Поводом прослављања великог јубилеја наше помесне Православне Цркве, дводневни научни скуп „Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве“ биће отворен 2. новембра 2019. године, у Бачкој Паланци. Програм научног скупа По предвиђеном програму, овај тематски научни скуп ће почети светом Литургијом у храму Покрова Пресвете Богородице и поменом упокојеним епископима бачким. Други дан рада ће почети светом архијерејском Литургијом у храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци, којом ће началствовати Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког господина Исихија и свештенства Бачке епархије. По завршетку Литургије, владика Иринеј ће поздравити учеснике и благословиће наставак рада овог значајног симпосиона. Научни скуп је организован у сарадњи Епархије бачке (Црквена општина Бачка Паланка) и Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (Центар за историјска истраживања). Признати научници из области теологије, историје, уметности, архивистике и сродних научних дисциплина представиће радове на предстојећем симпосиону. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  20. Епархија ЗХиП је ове године била домаћин и организатор теолошког скупа „Православно-католичке радне групе Св. Иринеј Лионски“, која се већ 16- ту годину за редом састаје сваке године у другој епархији неке православне односно римокатоличке цркве, да би расправљала о темама од значаја за обе цркве. Беседа дубровачког бискупа Мате Узинића (пдф) Након три радна дана у Требињу „Радна група Св. Иринеј Лионски“ је била у посјети Дубровнику, гдје им је домаћин био дубровачки бискуп Мате Узинић, који их је након прочитаног Јеванђеља на миси поздравио пригодном бесједом коју преносимо у цијелости. Овогодишњи скуп у Требињу завршио се у недељу у саборном храму Преображења Господњег Св. литургијом, на којој су саслуживали и православни клирици чланови ове групе. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  21. Поводом великог јубилеја – 800 годиина аутокефалности Српске православне цркве, Митрополија црногорско-приморска и Институт за упоредно право из Београда, под покровитељством Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. др Амфилохија, од 11. до 13. октобра организују Међународни научни скуп ”Државно-црквено право кроз вјекове” у манастиру Подмаине. Саопштење Организационог одбора овог скупа преносимо интегрално: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Налазећи се у години великог јубилеја – 800. годишњице аутокефалности Православне Цркве Српске – Митрополија Црногорско-Приморска са Цетиња и Институт за упоредно право из Београда су одлучили да, под покровитељством Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-Приморског г. др Амфилохија, организују Међународни научни скуп ”Државно-црквено право кроз вјекове” и на тај начин, поред осталог, дају свој допринос прослави овог значајног јубилеја. Научни скуп ће се одржати у Манастиру Подмаине у Будви од 11. до 13. октобра 2019. године уз учешће око 40 научних посленика из Црне Горе, Србије и других држава. Свети Сава је, одмах након добијања аутокефалности Архиепископије Српских и Приморских Земаља са сједиштем у Манастиру Жичи 1219. године, приступио не само организовању епископија, почев од Зетске епископије, него и изради Законоправила (Номоканона, Крмчије). У том средњовјековном зборнику се налазе норме православног канонског и државног права на основу кога је однос између Цркве и државе уређен на принципу симфоније (сагласности) свјетовне и духовне власти. Од непроцјењивог значаја је и то што су за простор данашње Црне Горе неодвојиво везана три сачувана преписа Законоправила Светога Саве – Иловички, Морачки и Савински. Свети Сава је у Карејском типику први код нас употребио појам ”устав” (”уставац”). Бројност и значај средњовјековних и нововјековних извора државно-црквеног права, као и њихово историјско трајање, важност и актуелност, указују да је ријеч о теми од великог научног, црквеног и друштвеног значаја. Готово да нема гране права у којој се, посебно данас, не сусријећу Црква и држава. Нормативни сусрет Цркве и државе данас видимо у историјско-правној, црквено-правној, упоредно-правној, међународно-правној, уставно-правној, грађанско-правној, кривично-правној, просвјетно-правној, управно-правној, радно-правној, финансијско-правној, привредно-правној, споменичко-правној области, као и у другим нормативним активностима државних органа. Данас се са пуним правом може говорити о средњовјековном и нововјековном државно-црквеном праву на нашим просторима. Државно-црквеном праву код нас, током претходних деценија, није посвећивана дужна научна пажња. Треба имати у виду да Државно-црквено право постоји као наставни предмет на многим Правним факултетима у Европи, а да се Аутономном праву, у коме посебно и најзначајније мјесто има унутрашње вјерско право цркава и вјерских заједница, све више посвећује научна пажња. Организатори и учесници научног скупа, као и приређивачи зборника радова, који је објављен, вјерују да ће научни радови са овог скупа у будућности бити од користи научним посленицима. Имајући у виду да се у Црној Гори припрема нови Закон о слободи вјероисповијести и правном положају цркава и вјерских заједница, вјерујемо да ће научни радови са овог скупа бити од користи и Влади и Скупштини Црне Горе како би се, у складу са међународно-правним актима, правним поретком и друштвеном реалноћу Црне Горе, припремио и усвојио нови закон којим ће се уважити улога, значај и мјесто Цркве и вјерских заједница у друштву и држави. Организациони одбор Извор: Митрополија црногорско-приморска
  22. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј узео је учешћа на 23. конференцији Римокатоличке добротворне фондације Реновабис Црква у великим градовима (City Pastoral) у Минхену од 11. до 12. септембра 2019. године. Познато је да Фондација Реновабис од 1997. организује годишње међународне конгресе у име Немачке бискупске конференције што служи информативном систему и дискусијама о важним развојима у Цркви и друштву широм средње, источне и југоисточне Европе. У пленуму дводневног семинара предавањима су се представили: Кардинал Блејз Цупич (Blase Cupich) из Чикага, Кардинал и Надбискуп прашки Доминик Дука (Dominik Duka), Надбискуп берлински Хајнер Кох, Надбискуп бамбершки Лудвиг Шик (Ludwig Schick), Генерални секретар Фондације Про Оријенте Бернд Мусингхоф и други. Као и претходних година у раду конгреса учествовало је више великодостојника из бивше Југославије, међу којима бискуп Шкворчевић из Славонске Пожеге, бискуп Немет из Зрењанина, викарни Бискуп сарајевски др Перо Судар, директор Каритаса у Београду жупник Ивица Дамјановић и генерални викар Дубровачке дијецезе Хрвоје Катушић. Све у свему, било је око 200 учесника из 30 земаља. Епископ Андреј је учествовао у радној групи у којој су се представљали католички монашки редови који делују у великим градовима широм Европе као парохијске радне јединице. На крају конгреса одржана је свечана миса у Минхенском храму Светог Лудвига коју је предводио Надбискуп чикашки Цупич, а проповедао је Надбискуп бамбершки Шик. Извор: Инфо-служба СПЦ
  23. Епархија браничевска ове године прославља значајне јубилеје, 8 векова организације живота Цркве у српским и поморским земљама и 630 година оснивања манастира Тумане. Тим поводом, са благословом Епископа браничевског господина Игнатија манастир Тумане, Одбор за просвету и културу Епархије браничевске и Институт за систематско богословље Православно богословског факултета Универзитета у Београду, организовао је у суботу 14.септембра, једнодневни богословски научни скуп под називом "Видјехом свјет истини" са централном темом "Исихазам у животу Цркве српских и поморских земаља" , који је имао за циљ промишљања широке и изазовне теме исихазма у актуелном моменту живота Цркве, њеног постојања и сведочења у плуралистичком друштву. Научни скуп у Манастиру Тумане започео је Светом Архијерејском литургијом којом је началствовао Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије уз саслужење игумана ове свете обитељи архимандрита Димитрија и бројног свештенства. Након Божанствене литургије на првој сесији уводним словом присутне архијереје Митрополита Амфилогија, Епископа стобијског Давида и све остале поздравио је домаћин, владика Игнатије. Митрополит Амфилохије саледавајући историјски континуитет развоја исихазма на просторима српских земаља, закључио је да је његов утемељитељ Свети Сава а да његови корени досежу још у период просветитеља Словена, Свете браће Ћирила и Методија и њихових ученика. Сагледавајући богословље у контексту служења Цркви, предавачи су кроз три сесије покушали да обухвате следеће аналитичке опсеге проучавања: библијске претпоставке исихазма; исихастички покрет и синаити у историји Цркве; исихазам у светоотачком Предању; исихазам и Евхаристија Цркве;сотириолошки аспекти исихазма; молитвени подвиг у новом социолошком контексту. Васкршњим вечерњим богослужењем коме је присуствовао и Епископ милешевски Атанасије, молитвено је затворен је овај богословко научни скуп прослављајући заједно богослужбеним химнама васкрслог Господа Исуса Христа, Светлост Истиниту. Извор: Телевизија Храм
  24. Епархија браничевска тематским научним богословским скупом обележава јубилеје Српске Православне Цркве и манастира Тумана. Одбор за просвету и културу Епархије браничевске, манастир Тумане и Институт за систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду организују 14. септембра 2019. године у манастиру Тумане једнодневни тематски научни богословски скуп Видјехом свјет истиниј: Исихазам у животу Цркве Српских и поморских земаља. Епархија браничевска ове године прославља значајне јубилеје - осам векова организације живота Цркве у српским и поморским земљама и 630 година оснивања манастира Тумане. Тим поводом, са благословом Епископа браничевског проф. др Игнатија (Мидића), декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду, манастир Тумане, Одбор за просвету и културу Епархије и Институт за систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду организују једнодневни богословски научни скуп који има за циљ промишљање широке и изазовне теме исихазма у актуелном моменту живота Цркве, њеног постојања и сведочења у плуралистичком друштву. Сагледавајући богословље у контексту служења Цркви, организатори су предвидели као оквирни предлог следеће аналитичке опсеге проучавања: библијске претпоставке исихазма; исихастички покрет и синаити у историји Цркве; исихазам у светоотачком Предању; исихазам и Евхаристија Цркве; сотириолошки аспекти исихазма; молитвени подвиг у новом социолошком контексту. Предавачи: епископ проф. др Игнатије (Мидић), декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду митрополит проф. др Амфилохије (Радовић) проф. др Родољуб Кубат проф. др Предраг Драгутиновић проф. др Раде Кисић протођакон проф. др Предраг Петровић ђакон проф. др Здравко Јовановић доц. др Драган Каран јереј доц. др Александар Ђаковац ђакон доц. др Драган Радић доц. др Јелена Фемић-Касапис доц. др Андреј Јевтић протођакон доц. др Златко Матић протођакон доц. др Сава Милин јереј доц. др Вукашин Милићевић научни сарадник др Милош Миловановић јереј асистент маст. теол. Миле Суботић дипл. историчар Вук Бачановић Извор: Саборност
×
×
  • Креирај ново...