Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

[Александар Милојков]

пре 7 минута, mirko1929 рече

Мени ово делује крајње смешно и дебилно. Ем што Августин није схоластик (схоластичари су се појавили малтене хиљаду година касније), ем што су схоластичари море и море књига просули о томе како су монаси супериорнији у односу на све друге, чак и онда када раде све исто што и други. Итд. Итд.

Такви анахронизми су по правилу редовни код савремених тумача Августиновог богословља, који му нису наклоњени. Има их који Августина оптужују за дарвинизам.

[slovoA]

пре 7 минута, Александар Милојков рече

Какав теолошки елитизам? Теолози су људи Цркве. Читав њихв процес образовања - од конкурса на факултет, студија, завршетка студија и даљи рад, неодвојив је од црквене саборности.

Теолози су људи Цркве??? А шта ћемо са историјом, у којој многи и премноги теолози нису били људи Цркве, већ управо од Ње осуђени за јерес?

Читав тај процес образовања се одвија у свијету и једином могућем духу палог човјека (створеном духу), који тек треба да приступи саборности. А да ли ће приступити, то није питање за теологе, већ за сваког тог човјека понаособ. И тим прије је то питање теже, јер о дјеци причамо! Ти свршени теолози су још дјеца којима ништа није јасно, нити може бити, јер просто немају тај опит (осим ријетких изузетака). И какво им, онда, богопознање намећеш, том тврдњом да су као теолози већ људи Цркве? Е, то ти је тај теолошки елитизам о којем причам, на којем човјек може да гради читаву историју безумља.

[Александар Милојков]

пре 9 минута, slovoA рече

Теолози су људи Цркве??? А шта ћемо са историјом, у којој многи и премноги теолози нису били људи Цркве, већ управо од Ње осуђени за јерес?

Бркаш ствари. Ако нису људи Цркве, нису теолози. То су или бивши теолози, или никад били теолози.

 

пре 9 минута, slovoA рече

И какво им, онда, богопознање намећеш, том тврдњом да су као теолози већ људи Цркве?

Видиш како обрћеш тезе? Не постајеш човек Цркве тако што прво постанеш теолог, већ биваш теолог само ако си већ човек Цркве. Из тога следи да нема појма теолога мимо појма бити човек Цркве. Међутим, ти упорно ствари окрећеш наопако.

[Александар Милојков]

пре 15 минута, slovoA рече

Ти свршени теолози су још дјеца којима ништа није јасно, нити може бити, јер просто немају тај опит

Добро. Битно је да је теби јасно и да ти имаш опит. Човече, из тебе исијава таква гордост и прелест, нека су ти Авине молитве упомоћ. 

[Вукашин]

Софроније Сахаров каже да је данашњој генерацији богослова много теже, него оним раније. 

Каже да је корен проблема у најранијем узрасту. Раније су деца у великој мери одрастала уз молитву, имали су каже живи контакт са Богом (опит) малте не од мајчине утробе, а данашњи нараштај је заточеник рационализма, јер уместо молитве учи математику од малих ногу.

Наравно, није он против богословске науке, али указује на замке и тешкоће - недостатак опита као главни проблем савременог богословља.

Не знам на кога је @slovoA у овом случају конкретно мислио?

[slovoA]

пре 8 минута, Александар Милојков рече

Видиш како обрћеш тезе? Не постајеш човек Цркве тако што прво постанеш теолог, већ биваш теолог само ако си већ човек Цркве. Из тога следи да нема појма теолога мимо појма бити човек Цркве.

А како то обрћем тезе? И које? Како су то теолози људи Цркве? Ако по томе што су већ људи Цркве постају теолози, само то школовање им није ни за шта било потребно.

 

пре 10 минута, Александар Милојков рече

Човече, из тебе исијава таква гордост и прелест, нека су ти Авине молитве упомоћ.

Хвала. Ништа што сам рекао ниси био у стању да оспориш. А ниси ни морао. Има за то провјерен рецепт, та моја гордост и преласт су сасвим довољни да мирно спаваш. И спавај, само, сачувај ме Боже од тих твојих жеља и сваке те помоћи цркве Зоранове.

 

[slovoA]

@Александар Милојков Ако још не разумијеш о чему причам, иза те твоје теологије не стоји Црква Христова, него црква Зоранова, на коју ме и позиваш. А ја ти се, просто, захваљујем на том позиву. Не занима ме!

[Ćiriličar]

On 15.11.2021. at 0:10, Zoran Đurović рече

On 14.11.2021. at 21:13, Александар Милојков рече

@Ćiriličar Можда би се могло размислити о преводу конкретног латинског израза код Августина. Свакако да ми је то добра и корисна идеја. Међутим имамо, на пример, и код Светог Василија Великог речи да је Бог Адама изагнао из раја "преведним судом".

Брале, ови нити разумеју језик на коме су настали ови текстови, нити пак потку. - Ми не можемо да измишљамо преводе, него само да интерпретирамо речено. Али за то треба дебела припрема. Морају текстови да се прочитају фундаменталистички, а онда да се читају инклузивно. Без тога су мртво слово на папиру.

 

Нит' сам читао "Аг", нит' ће бити времена за то, а ни воље, искрено. Нити сам претендовао да учим Лесандра - јасно наглашено у коментару - о нечему/некоме са ким, видим из коментара, да се озбиљно човек бави. ДаклеМ....само сам се осврнуо на реч "казна" и сугерисао да сходно свим НЕелтистичким, богонаахнуто-теолошким и другим критерјумима, падре, које ТИ испуњаваш (па зар би могло другачије?), када већ преводи, ако може да користи неку блажу реч...јербо народу је уЋеран страх у кости, али онај диктаторски страх, па је вера искривљена. Ваља се то и то, зато и зато, а не ваља се то и то, зато и зато....зна ти то добро.

Ти тако паметан, нема га на свијет да ти може поклопити, а да ниси то скапирао.

Оно јест да ја нисам читао "Аг", па га и не коментаришем, али ти ниси ни мој коментар прочитао, онда или оћути, или не изврћи.

Критикујеш ту људе што се осврћу на "Аг" а нису читали, а ти исту "методологију" користиш....валда Боки више цени "Аг", него ти мене?

Узгред, добро де, паметан си, дотУр си...познат си...не мораш баш стално да истичеш то...не омаловажавај сам свој труд...благодат ти нико немере узет, то смо чули.

 

[slovoA]

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Опрелешћени су моје муштерије.

Аха, чекам те само, лоло. А прилично сам сигуран да то већ видиш.

[Ćiriličar]

@slovoA @Александар Милојков

Нисам испратио сву вашу полемику, али стара прича, давно 100-пут испричана....хтедох рећи да, ако ниј еимао позадинских, циљаних, сугастија, БукваА је, човек, изнео и прилично тачне тврдње о богословствовању. На страну друге теме.

Него ви као да се не разумете, јер пишете скоро исте ствари, на различите начине. Не може СловоА да осуди ученост ако је и Павле и Григорије и Јован и Василије (Св., Велики, Апостол) и хиљаде и милионе других Светих бло преучено!

Нису сви Силуан Св.

И др., Лесандро (теби јер си "паметнији")....ОК ти је текст, разложно, аргументовано, просто, чисто....види се да те је Николај научио нечему, стилу помало....то што пишеш о теолозима као људима Цркве. Аман чЛовек....то је оцкеј, тако БИ требало бити, али тако НИЈЕ! Може бити да ти тако бршиш селекцију, вреднујеш теологе....а шта ћемо са свим, рецимо, протестантским теолозима или "теолозима"? Твоја тврдња (је тачна, и то је тако од Св. Григорија до Иринеја Буловића) важи само ако можеш да одговориш шта је Црква/ко СУ Црква?

Јесу све протестантске секте Црква? Јесу ли њихови теолози НЕтеолози?

И..."дипломирани теолог", не потврђује ли сама титула да то што кажеш баш и није тако како кажеш, него како би требало бити -а ипак није.

[Ćiriličar]

@Александар Милојков Може ли јеретик бити теолог?

(Имамо само 3 Богослова (=Теолога): Ап. Јована, Св. Григорија и Св. Симеона Новог Бг., а ови други "дипломирани"? А они протетанстски? А Св. Софорније кад каже да од 100 др.-теолога нико се ни око ћега не може сложити? А то што су твоји учитељи, помало и моји, неки, направили најновији раскол у Цркви, јесу и они теолози? Не провоцирам, него се осврћем на твоје "да је теолог човек Цркве")

[Onufrije]

Блажени Августин

7. Март 2008 - 7:01

Садржај

Житије блаженог Августина Ипонског, Место блаженог Августина у Православној Цркви, Расправе о благодати и човековој слободној вољи, Учење о предестинацији (предодређењу), Мишљења у петовековној Галији, Став Истока и Запада у шестом веку, Девети век: Свети Фотије Велики, Каснији векови: Свети Марко Ефески, Савремено мишљење о блаженом Августину, О савременим противницима блаженог Августина, Писма оца Серафима Роуза, Вечерње, Јутрење

ПРЕДГОВОР

http://www.spc.rs/files/u6/Avgustin_0.jpgОва кратка студија о блаженом Августину је написана на захтев једнога броја православних хришћана, који су имали прилику да је прочитају у часопису Православна реч (бр. 79 и 80, 1978.) и који сматрају да она може бити од душевне користи и данашњим православним хришћанима. При томе не треба да обраћамо пажњу на комплетност ове студије богословља блаженог Августина, будући да се детаљније говори само о теми благодати и слободне воље, док је остатак углавном историјски. Заправо, њен циљ је да открије став Православне Цркве према блаженом Августину кроз историју Цркве. Такође, надам се да смо истовремено, макар унеколико, осветлили проблем православног начина живота у савременом свету, у коме се осећање и сила истинског Православља тако ретко среће чак и међу православним богословима. При томе је ауторова намера била да доведе у питање мишљење данашњих академских богослова о Августину као о „жртвеном јагњету" и тако нам омогући да јасније сагледамо његове, али и сопствене слабости, које су изненађујуће сличне.

 

Сопствена немоћ се пред самим аутором веома живо открила готово одмах после објављивања ове књиге и то после сусрета са једним совјетским емигрантом, који се обратио у Православље још док је живео у Русији, али га је разумевао у оквирима источњачких религија, које је до тада био упознао. И за њега је блажени Августин био жртвено јагње: критиковали су га због погрешног превођења и разумевања јеврејских термина, због погрешног учења о „првобитном греху", итд. Заиста, не можемо порећи Августинову пре-рационалност, као ни чињеницу да је заступао погрешно учење о прародитељском греху, које, да поново нагласимо, није било толико „не-православно", колико уско и непотпуно. Августин готово да је порицао постојање сваке доброте или слободе у самом човеку, те је учио да сваки човек носи кривицу Адамовог греха и његових последица. Православно богословље оваква становишта оцењује као крајности, суштински стране хришћанском учењу.

Међутим, овај руски емигрант је поменуте недостатке Августиновог учења претворио у правдање изразито неправославног учења о човековој потпуној ослобођености од прародитељског греха. Поједине једностране критике Августиновог учења о првобитном греху су, чак и многе православне мислиоце, довеле до сличног претеривања, што је међу православне вернике унело непотребну смутњу. Тако су неки писци толико „против" Августина, да остављају утисак да је Пелагије можда на послетку ипак био православни учитељ (упркос томе што га је Црква осудила), док се други задовољавају тиме што шокирају читаоце изјавом да је учење о првобитном греху „јерес".

Тако су ове претеране реакције на Августинове заблуде нанеле много више штете од самих грешака које су намеравали да исправе. У таквим случајевима, блаженог Августин постаје не само „жртвено јагње" на које су се, оправдано или неоправдано, сручили сви могући богословски пропусти, већ се тиме ствара још већа опасност да блажени Августин постане изговор елитистичке философије надмоћи „источне мудрости" над свим што је „западно". Према овој философији, не само Августин, већ свако ко је под било каквим „западним утицајем", укључујући и многе истакнуте православне богослове каснијих векова, „заправо не разумева" православно учење, те га морају поучити данашњи представници „неопатристичког" („повратак Светим Оцима") богословског тренда. Због овакве злоупотребе се често издваја епископ Теофан Затворник, велики руски Отац деветнаестог века. Наиме, он је са Запада преузео понеке изразе и превео је неколико западних књига из којих је избацио све не-православне идеје, јер је увидео да духовно осиромашени православни народ није могао имати никакве користи од таквих књига (у томе је следио пример св. Никодима Агиорита). Због тога данашња „елита" покушава да га омаловажи, називајући га „схоластиком". Даље је већ само по себи јасно шта ове критике подразумевају: ако не можемо веровати великим православним учитељима као што су блажени Августин и еп. Теофан, колико ли тек онда ми, обични православни хришћани, можемо да разумемо сложено православно учење? Мора да је „истинско учење" Цркве толико суптилно, да га „заправо" може разумети неколицина људи са богословским дипломама стечених на модерним православним академијама (где цвета „неопатристички" богословски тренд), о којима се говори као о „правим светоотачким" мислиоцима.

Ипак, нека врста чудне контрадикције напада ову „светоотачку елиту": њихов језик, тон и васцели приступ поменутим питањима су толико западни (понекад чак и „језуитски"!) да човек просто занеми пред њиховом слепом критиком нечега што је очигледни део њих самих. „Западни" приступ богословљу, пре-рационалност, од које је блажени Августин увелико патио (али не и еп. Теофан), претерано ослањање на дедукције сопственог огреховљеног ума су особине, које су толико овладале данашњим човеком да заиста морамо бити сумашедши ако их схватамо као нечији други проблем, а не на првом месту као наш сопствени. Када бисмо имали макар делић дубоког и истинског православног срца (како каже св. Тихон Задонски), које су блажени Агустин и еп. Теофан у огромној мери имали, мање бисмо истицали њихове учињене и неучињене грехе.

Нека критичари Августиновог учења и даље, уколико то желе, раде свој посао, али нека то чине са више милости, више разумевања, више православности, више свести да је блажени Августин на истом небу, коме сви тежимо, уколико не желимо да порекнемо православље свих оних Отаца, који су га сматрали православним светитељем, почевши од раних галијских Отаца, преко св. Фотија Цариградског, св. Марка Ефеског, св. Димитрија Ростовског, па све до данашњих учитеља Православља, на челу са архиепископом Јованом Максимовичем. Ако ништа, није лепо и поштено са омаловажавањем говорити о Оцу кога Црква и Њени Оце воле и поштују. Наша „исправност" - чак ако је она „исправна" онолико колико ми мислимо да јесте - не може бити изговор за такво непоштовање. Они православни хришћани који и данас о благодати и прародитељском греху говоре августиновским језиком, нису лишени благодати наше Цркве. Они, пак, који су „исправнијег" размишљања, нека се плаше губљења ове благодати због сопствене гордости.

Првобитно издање ове студије је изазвало реакције римокатолика и ми смо оптужени за покушај „крађе" блаженог Августина од Латина! Не - блажени Августин је одувек припадао православној Цркви, која је исправно оценила његова спорна и исправна учења. Без обзира шта они мислили, ми смо само покушали да истакнемо место које је он увек имао у православној Цркви и у срцима православних верника.

Молитвама св. јерарха Августина и свих Светих Твојих, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас! Амин.

Jеромонах Серафим
Пасха, 1980. године

[Onufrije]

пре 6 часа, mirko1929 рече

Мени ово делује крајње смешно и дебилно. Ем што Августин није схоластик (схоластичари су се појавили малтене хиљаду година касније), ем што су схоластичари море и море књига просули о томе како су монаси супериорнији у односу на све друге, чак и онда када раде све исто што и други. Итд. Итд.

Ти стварно повезујеш буди Бог с нама, нешто ти скривио неки калуђер. Какви супериорни монаси, ко је споменуо Бл Августина да је схоластик? Чињеница је да је користио филозофију више него на истоку  и да се се са њим повезује схоластичар Тома Аквински, али Августин припада Светим Оцима. Ја сам рекао да је учење о благодати  Августина за православне страно и необавезујуће, о томе је писао и Св Јустин. То не значи да све што је написао Августин је проблематично, далеко од тога, али његово учење о благодатима јесте.

[Драшко]

On 15.11.2021. at 14:04, Родољуб Лазић рече

Ђуровићу, позната је твоја (не)способност да правилно извлачиш закључке из постојећих чињеница. Твоје поруке су колоплет увреда, импутација и логичких грешака, зачињених самохвалисањем и тапшањем по сопственом рамену. Ако је то критеријум за легенду, онда си свакако легенда без премца.

Mislim da je do sada član Onufrije briljirao iz logičkih grešaka.

Uprkos očiglednoj argumentaciji i vladanju materijom od strane Ave, Mirka i Ace, ovde neki ljudi uporno ostaju "tvrda" mozga.

Ne mora se biti teolog da se razume ko vlada materijom i ko ume da joj pristupi i pristupa joj višeslojno i redovno a ko udara u istu staru "Yugoton" ploču koja se zove "nemaš ti pojma!"

[Драшко]

пре 2 часа, Onufrije рече

Ти стварно повезујеш буди Бог с нама, нешто ти скривио неки калуђер. Какви супериорни монаси, ко је споменуо Бл Августина да је схоластик? Чињеница је да је користио филозофију више него на истоку  и да се се са њим повезује схоластичар Тома Аквински, али Августин припада Светим Оцима. Ја сам рекао да је учење о благодати  Августина за православне страно и необавезујуће, о томе је писао и Св Јустин. То не значи да све што је написао Августин је проблематично, далеко од тога, али његово учење о благодатима јесте.

Ti

Pročitao sam prepisku

Ne primenjuješ na sebi logiku koju primenjuješ na Avi i Mirku.

Čudno.... hmmmm