Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

[Onufrije]

Докторирали на Августину и смарају

[Zoran Đurović]

Управо сада, Вукашин рече

Нема шта ти и ја да расправљамо, занимљиво ми је да читам Милојкова ког дуго није било овде. Свиђа ми се овај "нови" Милојков. Прилично је јасан и мени неуком 

Да, Милојко је нов и добар после опаког искушења које је преживео. - А зна да је Ава био са њим нон-стоп. Ускоро ћемо се и видети. Благодаримо Бога сви. А и Ава је био близу преселења у бољи живот. - Зато сам сада са мање стрпљења са особама. 

[Onufrije]

Да су докторилали на Томи Аквинском смарали би 

[Zoran Đurović]

Управо сада, Onufrije рече

Докторирали на Августину и смарају

Ма да, то да докторираш на Аг је као добар дан. А на коме си ти докторирао, кад ни не смеш да се представиш ко си?

[Bokisd]

пре 3 минута, Вукашин рече

Нема шта ти и ја да расправљамо, занимљиво ми је да читам Милојкова ког дуго није било овде. Свиђа ми се овај "нови" Милојков. Прилично је јасан и мени неуком 

E pa ne mere tako, .....ako ti prvo kazes da ja nesto nisam razumeo,.... pa ti ja onda kazem ajd procitaj i onda mi prevedi jer eto po tebi ja to nisam skontao..... onda moras (ne moras, ali ako to ne uradis onda priznajes da sam ja u pravu) da mi pokazes da to ja nisam shvatio pravilno.... ako neces da raspravljas sto si uletao klizeci.... 

[Вукашин]

пре 1 минут, Bokisd рече

E pa ne mere tako, .....ako ti prvo kazes da ja nesto nisam razumeo,.... pa ti ja onda kazem ajd procitaj i onda mi prevedi jer eto po tebi ja to nisam skontao..... onda moras (ne moras, ali ako to ne uradis onda priznajes da sam ja u pravu) da mi pokazes da to ja nisam shvatio pravilno.... ako neces da raspravljas sto si uletetao klizeci.... 

Тако ми свих бућкуриша мог деде апотекара, предајем се 

Објаснио ти је Милојков све детаљно пар постова изнад...

[Onufrije]

пре 10 минута, Zoran Đurović рече

Ма да, то да докторираш на Аг је као добар дан. А на коме си ти докторирао, кад ни не смеш да се представиш ко си?

Криво ти је што си изабрао погрешну тему, али нисам ја крив. 

[Bokisd]

Управо сада, Вукашин рече

Тако ми свих бућкуриша мог деде апотекара, предајем се 

Објаснио ти је Милојков све детаљно пар постова изнад...

Meni ? 

Idem da lalam, .... evo ti jos nesto za razmisljanje....И дар није као гријех једнога: јер за гријех једнога би осуђење, а дар од многијех гријехова оправдање.

(osuditi.... Značenja (značenje izvedeno preko sinonima) okriviti, optužiti, nabediti, izvikati, diskreditovati, opteretiti, oklevetati, pokriviti, baciti krivicu, podići optužbu,... (značenje izvedeno preko sinonima) presuditi, optužiti, baciti u okove, doneti presudu, proskribovati, osuditi na robiju,..)

[Onufrije]

пре 59 минута, Вукашин рече

Немој бити тако искључив, чак и Серафим Роуз каже да неслагања између Касијана и Августина, нису неслагања између православног и јеретика, већ неслагања између два православна оца у погледу њиховог представљања једног те истог учења.

 

ко је причао о неслагању између Касијана и Августина?

[Onufrije]

Пре сат времена, Александар Милојков рече

Што се тиче "блаженог", то смо примили од Руса. Грчка Црква нема тај термин. Свети Фотије Цариградски је Авгстина ословљавасо са Агиос (Свети).

па Руси су у овом случају у праву и зато смо и ми то прихватили. Као и у Украјини где су се Грци обрукали. Али ми не бирамо Грке или Русе него истину.

Твоје право је да је за тебе Августин један од највећих светитеља јер тако доживљаш његову теологију, али то није став у Православљу, чак далеко од тога,  а који ти покучавач да негираш, и то је у реду, али није у реду да се српски светитељи као Св Ава Јустин називају полупелегијаницма јер су изболичили Августиново погрешно учење.

А ово за Звезду Партизан је без везе тј без икавих аргумената тек да се нечто каже што су окрпљени и унижени српски светитељи, али остаје горак укус .

[Александар Милојков]

пре 7 часа, Onufrije рече

Твоје право је да је за тебе Августин један од највећих светитеља јер тако доживљаш његову теологију, али то није став у Православљу, чак далеко од тога,  а који ти покучавач да негираш, и то је у реду, али није у реду да се српски светитељи као Св Ава Јустин називају полупелегијаницма јер су изболичили Августиново погрешно учење.

Опет причаш свашта. Ја нигде нисам написао да је Ава Јустин полупелагијанац већ да је оно што је писао о Августину нетачно. А да је нетачно показао сам цитирајући самог Августина. Ево, поновићу шта каже Августин:

Јер заиста је била, мада зла, заслуга апостола Павла, када је гонио Цркву, због чега и каже: Нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божју (1. Кор 15, 9). Дакле, иако је имао ту злу заслугу, узвраћено му је добрим за зло, зато је у наставку додао: Но благодаћу Божјом јесам што јесам. А да би указао и на слободу одлучивања, одмах је додао:[AM1]  И благодат Његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих (1. Кор 15, 10). Наиме, ту људску слободу одлучивања охрабрује и код других, којима говори: Молимо вас да не примите узалуд благодат Божју (2. Кор 6, 1). А зашто да их моли, ако су тако примили благодат да су изгубили властиту вољу? [AM2] Ипак, да се не помисли како сама воља без Божје благодати може нешто добро [учинити], након што је рекао: Благодат Његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, одмах је додао: Али не ја, него благодат Божја са мном[1] (1. Кор 15, 10), то јест – не ја сам, већ и благодат Божја са мном; према томе, нити благодат сама, нити он сам, него благодат Божја с њим[AM3] .

 

---

Сад поново погледај шта је Ава Јустин написао о Августиновом ставу по овом питању, па сам види да није био у праву.

[Александар Милојков]

У уводу у спис О благодати и слободи одлучивања, као разлог писања Августин наводи:

"Ради оних који људску слободу одлучивања тако проповедају и бране да се усуђују да негирају и покушавају да уклоне Божју благодат, којом смо к Њему призвани, којом се ослобађамо наших лоших заслуга и кроз коју задобијамо добра дела којима стижемо до Царства небеског, већ смо много расправљали и у списима објавили, колико нас је за то Господ удостојио дара. Али будући да постоје неки који тако бране благодат Божју да негирају људску слободу одлучивања, или су става да се слобода одлучивања негира када се брани благодат, подстакнут заједничком љубављу, постарао сам се да овде нешто напишем вашој Љубави, брате Валентине и осталима који заједно [са вама] Богу служе".

 

Паметном је доста да види да Августин пише против две крајности - 1) признавања Божје благодати и негирање слободне воље и 2) признавање слободне воље и негирање Божје благодати.

[Александар Милојков]

Одбрана слободне воље:

 

"А Он нам је открио кроз своја Света писма да у човеку постоји слободно одлучивање вољом [liberum voluntatis arbitrium]. Али вас опомињем на који начин је то открио – не људским, већ божанским говором. Прво, саме Божје заповести не би биле од користи човеку, уколико он не би имао слободно одлучивање вољом, јер њоме бива способан да стигне до обећаних награда[AM1] . Наиме, оне [заповести] су зато дате, да ниједан човек не би могао да се правда [да има изговор] због незнања, као што Господ каже Јеврејима у Јеванђељу: Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; а сад изговора немају за грех свој (Јн 15, 22). О којем греху говори ако не о оном великом, о којем је унапред знао, док је ово говорио, да ће га они починити, то јест да су били намерили да га погубе? Јер нису били без греха пре него што Христос беше дошао међу њих у телу. Исто говори апостол: Јер се открива гнев Божији с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. Јер што се може дознати за Бога познато је њима, јер им је Бог објавио. Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види, Његова вечна сила и божанство, да немају изговора (Рим 1, 18-20). У ком смислу им каже да немају изговара, ако не у оном изговору [правдању] који у говору обично користи људска гордост: Да сам знао, учинио бих; нисам учинио зато што нисам знао? Или: Ако бих знао, чинио бих; зато не чиним јер не знам? Овај њихов изговор се укида када се даје заповест, или знање које чини очигледним како да се не греши".

---

 [AM1]Постоји слободна воља

[Александар Милојков]

"Шта је смисао тога што Бог на многим местима захтева да се Његове заповести држе и испуњавају? Како то захтева ако не постоји [људска] слобода одлучивања? [AM1] Шта значи онај блажени човек, о којем говори Псалам да је у закону Господњем била воља његова (Пс 1, 2)?[1] Не указује ли ово довољно јасно на човека који својом вољом стоји у закону Божјем? Затим, толико је много заповести, које су на неки начин изричито тичу саме [људске] воље, као на пример: Не дај да те зло победи (Рим 12, 21); и други слични, као што су: Немојте бити као коњ и мазга, који су без разума (Пс 32, 9); Не остављај савете матере своје (Приче 1, 8); Не мисли сам о себи да си мудар (Приче 3, 7); Не одбацуј наставе Господње (Приче 3, 11); Не остављај закон (Приче 4, 2); Не одреци добра када можеш учинити (Приче 3, 27); Не куј зла ближњему својему (Приче 3, 29); Не обраћај пажњу на варљиву жени (Приче 5, 2);[2] Неће да се опамети да твори добро (Пс 36, 3); Нису хтели да приме знање (Приче 1, 29); таква безбројна божанска казивања у старим Књигама [=у Старом завету] шта друго показују ако не слободу одлучивања људске воље? И у новим, еванђелским и апостоским Књигама [=у Новом завету] шта се друго показује када се каже: Не сабирајте себи блага на земљи (Мт 6, 19); Не бојте се оних који убијају тело (Мт 10, 28); Ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе (Мт 16, 24; Лк 9, 23); На земљи мир и међу људима добра воља (Лк 2, 14); и што говори апостол Павле: Нека чини шта хоће, не греши, нека је уда. А који је постојан у срцу, и није му нужно, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у срцу своме, да задржи своју девојку, добро чини (1.Кор 7, 36-37). Исто тако каже: Јер ако ово чиним од своје воље, плату имам (1.Кор 9, 17); и на другом месту: Отрезните се као што треба, и не грешите (1.Кор 15, 34); и поново: Да као што беше добра воља да желите тако и довршите (2.Кор 8, 11). И Тимотеју говори: Јер када их страст одвоји од Христа, хоће да се удају (1.Тим 5, 11); и на другом месту: А сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени (2.Тим 3, 12); и самом Тимотеју [каже]: Не занемаруј благодатни дар у теби (1.Тим 4, 14). И Филимону [каже]: Да твоје доброчинство не би било принудно него добровољно (Флм 1, 14); и саме слуге опомиње да своје господаре из душе служе добровољно (Еф 6, 7); и апостол Јаков [говори]: Браћо моја, немојте грешити и не гледајући ко је ко имајте веру у Господа нашег Исуса Христа (Јак 2, 1);[3] и: Не оговарајте један другога (Јак 4, 11). Исто тако Јован у својој посланици [каже]: Не љубите света (1. Јн 2, 15); и остало са истим смислом. Наиме, када се каже: немој ово или немој оно, и где год се у божанским опоменама захтева да се неко вољно дело учини или не учини, тиме се сасвим показује слобода одлучивања. Зато, нека нико у срцу свом не криви Бога, већ када греши нека себи све припише. [AM2] А и када се ради по вољи Божјој, ни то не треба отуђивати од властите воље[AM3] . Јер када се нешто вољно чини [volens facit[AM4] ], само тада се то назива добрим делом, и само тада се може надати да ће се добра дела наградити од Оног, о којем је записано: Који ће дати свакоме по делима његовим (Рим 2, 6)".

 

---

 

[Александар Милојков]

Е сад, поново види шта је Ава Јустин написао о Августиновом ставу о слободи одлучивања и Божјој благодати. Очигледно је да Ава Јустин није читао Августина (барем не ове противпелагијанске списе) и да је свој став формирао препричавајући туђе закључке о Августину.