Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?

[Просечан србенда]

Монаштво је у тешка времена сачувало веру. Да није било манастира и монаштва од нас не би остало ништа. И ништа није ту залудно нити идеологија. Пре ће монаси који разумеју народ, исти приближити Богу него ови залудни теолози који само критикују.

[logdanov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Нисам сигуран колико има смисла да се прави некаква вештачка разлика између монашког хришћанства и лаичког. Не постоји никаква завера монаха против мирјана. Суманута је и сама та помисао.

Монашки типик може да се односи само на богослужбени устав, а поредак богослужења исти је за све православне хришћане. Монашки типик као јединствено правило живљења монашког реда постоји само код католика, где се разликују правила живота бенедиктинског, картузијанског и цистерцитског монаштва, као и правила осталих редова (фрањеваца, доминиканаца...). Код нас може да постоји само типик овог или оног манастира, којим се регулише живот у конкретној заједници. Правила општежића у Хиландару нису иста као у манастиру св. Саве у Палестини. Онда сигурно та правила нису иста ни у мојој или твојој породици и нису преносива.

Ако је неко без расуђивања похитао код монаха са највише прегледа на Јутјубу са намером да нађе духовника, највероватније је већ направио грешку у избору, као и ако тражи брачног друга на основу броја пратилаца на инстаграму. Не можеш да кажеш некоме: хоћу да ми будеш духовник, а овај каже: важи, и онда фурате.

Проблем је уопште у томе што наша представа духовника не одговара фактичком стању ствари већ нашим појединачним и фактичким ф дијагнозама. Исповедник није исто што и духовни саветник, а духовни саветник није исто што и духовник, односно духовни отац.

Исповедник те саслуша и прочита молитву.

Духовни саветник ти каже: потрпи још мало, проћи ће. Моли се за њега. Ти нећеш, наљутиш се и промениш саветника.

Духовник или духовни отац је категорија коју је мало ко имао прилике да сретне у животу. То није зезање. Духовник не прича о томе како се облаче хришћанке или о еротици моторних возила.

А измишљање неке теологије која наводно не би била монашка, већ наша, лаичка, наиван је покушај да дамо лош апологетски одговор за сопствену осредњост, а осредњи смо. Уосталом, то није пошло за руком чак ни аутору теологије бунта.

[Ćiriličar]

Верски Празници | Српска православна црква - Епархија Аустријско- Швајцарска

WWW.SPC-LINZ.AT

---

Црвено слово у календару Поједине дане у току јeдне календарске године, црква је посветила значајним...

Црвено слово у календару Поједине дане у току јeдне календарске године, црква је посветила значајним догађајима из Спаситељевог живота, и великим светитељима, и ти дани су уписани црвеним словом у православном календару. То су верски празници, и у тај дан православни хришћани празнују, односно, не раде. Дакле, сваки дан који је у календару уписан као црвено слово, по црквеном правилу је нерадан дан. Тога дана хришћани одлазе у цркву на света богослужења, воде се озбиљни и побожни разговори у вези са празником, и не обављају се уобичајени послови у њиви, радионици или на неком другом радном месту. У кући се обављају само нужни послови – припремање хране и сл. Наравно од ове обавезе изузети су они који раде у државним предузећима, где се увек преко недеље ради, али по доласку кући, треба да празнују, значи да изоставе неке своје послове које обављају код куће. За дан своје крсне славе, сваки радник има право да узме слободан дан из предузећа, и да тај дан на миру, са својим укућанима, посвети својој слави и празнику.

 

 

Верски празници - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА МАРИБОР

SPC-MB.NET

---

Верски празници Црвено слово у календару Поједине дане у току једне календарске године, црква је посветила...

 

Црвено слово у календару
Поједине дане у току једне календарске године, црква је посветила значајним догађајима из Спаситељевог живота, и великим светитељима, и ти дани су уписани црвеним словом у православном календару. То су верски празници, и у тај дан православни хришћани празнују, односно, не раде.
Дакле, сваки дан који је у календару уписан као црвено слово, по црквеном правилу је нерадан дан. Тога дана хришћани одлазе у цркву на света богослужења, воде се озбиљни и побожни разговори у вези са празником, и не обављају се уобичајени послови у њиви, радионици или на неком другом радном месту. У кући се обављају само нужни послови припремање хране и сл.
Наравно од ове обавезе изузети су они који раде у државним фирмама, где се увек преко недеље ради, али по доласку кући, треба да празнују, значи да изоставе неке своје послове које обављају код куће. За дан своје крсне славе, сваки радник треба да тражи слободан дан у фирми, и да тај дан на миру, са својим укућанима, посвети својој слави и празнику.

 

----------------------------------

Две парохије, Линц и Марибор, скоро идентични текстови, један је краћи. Опис ј еок, једино није јасно у првом тексту оно да свако "има право" да узме слобода дан из фирмр у којој ради, за славу. Мало ј едискутабилно то да је то "право" могуће користити свуда, мада небитно за тему.

Сад, питање је где с попови ово преписали или од кога су научили?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Слажем се, био сам у поменутим манастирима, код Марсабе сам добио сузе кад сам ушао које нису  стале док нисам изашао, два сата, код моштију сам обећао да ћу се замонашити, и слагао...Хиландар, ко би против тога? Наравно једна је духовност, прави монаси увјек говоре у суперлативима о браку, и обрнуто, види само патријарха.

Е сад имаш и ликове ко нпр. Јелисавчић: монаси нису нормални јер неће природно, а брак и није света тајна.

Сваки је подвиг добар, монашки бољи, брак за осредње, ни један није лак за одржати.

Ако сам нпр столпник, или стојим на једној нози Христа ради, сваку ћу помисао да сиђем са стуба сматрати лошом, а сваку која ме утврђује добром, добре ћу сакупити, записати направити приручник за столпнике који ће имати само ограничено важење за странике. Здрав страник и столпник ће се савршено разумјети.

Зато је питање брака лакмус папир за монаха или теолога.

Не иде баш политика рађајте се множите и монашки стил.

(неки су се и ту снашли и направили синтезу)

[Ćiriličar]

пре 13 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Сваки је подвиг добар, монашки бољи, брак за осредње

Мало ме чуди, од тебе, оваква компарација(?).

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Управо сада, Ćiriličar рече

Мало ме чуди, од тебе, оваква компарација(?).

Добро, једнаки су и освећујући. За мене лично је брак бољи јер сам жењен, али за владике и Павла је боље монаштво.

Боље је бити владика него поп, по дифолту, али је једино важно бити светитељ, не укида једно друго, монасима, они су вјесници будућег живота, а брачници су једина одбрана овога.

 

[Ćiriličar]

пре 22 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Да ли је неко од часних форумаша осјетио благодат вршећи нерад, или нешто слично као кад врши дјела побожности?

Односно има ли тај нерад есхатолошки садржај или је празан као 8мар?.нпр

Није ли ово болдовано мало у диспропорцији? И није ли ово подвучено неки шкакљиви мистицизам?

Овде се ради о стицању врлина; па се ради о односу човека ка том есхатолошком у смислу да се сећа и Светих, тиме и Бога, а тиме и смрти кроз коју су они прошли, а вернику ваља проћи. Нарвно, можеш рећи: па можеш то и радећи. Можеш, али, парадоксално, нетад у овомом случају је активно дејство, док би рад био пасивно дејство тих сећања (узфред и она су човаке ради, назови их богомислије или како год). Зашто су активна дејства кроз пасивизацију рада? Зато што те притишћу бриге, што се лепиш (друго лице, не ти као Хаџија) за земљу земљанко (прича о сејачу и семену). Зато што те брине прљав веш, прљаве гаће, сено, кукуруз, ограда н абалкону или неирезана дрва. Гладан си дана да што више земаљског обавиш, а има ли кога да га то не притишће?

И, ако ћемо бити брутални  каквог црног есхатолошоког и благодатног дејства и садржаја је имало приноњење жртава? Па је Бог заповедио да се приносе?

Е сад, има и друга страна, ваља децу хранити, ваља преживети у разним околностима, зато не треба да ово буде ствар или-или, него да се нађе нека мера. Ништа у хришчанству није црно-бело. На крају крајева и саме догме су потпале под промене и изазвале сукобе и расколе, тако да ни ова, за догме мионорна тема, наравно д аније у смислу, ако опереш веш горећеш у паклу. Али не значи и ако ге не опереш да нећеш примити благодат. А ако је и примиш, не значи да опет нећеш бити нападнут од лукавих духова који ће исту ту благодат претварати у суујеверје, храну суујети и сл.

[Ćiriličar]

пре 7 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Добро, једнаки су и освећујући. За мене лично је брак бољи јер сам жењен, али за владике и Павла је боље монаштво.

Боље је бити владика него поп, по дифолту, али је једино важно бити светитељ, не укида једно друго, монасима, они су вјесници будућег живота, а брачници су једина одбрана овога.

Ок, разуми, у том контесту говориш, не као неку компарацију. Мада, генерално и предањски, духовно се више уздигну  ајде да кажемо созерцатељски - нежење. Друга је ствар сад како ће то бити "вредновано" у Царству Божијем, али за проповед и мисију и Цркву на земљи, слажем се.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 30 минута, Ćiriličar рече

Ок, разуми, у том контесту говориш, не као неку компарацију. Мада, генерално и предањски, духовно се више уздигну  ајде да кажемо созерцатељски - нежење. Друга је ствар сад како ће то бити "вредновано" у Царству Божијем, али за проповед и мисију и Цркву на земљи, слажем се.

Неки кажу да оволики монашки углед датира из времена одбране икона, када су се добро показали.

За однос лицем к лицу са Христом, за будућност сада монаштво је закон.

Ако хоћеш Христа да гледаш у некој љепојци у дјеци и униуцима, најебо си, али може.

 

пре 33 минута, Ćiriličar рече

Није ли ово болдовано мало у диспропорцији? И није ли ово подвучено неки шкакљиви мистицизам?

Овде се ради о стицању врлина; па се ради о односу човека ка том есхатолошком у смислу да се сећа и Светих, тиме и Бога, а тиме и смрти кроз коју су они прошли, а вернику ваља проћи. Нарвно, можеш рећи: па можеш то и радећи. Можеш, али, парадоксално, нетад у овомом случају је активно дејство, док би рад био пасивно дејство тих сећања (узфред и она су човаке ради, назови их богомислије или како год). Зашто су активна дејства кроз пасивизацију рада? Зато што те притишћу бриге, што се лепиш (друго лице, не ти као Хаџија) за земљу земљанко (прича о сејачу и семену). Зато што те брине прљав веш, прљаве гаће, сено, кукуруз, ограда н абалкону или неирезана дрва. Гладан си дана да што више земаљског обавиш, а има ли кога да га то не притишће?

И, ако ћемо бити брутални  каквог црног есхатолошоког и благодатног дејства и садржаја је имало приноњење жртава? Па је Бог заповедио да се приносе?

Е сад, има и друга страна, ваља децу хранити, ваља преживети у разним околностима, зато не треба да ово буде ствар или-или, него да се нађе нека мера. Ништа у хришчанству није црно-бело. На крају крајева и саме догме су потпале под промене и изазвале сукобе и расколе, тако да ни ова, за догме мионорна тема, наравно д аније у смислу, ако опереш веш горећеш у паклу. Али не значи и ако ге не опереш да нећеш примити благодат. А ако је и примиш, не значи да опет нећеш бити нападнут од лукавих духова који ће исту ту благодат претварати у суујеверје, храну суујети и сл.

 Не знам за практично "када падну Благовјести на Велики Петак" занимало ме да ли тај нерад има есхатолошки карактер, сад ми се чини да има.

Хаџија слико иконе читав живот (историју) и није ништа урадио и сад Васкрсење (недеља), чек Христе да те насликам, коме бре сад требају слике и цркве, готово је, то је недеља, осми дан,нема рада: плач и шкргут зуба или благодарње.

Мачак овај пут грјеши, није свака бапска прича празна. Можда се запрела и попримила ненормалне облике, то да, али има темељ.

Нема ни у суботу, ваља умирати...ко умире и ради? Можда Алија Сиротановић и други хероји рада. Узгред дрхто је пред Темпом, фабрикат.

[Bokisd]

пре 9 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Моје искуство сјечења прста се да уклопити са Пајсијевом реченицом, али се може тумачити и на многе друге начине, као и @Bokisd -ово осјећање благодати кад попије два пива и прилегне посље недљног ручка.

sad sam ustao  ... danas sam drmno tri male case rakijice posle sluzbe.....s obzirom da vise ne pijem sve je jasno.. 

[Ćiriličar]

пре 22 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Мачак овај пут грјеши, није свака бапска прича празна. Можда се запрела и попримила ненормалне облике, то да, али има темељ.

Управо зато помињем неке старозаветне ствари  Божија педагогија увек има смисла, ма колико је, наизглед за овај живот, бесмислена. Наравно да је све, чак и догме, камили не обичаји народни,  подложно искривљивању, али темељ, да, постоји и то чврст и то као чувар вере.

Можеш ли замислити неког богомољца предратног да на Илиндан купи сено? Иако живи у планини 20 километара од цркве и не иде на службу.

Нисам хтио коментарисати, мислим да није фер да се Мачковићу приписује корз ово да теолошки оправдава стране инвиститоре, то јест власт, и рмбачење народа за цркавицу. Али је подбацио у тону и приступу тематици. Темељ је темељ, то што се маховина у'ватила по темељу не значи да га треба рушити, да не би чељад остала без крова над главом.

Посебно у наша времена, у времен стреса када хтео не хтео не можеш да се отргнеш од робовских узда, треба тај темељ подстицати....када би покушавали поштовати велике Празнике само рда тога да сузбијемо стрес, па куд ћеш више, кад не би ни живео баш литургијски.

[mirko1929]

пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Сваки је подвиг добар, монашки бољи, брак за осредње, ни један није лак за одржати.

Мени је једном приликом један попа рекао, кад сам изразио жељу да идем у манастир, да то и није нешто похвална ствар. Отприлике, у време беле куге треба нам више многодетних хришћана, јер без деце и манастири ће опустети.

[logdanov]

пре 1 минут, mirko1929 рече

Мени је једном приликом један попа рекао, кад сам изразио жељу да идем у манастир, да то и није нешто похвална ствар. Отприлике, у време беле куге треба нам више многодетних хришћана, јер без деце и манастири ће опустети.

Ако је то баш тако било, онда је то је пример како лаичко свештенство намеће своје погледе другоме.

Бела куга нема везе са нечијим избором. Да је више људи у манастирима, не би било ни беле куге јер би то значило да су људи генерално много побожнији. Чак и да си га послушао управо из наведеног разлога, те да си изродио десеторо деце, не би решио проблем прираштаја.

Него, како то да не упита неког калуђера за манастир?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 22 минута, mirko1929 рече

Мени је једном приликом један попа рекао, кад сам изразио жељу да идем у манастир, да то и није нешто похвална ствар. Отприлике, у време беле куге треба нам више многодетних хришћана, јер без деце и манастири ће опустети.

Ствар је достојна похвале, можда је прота тражио забилазни начин, што се тиче бјеле куге, нисмо муџоси па да к..цем освајамо свјет. Дражи је Богу један од хиљаду. Нису дјеца смисао брака, па сад ради њих да се женимо.

[mirko1929]

Пре сат времена, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ствар је достојна похвале, можда је прота тражио забилазни начин, што се тиче бјеле куге, нисмо муџоси па да к..цем освајамо свјет. Дражи је Богу један од хиљаду. Нису дјеца смисао брака, па сад ради њих да се женимо.

Ja сам у то време био ултра-ултра-конзервативан, тако да се у то време не бих сложио с тиме да нису деца смисао брака. Ја сам до скоро био убеђен да су једини легитимни полни односи само они у сврху размножавања у законитом браку. Можемо ми да кажемо шта хоћемо, али муџос техника очигледно функционише, то не можемо порећи.

 

пре 1 сат, logdanov рече

Ако је то баш тако било, онда је то је пример како лаичко свештенство намеће своје погледе другоме.

Бела куга нема везе са нечијим избором. Да је више људи у манастирима, не би било ни беле куге јер би то значило да су људи генерално много побожнији. Чак и да си га послушао управо из наведеног разлога, те да си изродио десеторо деце, не би решио проблем прираштаја.

Него, како то да не упита неког калуђера за манастир?

Ту ће бити да сваки цига свога коња хвали.

Откуд знам. Баш из тог разлога што сваки цига свога коња ствари. Можда сам мислио да ће попа бити објективинији.