Свештеник Зоран Ђуровић: Исповест

[Desiderius Erasmus]

пре 4 минута, grigorije22 рече

Zato što se nikada nisu ispovedeli i tako otišli na onaj svet. I zato što je po mišljenju starotarskih sveštenika pričešće bez ispovesti na sud i osudu. 

Ма, пусти то...

Ако су имали неке грехе које је неопходно исповедити пре Причести онда вероватно јесте проблем, али опет мислим да не можемо аутоматски да их сматрамо пропалима и изгубљенима.

[grigorije22]

Jedino je uteha u ovome.

 

[Родољуб Лазић]

Пре сат времена, grigorije22 рече

Pošto si ti vernik starog kova imao bih jedno pitanje za tebe. Ogromna većina ljudi u Srbiji se nikada nije ispovedilo a pričešćivalo se. Moj otac koji se upokojio u januaru se nikada nije ispovedio a pričešćivao se. Da li mi imamo pravo da sve te ljude smatramo propalim i da su oni izgubljeni za večnost? Da se takvi ne pominju na Proskomidiji. 

Мислим да није добро причешћивати се без исповести (не мислим да је нужно исповедати се пред свако причешће, у смислу да су исповест и причешће безусловно повезани,мада је у Руској Цркви то преовлађујуће становиште, већ да је потребно редовно се исповедати). Још у Дидахи  је речено:

"Мрзи на свако лицемерје и на све што није угодно Господу. Не остављај заповести Господње, него држи оно што си примио, „ни додадјући ни одузимајући".  У Цркви исповедај грехе своје, и не приступај молитви својој са савешћу нечистом." И ово: "А у недељу Господњу, сабравши се заједно, ломите хлеб и вршите Евхаристију (=Литургију), исповедајући претходно грехе своје, да би жртва ваша била чиста.  Сваки пак онај који има спор са другом својим нека не долази на сабрање са вама, докле се не измире, да се (тиме) не упрља жртва ваша."

http://www.spc.rs/sr/didahi_ucenje_dvanaestorice_apostola

У истом спису опасан је пут живота и пут смрти, а и у једно и у друго спадају и помисли, и речи, и дела. Као, уосталом,  што пише и у Еванђељу и и Посланицама о гресима и делом и речју и помишљу. 

То је оно што је моје мишљење, у начелном смислу. А за сваки појединачни случај, да ли се неко причестио на суд или не, знају само Бог и тај човек.

[Дејан]

пре 7 часа, Zoran Đurović рече

Нпр: Трговина робљем, проституција, убиство, раскопавање гробова, блуд итд. 

Редовно је на свакој литургији којој присуствујеш. У принципу би ваљало ићи сваке недеље у цркву, а и о већим празницима. Како ко може. 

Покојни Владета Јеротић је говорио да је исповест у раној цркви био претеча модерне психотерапије, односно један користан разговор, што Ваш текст и потврђује.

Пре деценију сам ишао у један Фрушкогорски манастир је игуман један , слободно могу рећи, како тад тако и сада, најцењенији духовник на Фрушкој гори, и исповест код њега ми је тада била доста чудна, сходно томе да је он постављао питања, ја одговарао, питања су била као из овог горе цитираног дела текста, све је врло кратко трајало.

Тада ми је све то деловало доста чудно, сада су ми ствари много јасније.

 

[kopitar]

Meni se sviđa kod vas što vaše ispovjednici mogu ako smatraju za potrebnim vjerniku narediti da nešto učini ili ne učini i ako vjernik želi drugačije....recimo, vjernik želi dosta strogo asketski da posti ili nešto drugo što mu padne na pamet gdje si može nanijeti veliku štetu i sebi i drugima i ispovjednik mu snagom svoga autoriteta i nekada i mimo crkveni pravila praktički zapovjedi da to ne čini i spasi čovjeka od njega samoga...

Tako je i kad nas bilo do 2. Vatikanskog dok sada svećenik po uputama i pravilima kojih se mora držati može vjerniku samo savjetovati ...tipa:' vi učinite po vašoj savjesti kako mislite da treba" tj. želi se izgraditi vjernika da sam dođe do toga što je dobro za njega i što treba učiniti. E sad to može biti dobro u idealnim uvjetima gdje su vjernici obrazovani i iskusni ali ja mislim da  još uvijek većina vjernika nije spremna da sami donose odluke jer će tako samo nastaviti po svojim željama i ako je sklon pretjerivanju nastavile po svome.

Sa druge strane i ispovjedniku se time olakšava da ne mora preuzeti teške odluke te skida teret odgovornosti sa sebe ili rizik preuzimanja odgovornosti na sebe i ne daje mu se mogućnost da koristi autoritet svoga svećenstva, već ispada kao nekakav asistent u ispovjedaonici.

 

[Kafanski amater]

пре 9 часа, Снежана рече

znači brak je legalizacija bluda 

Блуд значи лутати (од до).

[kopitar]

On 25.11.2019. at 14:42, Родољуб Лазић рече

У Цркви исповедај грехе своје, и не приступај молитви својој са савешћу нечистом." И ово: "А у недељу Господњу, сабравши се заједно, ломите хлеб и вршите Евхаристију (=Литургију), исповедајући претходно грехе своје, да би жртва ваша била чиста.

Ovdje se ne misli na ispovjedanje svećeniku nego na sveopću grupnu ispovjed grijeha i pokajanje na početku mise, koja počinje...

Svećenikov pozdrav zajednici

S: U ime Oca… … Gospodin s Vama.

N: I s duhom tvojim.

Pokajnički čin

S: Braćo i sestre, priznajmo svoje grijehe da mognemo proslaviti sveta otajstva.

N: Ispovijedam se Bogu svemogućemu i vama, braćo, da sagriješih vrlo mnogo mišlju, riječju, djelom i propustom:
moj grijeh, moj grijeh, moj preveliki grijeh.
Zato molim blaženu Mariju vazda Djevicu, sve anđele i svete, i vas braćo, da se molite za me Gospodinu, Bogu našemu.

S: Smilovao nam se svemogući Bog, otpustio nam grijehe naše i priveo nas u život vječni.

N: Amen.

[Родољуб Лазић]

Тешко да си у праву. Текст о општој групној исповести, који си поставио, постоји у неким древним западним литргијама, али у древним источним литургијама (јесусалимским, египатским, сиријским)  тога нема. А Дидахи је неспорно настала негде на Истоку, не на Западу.

Само у литургијском тексту из Апостолских установа, једном од најранијих на Истоку, постоји молитва за покајнике (а пре тога за катихумене и бесомучне), али они сви напуштају Сабрање, не остају на Литургији верних.  У осталим источним древним литургијама нема ни овога.

Имајући ово у виду, а и сам текст у Дидахи, не  бих се могао сложиту с тобом да се ради о општој заједничкој исповести. 

[Родољуб Лазић]

Та молитва у литургијском тексту Апостолских установа изгледа овако:

"...И диакон пусть говорит: изыдите, просвещаемые.

После сего пусть возглашает он: помолитесь, кающиеся.

Прилежно все о кающихся братьях помолимся, чтобы любощедрый Бог показал им путь покаяния, принял их отречение и исповедание, и сокрушил сатану под ноги их вскоре, и избавил их от сети диавола и нападения бесов, и изъял их от всякого непозволительного слова и всякого неуместного дела и лукавого помысла, простил же им все грехопадения их, вольные же и невольные, и разорвал против них рукописание, и вписал их в книгу жизни, очистил же их от всякой скверны плоти и духа и соединил их, возставив в святое Своё стадо, ибо Сам знает состав наш."

Као што се види, помиње се исповест покајника, а помиње се очишћење од сваког греха учињеног речју, делом и помишљу.

У осталим источним древним литургијама нема ни ове посебне молитве за покајнике, нити, као што рекох, групне покајне молитве коју ти наводиш.

[Bernard]

пре 31 минута, Родољуб Лазић рече

Тешко да си у праву.

Uopšte nije u pravu, niti malo! On kao katolik bi trebao da zna da je individualna ispoved sakramentalna ispoved, grupna ispoved za vreme mise to uopšte nije!  Neshvatljivo mi je i to da mu ava rimski takve nebuloze aminuje!

[Bokisd]

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Тешко да си у праву. Текст о општој групној исповести, који си поставио, постоји у неким древним западним литргијама, али у древним источним литургијама (јесусалимским, египатским, сиријским)  тога нема. А Дидахи је неспорно настала негде на Истоку, не на Западу.

Само у литургијском тексту из Апостолских установа, једном од најранијих на Истоку, постоји молитва за покајнике (а пре тога за катихумене и бесомучне), али они сви напуштају Сабрање, не остају на Литургији верних.  У осталим источним древним литургијама нема ни овога.

Имајући ово у виду, а и сам текст у Дидахи, не  бих се могао сложиту с тобом да се ради о општој заједничкој исповести. 

(trebalo bi da je jasno, jer ako je jos u staroj crkvi postojalo takvo stanje stvari da je za licne grehe covek pokajniik morao da prinosi svesteniku zrtve paljenice za ociscenje od greha, onda tek treba tako da bude i u 'novoj' crkvi i da se preko svestenika covek ispoveda Bogu za svoje grehe....pa, ako je postojala i zajednicka ispovest, ali valjda se ispovedalo u crkvi na liturgiji pred svestenikom - pa eto svestenik kaze posle grupne ispovesti ..... Svestenik: Smilovao nam se svemogući Bog, otpustio nam grijehe naše i priveo nas u život vječni.....ovo kao neki blagoslov svestenicki za otpustenje greha....itd...)

[Zoran Đurović]

пре 42 минута, Родољуб Лазић рече

Као што се види, помиње се исповест покајника, а помиње се очишћење од сваког греха учињеног речју, делом и помишљу.

Друже, жао ми је што немам времена да пишем, али бих замолио тебе да не млатиш јер немаш појма о развоју институције исповести и покајања. Овде је управо описано групно покајање/исповедање оних који су морали да изађу ван јер нису могли да присуствују литурђији верних, тј. да се причесте. Приклањали су главе и владика им је читао молитву. После ње су излазили напоље. 

Да не помињем да је једно покајање било могуће у првобитној Цркви и то је бивало кроз крштење. Тек од 3. века почиње да се разматра могућност новог покајања. 

У Неокесарији, канон код Гр Чудотворца имамо и ову поделу, кан. 11: Кајање с плачом бива ван цркве, где стоји покајник и моли вернике који улазе да се моле за њега; слушање бива у нартексу, а слушач треба да изађе са оглашенима; клечање бива унутар наоса, а покајник треба да изађе са оглашенима; заједно стајање, означава стајање са верницима, али не и причешћивање са њима, мада стајач не излази са оглашенима; на крају, покајник се прима на причешће.

Иначе, чуди ме да ти, као зелот, наводиш Апостолске Установе које кан. 2 Трул. одбацује као искварено дело, а данас се мисли да га је написао евномијански епископ Јулијан Киликијски. Ово ти помињем тек тако, ништа важо.  

 

[Zoran Đurović]

пре 16 минута, Bokisd рече

ako je jos u staroj crkvi postojalo takvo stanje stvari da je za licne grehe covek pokajniik morao da prinosi svesteniku zrtve paljenice za ociscenje od greha, onda tek treba tako da bude i u 'novoj' crkvi i da se preko svestenika covek ispoveda Bogu za svoje grehe

Ти си непоправљив. Бенедикт Нурсијски је био прост монах. Како су монаси или свештеници могли да се исповедају код њега? 

И на Истоку имаш идентичних случајева. 

[Ćiriličar]

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вјере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се. Исповиједајте пак једни другима сагрјешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника. Илија бјеше човјек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој. (Јак. 5, 14-17).

Ово је занимљиво (друга је ствар како се све кроз историју Цркве усановило), јер Апостол Јаков најпре говори о болести, па каже "дозовите презвитере црквене". Затим, одмах, саветује за исповест и не помиње презвитере него каже да се исповеда(мо) "једни другима"! Али, даље - у контексту исповести - натавља и помиње Илију - у контексту "молитве ораведника" - и тим примером показује снагу молитве праведника.

Дакле, Св. Јаков Илију  овде сврстава са нама, са не-клирицима, са лаицима. Никако у свештенство (што Илија није ни био, иако је био пророк).

Мислим да овде нема двојбе да се Апостол обраћа лаицима да се иповедају лаицима, те да се сви моле једни за друге. А Илију узима само као пример дубоке вере, праведности и некога коме Бог услишује молитву. Значи у апостолске време се исповедало "једни другима". Као се развијала Св. Тајна исповести кроз историју Цркве друга је прича. Ипак се овде ради о јасној и недвосмисленој препоруци Апостола лаицима.

(Ја лично сам за то да Црква даје благослов посебно обдареним људима да буду исповедници - попут Св. Порфирија. Не да могу бити као он, али да имају благослов за то. Те да би у градовима, рецимо у БГ, било можда пар исповедника који би стално били доступни људима. Не да се на литургији чека у реду и скоро и не исповеди. Исповедник треба да буде доступан као "хитна помоћ", непрекидно. Требало би макар да парохијски свептеници одреде време за исповест. Као када идеш доктору, одеш лепо тад-и-тад кад ти нешто притипће душу, знаш да тамо има поп и иповедип се. Не да вијаш попа по кафани, или у стресу оном и гужви, на пола метра од других на литургији да истресаш своје муке....савим је неприкладно то.)

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Ćiriličar рече

Затим, одмах, саветује за исповест и не помиње презвитере него каже да се исповеда(мо) "једни другима"!

Има код Мајендорфа кад говори да су католици били саблажњени са Златоустим јер је ој само 1 поменуо да се иде у цркву а исповест!:)))