Свештеник Зоран Ђуровић: Исповест

[Bonsenjo]

пре 4 минута, Ekatarina_mala рече

šta nas to briga

Zato sto se laicima zabranjuje pricesce, a njima ne

[The Godfather]

@Bonsenjo kakve veze sad ima patrijarh Pavle i to da li je rukopolagao itd, dao sam ti odg na pitanje, znaci govorio sam iskljucivo za rukopolozene svestenike, a osim njih drugih nema - slozices se ?

[Bonsenjo]

@The Godfather ocigledno sam nejasan. Nema veze, ionako nije to tema...

[sanja84]

пре 1 минут, Bonsenjo рече

@The Godfather ocigledno sam nejasan. Nema veze, ionako nije to tema...

mene isto tako zanima uvek...a kako onaj drugi, pa još ako je sveštenik sve bih do tančina, sudila i presudila...kažu da to ne valja, pa se ispravljam

[Снежана]

пре 1 сат, Ekatarina_mala рече

Znači blud ( veza nevenčanih u crkvi ? ) je prepreka za pričešće.

znači brak je legalizacija bluda 

[sanja84]

A šta ako neko nema snagu ni da se ispoveda ni da posti, ni da bilo šta učini, a želi da se pričesti od sveg srca?

[Драшко]

пре 1 сат, uomo del Ve.Te. рече

Треба све то неко да каже ал' нема ко....има али су ретки  такви..... Хвала нашем Ави Римском за текст и труд да људи прочитају, науче и знају....

Ево вам шта још један паметан чоек каже, једноставним-неакадмеским језиком:

....ти неуки људи саветују....

https://www.youtube.com/watch?v=8qQE2KTS4RY&feature=youtu.be&list=TLPQMjUxMTIwMTkWqEPcHLuSaA&t=3448

https://www.youtube.com/watch?v=8qQE2KTS4RY&feature=youtu.be&t=3741

 

 

 

 

to je bio covek!

 

i sada je

isao sam letos do Savine

kad sam krenuo metaniju na njegovom grobu, probode me nesto bubreg  

uspeo sam da dovrsim metanije  

a on se smeje sa slike

[Родољуб Лазић]

Молитва девета, светога Јована Златоуста:
Господе Исусе Христе Боже мој, отпусти, остави, очисти, и опрости ми грешном и непотребном и недостојном слуги Твом погрешке, и сагрешења, и преступе моје, које Ти од младости моје па све до овога дана и часа сагреших, било свесно или несвесно, било речима или делима, било помислима и мислима и настојањима, и свима својим чувствима. И молитвама пречисте и приснодјеве Марије Мајке Твоје, која Те је чудесно родила, једине непостидне наде и заштите и спасења мога, удостој ме да се неосуђено причестим пречистим, бесмртним, животворним и страшним Тајнама Твојим, на отпуштење грехова, и на живот вечни; на освећење и просвећење, јачину, исцељење и здравље душе и тела, и на уништење и потпуно погубљење мојих злих мисли и помисли, и потхвата, и ноћних сањарења, мрачних и злих духова. Јер је Твоје царство, и сила, и слава, и част, и поклоњење, са Оцем и Светим Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

[Родољуб Лазић]

 

О исповести старац Пајсије Светогорац:

 Старче, шта је разлог томе када не осећамо потребу за исповешћу?
– Можда не пратиш себе? Исповест је Света Тајна. Треба да одеш и да просто изнесеш своје грехе. Шта мислиш – које грехе? Ти ниси тврдоглава? Немаш у себи егоизма? Ниси нечим повредила сестру? Не осуђујеш? Па кад ја одем на исповест, о чему говорим? „Разгневио сам се, осуђивао сам…“, и духовник ми прочита разрешну молитву. Али, и ситни греси имају своју тежину. Када сам отишао да се исповедим код старца Тихона[4], нисам имао да му изнесем неке озбиљне грехе, па ми је он рекао: „Песак је то, синко, песак.“ Ситни греси се скупљају и стварају гомилу песка, али та гомила тежа је од једног великог камена. Човек који је учинио неки велики грех, непрестано мисли о њему, каје се и смирава. Ти имаш много ситних грехова. А ако упоредиш услове под којима си ти одрасла, и услове под којима је одрастао човек који је учинио тај велики грех, увидећеш да си ти гора од њега. Осим тога, труди се да на исповести будеш јасна. Није довољно да човек каже: „Завидим, гневим се…“, већ треба да изнесе свој конкретан пад, како би стекао корист од исповести. Када је у питању неки тежи грех, као што је лукавство, треба да кажеш и шта си мислила и како си поступила. У супротном – ругаш се Христу. Човек који не исповеди истину духовнику и не открије свој грех, како би духовник могао да му помогне, самоме себи наноси велику штету, као што болесник наноси велико зло своме здрављу када сакрије болест од лекара. А када човек изнесе себе пред духовником онаквог какав јесте, тада духовник може боље да га упозна и да му боље помогне.
Осим тога, човек који је некоме учинио неправду или је некога повредио својим држањем, треба прво код њега да оде, да смирено затражи опроштај и помири се са њим, а после да исповеди свој пад духовнику, како би добио разрешење тог греха. Тако долази благодат Божија. Ако човек каже свој грех духовнику, а пре тога није тражио опроштај од онога кога је повредио, он неће моћи у души да осети мир, јер се није смирио. Једино у случају када је човек кога је повредио умро, или не може да га нађе јер је променио место боравка, а он нема његову адресу како би га замолио макар и преко писма за опроштај, али жели да то учини – тада му Бог опрашта грех, јер види његово настројење.

https://svetosavlje.org/pouke/19/

 

[kopitar]

пре 2 часа, Ekatarina_mala рече

A šta ako neko nema snagu ni da se ispoveda ni da posti, ni da bilo šta učini, a želi da se pričesti od sveg srca?

Pa reče  samo grijesi koji mogu rastaviti od pričesti a koje možeš učiniti jedanput ili nijedanput...što znači da može ako nemaš smrtnog grijeha pristupiti pričesti. A post je samo sredstvo koje pomaže nije uvjet ni cilj samom sebi.

[kopitar]

пре 2 минута, kopitar рече

Pa reče  samo grijesi koji mogu rastaviti od pričesti a koje možeš učiniti jedanput ili nijedanput...što znači da može ako nemaš smrtnog grijeha pristupiti pričesti. A post je samo sredstvo koje pomaže nije uvjet ni cilj samom sebi.

Koliko sam ja razumio pričest se podrazumijeva ako si kršteni kršćanin koji je u Crkvi i nemaš tako ozbiljno grijeh koji može rastaviti od pričesti što formalno može značiti da nikad i ne napraviš takav grijeh te da nikad ne odeš na ispovjed a da ideš na pričest.

 

[grigorije22]

пре 25 минута, Родољуб Лазић рече

 

О исповести старац Пајсије Светогорац:

 Старче, шта је разлог томе када не осећамо потребу за исповешћу?
– Можда не пратиш себе? Исповест је Света Тајна. Треба да одеш и да просто изнесеш своје грехе. Шта мислиш – које грехе? Ти ниси тврдоглава? Немаш у себи егоизма? Ниси нечим повредила сестру? Не осуђујеш? Па кад ја одем на исповест, о чему говорим? „Разгневио сам се, осуђивао сам…“, и духовник ми прочита разрешну молитву. Али, и ситни греси имају своју тежину. Када сам отишао да се исповедим код старца Тихона[4], нисам имао да му изнесем неке озбиљне грехе, па ми је он рекао: „Песак је то, синко, песак.“ Ситни греси се скупљају и стварају гомилу песка, али та гомила тежа је од једног великог камена. Човек који је учинио неки велики грех, непрестано мисли о њему, каје се и смирава. Ти имаш много ситних грехова. А ако упоредиш услове под којима си ти одрасла, и услове под којима је одрастао човек који је учинио тај велики грех, увидећеш да си ти гора од њега. Осим тога, труди се да на исповести будеш јасна. Није довољно да човек каже: „Завидим, гневим се…“, већ треба да изнесе свој конкретан пад, како би стекао корист од исповести. Када је у питању неки тежи грех, као што је лукавство, треба да кажеш и шта си мислила и како си поступила. У супротном – ругаш се Христу. Човек који не исповеди истину духовнику и не открије свој грех, како би духовник могао да му помогне, самоме себи наноси велику штету, као што болесник наноси велико зло своме здрављу када сакрије болест од лекара. А када човек изнесе себе пред духовником онаквог какав јесте, тада духовник може боље да га упозна и да му боље помогне.
Осим тога, човек који је некоме учинио неправду или је некога повредио својим држањем, треба прво код њега да оде, да смирено затражи опроштај и помири се са њим, а после да исповеди свој пад духовнику, како би добио разрешење тог греха. Тако долази благодат Божија. Ако човек каже свој грех духовнику, а пре тога није тражио опроштај од онога кога је повредио, он неће моћи у души да осети мир, јер се није смирио. Једино у случају када је човек кога је повредио умро, или не може да га нађе јер је променио место боравка, а он нема његову адресу како би га замолио макар и преко писма за опроштај, али жели да то учини – тада му Бог опрашта грех, јер види његово настројење.

https://svetosavlje.org/pouke/19/

 

Pošto si ti vernik starog kova imao bih jedno pitanje za tebe. Ogromna većina ljudi u Srbiji se nikada nije ispovedilo a pričešćivalo se. Moj otac koji se upokojio u januaru se nikada nije ispovedio a pričešćivao se. Da li mi imamo pravo da sve te ljude smatramo propalim i da su oni izgubljeni za večnost? Da se takvi ne pominju na Proskomidiji. 

[uomo del Ve.Te.]

Разборитост је једна од највећи врлина које чоек'  може да има тј. да не иде ни у једну крајност... ово је је очигледно поготово из примера Св. Кападокијаца као и Св. Апостола Павла... да не елаборирам даље....

Један типик и правила вреде за монаштво и за манастире а други типик и правила вреде за брачне људе. Велики проблем настане, а што и видимо донекле из дешавања у СПЦ што се тиче зилота. Кад се манастирски типик пребацује у породицу.

Шта има калуђери да паламуде брачним људима, да завирију у брачни кревет, па смете овако, па смете оно, па могли би овако..... Ја сам за то увек да се нађе старији свештеник за исповест који има породицу и који је нормалан човек....не кажем да нема нормалних калуђера који знају да исповедају људе и који су разборити али нажалост има доста лудака.... поготово то кад почну око тих помисли па два сата цеде неког јесили мислио/ла ово или оно, па у детаљ иду као да користе микроскоп...па која је то поза била, итд... неки од вас сигрно су се сусретали са неразумним људима....  само шта рећи него: Сачувај нас Боже беде и лудака!   ... ствари су много једноставне али их ми компикујемо....не треба човек "да иде у крајност" како је неко добро реко'....

.....па онда око тих помиси све то се на крају претвори у гуруизам који у основи има нечег луциферског, Бог хоће слободне људе... као на почетку Бибилије кад Бог, као човек родитељи уче мало дете да прохода, па га пусте.... тако на почетку Ст. Завета Бог каже иди, иди Адаме надени имена животиљама, Господ неба и земље хоће слободног човека.... 

Једном ми је један велики чоек реко': ако икад будеш учио неког нешто у Цркви учи људе: 1. да воле Христа и 2. учи те исте људе да буду слободни а не робови...

Кад чујем/видим неке "духовнике" како се баве са тим гуруизмом око исповести само што ме не стрефи нервни слом. Ово кад кажем је без да се ззззззззззззз 

Поздраф народе

[Desiderius Erasmus]

пре 12 минута, grigorije22 рече

Pošto si ti vernik starog kova imao bih jedno pitanje za tebe. Ogromna većina ljudi u Srbiji se nikada nije ispovedilo a pričešćivalo se. Moj otac koji se upokojio u januaru se nikada nije ispovedio a pričešćivao se. Da li mi imamo pravo da sve te ljude smatramo propalim i da su oni izgubljeni za večnost? Da se takvi ne pominju na Proskomidiji. 

Zašto bismo ih smatrali propalim i izgubljenim?

[grigorije22]

пре 3 минута, Desiderius Erasmus рече

Zašto bismo ih smatrali propalim i izgubljenim?

Zato što se nikada nisu ispovedeli i tako otišli na onaj svet. I zato što je po mišljenju starotarskih sveštenika pričešće bez ispovesti na sud i osudu.