Raskol se zahuktava

[Родољуб Лазић]

On 21.1.2022. at 20:35, Zoran Đurović рече

Па и ја сам Василијев миљеник. Васа био екумениста:))) 

Него, дуовниче, не рече ти нама како је то свети Василије екумениста? 

[Вукашин]

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

Него, дуовниче, не рече ти нама како је то свети Василије екумениста? 

Молио се за цео свет : )

[Родољуб Лазић]

пре 5 минута, Вукашин рече

Молио се за цео свет : )

Ти се то препоручујеш за Ђуровићевог портпарола? 

[Zoran Đurović]

пре 7 часа, Родољуб Лазић рече

Него, дуовниче, не рече ти нама како је то свети Василије екумениста? 

Дана 3. јануара 1671. писао је Василије и игуман Атанасије "из манастира светије госпе" папи Клименту X, који је "крстјанска круна и
дика и похвала" за велике "туге и невоље, које от проклетих Турака трпимо на ове стране за ове рати". Биједа је њихова велика: "не уздамо се", веле, "у другога него у господина бога и у тебе, свети оче." Гоњени су, пате, трпе и готово очајавају; моле се у манастиру пред крстом, што им га је послао папа Александар. Шаљу два брата Филипа и Симеона, да се поклоне папи и искажу свој јад. Из тога писма дознајемо,
да је папа слао манастиру и новчане помоћи, које се за задњих девет година ради рата нијесу могле подизати.

 

Писмо херцеговачког митрополита Василија папи Клименту X, којим писмом моли заједно са Атанасијом игуманом требињског манастира и манастирским браством од папе милостињу.

Требиње, 3. јануара 1671.

Иже вишњаго Бога промишленијем всепреосвјашченому и Богом избраному и Апостолом равнопрестолному пастиру и научитељу опћеному светије вјере карстјанске, светога Петра намјеснику, и васељенскому учитељу, наставников наставнику, оцем оцу, надахнутому Светаго Духа, избраному господину и господару нашему Клименту десетому и свој осталој римској господи от нас Василија митрополита Херцеговини и Захлмији, и от нас игумана Атанасија а све остале братије наше свете Госпе у Требињу ниско поклоненије, твојего пријестола подножију цјелованије. А по том свети Оче, карстјанска круно и дико и похвало! разумљела је Ваша Светиња наше туге и невоље, које от проклетијех Турака трпимо на ове стране за ове рати, што смо поднијели ми и наши људи; у којој муци и невољи неуздамо се у другога него у Господина Бога и у Тебе, свети Оче, и право утјешеније! и да ће нас свете Твоје молитве помошчи и благослов, који примимо грјешни, да бисмо вјеру сачували, свети Оче! Тукли смо се, по горах крили и по спилах, који убоден, који објешен, који на колац набијен, имајушчи пред очи, шчо учини свети Атанасије и остали свети мученици и исповједници от непријазника прогоњени. И тако от Господина Бога доѐе нам помоћ; тере неколији остадосмо и к манастиру се прикуписмо, и у њему пред карстом, који нам је послао свети Отац, који је био Александар, намисник Светиње Твоје, непрестано Бога молимо, да Вам славу умножи многа љета и да стаду својему Пастира добраго удржи, посвитилишча чинити племенитом чашом, коју нам такоѐе, како обиљежје Ваше љубави, посласте. И хотели смо отдавна послати нашу браћу, да би света мјеста походили, и Светињи се Твојој поклонили, и туге наше показали; али свети Оче! нијесмо смели от Турака; јере је била рат. А сада неки, сам знаш, светло сунце! посласмо два наша иста брата: попа јермонаха Филипа и попа јермонаха Симеона, да се у Светиње Твоје благослове ва мјесто васех нас. И доброта је Ваша отрједила, да нам буде дати милостини, када бисмо послали наше калуѐере. Сада их шљемо иста наша два калуѐера и шљемо нашу исту књигу, која нам је отреѐена от престола Вашего; и у књиги одписата племената милостиња, коју нијесмо примили. Има 9 година да бојећи се Турака нијесмо смели доходити и Светињи се Твојој поклонити. Најпреосвјашчена главо, Светитељу Божји! прими братију нашу, и помози нам, јелико Те Дух Свети научи, јере нам се на велики церкви труло увинуло, и око церкве парасури поукидали от трјешње, која је била на ове стране, и у Турској области много харча требује, а ми не имамо својијех много башчин, него шчо просимо по земљи, те се тијем помажемо. А свето писмо каже, своју церкву не оставити, која је била чувена по много земље. Да Ти смо препоручени свети Оче, а ми смо дужни, Твојега Светитељства слуге, Господа Бога молити, како је предато по уставу светих апостол, за Светињу Твоју и осталу Римску Господу, који Тебе ноги цјелују, умилено поклањајесмо. И да сут прочеје Ваше светитељске молитви, да нас могут помоћи.

Писано у монастиру Блажене Госпоже у Требињу мјесјаца Јенуара 3. дан.

Theiner, II, 201-202.

[Zoran Đurović]

Да предупредим оне који не знају ништа о овој теми а после ће да копају: 

"Епископ Никодим Милаш издао је 1913 у Дубровнику читаву књигу о св. Василију Острошком. Као ватрен православац, еп. Милаш није могао да подвргне споменута писма мирној и објективној анализи. Да је то учинио, не би могао та писма, без икаква стварна доказа, прогласити за подменута и лажна. Проф. Ј. Шимрак у студији о Василију Јовановићу-Острошком (ГЈоуа Кеу1ја X, 181—185) доказао је несумњиво да су Милашеве тврдње произвољне и неосноване".

 

СРПСКА  АКАДЕМИЈА НАУКА, ПОСЕБНА ИЗДАЊА, КЊИГА XV, ОДЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, БЕОГРАД 1950; НОВА СЕРИЈА КЊИГА 3

ЈОВАН РАДОНИЋ, РИМСКА КУРИЈА И ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЗЕМЉЕ ОД XVI ДО XIX ВЕКА

[Milan Nikolic]

Постоји објашњење екуменизма од свејереси до свеврлине код светог Јустина Ћелијског. Зато никада не бежимо од екуменизма, него га само остварујемо како треба. Једноставно, нема теме коју теолошки ,,поткован'' хришћанин не би смео да коментарише. На великим саборима су увек били и представници погрешне стране, који су имали погрешно учење. Тако и будући велики сабор подразумева све хришћане који би имали нешто рећи у циљу истине вере и њеног смисла - који је јединство. Зато је свети Јустин био како неки данас кажу ,,релаксиран''. Имао је неколико кључних поставки, од којих је једна да никакав ,,Рим'' није битан за Цркву и њено васељенско јединство. Нити први, нити други, нити трећи или било који ,,Рим''.

[Вукашин]

@Zoran Đurović Читам данас да је и +Лаврентије био духовник у Ружици. 

[Bokisd]

Pa i sv.Sava bese pisao pohvalno pismo papi u Rim, pa opet u svome Zakonopravilu dosta pisao odredjene stvari protiv Rima.

A sta da se radi, pa i ovi nasi isli u Firencu i pregovarali za sjedinjenje sa Rimom zbog toga sto se car nadao pomoci Rima i Zapada u borbi sa Turcima, pa i Lionska unija car Vizantijski isto se nadao pomoci Rima i Zapada u borbi sa najezdom Turaka, pa opet PC nije nikada prihvatala uniju sa Rimom.

Tako verovatno i ovde sv.Vasilije Ostroski trazio pomoc od Rima za pomoc u borbi sa beskrajnim terorom Turaka nad pravoslavnim hriscanima, pa kome da se Vasilije obrati nego drugim hriscanima za pomoc, u takvoj situaciji se trenutno ostavljaju eklisioloske  i teoloske crkvene stvari po strani,.... itd.... 

[Zoran Đurović]

пре 51 минута, Вукашин рече

@Zoran Đurović Читам данас да је и +Лаврентије био духовник у Ружици. 

Мени све чудно. Рукоположен сам у Савини; истоварао сам прво издање Николајевих сабраних дела које је Лаврентије (који ме је тамо рукоположио за ђакона) штампао у Немачкој и довезао до Патријаршије. Рођен сам на св. Немањиће (Милутин, Драгутин и Јелена). Урадио за Савину икону Успења (слава Немањића), а у Италији осликао неколико тих икона где сам урадио велике послове. 

Сада од тебе чујем даје Лаврентије био у Ружици као и ја. Да не помињем моје везе са св. Петком.

Била је крвава моја сестрична Симонида, имала 5-6 година, и у Савини, када смо сели да се по рукоположењу послужимо, каже Лаврентију: Владико, пошто вас толико нога боли, идити ви под Острог да вам је свети Василије оздрави! 

Да не помињем и другествари, рећи ће Рођени да се трипујем .

  

[Zoran Đurović]

пре 36 минута, Bokisd рече

Tako verovatno i ovde sv.Vasilije Ostroski trazio pomoc od Rima za pomoc u borbi

Наравно, зато се и молио "за Папу и сву римску господу". 

[Bokisd]

пре 15 минута, Zoran Đurović рече

Наравно, зато се и молио "за Папу и сву римску господу". 

Pa zasto da ne', molimo se za sve ljude a kamoli za bracu hriscane (iako smo odeljeni), recimo ima ono poznato kako se sv.Makarije Veliki molio i za one nesrecne u paklu i kako im je njegova molitva pomagala i davala utehu.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 12 часа, Zoran Đurović рече

Дана 3. јануара 1671. писао је Василије и игуман Атанасије "из манастира светије госпе" папи Клименту X, који је "крстјанска круна и
дика и похвала" за велике "туге и невоље, које от проклетих Турака трпимо на ове стране за ове рати". Биједа је њихова велика: "не уздамо се", веле, "у другога него у господина бога и у тебе, свети оче." Гоњени су, пате, трпе и готово очајавају; моле се у манастиру пред крстом, што им га је послао папа Александар. Шаљу два брата Филипа и Симеона, да се поклоне папи и искажу свој јад. Из тога писма дознајемо,
да је папа слао манастиру и новчане помоћи, које се за задњих девет година ради рата нијесу могле подизати.

 

Писмо херцеговачког митрополита Василија папи Клименту X, којим писмом моли заједно са Атанасијом игуманом требињског манастира и манастирским браством од папе милостињу.

Требиње, 3. јануара 1671.

Иже вишњаго Бога промишленијем всепреосвјашченому и Богом избраному и Апостолом равнопрестолному пастиру и научитељу опћеному светије вјере карстјанске, светога Петра намјеснику, и васељенскому учитељу, наставников наставнику, оцем оцу, надахнутому Светаго Духа, избраному господину и господару нашему Клименту десетому и свој осталој римској господи от нас Василија митрополита Херцеговини и Захлмији, и от нас игумана Атанасија а све остале братије наше свете Госпе у Требињу ниско поклоненије, твојего пријестола подножију цјелованије. А по том свети Оче, карстјанска круно и дико и похвало! разумљела је Ваша Светиња наше туге и невоље, које от проклетијех Турака трпимо на ове стране за ове рати, што смо поднијели ми и наши људи; у којој муци и невољи неуздамо се у другога него у Господина Бога и у Тебе, свети Оче, и право утјешеније! и да ће нас свете Твоје молитве помошчи и благослов, који примимо грјешни, да бисмо вјеру сачували, свети Оче! Тукли смо се, по горах крили и по спилах, који убоден, који објешен, који на колац набијен, имајушчи пред очи, шчо учини свети Атанасије и остали свети мученици и исповједници от непријазника прогоњени. И тако от Господина Бога доѐе нам помоћ; тере неколији остадосмо и к манастиру се прикуписмо, и у њему пред карстом, који нам је послао свети Отац, који је био Александар, намисник Светиње Твоје, непрестано Бога молимо, да Вам славу умножи многа љета и да стаду својему Пастира добраго удржи, посвитилишча чинити племенитом чашом, коју нам такоѐе, како обиљежје Ваше љубави, посласте. И хотели смо отдавна послати нашу браћу, да би света мјеста походили, и Светињи се Твојој поклонили, и туге наше показали; али свети Оче! нијесмо смели от Турака; јере је била рат. А сада неки, сам знаш, светло сунце! посласмо два наша иста брата: попа јермонаха Филипа и попа јермонаха Симеона, да се у Светиње Твоје благослове ва мјесто васех нас. И доброта је Ваша отрједила, да нам буде дати милостини, када бисмо послали наше калуѐере. Сада их шљемо иста наша два калуѐера и шљемо нашу исту књигу, која нам је отреѐена от престола Вашего; и у књиги одписата племената милостиња, коју нијесмо примили. Има 9 година да бојећи се Турака нијесмо смели доходити и Светињи се Твојој поклонити. Најпреосвјашчена главо, Светитељу Божји! прими братију нашу, и помози нам, јелико Те Дух Свети научи, јере нам се на велики церкви труло увинуло, и око церкве парасури поукидали от трјешње, која је била на ове стране, и у Турској области много харча требује, а ми не имамо својијех много башчин, него шчо просимо по земљи, те се тијем помажемо. А свето писмо каже, своју церкву не оставити, која је била чувена по много земље. Да Ти смо препоручени свети Оче, а ми смо дужни, Твојега Светитељства слуге, Господа Бога молити, како је предато по уставу светих апостол, за Светињу Твоју и осталу Римску Господу, који Тебе ноги цјелују, умилено поклањајесмо. И да сут прочеје Ваше светитељске молитви, да нас могут помоћи.

Писано у монастиру Блажене Госпоже у Требињу мјесјаца Јенуара 3. дан.

Theiner, II, 201-202.

Imaš li negdje slično obraćanje svetoga Save papi, negdje sam ga na internetu čitao pa izgubio?

Bila je neka rasprava pravoslavni vs katolici, pa ovi privedoše.

Ko bi se danas obratio papi sa: Tvoga svetiteljstva sluga i slično bio bi proglašen za izdajicu, dok pravi "pravoslavci" pjevaju:

Ko će drugi ja ću prvi da pijemo Turske krvi... pomogo nam sveti Vasilije!

I to nije neki ekstrem nego se difuzno iščitava pogledajte Patrijarhov govor i po njemu naricanje Dodikovo koji se uzred ne stidi da krade, a "srpski" lopovi i "srpska" mafija, kada ih stisneš počinju: Jasenovac, Jadovno, Dobrovoljačka...

Pri tom se Krkan u svome obraćanuj stvalja Patrijarha na 2.mesto valjda jer voli Republiku ona je svetinja u kojoj nema suda, rajsko mjesto za krimose.

A da se Patrijarh još obratio rječima svetog Vasilija, raščerupala bi ga sekta.

Posebno mi je zanimljivo sto je na liturgiji u Banjaluci bilo jevanđelje o vinogradaru dok je u drugim crkvama bilo drugo, o čemu se radi da li je to prilagođeno kao opomena?

[Милошшш]

Nema sad ni Sv. Save ni Sv. Vasilija, samo grešnici koji uče po naukama ljudskim.

[Вукашин]

пре 11 часа, Zoran Đurović рече

Рођен сам на св. Немањиће (Милутин, Драгутин и Јелена)

А покојни + Лаврентије је рођен на Светог Саву.

Ретко кога сам виђао да тако сабрано служи Литургију као + Лаврентије. Посебан доживљај је био гледати њега док се моли.

[Родољуб Лазић]

Ђуровићу, мислио сам да си пронашао неку нову измишљотину о светом Василију, а ти рабиш старе клевете на свеца. Није ти то баш паметно.

Ово

"Епископ Никодим Милаш издао је 1913 у Дубровнику читаву књигу о св. Василију Острошком. Као ватрен православац, еп. Милаш није могао да подвргне споменута писма мирној и објективној анализи. Да је то учинио, не би могао та писма, без икаква стварна доказа, прогласити за подменута и лажна. Проф. Ј. Шимрак у студији о Василију Јовановићу-Острошком (ГЈоуа Кеу1ја X, 181—185) доказао је несумњиво да су Милашеве тврдње произвољне и неосноване". 

је ваљда цитат из 

СРПСКА  АКАДЕМИЈА НАУКА, ПОСЕБНА ИЗДАЊА, КЊИГА XV, ОДЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, БЕОГРАД 1950; НОВА СЕРИЈА КЊИГА 3

Ти хоћеш да кажеш да треба да верујемо, као нечему непобитном, тврдњама Јанка Шимрака, унијатског бискупа, и потврди тог његовог мишљења од стране неког комунистичког аутора из 1950. године? Тај комунистички аутор из 1950. године мора да је био јако објективан у погледу истине о светом Василију, вероватно ништа мање од унијатског бискупа Шимрака.

Иначе, заборавио си да наведеш да Шимрак тврди да је свети Василије примио унију са Ватиканом. И ако се позиваш на Шимрака, као на ауторитет о светом Василију, онда немој овде да нам замазујеш очи причом о наводном екуменизму, него говори о унији. Значи, на четири-пет месеци пред смрт, свети Василије, који се борио целог живота против уније, пише римском папи унијатско писмо и моли га за материјалну помоћ. Што би се рекло - продаје веру за вечеру. Ма сигурно је тако!

Иначе, то наводно писмо св. Василија је писано из "манастира Блажене Госпоже" у Требињу. Али 1671. године св. Василије нити је био требињски епископ, нити се налазио у Требињу, него одавно прењ тога у Острогу.

Насупрот Шимраку унијати имамо епископа Милаша и његово виђење ових писама.  Милаш у том чланку  говори и о наводном сабору одржаном у Морачи (за време епископовања св. Василија) из 1654. године, који је такође упутио писмо папи и прихватио унију, које писмо је фалсификат, односно, тог сабора није било. Иначе, фалсификати су били једно од средстава борбе Ватикана против Цркве у циљу превођења на унију.

Милашев чланак се може прочитати овде:

https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Nikodim-Milas-Sveti-Vasilije-Ostroski.pdf

Кога мрзи да чита цео чланак (а не би требало да га мрзи, јер је врло користан), може од 20. стране да чита управо о овим писмима.

Иначе, прошле године је одржан и научни скуп у Остору, Никшићу и Требињу о светом Василију Острошком, где су два реферата била посвећена и овом питању. У једном од реферата се показује, између осталог,  да ни графолошки писмо не одговара св. Василију.