Претражи Живе Речи Утехе

Veliki sukob Istoka i Zapada Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija. 1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene. 2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija. Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad. 3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija. 4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim. 5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim. 6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“). 7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige. 8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice. Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine. https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat

Nebo iznad Indije i Pakistana kao i iznad vazdušnog prostora sporne provincije Džamu i Kašmir čiji deo drži Pakistan a deo Indija, bilo je u prethodna dva dana poprište vazdušnog sukoba između dve azijske regionalne i nuklearne sile. U do sada dostupnim zvaničnim informacijama, nakon većeg indijskog napada na kampove islamista u pakistanskom delu Kašmira ali i samom Pakistanu, u reagovanjima obe strane došlo je do vazdušnih borbi u kojima je prema zvaničnim saopštenjima bilo i gubitaka a RV Pakistana juče je takođe izvršilo vazdušne udare koji su, kako tvrde, bili simbolični i imali su za cilj demonstraciju sile. Višenamenski borbeni avion JF-17 ''Thunder'' RV Pakistana. Moguće je da je ovim tipom avion oboren indijski MiG-21bisUPG Bizon / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kao što to obično biva prilikom izveštavanja o ovim događanjima bilo je dosta propagande. Prvog dana plasirana je neistinita informacija da su prilikom indijskog napada 26. februara na terorističke logore oborena dva pakistanska borbena aviona JF-17 čiji su piloti pokušavali da presretnu indijsku formaciju. Potom su sutradan pojedini pakistanski mediji, prilikom izveštavanja o obaranju dva indijska borbena aviona prikazivali fotografije za koje se ispostavilo da su napravljene znatno ranije, kao npr. fotografije olupine indijskog školsko-borbenog aviona Hawk koji se srušio 2015. godine kao i udesa MiG-a 27 iz 2016. Ostaci oborenog indijskog MiG-a 21, jedina potvrda o gubicima aviona obe strane / Foto: AFP Indijska verzija događaja kojom prilikom je oboren MiG-21 / Foto: timesofindia.indiatimes.com Ono što za sada znamo sigurno – oboren je jedan indijski avion, na osnovu dokumenata koji su pronađeni kod pilota, evidencijskog broja i fotografija radi se o MiG-u 21bisUPG Bizon iz sastava 51. eskadrile “Sword arms“ (ev. broj CU2328), vazduhoplovne baze Srinagar koja se upravo nalazi u indijskom delu provincije Džamu i Kašmir. Prvobitno su Pakistanci pokazali video snimak kao i fotografije zarobljenog indijskog pilota a kasnije i olupinu aviona koji je pao na teritoriju pod kontrolom Pakistana dok su za drugi avion naveli da je pao na indijskoj strani linije razdvajanja. Iako je prvo javljeno da Pakistanci imaju zarobljenog i drugog pilota koji se nalazi u bolnici kasnije je zvanično saopšteno da imaju samo jednog. Pilot oborenog indijskog MiG-a 21 potpukovnik (Wing Commander) Abhinandan Vartaman nakon zarobljavanja. Pripadnici RV Pakistana slave vazdušnu pobedu koju je na avionu JF-17 odneo major Hasan Sidikvi iz 14. eskadrile “Tail Choppers“ iz vazduhoplovnen baze Minhas. Pokazani video snimak zarobljenog indijskog pilota je autentičan, na njemu se vidi potpukovnik (Wing Commander) Abhinandan Vartaman kako razgovara sa pripadnicima pakistanskih oružanih snaga. Nakon toga objavljeno je i nekoliko njegovih fotografija ali i snimak odmah nakon zarobljavanja na kojima se vidi da ima povrede koje su mu naneli lokalni stanovnici. Indijska strana zvanično je priznala gubitak jednog MiG-a 21. Na pakistanskom forumu defence.pkpostavljen je video snimak na kome se vidi kako pripadnici RV Pakistana pored borbenog aviona JF-17 slave obaranje indijskog aviona. Navodno je Bizon oboren raketom PL-9. Olupina indijskog helikoptera Mi-17. Ostaci oborene pakistanske bespilotne letelice. Gotovo istovremeno došlo je i do rušenja jednog indijskog vojnog transportnog helikoptera Mi-17 i pogibije 6 vojnika uključujući članove posade kao i jednog civila na zemlji, a nakon spekulacija da je oboren, Pakistan je negirao učešće u ovom incidentu. Indijci zvanično tvrde da su oborili pakistanski F-16 ali osim svedočenja njihovih kopnenih trupa, nemaju nijedan dokaz pošto je navodno pao na pakistansku teritoriju a pilot se katapultirao. U indijskim medijima obaranje F-16 se pripisivalo MiG-u 29, MiG-u 21 ali i Su-30. Uz priložene fotografije tvrdi se da je ranije oborena i jedna pakistanska bespilotna letelica ta koju se tvrdi da je pogođena raketnim sistemom Spyder izraelske proizvodnje. Rasplamsavanje sukoba došlo je nakon što su u sredu ujutru indijske vazduhoplovne snage izvele vazdušni udar na ukupno tri lokacije od kojih se jedna, rejon Balakota i Mansehra, nalazi u Pakistanu dok su u pakistanskom Kašmiru pogođeni rejoni Čakota i Muzaffarabad. Mete su bili kampovi islamističkih militantnih organizacija “Džaiš-e-Mohamad“, “Hizbul Mudžahidin“ i “Laškare Tajba“. Povod za indijske vazdušne udare bio je teroristički napad koji se dogodio 14. februara u indijskom delu kašmira kada se bombaš samoubica razneo pored kolone pripadnika indijskih snaga bezbednosti kojom prilikom je poginulo 45 ljudi. Odgovornost za napad preuzela je islamistička grupa “Džaiš-e-Muhamed“ a nakon napada Indija je optužila Pakistan da pomaže terorizam, opozvala je svog ambasadora iz Pakistana i zabranila uvoz pakistanske robe. Lovci-bombarderi Mirage-2000H RV Indije. Šematski prikaz napada RV Indije na terorističke kampove. U akciji je učestvovalo 12 lovaca-bombardera Mirage-2000H koji su poleteli iz baze Gvalior i čiji su piloti izvršili dejstvo po ciljevima na zemlji laserski vođenim bombama GBU-12 (postoje izveštaji da su korišćene i bombe SPICE 2000) uz upotrebu nišansko-navigacijskog kontejnera Litening II. Lovačku zaštitu pružali su im 4 (prema nekim podacima 8) Su-30MKI iz baza Halvara i Barejli. Iz baze Agra poleteo je leteći radarski sistem A-50Ei kao i dve leteće cisterne Il-78MKI dok je još jedan leteći radarski sistem, NETRA (indijski dorađeni EMB-145) doleteo iz baze Bhatimda. Za izviđanje su korišćene bespilotne letelice IAI Heron. Lokacije koje su napali indijski Miraži-2000. Napad je započeo u 3:35 po lokalnom vremenu, trajao je 21 minut a pet Miraža-2000 zadržalo se u pakistanskom vazdušnom prostoru tri minuta. Zvanična novinska agencija ANI prenela je saopštenje o potpuno uspehu ove operacije koju je vodila obaveštajna služba. Prvi zamenik ministra inostranih poslova Vidžaj Gohale rekao je da je likvidiran veliki broj terorista u najvećem kampu za obuku u Balakotu na 65 km od demarkacione linije sa Indijom. Navodno je kasnije obaveštajna služba potvrdila da je poginulo 42 terorista. Međutim portparol vazduhoplovnih snaga Pakistana general-major Azif Gafur izjavio je da su se indijski avioni suočili sa pravovremenim i efikasnim odgovorom RV Pakistana, da su bežeći u žurbi ispustili svoj borbeni tovar blizu Balakota te da nije bilo žrtava niti materijalne štete. Pakistanski mediji su, pozivajući se na lokalne žitelje, objavili da su bombe pale na kilometar od navodnog kampa za obuku. Živojin BANKOVIĆ

Sukob vlasti sa Srpskom pravoslavnom crkvom je "ozbiljna eskapada", jer bi vlast trebalo da ima sluha za to što govori crkva, s obzirom na visoko poverenje koje uživa u javnosti, kaže novinar Đorđe Vlajić. S druge strane, dodaje, država ne sme da popušta crkvi, jer je Srbija sekularna država

Jedini sukob koji se trenutno vodi na ovoj društvenoj mreži jeste onaj između njega i Tviteraša, a sve zbog teksta "Vojska Srbije spremna: Ako Šiptari napadnu, za tri sata uzimamo sever" Ekstremnog desničara Mišu Vacića žestoko su isprozivali na Tviteru zbog komentara da će na silu mobilisati tuđu decu za rat na Kosovu. Jedini sukob koji se trenutno vodi na ovoj društvenoj mreži jeste onaj između njega i Tviteraša, a sve zbog teksta "Vojska Srbije spremna: Ako Šiptari napadnu, za tri sata uzimamo sever". U toj prepisci na tviteru Vacić je upotrebio pogrdne reči, psovke i hvalospeve na sopstveni račun, mada se ni Tviteraši nisu snebivali: "Gde si služio vojsku i koji rod", "Stvarno Mišo Vaciću, kad igraš kaunter strajk, koje oružje biraš?", "Šomi,opusti se što si tako napet? Stiže voda", da bi situacija kulminirala zbog pitanja "Brate ti si ozbiljan debil, koja vojska, koji šiptari, ko će da ide u vojsku, ko će da ratuje gluperdo jedna?". - Tvoja deca će da idu. Ja ću ih lično mobilisati - odgovorio je nekadašnji predsednik i portparol desničarskog Pokreta "1389", a zatim je usledila lavina negativnih komentara na njegov račun. Iako se na Tviteru predstavlja kao idealista, skroman čovek, nacionalista, ljubitelj istorije, pravde i istine, predsednik Srpske desnice konstatno izaziva kontroverze. Poslednji put je napravio gaf kada je u vozu oslikanom freskama koji je krenuo iz Beograda ka Kosovskoj Mitrovici, novinarima delio vizit karte na kojima piše da je zaposlen kao savetnik predsednika Kancelarije za KiM.