Претражи Живе Речи Утехе

Синод је донео одлуку примити Инокентија у канонско јединство Цркве у чину епископа Крупнишкога и одредио му, по молби митрополита Старозагорског Галактиона, да буде викарни епископ Старозагорског митрополита. Бивши лидер расколника Инокентије 02. децембра, о.г. Светоме Архијерејскоме Синоду Бугарске православне цркве подне покајно писмо у коме моли Синод да га прими у канонско јединство са мајком Црквом. Такође је Инокентије упутио и својеручно потписану декларацију у којој се одриче свих чинова и титула добијених после 1. октобра 1998 године, када је на Свеправославноме сабору у Софији примљен у канонско јединство с титулом крупнишки епископ, што он није тада прихватио. Извор: Епархија горњокарловачка

Патријарх није имао лични банковни рачун, станове, виле ни земљу. Од имовине нађен је стари ручни сат и писаћа машина марке Константин коју је Максим купио половну 1968. године од једног адвоката. Новац није нађен. Месечна плата од 680 лева, осим сто лева за личне потребе, деценијама је уплаћивана дому за хендикепирану децу у Софији, за шта готово нико није знао. Патријарх није имао аутомобил, већ му је на располагању био 21 годину стар “мерцедес”, а од 1971. године имао је истог возача. Такође, деценијама је патријарху скромну храну припремала домаћица. Понедељком, средом и петком храна је била строго посна. Тестамент је састављен у децембру 2011. године, а још се не зна да ли ће патријархова најближа рођака и законска наследница, кћи његове рођене сестре имати примедбе. Није познато ни да ли је Максим водио дневник. Поглавар Бугарске православне цркве умро је 6. новембра у 98. години, после више од 40 година на челу цркве. Извор: РТС

- На основу чл. 42 (1) Устава Бугарске Православне Цркве, седницама Светог Архијерејског Синода председаваће, Његово Високопреосвештенство Митрополит Великотрновски Григорије као најстарији митрополит у ужем саставу Светог Синода. Митрополит Григорије ће обављати ову функцију до избора Намесника – председавајућег Светог Синода, који ће се одржати седам дана по обудовљењу патријаршиског престола. - На основу чл. 84 (1) Устава Бугарске Православне Цркве обудовљеном Софијском митрополијом управљаће Његово Високопреосвештенство Митрополит Пловдивски Николај, који је одговоран за управљање Софијском епархијом. Извор: БПЦ, Софија Превод: Поуке.орг

Предстојатељ Бугарске православне цркве рођен је 29. октобра 1914. године, а на челу Бугарске патријаршије налази се од 1971. Патријарх се тренутно, због нестабилнног здравственог стања налази у болници, а архипастири, свештенство, монаштво и вјерни народ Бугарске цркве узносили су молитве за њега недељу. Извор: Радио Светигора

Особље болнице је почетком септембра саопштило да се предстојатељ Бугарске православне црква налази у много бољем здравственом стању. Патријарх Максим, који је 4. јула 1971. устоличен за Патријарха, 29. октобра ће напунити 98 година. Извор: Радио Светигора

Савремена држава не нуди задовољавајућа решења. Међутим, даљи развој догађаја зависи од нас, црквених пастира и вероучитеља, а не од институција државе – изјавио је Митрополит пловдивски г. Николај на Првој националној конференцији вероучитеља Бугарске, одржаној у Пловдиву од 28. до 30. септембра 2012. године. Извор: Епархија нишка

Уочи канонизације остаци Митрополита видинског Кирила 26. септембра су извађени из гробнице и положени у специјални кивот у катедралном саборном храму светог Димитрија Солунског у Видину. Митрополит Кирил ( у миру Коста Стоичков) рођен је 1832. године у граду Берковица и рано остао без родитеља.1857. године постао је јерођакон у Чипровском манастиру. Учио је богословију у Сремским Карловцима. Након повратка у Видин ухапшен од турских власти и послат у тамницу у Сивас (Мала Азија). Послије три године је ослобођен. Радио је као учитељ и служио у храму. 1870. године рукоположен у јереја, а затим произведен у чин архимандрита и назначен за поглавара бугарске црквене општине у Силистри. 1872. године хиротонисан у епископа .1875. године изабран на Скопску катедру, а 1891. на Видинску. Дао је прилог од 50 хиљада златних лева за изградњу Софијске богословије. Упокојио се 1914. године у Видину и погребен је поред катедралног саборног храма. Видинска митрополија Бугарске православне цркве саакупља материјал за канонизацију два јерарха, Митрополита видинског Кирила и Егзарха бугарског Антима (Чаликова). Извор: Радио Светигора Фотографије: БПЦ, митрополија видинска

Градоначелник је овом приликом обећао Рашидову да ће бугарској заједници уступити општинско земљиште за изградњу цркве. „Бугарска заједница нас обогаћује својом културом и са радошћу ћемо обезбиједити и храм и земљу за његову изградњу“, казао је он. Приликом сусрета договорено је да се у будућности организују и узајамни Дани културе у Софији и Барију, а покренута је и иницијатива за потписивање меморандума о превенцији шверца антиквитетима. Градоначелник Емилијано је Рашидову уручио копију најстаријег изображења светог Николе. Извор: Радио Светигора

Транс и туђи мушки глас Вангелија Пандева (31. јануар 1911.10. август 1996.) била је обична девојчица, изузев што се родила са ушима сраслим за главу и са слепљеним прстима на рукама и ногама. У својој дванаестој години она је, после једног ужасног невремена, у потпуности ослепела. Затим је, крајем двадесетих година, неочекивано за све житеље села у којем је живела, слепа девојчица почела да испољава зачуђујуће способности: могла је да чита снове својих другарица и да предсказује одређене догађаје. Године 1940. Ванга је први пут пала у дуги транс ("погрузила се у сопствене мисли", каже Красимира) и смогла снаге за општење са демоном, који јој се објавио у лику коњаника-витеза. Почетком 1941. Ванги се, опет невидљив за друге, јавио "коњаник" и наредио јој да постане "пророчица". Њена сестра Љупка, која је тог тренутка била са њом, помислила је да њена сестра доживљава епилептични напад. Сама Ванга је све, међутим, објашњавала чудним сном... Међутим, 6. априла 1941. године, многи житељи села Струмице били су преплашени неочекиваном променом на лицу и у понашању Вангином. Слепа пророчица је одједном проговорила туђим мушким гласом и почела свима присутним да предсказује будући живот или погибао у рату. Како пише Красимира Стојанова, то је "трајало много дана заредом. Она уопште није спавала скоро читаве године. Њен изглед је снажно деловао на људе. Они су осећали жељу да пред њом падају на колена". " Понеки су се бојали њених пророштава, оптужујући је за врачарство и црну магију. Други, зачуђени пророчанствима, напротив, преувеличавали су оно што би она рекла и приписивали јој библијска чудеса", наставља Вангина рођака. Виски и државни бизнис Године 1942. у јеку Другог светског рата, почело је право поклоничко путовање Вангиној кући. Људи су доносили новац, храну, ствари и молили је да им предскаже даљи живот, да им прича о њиховим ближњима у рату, о њиховој судбини. Тада је војник интендантског пука Димитар Гуштеров запросио Вангу и ускоро ју је из Југославије одвео у бугарски градић Петрич. Чудно је да Ванга, касније, није смогла снаге да свог мужа избави од алкохолизма. Гуштеров је умро од цирозе јетре у априлу 1962, у четрдесет другој години живота. Трчећи помало пред руду, приметићу такође и шта је о Ванги причао Кирсан Иљумжинов, председник Киргизије, који је био њена редовна муштерија: "Ванга је волела унучиће вискија од 150 грама. Уосталом, најслађим даром је сматрала управо боцу вискија. Зато сам увек са собом доносио виски најбоље марке, коју сам могао, у том тренутку, набавити" ("Комсомолска правда", 16. август 1996.) Бугарско руководство се заинтересовало за "врачарски бизнис", и 1967, године Ванга је добила државну службу. Одмах су били одређени телохранитељи, ради контроле редова испред њене куће, ради обезбеђења њеног мира, одмора и заштите. Осим тога, запослена је специјална чиновничка група која је пописивала имена оних који желе да буду примљени код Ванге, и који су за то морали да уплате одређену суму новца. Чиме је Ванга објашњавала свој феномен? Она је не једном, говорила да за "дошљаке" представља отворена врата. Православни људи не сумњају да су такозвани "дошљаци" - свуда присутни ђаволи. Човеку упознатом са окултизмом, апсолутно је јасан начин општења Ванге са нечистим духовима. Ванга је играла улогу пасивног медијума. Она је дозвољавала ђаволима да овладају њеним телом. Ево неколико примера. Тако, Ванга тврди: "Они долазе сами, зато што сам ја за њих - отворена врата... Кад код мене дође неки човек, његови умрли рођаци се скупљају око њега, постављају ми питања и сами на њих одговарају, а ја само саопштавам живима шта сам чула..." Још један пример. Красимира Стојанова, још док је била школарац, налазила се крај своје тетке Ванге. Одједном, "пророчица" је избечила окамењено лице на Красимиру и, туђим гласом, рекла: "Ми те видимо...!", а затим је испричала девојчици о свему што је ова радила током дана. Сирота Красимира је побледела од страха. Ванга је бучно уздахнула и с тешком муком проговорила: "Ох, силе су ме напустиле...!" На Красимирино питање, зашто је Ванга, одједном, почела да јој описује шта је све девојчица урадила током дана, Ванга ју је уверавала како ништа слично није рекла. Ванга је Красимири, једном приликом, признала да се некакве силе (то јест ђаволи) стално налазе око ње и могу се, чак, видети као светле тачке у ваздуху. Али постоје и "велике силе - њихови господари. Када они одлуче да проговоре мојим устима, мени постаје лоше, и ходам немоћна читавог дана", признала је пророчица. Планета Вамфим и дух Јованке Орлеанке Ванга је такође објаснила да јој они (то јест, ђаволи), дају могућност да чита мисли људи на сваком језику. На Красимирину молбу да исприча о тим непознатим силама подробније, Ванга је одговорила да су они "са планете Вамфим" и да се јављају као "прозрачне фигуре, какве човек види, посматрајући свој одраз у води..." Ванга посвуда причувљава "гласове", који јој говоре о много чему. На пример, вишеколенском масону Свјатославу Рериху, Ванга је, после дошаптавања ђавола, улила наду следећом фразом: "Твој отац није био земаљски човек!" Ми, наравно, знамо за какво су вештичарство и ђаволопоклонство Рериси искључени из Православне Цркве... Вангин рођак Димитар Гајгуров сећа се да је 1988. године његова тетица одједном себе прогласила духом Јованке Орлеанке и почела да бунца таке формуле, над којима он до данас лупа главу, јер ништа није могао да разуме. Тај исти Гајгуров описује различите врачарске састанке Вангине са својим посетиоцима. Многи од њих, између осталог, подсећају на препоруке из старинских магијских књига и расправа. Својој сестри Љупки, Ванга је причала да ноћу може да напусти своје тело и да оде на било коју тачку планете. Када је сестра, једном приликом, масирала Вангину главу, осетила је "као да њени прсти дотичу ужарену површину..." Иако је себе називала православном верницом, Ванга, у ствари, није била таква. Она је признавала реинкарнацију, то јест сеобу људских душа из једног тела у друго, што значи да је била паганка. Осим тога, Ванга је веровала у неизбежност човекове судбине: шта му је предсказано, то ће га задесити. Све то, наравно, нема никакве везе са хришћанством. Данас читава Бугарска зна (и наше новине су о томе писале) за девојчицу из града Пловдива, којој се на левом рамену населио демон Кики. Тај демон, лупкањем, одговара на питања присутних, а самој девојчици даје одговоре преко њених мисли. Једанпут је та девојчица заједно са родитељима посетила Вангу. Баба Ванга је својим духовним очима видела Кикија и описала га као човечуљка са птичјом главицом. Девојчицу је именовала својом могућом наследницом и кандидаткињом за улогу "пророчице"! Ово појашњава испољавање необичних способности код просте Бугарке Ванге. Она је себе чврсто повезала са светом палих анђела или демона, и самим тим се занавек одрекла Бога и Православне Цркве! Владислав Тишченко (Са руског: Владимир Јагличић) ЧОВЕК ЈЕ ВИШИ ОД ЗВЕЗДА Oкултизам, астрологија, магија (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА VI) Извор: Манастир Глоговац