Jump to content

Пријатељски

Члан
  • Број садржаја

    235
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

3 Пратилаца

О Пријатељски

  • Рођендан 12/02/1991

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

30746 посетилаца

Пријатељски's Achievements

Интересује се

Интересује се (5/9)

393

Форумска репутација

  1. Јерусалимски хришћани: „Сведени смо са 20% на 2% становништва због израелског насиља“ Хришћански лидери се залажу за међународну подршку да се заустави израелско узнемиравање. Палестински хришћани мета су израелске агресије, која је отерала велики проценат ове верске мањине. Како тензије ескалирају у Јерусалиму након најновијег израелског таласа исељавања Палестинаца из града, важно је напоменути да израелско таргетирање арапских цивила није ограничено само на муслимане. Оно укључује и палестинске хришћане у Јерусалиму, што је навело хришћанске вође да изразе своју узнемиреност: ''Наш опстанак је угрожен и наша будућност је у опасности''. Према подацима објављеним 2017. године, Јерусалим има популацију од 901.300 људи, коју чине око 342.000 арапских држављана у источном Јерусалиму, скоро 345.000 Јевреја у западном Јерусалиму и 215.000 јеврејских досељеника у источном Јерусалиму. Хришћанско присуство је ограничено на 15.800 људи (12.600 арапских хришћана и 3.200 неарапских хришћана). Према Међународној институцији Al Quds (QII), арапској невладиној организацији која настоји да заштити град Јерусалим, очува његов арапски идентитет и спаси своје исламске и хришћанске светиње од јудаистичких и израелских планова, хришћанско становништво из Јерусалима налази се у Старом граду, Беит Ханину, Беит Сафафу, Маслинској гори (Џебал ал-Зајтон), Шуафату, Дахиат ал-Бариду, Шеик Јару, Кафр 'Акабу, Ал-Матару и Семирамиди. Од 2012. године, у вези са ескалацијом напада на хришћанске заједнице и светиње у Јерусалиму, цркве у Јерусалиму су у више наврата позивале у помоћ против покушаја Израела да ослаби хришћанско присуство у граду. Недавни напади, завере и кршења права против њих сматрани су „без преседана“ и посебно забрињавајућим. Терорисање хришћана и скрнављење њихових светиња Крајем децембра, отац Франћеско Патон, чувар Свете земље Католичке цркве и главни чувар хришћанских светих места у Јерусалиму, рекао је у чланку под насловом: ''Хришћани Свете земље у опасности од искорењивања: израелски радикали својим притисцима воде ''рат исцрпљивања'' против мирних верника који немају жељу да се боре. Потребна нам је спољна помоћ да бисмо преживели''. Отац Патон је објаснио да иако хришћанско присуство у Палестини датира више од две хиљаде година, оно је постало „угрожено и наша будућност је у опасности. Тамо где смо некада имали 20 процената становништва Јерусалима, данас хришћанска заједница броји мање од 2 процента''. Он је оптужио „радикалне локалне групе са екстремистичким идеологијама“ да чине „животе многих хришћана неподношљивим“ понављајући „злочине из мржње“ и преступе против свештеника, монаха и верника. У закључку, он је позвао да „радикалним групама не може бити дозвољено да поткопају присуство било које заједнице или прелепу разноликост која Јерусалим чини духовном престоницом света“. The Times of Israel признао је да су „екстремистички јеврејски активисти годинама вршили акте вандализма против хришћанских локација у Јерусалиму и другим областима Израела, укључујући писање графита мржње и паљевине. Прошле недеље су патријарси и поглавари хришћанских цркава у Јерусалиму апеловали на израелску, палестинску и јорданску владу да се супротставе радикалним групама које прете локалним хришћанским заједницама. Црквене вође у Јерусалиму су се у свом саопштењу осврнуле на физичке и вербалне нападе на свештенике, нападе на цркве и акте скрнављења и вандализма на светиње и света места. Они су казали да су ове „континуиране злоупотребе од 2012. године” сада организован и систематски покушај да се хришћанска заједница, која је „саставни део локалне заједнице”, истера из града. Ово представља ризик за слободу богослужења и вероисповести у окупираном граду. Иако нема директне осуде израелских власти, хришћанске вође криве екстремистичке групе за своје злочине који се настављају „неконтролисано и некажњено“, што чини израелске власти саучесницима против хришћана Јерусалима. Исто тако, хришћанске вође су изразиле озбиљну забринутост због „пропуста локалних политичара, званичника и безбедносних служби (агенција за спровођење закона) да стану на крај активности радикалних група које редовно застрашују локалне хришћане“. Чланови ових група такође купују стратешку имовину у хришћанским насељима „са циљем да умање хришћанско присуство, често користећи прикривене послове“, нејавне купопродајне уговоре и „тактику застрашивања како би протерали становнике из њихових домова и додатно нарушили историјски ходочасничке руте између Витлејема и Јерусалима“. Иако није посебно наведено у јавној изјави, оптужба се односи на дневни ред и планове ционистичке организације „Атерет Коханим“, која ради на томе да попуни Стари град и разне четврти Источног Јерусалима јеврејским становницима након куповине имовине од нејеврејских власника. Истичући да је ходочашће право за све хришћане широм света, поглавари јерусалимских цркава су истакли његове велике користи за Израел када је у питању економија и друштво. Недавно истраживање британског универзитета у Бирмингему показало је да хришћанска ходочашћа и туризам доносе 3 милијарде долара израелској економији. Али ова активност је недавно опала, јер је Израел забранио улазак хришћанских туриста и ходочасника до 22. децембра под изговором да обузда пандемију Ковида-19 и варијанту Омикрона, иако је дозволио улазак јеврејских група. Поред тога, патријарси и епископи су упозорили да хришћанска заједница у Јерусалиму, иако је малобројна, пружа „непропорционалну количину образовних, здравствених и хуманитарних услуга у заједницама широм Израела, Палестине и Јордана“. Завршавајући саопштење, верске вође су захтевале од власти да се прво „позабаве изазовима које радикалне групе у Јерусалиму представљају и локалној хришћанској заједници и владавини закона, како би се осигурало да ниједан грађанин или институција не морају да живе под претњом насиља или застрашивања“, и, друго, да се „започне дијалог о стварању посебне зоне хришћанске културе и наслеђа како би се заштитио интегритет хришћанске четврти у Старом граду Јерусалиму“. У заједничком чланку, кентерберијски надбискуп Џастин Велби и англикански надбискуп Јерусалима Хосам Наум упозорили су на „координисани заједнички покушај да се застраше и отерају хришћани“. Они сматрају да је повећање броја израелских насељеничких заједница, заједно са ограничењем кретања која су повезана са зидом раздвајања који је подигао Израел, „продубљују изолацију хришћанских насеља“. Широк домет и подршка Понављане молбе јерусалимских хришћана довеле су до широке интеракције са Светском црквеном заједницом. Светски савет цркава (WCC), који представља 349 цркава, изразио им је снажну подршку у изјави у којој се наглашава потреба да хришћани у Светој земљи буду ''поштовани и цењени као део наслеђа и будућности региона''. Цркве за блискоисточни мир (CMEP), организација са седиштем у Сједињеним Државама, нагласила је важност хришћанских заједница у Светој земљи. Према недавној студији QII која је покренута почетком децембра, израелски путеви јудаизације прате неколико истовремених путева: верски и урбани пут јудаизације, укључујући културне, верске и урбане знаменитости; пут за измишљање јеврејског идентитета за Јерусалим; пут демографске јудаизације; и пут јудаизације сектора свакодневног живота Јерусалима у смислу образовања, здравства и економских и цивилних институција. Истраживање је упозорило на опасност од расељавања палестинског становништва, како муслимана, тако и хришћана, из насеља као што су Шеик Јара, Силвана и других, под изговором да Јевреји полажу право на своје домове и земље деценијама уназад, или под изговором да јавног интереса, што је најопасније оруђе у оквиру плана јудаизације Јерусалима. Извор: https://globalvoices.org/2022/01/31/jerusalem-christians-we-shrunk-from-20-to-2-of-population-due-to-israeli-violence/
  2. НАСТАВЉАЈУ СЕ НАПАДИ НА ХРАМОВЕ СПЦ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ Са великом забринутошћу Епархија рашко-призренска примила је вест и о најновијим нападима,на наше цркве на Косову и Метохији. Јуче ујутру и то на празник Света три Јерарха обијена је Црква Светих Врача у селу Дреновце, у Косовској Каменици и из ње је однета одређена сума новца. Напад је извршен пајсером, а поломљена врата на храму приметио је црквењак. Претходно, поломљена су сва стакла на прозорима и улазним вратима Цркве Светог Илије у селу Некодим код Урошевца. Ово је шести напад на храмове СПЦ на Косову и Метохији од почетка године, а само у току јануара сведочили смо серији обијања цркава у Зубином Потоку. За викенд је забележено и исписивање провокативних графита на Основној школи “Браћа Аксић” у селу Рабовац код Липљана, а случај је пријављен полицији. Дубоко запрепашћује да је од почетка године забележено три пута више етнички мотивисаних инцидената према Србима на КиМ, у односу на исти период прошле године. Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве позива надлежне полицијске органе да истраже и ове најновије случајеве и починиоце приведу правди и апелује на међународне представнике да утиче на косовске институције, јер су многи од напада резултат појачане анти-српске реторике у политичким круговима који подстичу на насиље и етничку нетрпељивост. Извор: https://eparhija-prizren.com/sr/vesti/nastavlaju-se-napadi-na-hramove-spts-na-kosovu-i-metohiji/
  3. ЗАМЕНИК ПОМОЋНИКА ДРЖАВНОГ СЕКРЕТАРА ОДГОВОРИО НА ПИСМО ЕПИСКОПА ИСТОЧНОАМЕРИЧКОГ У писму од 17. фебруара 2022. године, Заменик помоћника Државног Секретара Сједињених Америчких Држава Г. Габријел Ескобар јe, у име Државног Секретара Г. Антонија Блинкена, упутио писмо Епископу источноамеричком Г. Иринеју. У писму, Г. Ескобар је одговорио на апел Владике Иринеја да се заштите српска православна заједница и верски објекти на Косову и Метохији поновним изразом одлучне подршке Сједињених Америчких Држава по питању верских слобода и права мањина како на Косову, тако и широм света. Манастир Дечани је, по речима Г. Ескобара, „од виталног значаја за Србе, а уједно је и саставни део културног ткива Косова и светске културне баштине“. Г. Ескобар је даље у писму истакао очекивања Сједињених Држава и партнера међународне заједнице да влада Косова спроведе правно обавезујућу одлуку Уставног суда Косова и испоштује имовинска права Манастира. Г. Ескобар је такође подстакао дијалог као начин за превладавање нерешених проблема у региону, у коме би Српска Православна Црква могла имати значајну улогу. Из Канцеларије Епископа источноамеричког Извор: https://easterndiocese.org/news_220225_1
  4. По благослову Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, све кијевске цркве су спремне да пруже заклон од гранатирања и бомбардовања у својим подрумима, саопштава Информативно-просветно одељење Украјинске православне цркве: https://orthochristian.com/144667.html Свети Синод Православне Цркве у Чешкој и Словачкој издао је саопштење о руској војној операцији у Украјини, позивајући вернике на посебан пост и молитве за мир у Украјини: https://orthochristian.com/144686.html Патријарх бугарски позива на прекид крвопролића и појачану молитву: https://orthochristian.com/144676.html Грузијски и румунски патријарх, Руска загранична црква (ROCOR) и фински јерарси позивају на мир у Украјини: https://orthochristian.com/144641.html Његово Блаженство Митрополит вашингтонски и све Америке и Канаде Тихон, Православне Цркве у Америци, придружио се осталим православним поглаварима и архијерејима у позиву на мир у Украјини и позива председника Путина да прекине војне операције у Украјини: https://orthochristian.com/144654.html Патријарх Кирил позива на молитву и избегавање цивилних жртава: https://orthochristian.com/144651.html Његово Блаженство Митрополит кијевски и целе Украјине Онуфрије упутио је још један апел украјинском народу и војницима и председнику Русије Владимиру Путину, позивајући на појачану молитву и прекид „братоубилачког рата“: https://orthochristian.com/144642.html
  5. Васељенски патријарх уверава католике да се вредно моли за јединство са РКЦ Патријарх Вартоломеј снажно жели да се дан јединства са Католичком Црквом не одлаже дуго. Дана 16. фебруара 2022. године, на састанку са Францом Лукнером, римокатоличким надбискупом Салцбурга, поглавар Фанара истакао је да своју жељу за јединством са РКЦ има у својим свакодневним молитвама, наводи сајт fosfanariou.gr. Патријарх Вартоломеј, који борави у Аустрији, састао се са архиепископом РКЦ Лукнером и након састанка уписао се у књигу гостију. Написао је да жели „да се велики и славни дан јединства свих не одлаже предуго”. „Брат папа Франциско и моја маленкост се труде и усрдно се моле за брзи долазак овог дана Господњег“, рекао је патријарх Вартоломеј. СПЖ је раније писао да је 21. век, према речима поглавара Фанара, век обнављања јединства РКЦ и Православља. Извори: https://spzh.news/en/news/86516-glava-fanara-zaveril-katolikov-chto-userdno-molitsya-o-jedinstve-s-rkc https://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/48451-oikoumenikos-patriarxis-ergazometha-me-ton-papa-kai-efxometha-taxeia-enosi-ton-ekklision
  6. Патријарх Вартоломеј: „Наставићемо да се боримо за школу на Халки" Цариградска патријаршија је решена да настави борбу за поновно отварање Богословске школе на Халки, рекао је цариградски патријарх Вартоломеј, у излагању на почетку дводневне међународне научне конференције, одржане у Свечаној сали Школе, поводом 50. годишњице затварања ове историјске богословске установе, али и 30 година од протеривања посљедњег предавача, покојног митрополита ставрупољског Максима. Претходно је патријарх служио литургију у капели Панагија Камариотиси, у оквиру школе, у спомен на Светог Фотија Цариградског, оснивача манастира Свете Тројице на Халки. У свом говору патријарх је истакао да је ова богословска школа за 127 година свог рада дала Великој Цркви и васељенском православљу преко девет стотина „учитеља православног хришћанског богословља“. „Прошле године се навршило педесет година од укидања богословског одељења наше школе, што је било сасвим неправедно." Говорећи и њеном значају, патријарх је нагласио да она изучава "црквено богословље, да негује и оглашава православно хришћанско свједочанство савременом човеку, те да ће њеном обновим Првопрестолна црква православља поново стећи свој богословски расадник, који ће га хранити способним руководиоцима, побожним свештенством и теолозима, настављајући традиције Цариградске цркве, који ће преузети одговорне позиције у Цркви. Патријарх је такође приметио да ова школа, коју је завршио 1961. године, и послије више од шездесет година, остаје неизбрисиво у његовом сјећању и срцу. "Наш живот у школи био је живот молитве, побожностиа и слављења имена Божијег, искуства дружења, праксе, учења, дијалога и духовности, очекивања и наде на добро сведочанство у свету кроз скужење у Цркви. Халка нас је научила непоколебљивој верности традицији православља и усадила у наша срца дух приноса“. Извор: https://etos.press/post/3534
  7. Немачки кардинал: Католичким свештеницима дозволити да ступају у брак Истакнути вођа немачких католика, кардинал Рајнхард Маркс изјавио је да би допуштање брака свештеницима ријешило проблем сексуалног злостављања. Као што је познато, католички свештеници полажу завет на целибат када ступе на дужност. Минхенски надбискуп кардинал Рајнхард Маркс верује да је целибат свештенства одговоран за многе сексуалне скандале који су мучили Католичку цркву последњих година. Према његовом мишљењу, неопходно је напустити ову древну католичку традицију, преноси Christianpost.com. Кардинал сматра да би свештеницима требало дозволити да се вјенчају: „За неке свештенике би било боље да су вјенчани – не само из сексуалних разлога, већ и зато што би то било боље за њихов живот и не би били усамљени.“ Извор: https://etos.press/post/3506
  8. Александријска патријаршија позива руске свештенике пред Синодални суд (the Synodal Court) Протојереју Руске Цркве Андреју Новикову, а такође и духовнику Руске Цркве Георгију Максимову, упућен је позив Синодалног суда Александријске Патријаршије да се појаве пред Судом како би били саслушани поводом њиховог неканонског понашања. Према оптужници Синодалног суда Александријске патријаршије, двојица клирика оптужена су да су, без благослова патријарха Теодора и овдашњих Епископа, вршили Божанствену литургију и друге обреде на подручју под канонском јурисдикцијом Александријске патријаршије. Оптужени су за саслужење са рашчињеним свештенослужитељем, као и за „утицај на тешко посрнуће стада Цркве“. Синодални суд појашњава да ће им се, у случају да се не појаве пред Судом (24. фебруара), судити у одсуству. Извор: https://orthodoxtimes.com/the-patriarchate-of-alexandria-summons-russian-priests-before-the-synodal-court/
  9. Александријска патријаршија обавештава Антиохијског патријарха о упаду Русије Патријарх антиохијски и свега Истока Јован X примио је у патријаршијској резиденцији у Баламану митрополита камерунског Григорија и митрополита замбијског Јована, представнике Патријарха александријског Теодора II. Митрополити су обавестили Патријарха о развоју догађаја који је ова Патријаршија доживела након што је Московска црква створила „Егзархат Африке“. Током овог сусрета разговарало се и о идеји састанка патријараха четири Апостолске патријаршије, који је предложила Васељенска патријаршија да се одржи непосредно пре Страсне седмице. Антиохијски патријарх је поновио Александријској делегацији оно што је рекао и изасланику васељенског патријарха, митрополиту Халкидонском Емануилу, да ће се Свети антиохијски синод ускоро састати да разговара о стању у Православној цркви. Извор: https://orthodoxtimes.com/patriarchate-of-alexandria-informs-patriarch-of-antioch-on-the-russian-intrusion/
  10. ЦАРИГРАДСКА ОПСЕСИЈА УКРАЈИНСКИМ РАСКОЛНИЦИМА НАСТАВЉА ДА ШИРИ РАСКОЛ — ПИРЕЈСКА МИТРОПОЛИЈА Канцеларија за јереси и култове Митрополије Пирејске Грчке православне цркве издала је још једно саопштење о украјинско-афричкој кризи, овог пута као одговор на извештај митрополита Камерунског Григорија Светом синоду Александријске Патријаршије, издато 10. јануара. Управо је прошле недеље Канцеларија издала саопштење у којем се истиче да признање украјинских расколника и екуменизам угрожавају само постојање Цркве Грчке. Патријарх Теодор и александријски јерарси треба да почну да слушају своје афричко свештенство, које је прилично осетљиво на еклисиолошка питања, и да сазову сабор да зауставе пропадање своје Патријаршије и ширење раскола у Цркви, сматра Канцеларија. За почетак своје нове изјаве, Канцеларија истиче узрок тренутне кризе у светском православљу: антиканонско и неетичко давање аутокефалности патријарха Вартоломеја „незнатној мањини непокајаних, расколничких, неосвећених и свргнутих“ људи довело је до „без преседана“ црквене кризе у светском православљу“. Фанарова „неоправдана опсесија овим новим опасним црквеним режимом који је створен у Украјини“ и њено одбијање да сазове свеправославни сабор наставља да продубљује раскол између 10 помесних цркава које одбијају да признају украјинске расколнике и четири које то признају. Цариградска тврдоглавост довела је до „неприхватљивог успостављања Патријаршијског егзархата у Африци од стране Руске патријаршије“. Проблем у Африци је дубљи него што се мислило, пише Канцеларија, с обзиром да се свештенство свих рангова у Александрији од почетка противило признавању расколника. Подсећа се и да је патријарх Теодор драстично променио табор и донео украјински раскол у Африку. Стварање Руског егзархата „био је повод да проблем изађе на видело“, пише Митрополија. Дубље димензије проблема изнео је на видело један александријски јерарх, када је Мит. Григорије прошлог месеца представио свој извештај Синоду, напомињући да је једно од питања које је подстакло оснивање Руског егзархата био став неких од александријских јерараха против признавања украјинске аутокефалности. Тако Митрополит открива да су поједини епископи јасно изразили одбијање признања такозване „Православне цркве Украјине“. Међутим, Пат. Теодор је, нажалост, игнорисао њихове гласове и једнострано је ступио у општење са расколницима. Ово је у супротности са трвдњом Пат. Теодора да је, иако је деловао без синодалног гласања, његово признање расколника одражавало општи консензус александријских епископа (https://orthochristian.com/125379.html). Руски јерарси су објаснили да је Московска патријаршија створила свој Афрички егзархат након што је две године чекала да било који александријски јерарси јавно протестују због признања расколника и да позову Синод који би расправљао о томе. Међутим, већина јерарха је своје протесте држала ван јавне сфере. Митрополит Зимбабвеански Серафим је једини изузетак од аргумента Руске Цркве да се ниједан епископ није јавно огласио. У марту 2020 , неколико месеци након што је Пат. Теодор ступио у заједницу са расколницима, Мит. Серафим је тврдио да „они који немају канонско рукоположење једноставно немају благодат Светог Духа и зато нас воде у расколе и јереси“. Он је раније овог месеца издао још једно саопштење , потврђујући да је стварање „Православне цркве Украјине“ од стране Цариграда криво за тренутну кризу, коју је наставила Руска црква у Африци. А према Мит. Григорију, поред негативног става неких александријских јерараха, круже гласине да су руски свештеници, служећи у Африци, већ дуже време помињали Патријарха Кирила уместо Пат. Теодора; а ако је то тачно и александријски јерарси толеришу, онда је Руски егзархат само врх леденог брега, а проблем је у ствари унутрашњи проблем Александријске патријаршије. Ако још увек има епископа који мисле да Руска црква ради добро, „онда имамо проблем идентитета и постојања... проблем вере!“ Мит. Григорије је казао у свом извештају, како га цитира Пирејска канцеларија. Међутим, док је Мит. Григорије је приметио несагласне епископе, пропустио је да помене кршење синодског система, наводи се у Пирејском саопштењу. „Тешко Помесној Цркви у којој Синодални систем не функционише, или не ради како треба!“ Проблем је заиста у Александријској патријаршији, пише Канцеларија, јер је занемарила да сазове Синод да би се расправљало о украјинском питању, занемарила је да размотри последице по Московску патријаршију ако се призна украјинска аутокефалност, а Пат. Теодор је противречио свом претходном принципијелном ставу и једнострано је признао расколнике. Можда нема проблема идентитета и постојања, али свакако постоји проблем са функционисањем синодалног система у Александрији, према грчкој митрополији, и постоји проблем вере, с обзиром да је Патријаршија у потпуности прихватила документе Критског сабора, који су митрополит Серафим и Пирејска митрополија много пута оштро критиковали. Жалосно је да православни епископи данас стављају геополитику изнад своје спасоносне мисије и црквеног јединства, а Митрополија Пирејска моли да Пат. Теодор озбиљно схватити оно што је Мит. Григорије открио везано за трагичну ситуацију у Александријској цркви и да сазове Сабор да осуди „митрополита“ Епифанија Думенка и „Православну цркву Украјине“. Иако афричко свештенство можда нема увек високу теолошку обуку, „они су изузетно осетљиви на питања еклисиолошке природе“, наставља се у изјави. Они схватају да раскол и јерес значе губитак спасења. Поштовање Митрополије према афричком свештенству значајно се разликује од оних александријских архијереја који инсистирају да њихови свештеници Украјину не би могли наћи ни на мапи. У закључку, Канцеларија митрополије позива Пат. Теодора као другорангирани прелат „да предузме значајне акције за решавање украјинског питања“ за добро своје Помесне Цркве и целог Православља, да саслуша своје афричко свештенство и да уложи све напоре да убеди Пат. Вартоломеја да сазове свеправославни сабор који ће се бавити горућим питањима у Цркви данас. У супротном, могао би и сам да сазове такав сабор. Извори: https://orthochristian.com/144546.html https://www.vimaorthodoxias.gr/mitropoleis/mitropoli-peiraios-i-adikaiologiti-emmoni-toy-fanarioy-vathainei-akomi-perissotero-to-yfistameno-schisma/
  11. ПРЕДСТАВНИЦИ РУСКЕ ЦРКВЕ ОБЈАШЊАВАЈУ СТВАРАЊЕ АФРИЧКОГ ЕГЗАРХАТА Свети синод Руске православне цркве је 29. децембра објавио стварање Афричког егзархата са две епархије које би покривале цео афрички континент и пријем 102 афричка клирика у овај егзархат. Иако је Руска црква две године примала апеле афричког свештенства, Синод је одлучио да поступи по њима након што је у августу патријарх Александријски Теодор саслуживао са Епифанијем Думенком, поглаваром расколничке украјинске организације. Свети синод Александријске патријаршије одговорио је на седници раније овог месеца , окарактеришући стварање Афричког егзархата као „директну одмазду“, „уцену“ и „освету“. Синод је такође навео да Руска црква искривљује еклисиологију и јеванђелску љубав под утицајем етнофилетизма и „неоколонијализма“. У разним интервјуима и изјавама од краја децембра, архијереји и свештенство Руске Цркве укључени у стварање Егзархата објашњавали су разлоге руског Синода за успостављање свог присуства у Африци. Недељу дана пре него што је Руски Синод створио свој Егзархат, Владимир Легоида, шеф Синодалног одељења за црквене односе са друштвом и медијима, објаснио је у интервјуу да, иако је Руска црква у потпуности прекинула општење са Цариградском патријаршијом, исто се не може за цркве у Александрији, Грчкој и Кипру, где су примати изабрали да ступе у заједницу са расколницима без подршке својих Синода. „Због тога је сачувано евхаристијско заједништво са неким епископима и клирицима ових Цркава“, објаснио је Легоида. У интервјуу за РИА-Новости неколико дана након заседања руског Синода, митрополит волоколамски Иларион, шеф Одељења за спољне црквене односе Руске Цркве, објаснио је да, док је руски Синод раније наглашавао несаборни карактер одлуке Пат. Теодора, ниједан александријски епископ није јавно одбацио ову одлуку у протекле две године, за разлику од Грчке и Кипра. „Полазимо од тога да су епископи Александријске Патријаршије солидарни са својим поглаваром, јер се нико од њих није противио овој одлуци, а неки су чак и саслуживали са расколницима или су на неки други начин изразили подршку расколу“, објаснио је представник ДЕЦР. Тако је, мотивисан петицијом више од 100 свештеника, руски Синод одлучио да оснује свој нови Афрички егзархат након „темељног проучавања примљених петиција“. И говорећи у недељном телевизијском програму ''Црква и свет'' раније овог месеца, Мит. Иларион је прокоментарисао да са становишта Руске Цркве, стварање Егзархата не представља ни инвазију на александријску територију нити покушај да се ослаби Александријска патријаршија, већ прилика да православни верници примају Свете Тајне од канонских свештеника. Његово преосвештенство је поново нагласио да је Московска патријаршија чекала две године да види како ће се одвијати ствари у Александријској патријаршији, а за то време је неколико пута сигнализирала Александрији да не жели да улази на њену територију. Али након што су сви предлози Руске Цркве одбијени, а Пат. Теодор лично саслуживао са Думенком и показао да нема намеру да мења свој став: „Шта нам је преостало да радимо?“ пита митрополит. У интервјуу за РИА-Новости, Мит. Иларион коментарише да је након новембарске посете Африци митрополита Леонида, који је потом постављен за Патријаршијског егзарха у Африци, Руска црква примила неколико „увредљивих писама“ александријских епископа у којима се изјашњава да „наши свештеници не знају ни где је Украјина. ” Међутим, у интервјуу за Радио Вести, Мит. Леонид тврди да је такав поглед на афричке свештенике ван додира са реалношћу на терену. Није да у Африци не постоји интернет и да свештеници не могу да читају шта се дешава у православном свету, каже он. Тако да су свесни шта се дешава у Украјини и забринути су да се раскол прошири на сопствено двориште, објаснио је руски јерарх. Већ су примљена 102 свештеника заједно са својом паством, док се очекује много више, евентуално више од 200, каже Мит. Леонид. Ови свештеници већ неко време страдају у условима које су створили александријски јерарси, а Руска црква неће дозволити никоме да гази каноне, наглашава он. Осим стварања епархија и евентуалног оснивања нових цркава, Руска црква ће помоћи и у хуманитарним и социјалним питањима, каже Мит. Леонид. Многе породице живе од само неколико долара дневно; многи немају приступ ни чистој води за пиће, ни лековима, ни пристојном образовању, „али ћемо све ово довести у ред“, каже Архиепископ. Целу украјинску кризу испланирали су политичари који ништа не знају о православљу, а Пат. Теодор је признао расколнике под притиском грчког Министарства спољних послова, додао је Патријарашки егзарх. Дана 12. јануара о. Ђорђе Максимов, московски свештеник који је неколико пута путовао у Африку и лично је упознат са неколико свештеника који су приступили Руском егзархату, у Москви је понудио извештај под насловом „Православље у Африци: проблеми и перспективе“. Он је истакао да је, заправо, присуство Руске цркве у Африци обновљено већ у децембру 2019. године, када је Свети синод донео одлуку да се руска представничка црква у Каиру претвори у парохију Руске цркве, а да се руске цркве повуку из јурисдикције Александријске патријаршије. Архијереји су тада такође одлучили да патријарх Кирил више неће помињати Пат. Теодора у богослужењима. Историјски гледано, Александријска патријаршија није претендовала на целу Африку као своју територију све до 1930. године, а Руска црква је већ имала неколико парохија широм Африке пре тога, о. Ђорђе објашњава. После Другог светског рата, договорено је да се у овим црквама обележава помен александријског патријарха, међутим, та пракса је прекинута 2019. године након што је Пат. Теодор ступио у општење са расколницима. „Због тога је јурисдикција Руске Цркве у Африци стара већ више од 100 година“, рекао је о. Ђорђе. Према његовим речима, „огромна већина“ александријских свештеника жели да се придружи Руској цркви. А разлог зашто многи желе да промене јурисдикције је „изузетно нездраво, неадекватно и погрешно уређење црквеног живота, које се обликовало под Грцима у последњих 10-20 година“, рекао је о. Ђорђе. Ови негативни трендови су се интензивирали под управом Пат. Теодора, тврди он, што доводи до тога да многе парохије, а понекад чак и читави ''декани'' напуштају Цркву. Постоји проблем расизма међу грчким јерарсима, о. Ђорђе наводи, напомињући да је Пат. Теодор је често говорио о задатку Патријаршије као о „чувању наслеђа хеленизма“. Архијереји, од којих многи живе у иностранству, посећујући своју паству једном или два пута годишње, користе Африканце за фотографисање, о. Ђорђе каже. „Све је то створило изузетно нездраву ситуацију у Александријској православној цркви и натерало многе њене свештенослужитеље да промене своју јурисдикцију. О. Ђорђе такође подсећа да су многи клирици Александрије, укључујући неколико епископа, били изненађени одлуком Пат. Теодора да ступи у заједницу са расколницима. „Упали су у сукоб који нису желели“, рекао је о. Ђорђе. Александријска патријаршија је кренула погрешним путем, каже о. Ђорђе, сажето сумирајући став Руске Цркве. Извор: https://orthochristian.com/143996.html
  12. ПАТРИЈАРХ ТЕОДОР ОПТУЖУЈЕ РУСКУ ЦРКВУ ДА „ПОРОБЉАВА“ УКРАЈИНСКУ ЦРКВУ Упркос многим изјавама љубави и подршке канонскoj Украјинскoj православнoj цркви у оквиру Московске патријаршије током претходних година, патријарх александријски Теодор сада говори да је Руска црква, у ствари, насилно „поробила“ украјинске православне вернике. Свети синод Руске православне цркве је 29. децембра прогласио свој Афрички егзархат. Александријски Свети синод је одговорио, након чега је Пат. Теодор издао „Енциклику светом свештенству и благочестивом народу наше древне Патријаршије Александријске и целе Африке “. Под Византијским и Отоманским царством, Црква је била подељена на Цариградску, Александријску, Антиохијску и Јерусалимску патријаршију и Кипарску цркву Пат. Теодор пише, и сва питања су увек решавали они. Али у модерно доба нове државе почеле су да траже своју Цркву, а „Једна од њих је Руска Црква (Московска Патријаршија) која је постала аутокефална тек 1589. године, која је због државе у којој се налазила (Руско Царство) добила велика економска моћ и снага и то је створило многе проблеме у погледу тога како је схватила своју улогу и мисију.” Према речима александријског првостолника, Руска црква је наставила да „пороби“ многе друге Цркве: „Руска црква, желећи да повећа своју моћ и престиж у православном свету, користећи световну власт и -понекад- насиље, почела је да гази и ''поробљава'' суседне православне цркве, као што је то учињено са Кијевском митрополијом у Украјини, митрополијом која је одувек припадала Васељенској патријаршији. Ова позиција представља потпуно одступање од оне на којој је он раније био дуги низ деценија. Сусрет са Патријархом Кирилом у Москви 28. августа 2015. Пат. Теодор је руском примасу рекао: Добро познајем украјински народ и Украјину, јер сам много пута био у различитим градовима, укључујући и оне у којима је сада рат. Јео сам исти хлеб који једу ови људи, боравио сам у својим скромним домовима. Био сам у манастирима, разговарао са њиховим становницима, певао са њима. Верујте ми, Ваша Светости, моје срце је пуно бола. Познајем прави украјински народ: он се непоколебљиво држи православља и остаје веран својој Мајци, Руској Цркви… Желео бих да вас уверим да древна Александријска Патријаршија, Александријска црква, следи древни утврђени поредак: Ми увек подржавамо канонског Предстојатеља, Његовог Блаженства Митрополита Онуфрија. А ако вам убудуће затреба наша помоћ, сигурно ћете је добити, јер се у нашој Цркви држимо канонског поретка. Морамо поштовати и држати се овог реда ако желимо да Господ излије своју љубав на нас. Политичари долазе и одлазе, а православље и наша вера остају. Ми пишемо историју. Након још једне посете Русији следеће године, Пат. Теодорос је у интервјуу изјавио : Од самог почетка, када је проблем црквеног раскола тек настао, Александријска патријаршија и ја, као њен представник, заузели смо став да је Украјинска црква саставни део Руске православне цркве... Стара Александријска црква формулише свој став овако: Стојимо пред Богом заједно са Руском Православном Црквом и позивамо да Православна Црква буде једна и неподељена, као што је увек била. У црквеним стварима нема места политици. Политичари долазе и одлазе, али Црква остаје у векове векова. И како се сами страдални украјински православци добро сећају, након што је цариградски патријарх Вартоломеј почео да проповеда нову историју да је Кијевска митрополија наводно одувек припадала Цариграду и након што се сазнало да намерава да створи нову „цркву“ у Украјини, Пат. Теодор је лично дошао у Украјину да се састане са верницима и покаже подршку верницима. У то време их је молио: Дошао сам да вам кажем: останите у вери православној, у канонској Цркви. Апостол Петар је видео Христову ризу поцепану у првом веку. Ова риза је била крвава дуги низ година, и ову ризу морамо носити у нашим срцима. Било је веома тешких времена у историји наше Цркве. У овим тешким данима у Украјини постоји канонска Црква, на чијем је челу Његово Блаженство Митрополит Онуфрије — блажен човек Божији и прави монах. У својој новој енциклици Пат. Теодор наставља да је након пада СССР-а Руска црква одбила аутокефалност „Украјинцима“, а Константинопољ се коначно умешао 2019. Пат. Теодор пише да се „и наша Патријаршија сложила са овим актом Васељенске Патријаршије“, иако, заправо, Александријски синод никада није донео одлуку о томе. Руска црква је тада створила Афрички егзархат као средство одмазде, инспирисана „колонијализмом“, пише Патријарх. Извор: https://orthochristian.com/144038.html
  13. РУСКОЈ ЦРКВИ ОДУЗЕТИ АУТОКЕФАЛНОСТ НА 5 ГОДИНА, ПРЕДЛАЖЕ ГРЧКИ ЕПИСКОП-КАНОНИСТА Руска црква не само да је упала на територију Александријске патријаршије, већ је, у ствари, направила раскол, сматра митрополит перистеријски Григорије. Дакле, Руску Цркву треба лишити аутокефалног статуса на период од пет година, Мит. Григорије, професор канонског права на Богословском факултету Атинског универзитета, предлаже. Исто тако, у позадини противљења Руске цркве за мешање Константинопољске патријаршије у Украјини, архиепископ Цариградске патријаршије Јов (Геча) је 2018. године изјавио да Цариград има овлашћење да једноставно укине аутокефалност било које Цркве која је настала у периоду након Васељенских сабора. По његовом мишљењу, Руска црква је 1589. добила аутокефалност уз два услова: да обавља своју делатност у границама своје територије и да комуницира са другим Црквама. Дакле, Пат. Вартоломеј треба да опозове аутокефалност Руске цркве и рашчини митрополита Леонида, Руског егзарха за Африку, сматра грчки јерарх. „То значи да ће, истовремено, епископи Руске Цркве ући у Синод Цариградске патријаршије. Тада неће моћи да доносе одлуке као у децембру“, рекао је он, мислећи на оснивање Афричког егзархата. Поред тога, требало би одмах сазвати свеправославни Сабор који би се бавио Афричким егзархатом Руске Цркве, рекао је Мит. Григорије на OrthodoxTV.gr пре неколико дана. Такође је изразио уверење да је Африка само почетак. Руска Црква ће се такође уселити на територију Цркве Грчке и Цариградске Патријаршије, сматра Мит. Григорије. Даље, он оптужује да је украјинска криза само изговор да се коначно спроведе оно што Москва планира већ 30 година. „Апсурдно је кажњавати оне који следе одлуку Васељенске патријаршије“, рекао је митрополит. Извори: https://orthochristian.com/144429.html https://spzh.news/en/news/86309-ijerarkh-epc-predlozhil-lishity-russkuju-cerkovy-avtokefalii-na-pyaty-let
  14. (12.02.2022.) Celivanje trnovog venca Gospodnjeg koji se čuva u crkvi Saint-Germain l'Auxerrois u Parizu:

    Monsinjor Žorž Pontije, apostolski administrator Pariske eparhije, dočekuje kardinala Kurta Koha, predsednika Papskog saveta za jedinstvo hrišćana i mitropolita volokolamskog Ilariona, predsednika Odeljenja za spoljne crkvene odnose Ruske Pravoslavne Crkve.

    Ova proslava se održava u okviru godišnjice istorijskog susreta pape Franciska i ruskog pravoslavnog patrijarha Kirila, u februaru 2016. godine u Havani.

  15. Његово блаженство митрополит Онуфрије о услову за превазилажење раскола у Цркви:

    Али мислити да ће се сви ујединити је утопија.

    За превазилажење раскола унутар Цркве потребно је да сваки њен члан стреми Христу. Ово је Његово Блаженство Митрополит кијевски и целе Украјине Онуфрије рекао у интервјуу часопису Светоуспенске Кијево-печерске лавре „Печерски Благовесник“, преноси Foma.in.ua.

    На питање "Који фактори су потребни да би се раскол превазишао?" Његово Блаженство Митрополит Онуфрије је одговорио: „Када се Спаситељ молио у Гетсиманском врту, рекао је: „Да сви једно буду“ (Јн. 17, 21). Сам Господ је желео да сви буду једно, али се то није догодило. Ми смо такви тврдоглави људи... И моја жеља је да сви буду једно, али јединство мора бити у Христу. Ако није у Христу, него на неким другим основама, онда какви год они били, неће бити јединства.”

    Истовремено, по речима Првосвештеника, истинско јединство је лако уништити, али врло тешко обновити. Јединство унутар црквене ограде може се постићи ако се свако брине о свом личном спасењу.

    „Мислим да, да би се јединство обновило, свако треба да брине о свом личном спасењу. Тада ће, можда, ова идеја (идеја о обнављању јединства. – Ред.) бити спроведена што је више могуће. Али мислити да ће се сви ујединити је утопија. Максимално уједињење може бити када ће се највећи број људи придружити Христу. А то је могуће само под условом да се свако од нас пре свега брине о свом спасењу“, рекао је Његово Блаженство Митрополит Онуфрије.

    Извор: https://pravlife.org/sr/content/njegovo-blazhenstvo-mitropolit-onufrije-govorio-o-uslovu-za-prevazilazhenje-raskola-u-crkvi

×
×
  • Креирај ново...