Зашто Бог инсистира на вечном постојању оних којима је то мука?

[Исток]

1 hour ago, obi-wan рече

Opet isto. Ja pa ja. Neshvatljivo je kako sebe ne ulovis u ovoj prici - ti si sebe, kao sto rekoh, pozicionirao na mesto tipa Bozijeg adjutanta, najmanje toliko. I sad, zamisli molim te Njegove "drskosti" - nij ti On pitao tvoje "velicanstvo" kad je stvarao i kako je stvarao! Kako je samo smeo!... 

A nije ti palo na pamet nesto npr. ovako... ako je Neko Tvorac, to ocigledno znaci da Taj daleko najbolje poznaje ne samo nasu ljudsku psihofizicku gradju, nego i Prostor i Vreme kao takve... a to opet znaci da ako je vec stvarao (i to sa Ciljem, koji nam je otkrio u medjuvremenu), onda je svakako imao u vidu da sve sto je stvoreno itekako moze da dosegne onu vrstu Vecnosti koja bi bila apsolutni dobitak svakom... a to sve dalje znaci da nije problem nigde u Njemu, nego u meni koji sam sebe izdigao u nedostizne "visine" i goropadna i razvracena uma zahtevam da mi se na tacni pruzi sve u jednom jedinitom trenutku...

Drugim recima, a opet kazem - ako stvarno zelis odgovore na ovakva pitanja, neizostavno moras da promenis polaznu tacku i pristup svemu tome.

Све је то тачно, ја никада нисам рекао да ваљам, али питање остаје:

- Ако је то тако и ја се неопаметим до самог краја, дакле будем заувек "промашен"....зашто ме остављаш у постојању? Шта сад то значи што ја вечно патим овде и јадикујем над судбином кљетом, плачем и шкргућем зубима, приморан сам да гледам демоне и да ме узнемиравају... коме то треба, коме то чини правду и какву правду??? Коме то иде на корист, какву поруку љубави, правде и бескрајне Божије узвишености и савршенства шаље???

А све због тога јер нисам био нешто нарочито узбуђен и очаран Његовом идејом суштине живота а то је да све своје снаге, стремљења и дела устремим ка њему (коме то не треба јер не зависи од мене, свакако) и радије би планинарио негде ил се купао на некој реци ил нешто...

А "вајна" слобода ми служи само да би својевољно изабрао Његов пут и покорио му се, безусловно... било шта друго је уопште ван икакве расправе, то нема говора, патња вавек и крај бре, ко те пита...

Е то је оно што ми неда мира ноћима...

И није само "ја па ја" човече, нећу да испадне да се хвалим али сад аргумента ради: нисам светац, ал и помогнем кад могу, и трудим се да имам стрпљења, разумевања, трудим се из петних жила да неосуђујем, да неповређујем друге, да не чиним зло, кад имам - трудим се да поделим, верујем у Бога, верујем у Исусову жртву...али једино нисам убеђен у потпуну исправност постојања већне патње... никако не могу да пређем преко тога...

[Исток]

пре 1 сат, Muramasa рече

Meni da neko učini veliko zlo, osvetio bih mu se surovo - ispekao na tihoj vatri ili nasadio na rapav kolac, izvukao neku satisfakciju iz tih 10-15 sati njegove umiruće agonije i kad crkne, dosta.

Ja nisam ni pravedan, ni sveljubeći, pa opet ne bih osetio potrebu da provedem večnost iživljavajući se nad nekim. Ostavio bih govno da truli u miru. 

Па пази, иако разумем таква осећања јер сам их и ја гајио до пре пар година (само у глави, ко зна дал би имао "стомака" заиста за тако нешто) не могу да кажем да је то добро...
Зло само рађа још више зла, а ако човек верује у Царство Небеско и Бога, онда је у узалудно падати у такве поноре јер ће све то бити неважно по смрти и преласку код Бога, па даље другим Исусовим доласком итд, сво то зло које ти је учињено, колико год оно лоше било...

 

Али под условом да ти тако нешто урадиш на крају и чврсто останеш при томе...значи да ни твој тиранин а ни ти нисте "прави"...и онда ВЕЧНЕ МУКЕ за вас двојицу... тај апсурд, та лудост мени никако не иде у главу...

[obi-wan]

@Исток 

Umes li ti uopste da citas, ili ti cita neko drugi? Vrati se lepo i procitaj napisano, sve je objasnjeno.

Potpuno pogresna polazna tacka. Dalje od toga nema sta da se prica, zaludno gubljenje vremena.

[obi-wan]

пре 28 минута, Muramasa рече

Kako kad mu je sve spolja nametnuto, počevši od svrhe zašto postoji?

U okvirima stvorenog, covek ima apsolutnu slobodu. Veca od toga je jedino Bozija sloboda (= sloboda Nestvorenog).

Ovo drugo je zauvek nepristupacno stvorenim bicima jer su stvorena, sto ce da kaze - sustinski antagonicna takvoj vrsti slobode.

A vas dvojica biste bas tu bozansku slobodu, a to nece da moze. 

[Исток]

пре 27 минута, Milan Nikolic рече

Причало се овде о томе још одавно, одговори су једно те исти.

То је питање којим сам се и ја бавио, а одговор сам нашао у следећем. Једноставно, Бог није негативац, никада неће уништити оно што је створио, да буде одговорно за вечност. 

Имаш код Достојевског, тужну причу у Карамазовима, када прича старац Зосима о онима најгорима у паклу, који ће, управо, стално тражити да их Бог потпуно уништи.

Али Бог је као Мајка која свакога од нас тражи у загрљај. Бог је једноставан, исувише једноставан, нажалост, за многе.

Знаш како, и ја сам то негде једном прочитао, па су поредили са тиме:
- Ај сад се ти стави у улогу оца и види дал би могао да убијеш своје дете тако, па макар и да ти тражи...
Гледајући из те перспективе, да ми је дете не знам какво, неби могао да га препустим демонима и тачка, значи НИКАДА...никада...    А да је у таквим мукама да ми тражи да му окончам живот...па ја мислим да се наше људско искуство не може поредити са Божијим толико веродостојно јер ја никада не могу 100% бити сигуран да му спаса нема, док Бог то сигурно зна, а и ја кад га убијем, има толико могућности које свет нуди као објашњење шта ће са њим бити, а Бог зна шта ће бити итд...
Мада, ако под условом да имам ту неку моћ као Бог, да знам да ће дете бити спокојно након мог поништења њега и да неће више патити тако љуто...мислим да би урадио то... морао би ја да трпим ту муку после, ал ми је важно да оно не мора више ништа да трпи, а то што ја тугујем сад...па ја сам га правио...није ми он тражио...

Не знам, да Бог може да живи са тиме да се неко вечно мучи па онда још и да није негативац...мени то не иде у главу...

А скроз, значи - ПОТПУНО би био спокојан са његовом логиком, само када би знао поуздано да вечне муке нема и ако пропаднеш, идеш у небиће и крај...
Никакав проблем неби смо онда имали Он и ја...

[Исток]

пре 2 часа, Bokisd рече

Ja mislim da je dar zivota veliki dar i lepota.

Sad, ako neko' nekom podari mogucnost da koristi ( mogucnosti ) koje je dobio, kako je to lose delo i zamisao ?

То може да буде предивна ствар...али како коме...

пре 2 часа, Bokisd рече

Zasto si u opasnosti da propadnes ? U opasnosti da propadnu su oni koji i zive 'opasno' i ne haju za opasnosti zivota.

Како нисам кад сам "Бого-боран" - отворено му замерам, буним се, испитујем и непокоравам се у потпуности...
Готово нимало ме неинтересује литургија, пост, причест, слабо ме занима суздржање од многих, у нашем времену, уобичајених грехова... Знам да ми шкоде и радије би да их нема, ал шта ћу, лењ сам да би ту ишта мењао... Немам претеране потребе за прослављањем Бога, нисам одушевљен и озарен Његовом величином... ништа...

Искрено ми није свеједно кад чујем да је Богослужење основно занимање у Царству Небеском... ја сам се више надао да ћу моћи...рецимо....не знам, да планинарим, без страха да погинем ако паднем са литице... да се нећу гојити и добијати канцере од нездраве хране и пића... да ћу моћи да самујем у некој прашуметини кад и колико хоћу, а да ме звери неће јести и да нећу умирати од глади и заразе...да ћу моћи, можда некако смисленије и дубље односе да имам са зверима, да може тигар или вук да ми буде љубимац, итд...
А не за живота - јуриш у цркву на клањање...а онда то исто и горе...

[Исток]

пре 26 минута, Muramasa рече

slobodu od postojanja

То је лепо речено, да - слобода од постојања, односно да се то добровољно и безболно прекине...тај избор немамо... можемо само да постојимо лепо, по Њему, и ружно, по нама, сатани или било чему другом... ал ту слободан избор престаје...

[Vladan :::.]

@Исток 

Мораш своја питања Богу да поставиш на првом месту, искрено и отворено, не нама, нисмо ми Творци.

Додуше то ће можда мало теже да иде јер:

пре 2 часа, Исток рече

ме не привлачи црквени живот

мада ти, и без тога, изгледа иде добро  

пре 2 часа, Исток рече

На све сам нашао одговор, малтене

И када будеш ипак постављао питања Богу сети се и овога: 

"Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјечијега који живи у њему?
Тако и у Богу што је нико не зна осим Духа Божијега."
"Јер ко позна ум Господњи да га поучи?"

 

Што се тиче питања, парафразирам: "зашто ме није питао да ли хоћу да ме створи" и "ја нисам тражио ништа од овога што се људима у животу догађа" ваљда имаш у виду да не можеш да будеш питан за стварање пре стварања нити пре стварања можеш да тражиш нешто или не, а када си већ створен онда уз то иде и све што иде уз створеност. То што ниси могао да даш на нешто сагласност јер ниси постојао не значи ни да је против ни са твојом вољом него је узрок ван тебе и ти се не пишташ ништа. У одређеној мери та иста питања можеш да поставиш и свом биолошком оцу, а и теби твоје [будуће] дете.

Имаш доста око тога и код ап. Павла о грнчару и судовима...

Паде ми на ум и ово: можеш да пробаш и овако да резонујеш: сваки па и најмањи грех учињен против безграничног Бога (а сваки грех је у крајњој линији против Бога) је безграничан, и ништа не може да га покрије, неопростив је без Божије милости. То значи да смо сви осуђени тј. заслужујемо пакао, али нам је такође свима доступна и милост и избављење од те осуде, а на нама је да ли то хоћемо да искористимо или не.

 

 

"Зашто инсистира на вечном постојању ако је то мука уместо да избрише некога?"

Можда зато што би сви суочени са својим стварним стањем у односу на Бога изабрали да буду избрисани уместо осуђени, али није поента да се сви избришу него да се сви спасу тј. да искористе доступну милост.

Друго, можеш и овако да гледаш:

- није позиција да је неко лоше изабрао 100 година живота па се после смрти изненади и суочи са казном и каже: а па ако је овако онда боље ме избриши ако си милостив

- него: својим животом овде ти бираш какав ћеш вечни живот да имаш, овај и овакав живот (у односу на Бога) се наставља вечно шта год радио, само својим усмерењем бираш у ком правцу.

Као да имаш у руци батеријску лампу која даје светлост у бескрај, али ти бираш у ком правцу ће да светли.

 

[Исток]

пре 56 минута, obi-wan рече

Umes li ti uopste da citas, ili ti cita neko drugi? Vrati se lepo i procitaj napisano, sve je objasnjeno.

Potpuno pogresna polazna tacka. Dalje od toga nema sta da se prica, zaludno gubljenje vremena.

Добро онда, покажи ми полазну тачку одакле да кренем???

Помози ми Оби-Ван, ти си ми једина нада...

[Натан]

Можеш да нађеш одговор једино ако прихватиш да пакао није вечан.

Како може тако нешто да коегзистира са обоженом творевином која је савршена?

Вечне муке? Нелогично. 

Рекао бих да је пакао привремен, свакоме по делима, па тотално уништење.

Јесте да на неким местима уз разне казне стоји то ''вечно'', мада неки кажу да је до превода, па да нема баш ту конотацију.

Ево код Јована у Откривењу пише овако, што иде у прилог привремености пакла и коначном уништењу:

''И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт.'' (Откр. 20, 14)

 

[Драгана Милошевић]

Не знате ви да цените живот.

 

[Исток]

пре 3 часа, srema рече

Морам да се угурам и ја некако, извињавам се, пошто ме занима одговор, ако није превише дрско питати. Шта би био одговор на

 

Па каже се: можеш да чиниш што хоћеш ал ти није све на корист...
У смислу - има много путева, ал је само пут на који Бог позива исправан и испуњујућ...

[Исток]

@todor 

Велика већина струја води ка томе да није, па се зато и ја водим тиме јер је мало вероватно да су од толиких доказаних светаца, оних пар избројаних на прсте ипак у праву око тог уништења...

Мада, кад би се тако нешто поуздано ипоставило, мој проблем са Богом би или нестао ил би знатно био умањен, слабо шта би имао да му замерам тада...ако и ишта...

[Bokisd]

пре 2 часа, Исток рече

И није само "ја па ја" човече, нећу да испадне да се хвалим али сад аргумента ради: нисам светац, ал и помогнем кад могу, и трудим се да имам стрпљења, разумевања, трудим се из петних жила да неосуђујем, да неповређујем друге, да не чиним зло, кад имам - трудим се да поделим, верујем у Бога, верујем у Исусову жртву...али једино нисам убеђен у потпуну исправност постојања већне патње... никако не могу да пређем преко тога...

Zbog cega, onda, imas problema da rasclanis razloge za vecnu patnju, ako , po ovome kako opisujes sebe, imas dobre razloge da verujes u opravdanje , kada dodje vreme ?

[Исток]

пре 46 минута, Драгана Милошевић рече

Не знате ви да цените живот.

Мислите - живот где над главом имам стално војске демона да ме малтретирају и прогањају, као и будно око Творца који то све опрезно прати, да му нешто не промакне, да ме после дочека "десницу" кад дође тај тренутак...

Живот где ми је слобода дата, али само слобода да радим како Творац захтева и како је он устројио - нед'о Бог да се дрзнеш само да ПОМИСЛИШ некако другачије, а камоли да чиниш... ужарена пећ (небитно у ком облику) спремно чека почне да топи све што ће од тебе до тада остати, онако измученог и упропашћеног демонским нападима током живота...

Па да...може се рећи да немам баш неке захвалности према томе...