Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'којима'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Последњих дана сведоци смо смо хајке која се путем друштвених мрежа и неких интернет портала води против Епископа тимочког г. Илариона и Епархије тимочке. Хајку воде људи окупљени око монаха Саве (Бакића), који је донедавно боравио у објекту на Дубашници, недалеко од Бора. Испрва је све личило на клевете којима уопште није требало давати на значају, придржавајући се најпре еванђелског принципа да грех и слабост брата не треба обзнањивати у јавности. Но, како време пролази, и како се исте лажи не само понављају него се кудикамо умножавају, Епархија тимочка је п(р)озвана да јавност упозна у вези са свим догађајима на Дубашници. Како не би ништа остало недоречено сматрамо да све треба изложити хронолошким редом и тему поставити на прави терен, да се не би десило да по народној изреци „мешамо бабе и жабе“. То у овом контексту значи да би монах Сава могао да добије високу оцену за свој рад у вези са узгајањем расних паса, али уз жалосну констатацију да је промашио тему, време и место. Дакле, прави терен ове приче јесте живот монаха у светињи која му је поверена, његов однос према истој, а према правилима монашког живота и црквене дисциплине. У лето 2017. г. Епископу тимочком обраћа се г. Владимир Балабан са жељом да све што је изградио на свом имању, недалеко од Бора, на Дубашници, поклони Епархији тимочкој. Епископ Иларион, у пратњи свог личног секретара архиђакона Илије, посетио је Дубашницу у августу исте године и тада се упознао са г. Балабаном и његовим намерама. Од тренутка када је потврђено да локација припада територији Тимочке епархије започето је са конкретнијим договорима око административних обавеза о преносу власништва. Фотографије комплекса на Дубашници у време када монах Сава долази тамо: Месеца јула 2020, у свој објекат, без знања, консултација и благослова Епископа Илариона, г. Балабан доводи оца Герасима, а овај са собом још двојицу монаха: Саву и Матеја. Крајем августа исте године о. Герасим напушта Дубашницу, а поменута двојица монаха остају. Иако објекат на Дубашници тада није био у власништву Епархије, као што ни монаси Сава и Матеј нису били клирици Епархије тимочке, владика Иларион поступа очински, стрпљиво и са пуним поштовањем очекујући духовне плодове њиховог монашког подвига. Како су поменути монаси одбили понуду да постану сабраћа манастира Буково, недалеко од Неготина, и манастира Св. Тројице код Књажевца, владика ипак даје благослов да се двојици монаха изађе у сурет и да им се помогне на сваки могући начин па и финансијски. Свештенство Намесништва борског добија благослов да буде у сталном контакту са монасима, да се старају о њима и да им помажу, па су тако служили неколико литургија на поменутом имању. Становницима објекта, који је тада и даље био у власништву г. Балабана, се тада старањем Епископа и Епархије тимочке обезбеђује огрев и све што је потребно, док г. Балабан независно од тога наставља да им и даље помаже финансијски и обезбеђујући им потребну технику. Уочи зиме, 29. октобра 2020. г, владика обилази објекат на Дубашници, поново у пратњи личног секретара, и тада њих двојица у комплексу са монасима затичу два млада шарпланинца. Иако за тако нешто монаси нису тражили а ни добили благослов, Епископ Иларион се саглашава да је у суровим планинским условима добро имати једног или два адекватна пса чувара. Монах Матеј без икаквог јављања напушта Дубашницу јуна 2021. г. а монах Сава у октобру исте године обавештава архиђакона Илију да је његов шарпланинац добио награду на неком такмичењу. (!?) Наравно, као што је било и у вези са појавом паса у манастиру, монах Сава никакав благослов за тако нешто није тражио, а ни добио, поново показујући непримерену самовољу која није својствена монаху. Време пролази, а до седишта Епархије тих дана стижу приче да монах Сава у комплексу на Дубашници гаји штенад и да исту продаје. Поново напомињемо и подвлачимо да комплекс на Дубашници у то време и даље није био у епархијском власништву. И даље се, дакле, ради о приватном поседу на којем живи монах који није клирик Епархије тимочке. Читаве 2021. године владика није обилазио комплекс на Дубашници али је борско свештенство одлазило тамо и без икаквих коментара ка Епископу служило литургије, сходно пређашњем владикином благослову. Разуме се да је владика с разлогом мислио да је тамо све у најбољем реду. Међутим, постаје сумњиво што монах који је изабрао да живи сам у суровим зимским условима, на предлог свештеника да дођу и да служе на Дубашници, како он и светиња не би били без Литургије, то одбија али долази у борску цркву на богослужења. (!?) Овде као битно подвлачимо и то да се све то дешава крајем 2021. а због неистина које се пласирају овде нарочито напомињемо да се све у вези са поклоном десило без икаквог залагања монаха Саве, а то значи да он није посредовао, нити се ишта питао у вези са поклоном г. Балабана. Коначно, непосредно пре почетка текуће 2022. године, г. Владимир Балабан са Епархијом потписује Уговор о поклону којим комплекс на Дубашници постаје власништво Епархије тимочке. Тим поводом архиђакон Илија, у улози личног секретара Епископа, обавештава монаха Саву да ће га Епископ посетити с пролећа, заједно са г. Балабаном, као ктитором и приложником, како би на општу и заједничку радост извршили примопредају читавог имања и објеката на њему. Намера Епископа је била да тада понуди оцу Сави да буде примљен у свезу клира Епархије тимочке и тако реши његов недефинисани статус као монаха. Возилом пуним хране и осталим кућним потрепштинама, које довозе као помоћ монаху Сави, владика и његов секретар 28. маја 2022. г. долазе на Дубашницу са радошћу, добрим намерама и расположењем, али то што су затекли тамо најблаже речено може да стане само у једну реч – катастрофа. Поглед присутних није могао да избегне општу, а несхватљиву за монашко обитавалиште, прљавштину и аљкавост, запуштен простор свуда около и у цркви, прљаве судове и џакове смећа у кухињи, запуштене собе, покварену храну у фрижидерима, уништене дрвене ограде, клупе и цело унутрашње двориште комплекса. На срећу, гледајући фотографије које прилажемо јавности, читаоци овог текста не могу да осете затечени несносни смрад каквог нема ни на депонијама. Затечено стање комплекса на Дубашници приликом примопредаје: У разговору са г. Балабаном, који је себе уложио у ову светињу, владика тек тада сазнаје да је он у више наврата, а пре преласка имовине у епархијско власништво, слао монаху Сави не мале новчане суме које је овај вероватно трошио на издржавање паса, не обраћајући пажњу на поверено му имање и светињу. С обзиром на то да се нашао између Епископа и ктитора, разумљиво је да више није могао да скрива своја (не)дела. Том приликом сазнало се да је монах Сава све време обмањивао г. Балабана говорећи му да за свако своје дело има благослов Епископа. Очекивано, због свега побројаног (и приказаног на фотографијама), Преосвећени владика монаху Сави даје рок да до 10. јуна 2022. године скупа са својим псима напусти имање које је сада већ у власништву Епархије тимочке. У одређени дан за примопредају, Епископ на епархијско имање долази са архиђаконом Илијом и ђаконом Урошем Памучарем, секретаром Епархијског управног одбора, као и са двојицом борских свештеника, који су се лично понајвише ангажовали и помагали монахе претходних година. На половини примопредаје и обиласка комплекса, искористивши њему згодни тренутак, монах Сава је без икаквог благослова, јављања и отпоздрава на брзину побегао, након већ виђеног изокретања чињеница и „бацања прашине у очи“ присутнима, а одмах потом, како смо сазнали, и широј јавности. Имање је напустио присвојивши аутомобил који је добио и регистровао на лично име, игноришући и свесно кршећи и правило да све што монах стекне за време боравка у одређеном манастиру, то припада искључиво манастиру а не њему лично. О финансијском пословању о. Саве нема никаквог писаног трага, узимајући у обзир проверене информације о новчаним прилозима са разних страна потпуно је нејасна и нетранспарентна читава финансијска ситуација. Истог дана по одласку, подстакнути монахом Савом, његови пријатељи на друштвеним мрежама покрећу лавину неистина у којима помињу како се монах, који се бори за опстанак српске расе паса, залагао да се као власништво Епархије тимочке укњижи скит (који до данас није постао скит, прим. аут.), да је истеран самовољом ктитора, да га је Епископ истерао под наговором ктитора а ради личне добити, да је Епископ претио монаху да ће ктитор да га шамара и сл. Многи заведени таквим објавама и „спиновањем“ истине придружили су се и били још жешћи у нападима на Епископа Илариона, користећи изразе које ваља изоставити јер их сматрамо непримереним оваквом обраћању. Читајући такве објаве наивни и неупућени читалац лако може да закључи да један Епископ не воли псе или животиње и да нарочито има нешто против смиреног монаха који се бори да у суровим планинским условима носи јарам Христов. Фотографије које смо представили недвосмислено показују да хигијена која треба да се тиче човека и животиња није била ни на минимуму. Довољно је да само погледамо оглодане клупе, ограде и стубове па ће нам бити јасно је да се овде ради о конкретном уништавању светиње у коју је ктитор уложио свој огроман труд и новац, а не о томе да један владика, тобож, гаји мржњу према псима или одгајивачима паса. Зато смо мишљења да је нечасно да човек, а нарочито монах, своју неодговорност према повереној му светињи маскира љубављу према животињама кријући се иза недужних паса о којима не би требало да буде говора. Наравно, за причињену штету нису одговорни пси него човек који о њима брине, односно који о њима није бринуо на одговарајући начин, као ни о светињи у којој је живео. Уз то, ни ктитор, којега сада о. Сава блати, није годинама одвајао огромна средства да би неко својом неодговорношћу направио од његове задужбине и манастира одгајивачницу паса, па макар они били и европски или светски прваци. Због лажи и клевета, али и због девастирања светиње и читавог имања на којем се комплекс налази, Епископ тимочки г. Иларион донео је Одлуку којом је монаху Сави изрекао забрану причешћивања на територији Епархије тимочке. Духовно делање у Епархији тимочкој, које прати обнова старих и подизање нових светиња, не оставља нам простора да се више бавимо овом темом. Због свега наведеног сматрамо да је сага о скиту на Дубашници завршена, да је све потребно у вези са тим речено и у ту сврху се више нећемо оглашавати кроз медије. За све оне који желе са добром намером да сазнају више и помогну да се руинирана светиња што пре доведе у претходно и узорно стање Епархија тимочка је отворена за сарадњу. Канцеларија за информисање Епархије Тимочке ИЗВОР View full Странице
  2. Последњих дана сведоци смо смо хајке која се путем друштвених мрежа и неких интернет портала води против Епископа тимочког г. Илариона и Епархије тимочке. Хајку воде људи окупљени око монаха Саве (Бакића), који је донедавно боравио у објекту на Дубашници, недалеко од Бора. Испрва је све личило на клевете којима уопште није требало давати на значају, придржавајући се најпре еванђелског принципа да грех и слабост брата не треба обзнањивати у јавности. Но, како време пролази, и како се исте лажи не само понављају него се кудикамо умножавају, Епархија тимочка је п(р)озвана да јавност упозна у вези са свим догађајима на Дубашници. Како не би ништа остало недоречено сматрамо да све треба изложити хронолошким редом и тему поставити на прави терен, да се не би десило да по народној изреци „мешамо бабе и жабе“. То у овом контексту значи да би монах Сава могао да добије високу оцену за свој рад у вези са узгајањем расних паса, али уз жалосну констатацију да је промашио тему, време и место. Дакле, прави терен ове приче јесте живот монаха у светињи која му је поверена, његов однос према истој, а према правилима монашког живота и црквене дисциплине. У лето 2017. г. Епископу тимочком обраћа се г. Владимир Балабан са жељом да све што је изградио на свом имању, недалеко од Бора, на Дубашници, поклони Епархији тимочкој. Епископ Иларион, у пратњи свог личног секретара архиђакона Илије, посетио је Дубашницу у августу исте године и тада се упознао са г. Балабаном и његовим намерама. Од тренутка када је потврђено да локација припада територији Тимочке епархије започето је са конкретнијим договорима око административних обавеза о преносу власништва. Фотографије комплекса на Дубашници у време када монах Сава долази тамо: Месеца јула 2020, у свој објекат, без знања, консултација и благослова Епископа Илариона, г. Балабан доводи оца Герасима, а овај са собом још двојицу монаха: Саву и Матеја. Крајем августа исте године о. Герасим напушта Дубашницу, а поменута двојица монаха остају. Иако објекат на Дубашници тада није био у власништву Епархије, као што ни монаси Сава и Матеј нису били клирици Епархије тимочке, владика Иларион поступа очински, стрпљиво и са пуним поштовањем очекујући духовне плодове њиховог монашког подвига. Како су поменути монаси одбили понуду да постану сабраћа манастира Буково, недалеко од Неготина, и манастира Св. Тројице код Књажевца, владика ипак даје благослов да се двојици монаха изађе у сурет и да им се помогне на сваки могући начин па и финансијски. Свештенство Намесништва борског добија благослов да буде у сталном контакту са монасима, да се старају о њима и да им помажу, па су тако служили неколико литургија на поменутом имању. Становницима објекта, који је тада и даље био у власништву г. Балабана, се тада старањем Епископа и Епархије тимочке обезбеђује огрев и све што је потребно, док г. Балабан независно од тога наставља да им и даље помаже финансијски и обезбеђујући им потребну технику. Уочи зиме, 29. октобра 2020. г, владика обилази објекат на Дубашници, поново у пратњи личног секретара, и тада њих двојица у комплексу са монасима затичу два млада шарпланинца. Иако за тако нешто монаси нису тражили а ни добили благослов, Епископ Иларион се саглашава да је у суровим планинским условима добро имати једног или два адекватна пса чувара. Монах Матеј без икаквог јављања напушта Дубашницу јуна 2021. г. а монах Сава у октобру исте године обавештава архиђакона Илију да је његов шарпланинац добио награду на неком такмичењу. (!?) Наравно, као што је било и у вези са појавом паса у манастиру, монах Сава никакав благослов за тако нешто није тражио, а ни добио, поново показујући непримерену самовољу која није својствена монаху. Време пролази, а до седишта Епархије тих дана стижу приче да монах Сава у комплексу на Дубашници гаји штенад и да исту продаје. Поново напомињемо и подвлачимо да комплекс на Дубашници у то време и даље није био у епархијском власништву. И даље се, дакле, ради о приватном поседу на којем живи монах који није клирик Епархије тимочке. Читаве 2021. године владика није обилазио комплекс на Дубашници али је борско свештенство одлазило тамо и без икаквих коментара ка Епископу служило литургије, сходно пређашњем владикином благослову. Разуме се да је владика с разлогом мислио да је тамо све у најбољем реду. Међутим, постаје сумњиво што монах који је изабрао да живи сам у суровим зимским условима, на предлог свештеника да дођу и да служе на Дубашници, како он и светиња не би били без Литургије, то одбија али долази у борску цркву на богослужења. (!?) Овде као битно подвлачимо и то да се све то дешава крајем 2021. а због неистина које се пласирају овде нарочито напомињемо да се све у вези са поклоном десило без икаквог залагања монаха Саве, а то значи да он није посредовао, нити се ишта питао у вези са поклоном г. Балабана. Коначно, непосредно пре почетка текуће 2022. године, г. Владимир Балабан са Епархијом потписује Уговор о поклону којим комплекс на Дубашници постаје власништво Епархије тимочке. Тим поводом архиђакон Илија, у улози личног секретара Епископа, обавештава монаха Саву да ће га Епископ посетити с пролећа, заједно са г. Балабаном, као ктитором и приложником, како би на општу и заједничку радост извршили примопредају читавог имања и објеката на њему. Намера Епископа је била да тада понуди оцу Сави да буде примљен у свезу клира Епархије тимочке и тако реши његов недефинисани статус као монаха. Возилом пуним хране и осталим кућним потрепштинама, које довозе као помоћ монаху Сави, владика и његов секретар 28. маја 2022. г. долазе на Дубашницу са радошћу, добрим намерама и расположењем, али то што су затекли тамо најблаже речено може да стане само у једну реч – катастрофа. Поглед присутних није могао да избегне општу, а несхватљиву за монашко обитавалиште, прљавштину и аљкавост, запуштен простор свуда около и у цркви, прљаве судове и џакове смећа у кухињи, запуштене собе, покварену храну у фрижидерима, уништене дрвене ограде, клупе и цело унутрашње двориште комплекса. На срећу, гледајући фотографије које прилажемо јавности, читаоци овог текста не могу да осете затечени несносни смрад каквог нема ни на депонијама. Затечено стање комплекса на Дубашници приликом примопредаје: У разговору са г. Балабаном, који је себе уложио у ову светињу, владика тек тада сазнаје да је он у више наврата, а пре преласка имовине у епархијско власништво, слао монаху Сави не мале новчане суме које је овај вероватно трошио на издржавање паса, не обраћајући пажњу на поверено му имање и светињу. С обзиром на то да се нашао између Епископа и ктитора, разумљиво је да више није могао да скрива своја (не)дела. Том приликом сазнало се да је монах Сава све време обмањивао г. Балабана говорећи му да за свако своје дело има благослов Епископа. Очекивано, због свега побројаног (и приказаног на фотографијама), Преосвећени владика монаху Сави даје рок да до 10. јуна 2022. године скупа са својим псима напусти имање које је сада већ у власништву Епархије тимочке. У одређени дан за примопредају, Епископ на епархијско имање долази са архиђаконом Илијом и ђаконом Урошем Памучарем, секретаром Епархијског управног одбора, као и са двојицом борских свештеника, који су се лично понајвише ангажовали и помагали монахе претходних година. На половини примопредаје и обиласка комплекса, искористивши њему згодни тренутак, монах Сава је без икаквог благослова, јављања и отпоздрава на брзину побегао, након већ виђеног изокретања чињеница и „бацања прашине у очи“ присутнима, а одмах потом, како смо сазнали, и широј јавности. Имање је напустио присвојивши аутомобил који је добио и регистровао на лично име, игноришући и свесно кршећи и правило да све што монах стекне за време боравка у одређеном манастиру, то припада искључиво манастиру а не њему лично. О финансијском пословању о. Саве нема никаквог писаног трага, узимајући у обзир проверене информације о новчаним прилозима са разних страна потпуно је нејасна и нетранспарентна читава финансијска ситуација. Истог дана по одласку, подстакнути монахом Савом, његови пријатељи на друштвеним мрежама покрећу лавину неистина у којима помињу како се монах, који се бори за опстанак српске расе паса, залагао да се као власништво Епархије тимочке укњижи скит (који до данас није постао скит, прим. аут.), да је истеран самовољом ктитора, да га је Епископ истерао под наговором ктитора а ради личне добити, да је Епископ претио монаху да ће ктитор да га шамара и сл. Многи заведени таквим објавама и „спиновањем“ истине придружили су се и били још жешћи у нападима на Епископа Илариона, користећи изразе које ваља изоставити јер их сматрамо непримереним оваквом обраћању. Читајући такве објаве наивни и неупућени читалац лако може да закључи да један Епископ не воли псе или животиње и да нарочито има нешто против смиреног монаха који се бори да у суровим планинским условима носи јарам Христов. Фотографије које смо представили недвосмислено показују да хигијена која треба да се тиче човека и животиња није била ни на минимуму. Довољно је да само погледамо оглодане клупе, ограде и стубове па ће нам бити јасно је да се овде ради о конкретном уништавању светиње у коју је ктитор уложио свој огроман труд и новац, а не о томе да један владика, тобож, гаји мржњу према псима или одгајивачима паса. Зато смо мишљења да је нечасно да човек, а нарочито монах, своју неодговорност према повереној му светињи маскира љубављу према животињама кријући се иза недужних паса о којима не би требало да буде говора. Наравно, за причињену штету нису одговорни пси него човек који о њима брине, односно који о њима није бринуо на одговарајући начин, као ни о светињи у којој је живео. Уз то, ни ктитор, којега сада о. Сава блати, није годинама одвајао огромна средства да би неко својом неодговорношћу направио од његове задужбине и манастира одгајивачницу паса, па макар они били и европски или светски прваци. Због лажи и клевета, али и због девастирања светиње и читавог имања на којем се комплекс налази, Епископ тимочки г. Иларион донео је Одлуку којом је монаху Сави изрекао забрану причешћивања на територији Епархије тимочке. Духовно делање у Епархији тимочкој, које прати обнова старих и подизање нових светиња, не оставља нам простора да се више бавимо овом темом. Због свега наведеног сматрамо да је сага о скиту на Дубашници завршена, да је све потребно у вези са тим речено и у ту сврху се више нећемо оглашавати кроз медије. За све оне који желе са добром намером да сазнају више и помогну да се руинирана светиња што пре доведе у претходно и узорно стање Епархија тимочка је отворена за сарадњу. Канцеларија за информисање Епархије Тимочке ИЗВОР
  3. У четврту недеље по Духовима, 18. јула 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у старој Саборној цркви у Београду. Саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереј Арсен Миловановић, протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић и јерођакон Еразмо (Бранковски). „Данашње Јеванђеље нам говори о вери, дубоком смирењу и милостивом срцу,“ истакао је епископ Јеротеј тумачећи прочитано јеванђелско зачало. „Римски центурион, о коме се говори у Јеванђељу очигледно је био добар човек и то видимо из неколико примера. То видимо из речи самог капетана римског који каже да зна шта значи наредити неком и нешто рећи, јер су сви војници трчали да испуне његово наређење. У тим речима видимо да је он био добар човек, па су стога и војници с љубављу испуњавали његове наредбе. Уз то да је био добар човек види се и према његовом односу према његовом слузи који је највероватније био исто његов војник. Капетан је на све могуће начине покушао да нађе лек свом слузи и онда је чуо да постоји један необичан човек пророк, Исус из Назарета, који проповеда Јеванђеље о Царству Божјем и који изгони демоне из људи и исцељује сваку болест и недуг“. „Чувши речи Христове капетан је поверовао да му Он може помоћи, јер је био добар човек, а та његова доброта и смирење су били плодно тло за веру. Разговог Господа и капетана је био кратак, обичан, али нимало једноставан. Са једне стране стајао је капетан римске војске која је била окупаторска, а са друге стране, стајао је Исус из Назарета, припадник јеврејског народа који је трпео страшна страдања од римског окупатора. Али капетан, уверен у чуда која је Господ Христос чинио, прилази и једноставно моли за помоћ. И Господ, иако је то био Римљанин, одмах му је одговорио: „Ја ћу доћи и исцелићу га“. Није га питао ни за каве детаље, није га питао ни ко је ни шта је. Он је једноставно прозрео у душу тог човека, у његову бол и хтео је да му помогне. А капетан, као један дубоко смирени човек, и као што обично смирени реагују, када их посети благодат Божја, они постају још смиренији. Још се више смиравају до праха и пепела. И тај незнабожац Римљанин говори Господу, поред толиких Јевреја: „Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш. Него само реци реч и оздравиће слуга мој“. То је било и помало скандалозно за тадашњи свет, јер се незнабошци и Јевреји нису дружили, а поготово нису улазили једни другима у домове. Господ Христос је кроз тај дијалог са римским капетаном приказао окупљеним Јеврејима поуку о вери: „Не само да је то дубока вера, него да такву веру није имао ни праотац Јаков, кога је прозвао Израиљ“. „Ова јеванђелска прича је дубоко поучна јер ми смо, у ствари, синови тог Царства о којима Господ говори. Јер и ми, као и Јевреји, сваки дан живимо у Цркви, али да ли својом вером одговарамо на та чуда? Видимо да постоје и многи међу нама, људи обични, невидљиви, који имају веру овога капетана. Постоје чак и људи друге вере, људи атеисти, којима због њихове љубави и њиховог смирења Господ открива тајне Божје и чини чуда над њима. Увек треба да се угледамо на чудесан пример овога капетана да бисмо са њим и свим другим праведницима и светитељима били за Трпезом Господњом у Царству Божјем, поручио је владика Јеротеј. Свету Литургију својим појањем улепшало је Прво београдско певачко друштво којим је дириговала гђа Светлана Вилић. Извор: Радио Слово љубве
  4. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је данас на Видовдан, по читању Светог Јеванђеља на светој Литургији у манастиру Грачаница, произнео изузетну беседу у којој је на почетку напомеуо да су "наша срца и наше душе испуњене радошћу Духа Светога јер нас је Господ сабрао да прославимо Видовдан. Да прославимо оно што Видовдан носи собом, што је био, што јесте и што ће бити. Да прославимо и седам векова од постојања овог бисера, ове лепотице, цркве Грачанице коју је подигао св. краљ Милутин", рекао је Патријарх Порфирије. Звучни запис беседе "Сваки пут сигуран сам, када дођемо у ову свету земљу, дубински знамо да смо се вратили у дом Очев", рекао је Свјатјејши, додајући да о томе сведоче Грачаница, Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка и многе друге светиње. "Косово и Метохија - земља у којој смо се родили за Христа, и стекли много тога што други или не могу или не желе да разумеју". "Грачаница и светиње које смо побројали јесу светска културна баштина, али светско као такво, по себи, не постоји, ако негде није поникло, ако нема своје име и презиме" рекао је Патријарх Порфирије додајући да су наша имена и презимена све ове светиње, Косово и Метохија, "наше име и презиме јесте Православна Црква". Пре светске баштине, "то јесте баштина наших отаца, наша баштина, баштина Срба православних" каже Патријарх Порфирије. "То не треба никоме да смета, свако има своју баштину, културу, свако се на неки начин Богу моли. Добили смо дар од Бога да се молимо хришћански православно, други су добили другачији дар, али то не значи да дарови различитости треба да буду повод за сукобе, неспоразуме, раздвајања", напомиње Патријарх српски. Црква пред којом стојимо, Грачаница, "јесте наше око, наше уши, наше срце, то је оно за шта се кнез Лазар на Видовдан определио - изабрао је веру у Христа, а не вечеру... Определио се кнез Лазар за Грачаницу, да има уши, очи, да има срце" нагласио је Патријарх Порфирије. "Ми чујемо, гледамо, осећамо, Видовданом и Грачаницом, а то значи Христом, то значи Христовим Јеванђељем - то је Видовдан. Бог Христос на првом месту" подвлачи Патријарх Порфирије. "То је унутарња духовна битка за суштинску слободу од сваког тиранина коју сеје нечастиви по земљиној кугли... од бирања било чега што је пролазно, слобода од сваке врсте идола, слобода од избора комфорног и лаког живота, по цену да изгубимо оно што јесмо, своје срце, очи и уши" каже Патријарх српски. "Гледајући Видовданом и Грачаницом, гледамо Христом и Његовим заповестима, стога све људе видимо као своју браћу" указује Свјатјејши додајући да сабрани овде, са свих страна света, свуда имамо прилику да срећемо друге и другачије, "али не пристајемо да успостављамо са њима однос на било којој основи осим основе и оквира Цркве". "Зато и браћу Албанце видимо као и своју браћу" каже Патријарх Порфирије и додаје: "сигуран сам да се можемо итекако не само разумети него живети заједно, расти и градити, само нека нас не уче миру и заједници онима који сеју раздоре међу људима, а имају само неке нама стране, далеке, овоземаљске интересе". "Са свима смо браћа, ми Православни Срби, ако смо Христови и ако смо у Христу" подвлачи Свјатјејши Патријарх Порфирије. "То је Видовдан - дана када бирамо веру а не вечеру, то јест када и вечера добија свој духовни смисао и значај, продужетак и у вечност, онда када извире из вере". Цитирајући песму Десанке Максимовић о Грачаници, Патријарх Порфирије је говорећи о Косову и Метохији поучио да "постоји дом Очев - ове светиње косовско-метохијске, ова земља и треба свако од нас да дође и да долази овде, да се сети и да разуме да је странствовао, да је био изван себе, далеко од себе, далеко од дома Очевог, далеко од своје браће". Извор: Радио Слово љубве
  5. Неког филозофа у стара времена људи су прекорели због тога што је аполитичан и што се уопште не занима за послове отаџбине. „Нипошто није тако, – рекао је, – веома се занимам за своју отаџбину,“ – и притом је руком показивао према небу. Данас је тешко наћи хришћанског свештеника који би одговорио на сличан начин, а филозоф је био Грк, паганин. Диоген је обилазио пијацу с фењером у руци и говорио је да тражи човека. Тако је свим слушаоцима стављао до знања да нису људи, већ да су у најбољем случају човеколика бића. Веома је вређао оне који су га видели и чули. У суштини, називао их је мазгама или бубашвабама. Међутим, као прво, радио је то тако да глупи не схвате. А као друго, није било могуће казнити Диогена. Он је сам себе казнио пре тога. Ишао је наг, живео је у бурету и вечито био гладан. Био је слободан од људи и због тога је могао да им говори истину која их је разобличавала. Слично су касније поступали хришћански јуродиви. Људи су их трпели по нужности. Да су имали било какав друштвени статус људи би их растргли. Јер православно царство такође може личити на затвор ако нико не говори истину владару. Православном царству су потребне пустиње у којима су настањени неустрашиви калуђери и јуродиви подвижници на градским улицама. Ове две категорије светаца власт најмање може да рани. Све остале, укључујући и патријархе, може да свргне, гуши, прогања и блати. Тако је Златоусти био понижен и протеран без обзира на светитељски чин, народну љубав и истинску праведност. Златоусти је такође говорио да ретко пред собом види људе, него да види бића која личе на људе. Међутим, ова бића су тврдоглава као магарци, похотна као пастуви, лукава као лисице и отровна као змије. И Златоустом то није опроштено. Умро је у прогонству као брод којег су таласи избацили на пустињску обалу далеко од домовине. * * * Постојале су ствари којег су Златоустог могли да лише. Могле су му се скинути ризе, могао се прогласити јеретиком, против њега се могао окупити сабор, његово име се могло осрамотити. Онај ко високо стоји рањив је са свих страна и отворен је за сваку буру. Унапред ми је жао оних који стоје на висину. На своју висину треба да се пењу као на стратиште за јавно погубљење. Само у том случају ће моћи да кажу речи светог Василија упућене префекту Модесту: „Слаб сам и само ћу први ударац осетити. Не бојим се прогонства, зато што је свуда Господња земља. Немам имовине. Не бојим се смрти пошто ће ме сјединити с Богом.“ Испоставља се да човек треба да умре пре смрти како би храбро дочекао смрт која долази. Ово је и Платон говорио. Филозофија, вели он, не учи човека толико да живи колико да умире. Ови стари су, како год окренемо, схватили мноштво ствари. Није случајно што су оци Цркве преорали свој ум и срце плугом филозофије пре него што су у њих посејали семена Јеванђеља. И Василије Велики и Григорије Богослов док су живели у Атини нису одлазили само у храмове, већ и у школе. Као што је касније учио Василије, они попут пчела нису слетали на сваки цвет. А с оног на који би слетели нису све односили. Нису били похлепни на знање, већ избирљиви. Да њихов ум није био обогаћен свиме чиме су успели да се обогате, били би испосници и подвижници, али никад не би постали васељенски учитељи. Ако човек само учи, може се на несрећу десити да се радозналој души јави Мефистофел као Фаусту. Знања има много, а у души нема мира. Зашто да не дође? Значи, треба отворити прозоре кабинета да би се чула васкршња звоњава. И из куће треба излазити бар једном недељно на литургију. Онда ће живот срца довести живот ума у равнотежу и човек неће морати да се боји крајности. * * * Душа све треба помало да проба. Треба да бежи од људи и после извесног времена треба да се враћа људима. Треба да се моли одрекавши се хране и воде и затим опет треба да једе и да пије осетивши да не уме ни да се моли ни да пости како треба. Човек треба да стиче своје унутрашње искуство и да га затим проверава на основу књига светих људи. Понекад не треба да чита ништа осим Псалтира и Јеванђеља. А повремено добра књига, прочитана по први или поново – није важно, треба да дâ души мир и тему за размишљање. Стари – нису нимало стари. Они су наши савременици и чак и саговорници. Од памтивека људи решавају исте задатке који су настали од исте крви за обитавање на целом свету. И сав њихов задатак је да траже Бога, да ли ће Га осетити и да ли ће Га наћи, иако је Он близу свих нас (Дап. 17, 26-27). Протојереј Андреј Ткачов Извор: Православие.ру
  6. Храм Светог Саве је сведочанство наше нераскидиве љубави са братским руским народом, али и симбол снаге, моћи и континуитета српске државности од времена Светог Саве до данашње Србије, објавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић на свом профилу на Фејсбуку. „Уз помоћ председника Србије Александра Вучића и председника Русије Владимира Путина, као и уз огромно залагање СПЦ и Руске православне цркве, завршава се изградња Храма која је започета још давне 1935. и за коју су многи мислили да неће никада бити завршена. То су могли да мисле само они који не верују и не познају снагу српског народа! Срби су кроз изградњу овог храма показали да је љубав према својој вери и Светом Сави јача од свих искушења и недаћа које су га снашле у 20. веку“, написао је Весић. Он истиче да је лепота куполе храма Светог Саве задивљујућа, да је украшена мозаиком који се простире на око 15 хиљада квадратних метара, који је тежак 320 тона и састоји се од 50 милиона каменчића. „Олтар са Христовом иконом, са распоном руку од 17 метара, површине је као цела Саборна црква у центру Београда. Олтарски мозаик Богородице готово је истоветан оном из Аја Софије у Истанбулу“, наводи Весић. Храм посвећен Светом Сави у Београду је, према његовим речима, по лепоти и величини у рангу Аја Софије, али са значајном разликом – у њему се врши православно Богослужење. „Због тога Храм Светог Саве у Београду, у години када је Аја Софија преобраћена у џамију, постаје ново поклоничко место православних ходочасника не само са Балкана већ из целог света. Храм Светог Саве биће, уз храм Христа Спаситеља у Москви, највећи и најлепши православни храм на свету“, истиче он. Осим радова у унутрашњости Храма, изводе се и радови на уређењу платоа око Храма Светог Саве који ће потпуно променити читав амбијент на овом простору и омогућити сагледавање лепоте Храма из свих праваца. Подсетимо, завршне радове у Храму синоћ је заједно са српским патријархом обишао и председник Србије Александар Вучић, који је рекао да не постоје речи којима се може описати његова лепота. „Наш храм изгледа лепше од велике и величанствене Аја Софије“, рекао је Вучић у снимку објављеном синоћ на Инстаграм профилу „будућнстсрбијеав“. Претходно је и екипа Спутњика имала прилику да забележи први снимак игре светлости у деловима мозаика у Храму Светог Саве који до тада нису били доступни јавности, као и полијелеј, део подлоге у олтару и звоњаву испод малих звона: Извор: Спутњик
  7. Епископ бачки г. Иринеј: Чак и у условима у којима га славимо ове године, Васкрс је за нас извор вечне радости и благодарности Господу. Сви могући вируси, заразе и епидемије су опасност, али највећа опасност су духовне епидемије зла. У наше дане, то је много већа опасност од било каквих материјалних вируса. Ми ипак знамо да је Христос смрћу смрт разрушио, онима у гробовима живот вечни даровао, и васкрсавши Он је уједно у Себи, у Својој Личности богочовечанској, саваскрсао нашу људску природу, а преко људске природе и сву Своју творевину. Звучни запис беседе На Празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, у недељу, 6/19. априла 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј служио је Пасхално јутрење и началствовао на светој архијерејској Литургији у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду. Владици Иринеју су саслуживали: Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, свештеници Саборног храма и новосадски ђакони. Васкршњу посланицу Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја и свих архијереја Српске Православне Цркве, упућену свештенству, монаштву и свима синовима и кћерима наше свете Цркве, прочитао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Mијатов, архијерејски намесник новосадски први и сабрат Светогеоргијевског храма. Васкршње слово светог Јована Златоуста прочитао је Епископ новосадски и бачки господин Иринеј. Обраћајући се верном народу по отпусту свете Литургије, Епископ бачки г. Иринеј је честитао најсветији, највећи и најрадоснији хришћански празник – Васкрсење Господа Исуса Христа. Чак и у условима у којима га славимо ове године, Васкрс је за нас извор вечне радости и благодарности Господу. Сви могући вируси, заразе и епидемије су опасност, али највећа опасност су духовне епидемије зла. У наше дане, то је много већа опасност од било каквих материјалних вируса. Сви сте сведоци тога да су непријатељи Бога и Цркве развили мржњу и пропаганду какву нико од нас овде присутних не памти. Ја мислим да сам од свих вас овде најстарији, и младост и детињство сам провео у време када су Цркву прогонили без милости, свештенике понижавали, хапсили, често и убијали, и без суда и са судом, али овакву острвљеност на све што је нама свето ни тада нисам доживео; да се исмевају са светом Литургијом, да се исмевају са светим Тајнама Цркве, да се исмевају са светим Причешћем – са којим правом? Ко су ти људи да изнутра хоће да нас шпијунирају да би нас после клеветали и понижавали? Имамо ли права, као што је лепо речено, макар колико кућни љубимци? На нама није да се светимо, поготову не у овај свети дан када празнујемо Васкрсење, нити да желимо зло било коме, али сви морамо бити свесни времена у којем живимо и морамо чувати и своју веру и своју светињу непоколебиво, уверени да Онај Који је Победник смрти, Господ наш, победиће и те ситне – маколико нама наносиле бол и тугу, не толико због нас колико због опште атмосфере једног духовно залуталог човечанства – ми ипак знамо да је Христос смрћу смрт разрушио, онима у гробовима живот вечни даровао, и васкрсавши Он је уједно у Себи, у Својој Личности богочовечанској, саваскрсао нашу људску природу, а преко људске природе и сву Своју творевину, на начин који њој одговара и доликује. Зато се на крају Светога Писма Новог Завета не говори само о спасеном новом човечанству, него и о новом Небу и новој Земљи, тојест обновљеној Божјој творевини. Нека нам Господ дарује да се никада не понови да у ове најсветије и најрадосније дане имамо невоље, ограничења кретања, разне епидемије – све оно што је уствари човек произвео. Јер се природа, творевина Божја брани од човека острашћеног, заинтересованог само за себе, а када је неко усмерен само на себе, он је сигурно самоубица, на кратку или на дужу стазу, најпре духовно, а често и физички. Није то, како нам приписују, да ми верујемо да Бог кажњава, једва чека да ми погрешимо. Бог опомиње, саветује са љубављу, подсећа, призива, а ми, нешто од тих звања, који имамо за то отворену душу и срце, схватамо као израз Његове љубави, а неки други као казну. Свако је слободан да бира и свој пут и свој доживљај Божјега присуства, Божјега делања овде међу нама, истакао је Епископ бачки господин Иринеј, упутивши свима најрадоснији хришћански поздрав: Христос Васкрсе! Пасхално богослужење у свим храмовима Епархије бачке служено је на Васкрс са почетком у шест часова ујутру. Гледаоци Радио-телевизије Војводине имали су прилику да прате директан пренос свете Литургије из Саборног храма у Новом Саду. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  8. У Крстопоклону недељу, 9/22. марта, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду началствовао је Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, уз саслужење свештеног братства Светогеоргијевског храма. Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, владика Исихије је истакао да на данашњи дан наша Црква слави Часни Крст Господњи. Звучни запис беседе Црква нас подсећа на животворну силу Крста. Ово је средина на нашем путу ка свеславном Васкрсењу Христовом, и пошто смо у својим подвизима, по својим ограниченим људским силама, поклекли и уморили се, потребна нам је та животворна сила Крста Христовог. Господ је Својим ученицима наговештавао Своје страдање, али нико од њих није могао да замисли да ће Он Безгрешан – као избављење свих нас, као наше спасење – да благоволи да се разапне на Крсту, дотадашњем знаку проклетства и знаку највеће казне и унижења. Тај Крст води у свеславно Васкрсење. Господ Своје спасносне речи упућује свим људима. У овим данима часне Четрдесетнице, у читавом свету догађа се пошаст заразе корона вирусом. Сви ми смо позвани да овај Крст носимо са разумевањем, да немамо у себи панични страх, да немамо у себи безнађе, да не допустимо да страх влада нама, него да нама влада спасоносни Крст Христов и благодат коју Он изобилно даје свима нама. Поштујући упутства наших власти, ми смо одлучили да данас служимо Литургију на онај начин на који је то могуће, са мерама ванредног стања. Нико од нас не треба да клоне духом. Литургије се служе где год је то могуће. У нашој Цркви се у молитвама, између осталог, молимо за оне који су присутни, али и за оне који су оправдано одсутни. У том броју оправдано одсутних налазе се и сви они који су овим ванредним мерама спречени да присуствују на светим богослужењима. Свето Причешће јесте извор живота и сједињење са Господом нашим Исусом Христом. То су Тело и Крв Христова. Кроз свето Причешће не може да се пренесе никаква зараза, али постоје друге ситуације у којима та зараза ипак може да се пренесе и зато се до даљег уздржавамо од редовног окупљања на светој Литургији. Причешће верних биће савршавано и по домовима верника који не могу да присуствују, нагласио је владика Исихије. Епископ мохачки је пренео благослов и молитве Преосвештеног Епископа бачког г. Иринеја, који непрекидно бди над својом паством. Његов благослов је са свим свештенством и са свим верним народом, али он се не ограничава само на наш верни народ него на сву браћу и сестре који живе са нама у овом граду и овој Епархији, као и у читавом свету, казао је владика Исихије. У току свете Литургије проузношене су посебне прозбе и молитва за заустављање ширења заразе новојављеном опаком болешћу, као и за исцељење и опоравак оболелих. Поступајући у складу са упутствима државних органа, верни народ предвођен свештенством молитвено је учествовао на светој Литургији, присуствујући у порти Саборног храма. Директан пренос свете архијерејске Литургије из Саборног храма у Новом Саду емитован је на програму радио-станицâ Епархије бачке и Радио-телевизије Војводине. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  9. Ивана-Иља Петровић: “Ми треба да ставимо жртве на прво мјесто а не злочинце. Бојим се да нећемо сазнати тајну коју су сакрили многи извјештаји. Бодљикаве жице око манастира и мјеста у којима су се Срби усудили да остану давале су утисак једног концентрационог логора. Човјек из Грачанице није знао шта се дешава у Лапљем селу од кога га дијели неколико километара. На сваком кораку лежали су остаци велелепних црквених здања као страшне опомене и велика туга“- Ивана Петровић. Звучни запис емисије Новинар Ивана-Иља Петровић говорила је за емисију ,,Косметска канидила“ о својим сјећањима на Косово и Метохију прије рата, у вријеме док је у Приштини студирала књижевност, за вријеме рата, када је радила у Уједињеним нацијама али и послератним дешавањима, приватним затворима, трговини органима и много чему другом. Ивана љубав према Косову и Метохији носи из раног дјетињства јер је њен дједа по мајци био Косовац, зато сматра повратком коријенима своју жељу да упише студије књижевности у Приштини. У вријеме ратних страдања на позив свог крштеног кума новинара Живојина Ракочевића, заједно са њим покреће новине ,,Глас југа“. Прича нам како је за длаку избјегла да се нађе међу путницима у аутобусу који је разнијет у Ливадицама 16. фебруара 2001. године. ,,Тај период од 1996.-1999. године је био једна ужасна психолошка припрема за оно што ће се догодити 1999. године“-каже Ивана. Други дио разговора са Иваном Петровић вашој пажњи препуручујемо у нашој нареној емисији ,,Кометска кандила“ у суботу 7. марта 2020. године. Извор: Радио Светигора
  10. Па почните...које су то личности из наше и светске књижевности у којима проналазимо себе ?
  11. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеје служио је данас 15. децембра 2019. године, у недељу 26. по духовима, Свету Архијерејску Литургију у цркви Ружици на Калемегдану у Београду. Његовој светости саслуживали су протојереји – ставрофори Саво Јовић и Предраг Пузовић и ђакони Сава Милин и Србољуб Убипариповић. Светој Архијерејској Литургији молитвено су присуствовали: старешина храма протојереј – ставрофор Владимир Вукашиновић и протојереји – стафрофори Драган Милин и Драган Протић. Звучни запис беседе После Светог Причешћа Свјатјејши је произнео беседу у којој је поучио свештенство и верни народ истакавши да је „Господ Отац наш, а када је Бог Отац наш, онда смо и сви ми браћа међу собом“. И то можемо видети у веома важној причи из данашњег Јеванђеља, кроз коју нам Господ саопштава да смо ми народ Божији који долазимо и пролазимо кроз овај свет. „Ми овде на земљи имамо свој рок, своје време, који треба да испунимо и да се вратимо дому своме. А дом наш је Царство Божије, и ми се овде припремамо својим трудом и благодаћу Божијом “, рекао је Свјатјејши. И зато све што имамо примили смо као дар од Господа, а једино што имамо то су наша дела. Извор: Радио Слово љубве
  12. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 10. новембра 2019. године, на празник Светог Арсенија Серемца, свету aрхијерејску Литургију у храму Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду. Његову Светост Патријарха дочекао је старешина храма протојереј-ставрофор Трајан Којић са свештеничким братством и верним народом. Саслуживали су протојереји-ставрофори Андрejа Арсић, Вајо Јовић, Јован Благојевић, Драган Протић, Драган Предић и Слободан Кеџић, јереји Миодраг Ристић и Марко Којић, протођакон Драгиша Ђокић, ђакони Владимир Руменић, Драган Ашковић, Славко Аничић, Драган Танасијевић и Бранислав Кеџић. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је тпм приликом рукоположио ђакона Бранислава Кеџића у презвитерски чин. Извор: Инфо-служба СПЦ
  13. Ko zeli moze ih pominjati u molitvama svojim ili kada ide negde u Svetinje. Наталија, Ива, Милица, Огњен, Констатин, Софија, Јелена, Хелена, Тиса, Наташа, Петра, Филип, Петра, Богдан, Матеа, Дуња, Светлана, Тадија, Јелена, Виктор, Илиана, Калина, Милица, Ђорђе, Емилија, Кристина, Павле, Урош, Страхиња, Стефан, Душица, Јована, Коста, Ђорђе, Андреј, Кристина, Михаило, Ђорђе, Лука, Миланка, Јаков, Ана, Анђела, Лазар, Сања, Петар, Мина, Вукашин, Ђорђе, Михаило, Страхиња, Виктор, Стефан, Димитрије, Соња, Дејан, Тијана, Галина, Никола, Немања, Миа, Вјера, Димитрије, Лена, Констатин, Аврам, Виктор, Катарина, Лазар, Петар, Николија, Ирина, Ана, Милош, Аида, Огњен, Немања, Сава, Никола, Димитрије, Ахмед, Ива, Василије, Матеја, Никола, Константин, Страхиња, Габријела, Илија, Софија, Нина, Тара, Огњен, Теодора, Антонина, Тијана, Емилија, Тара, Магдалена, Даниел, Саша, Жељко, Страхиња, Теодора, Филип, Теодора, Јован, Теодора, Алекса, Димитрије, Роман, Николина, Лука, Александар, Петра, Владета, Срна, Лазар, Стефан, Анамарија, Филип, Вук, Jована, Данило, Николина, Алексеј, Никола, Владимир, Димитрије, Богдан, Милан, Балша, Николина, Лука, Милица, Матеја, Стеван, Василије, Анђелија, Данило, Сара, Никола, Анастасија, Јасмин, Огњен, Вук, Марко, Лазар, Михаило, Душан, Андреј, Сара, Лазар, Лука, Ксенија, Филип, Богдан, Павле, Марија, Катарина, Ања, Дајана, Вукан, Лука, Дарија, Сара, Матеа, Јована, Магда, Милош, Анђела, Југ, Валентина, Николина, Тодор, Анђелија, Алекса, Немања, Николија, Алекса, Вељко, Жељко, Лука, Лана, Јакша, Александра, Виктор, Немања, Дивна, Павле, Никола, Анастасија, Лука, Мила, Лара, Матија, Дејан, Божидар, Дејан, Душанка, Ана, Ања, Василије, Ђорђе, Лука, Стефан, Ања, Радмила, Неда, Милош, Немања, Михаило, Михајло, Сергеј, Стефан, Лука, Сергеј, Лука, Немања, Мила, Драгана, Стефан, Јована, Урош, Вања, Ноел, Андреј, Уна, Никола, Милица, Александар, Мухамед, Давид, Павле, Коста, Димитрије, Милица, Михаило, Андријана, Милан, Радивој, Софија, Иван, Ивана, Дуња, Коста, Вељко, Тања, Стеван, Ерик, Драгослав, Неда, Михајло, Андрија, Вук, Алекса, Калина, Мартин, Ђурђија, Лена, Марија, Душан, Дина, Лука, Ђорђе, Павле, Кристијан, Анђела, Јања, Емилија, Матеја, Михајло, Драган, Анастасија, Урош, Илија, Снежана, Александар, Срђан, Милан, Иван, Филип, Ања, Лазар, Марија, Миладин, Маријс, Марјана, Миа, Матија, Анђела, Давид, Огњен, Леонтина, Милсн, Стефан, Димитрије, Машс, Кристина, Марта, Валентина, Немања, Бојана, Софија, Андреј, Љубица, Александра, Горица, Петра, Хана, Милија, Сандра, Горан, Рајо, Катарина, Ана, Давид, Наташа, Дарија, Мина, Петар, Радмила, Неда, Милош, Сања, Вук, Лазар, Анђела, Немања, Михајло, Михаило, Сергеј, Милена, Стефан, Ана, Јаков, Лука, Марина, Сергеј, Миланка, Лазар, Лука, Немања, Данијела, Мила, Драгана, Стефан, Јована, Лана, Ајша, Урош, Вања, Ноел, Милан, Андреј, Лука, Бојан, Ђорђе, Михаило, Уна, Кристина, Андреј, Никола, Стефан, Милица, Ђорђе, Коста, Александар, Мухамед, Златан, Никола, Давид, Павле, Николина, Коста, Јована, Немања, Димитрије, Милица, Михаило, Петар, Андријана, Душица, Иван, Стефан, Стефан, Страхиња, Урош, Стефан, Павле, Милан, Радивоје, Кристина, Софија, Иван, Стојан, Ивана, Емилија, Саво, Дуња, Ђорђе, Олгица, Милица, Калина, Душица, Илиана, Коста, Вељко, Тања, Соња, Стеван, Ерик, Драгослав, Виктор, Неда, Раде, Драган, Андрија, Михајло, Ненад, Вук, Алекса, Андријана, Калина, Мартин, Дарко, Ђурђија, Лена, Марија, Душан, Анита, Дино, Лука, Бранко, Тадија, Светлана, Дуња, Матеа, Богдан, Ђорђе, Павле, Петра, Драган, Филип, Петра, Никола, Кристијан, Наташа, Тиса, Хелена, Анђела, Јања, Михајло, Софија, Јелена, Емилија, Матеја, Александар, Константин, Огњен, Михајло, Драган, Анастасија, Огњен, Гаврило, Душан, Петар, Арсеније, Константин, Михајло, Софија, Наталија, Новак, Виктор, Анђела, Новак, Лазар, Виктор, Михајло, Андреј, Лука, Александар, Никола, Вања, Огњен, Нађа, Бојана, Урош, Јована, Милица, Душица, Данило, Катарина ,Ана, Ксенија, Теодора, Теодор, Алекса, Мила, Мирослав, Вук, Јаков, Максим, Александар, Биљана, Ненад, Владимир, Огњен, Реља, Сара, Никша, Милан, Хелена, Виктор, Маја, Вукашин, Саша, Немања, Снежана, Дамјан, Митра, Лена, Магдалена, Хелена, Катарина, Василије, Марко, Петра, Тајра, Јован, Богдан, Зорица, Данијел, Милана, Радмила, Јасмина, Ивана, Никола, Драган, Матеа, Драган, Цветин, Василије, Деспот, Душан, Хелена, Филотеј, Паола, Софија, Ирена, Филип, Соња, Милан, Сара, Никола, Зора, Милка, Милан, Бојан, Милана, Магдалена, Дејан, Лука, Миломир, Милош, Михаило, Соња, Милан, Сара, Никола, Зора, Милка, Милан, Бојан , Борис, Марија, Александар, Драган, Сања, Душан, Вук, Вук, Алекса, Матеј, Лазар, Никола, Андреј, Никола, Данило, Ена, Милош, Алекса, Милош, Лука, Тања, Вук, Милош, Петар, Михајло, Лазар, Саво, Деспот, Теодора, Андреј, Анастасија, Василије, Лука, Стојан, Петар, Исаија, Сергеј, Филип, Никола, Лука, Немања, Мартин, Александар, Хелена, Никола, Ена, Милан, Тодор, Ана, Никола, Ноел, Матеја, Снежана, Јован, Стефан, Анастасија, Филип, Анђела, Петар, Марко, Богдан, Анђела, Петар, Јелена, Мила, Лука, Сара, Ђурђија, Хелена, Александар, Урош, Мате, Мирко, Јован, Зоран, Дарјан, Ана, Лука, Софија, Јана, Калина, Нађа, Никола, Олгица, Александар, Ања, Бранислав, Богдан, Ивана, Николина, Александар, Мартин, Горан, Дуња, Слободан, Дејан, Иван, Александар, Јован , Горан, Лука, Катарина, Исабела, Андреј, Никола, Вук, Александар, Софија, Филип, Данило, Славиша, Хелена, Андрија, Емилија, Милош, Анастасија, Михајло, Маша, Лука, Таша, Вукашин, Василија, Милица, Маша, Николица , Вук, Софијa, Лав, Ирина, Милена, Милица, Лука, Петар, Стефан, Балша, Петар, Вук, Анђела, Данијела, Милош, Ивана, Дијана, Невена, Анђела, Никола, Миљан, Марко, Иван, Бојан, Никола, Магдалена, Маша, Немања, Далибор, Миња, Анђела, Елена, Норјан, Анастасија, Бојан, Лазар, Стефан, Иван, Ногдан, Филип, Дарја, Јана, Јања, Филип, Милош, Марија, Ненад, Биљана, Давид, Марјан, Драгиша, Кристина, Ивана, Моника, Никола, Драган, Данијела, Мартин, Филип, Ленка, Михаило, Павле, Богдан, Томислав, Моника, Александар, Милош, Михаило, Јован, Александар, Недељко, Нада, Магдалена, Никола, Дуња, Милана, Магдалена, Матеја, Милован, Петра, Биљана, Никола, Душан, Ирена, Хелена, Анастасија, Павле, Ана, Лазар, Сава, Наташа, Александра, Милан, Давид, Борис, Милица, Иван, Матеја, Стефан, Милан, Александра, Гаврило, Аника
  14. Љубав према Богу и љубав према ближњем јесу заповести којима се морамо руководити уколико желимо да живимо на хришћански начин. Колико ми сами од тога одступамо и колико нас проблеми савременог света колебају у нашој искреној намери да покажемо истинску љубав према ближњем била су само нека од питања која смо разматрали у разговору са протонамесником Миодрагом Андрићем у емисији Ристрето. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  15. Имам осећај, а можда и грешим, да много чешће тумачимо на литургији Јеванђелске перикопе, него што се уопште осврнемо на ризницу Павлових мудрости, утеха и поука у његовим посланицама. Ни њихова зачала нису случајно поређана онако како се износе кроз литургијску годину. Делови „апостола“ су увод у јеванђелске перикопе којима нас Црква поучава на литургији. А погледајте овај апостол, који смо чули у недељу! „Дужни смо ми јаки слабости слабих носити“ – како су то велике и можда и страшне речи! И то све да бисмо „кроз трпљење и утехом Писма имали наду“. Ко се сећа ових речи на улици? Коме ове речи падну на памет, кад видимо суседа и кажемо 'добар дан' на улици? Кад нас изнервира касирка, када нам дође да опсујемо шалтерског службеника, кад нам наплате казну за паркирање, кад нас врте по бескрајним ходницима бирократије, кад нас разљути комшија који хилтијем дрма читаву зграду, кад бисмо се подсмехнули баки из улице која нас надугачко и нашироко испитује о ближој и даљој фамилији... сетимо се светога апостола Павла, који је био много оштроумнији од нас, много савременији од нас самих, са много више личних слабости и невоља, које су га сигурно нагониле да се брецне, да викне, да опсује... Али, он нам каже да смо ДУЖНИ ми јаки слабости слабих носити. Ко су ти јаки? Зашто нас апостол назива јакима? Зато што смо хришћани, зато што на крштењу добијамо име у Господу и зато што на миропомазању добијамо печат дара Духа Светога, који носимо читавога живота. Добијамо право да се као штитом заклонимо Именом Господњим, Именом које је изнад свакога имена. А ко су они слаби? Они који пате и страдају било под каквим слабостима – од незнавености, до телесне слабости. И ми смо дужни да им помогнемо, јер Господ Коме је Павле читавог живота служио поучавао је своје ученике и рекао им да смо ми „со земљи“. Ако ми, који на крштењу задобијамо име хришћанско, не носимо то Име достојно и не сведочимо Христа, шта да чине они, којима нас је Христос послао? А коме нас то шаље Бог? Па нашим ближњима. Онима које виђамо сваки дан, чијим се слабостима смејемо, чије нас слабости љуте, чије слабости презиремо. И да не заборавимо, да је и ова посланица, али и све оне друге писана и за нас и нама, а не само онима којима је првенствено била упућена. И кад нас, тако, узнемири неко из наше близине, сетимо се речи које нам је упутио Павле, а Црква одредила да се оне на литургији произносе и припреме наше срце да чује поуку Јеванђеља.
  16. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 9. јуна, са свештенством и монаштвом Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Након прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени Митрополит се обратио сабранима ријечима архипастирске бесједе којом је подсјетио да на овај свети празник – дан Христовог Васкрсења прослављамо и све Свете Оце у којима се Бог прославио, прослављамо Бога отаца наших који се прославио у Сину Свом јединородном, кога је прославио Син Његов и који је ту славу Своју предао Својим ученицима – Цркви Својој. „Прослављамо Бога Оца у Сину јединородном који Га је прославио, а прослављамо и Сина у онима који су Њега прославили и преко којих се Он прославио – Свете Божије људе, јер наш Бог није неки непознати, далеки, него Бог Аврама, Исака и Јакова, Бог отаца наших – Светих Божјих људи.“ Широм свијета много је оних којима се Господ прославио и који су Господа прославили, казао је владика и нагласио да је књига живота препуна њихових имена и да је само један мали број њих записан у црквеном календару, уз подсјећање да данас прослављамо Светога мученика Епископа сардијског Терапонта, Свету мученицу Теодору и Дидима. Високопреосвећени је са присутнима подијелио радост и утиске са пута из свете земље Сирије и Либана, гдје је са Његовом светошћу нашим Патријархом српским г. Иринејем боравио, од 31. маја до 8. јуна. Тамо су ходили оном стазом којом је ходио апостол Павле. „Имали смо ту радост да ходимо тим путем којим је он ходио а који је сачуван до наших времена, пут који је водио древној цркви посвећеној Светом Јовану Крститељу, тробродној базилици из 4. вијека која је послије 8. вијека претворена у џамију“, рекао је Митрополит Амфилохије. Објаснио је да се у њој чувала глава Светог Јована Крститеља и да су Турци, муслимани, када су цркву претворили у џамију хтјели да униште његову лобању. Међутим из ње је почела да тече крв, што их је уплашило, те нијесу уништили лобању него су направили капелу око ње која и данас постоји и у њој се чува глава Светог Јована Крститеља: „Црква је претворена у џамију, али и данас она изгледа као црква, тробродна базилика са свим оним својствима византијских храмова тога времена. Велика светиња на том путу којим је ходио Свети апостол Павле који је обилазио земље и градове, трудио се и проповједао у име Христово и многе привео Цркви Божијој, и он и његови ученици, до наших времена.“ Говорећи о тим светим стопама којим су ходили ових дана у Сирији и Либану, Високопреосвећени Митрополит је са посебном емоцијом истакао да је та дивна и чудесна Црква Божија, која је трпјела страховита страдања кроз сву историју, дала велике учитеље Цркве Божије: Светога Јована Златоустога, чија се Литургија служи широм свијета, Светог Григорија Богослова, тајнезналца, боговидца, истинског и правог богослова, који је оно што је писао и говорио о Богу радио на основу искуства, виђања самога Бога, Светога Василија Великога, Григорија Нисијскога, Свету великомученицу Теклу и многе друге дивне свете Божије људе. Присјетио се Митрополит да су обишли и мјесто гдје се Света Текла подвизавала, а гдје је данас велики манастир, који је уништаван и у ово вријеме савремених несрећа од стране безбожника који стварају тзв. исламску државу. „Ту постоји једна стијена која је спасила Свету Теклу. Наиме, када је била гоњена и мучена стијена се отворила тако да је Света Текла прошла. И дан-данас имате утисак да ће ти дијелови стијене да се споје.“ Његова светост Патријарх српски г. Иринеј и часно посланство Српске православне цркве обишли су и друге велике светиње широм Сирије и Либана, многе од њих су кроз историју претворене у џамије, али су сачувале своју душу, а друге су кроз вјекове рушене и обнављане, и данас поново обновљене. Нестајало је монаштво у тим манастирима, али се обнављало, нарочито се обновило половином прошлога вијека, од 1950. године, бесједио је владика данас сабранима у Цетињском манастиру и заблагодарио Његовом блаженству Патријарху антиохијском и свег Истока г. Јовану који им је током боравка у Сирији и Либану био домаћин. Посјетили смо дивна и чудесна мјеста гдје су живјели и подвизавали се Свети Божији људи, гдје је ходио Свети апостол Павле и други апостоли, сви они у којима се Господ прославио и који су Господа прославили, рекао је владика и појаснио да зато у ове дане када прослављамо Христово Вазнесење и припремамо се да прославимо Тројичиндан – Силазак Духа Светога на свети ученике и апостоле, прослављамо све Свете кроз које се Бог прославио и који су Бога прославили од прастарих до наших времена. „Диван је Господ у светима својим и дивна је вјера којој нас је научио. Дивне су оне стопе Његове којима је Он ходио и стопе оних који су Њега слиједили и који су за Њим ходили кроз вјекове. Зато прослављамо Господа који се прославио у Христу Сину Своме јединородноме, који се прославио и прославља у Цркви Својој кроз вјекове у светим изабраницима Својим, Светим оцима нашим“, поручио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. На дан молитвеног сећања на догађај Преноса нетљених моштију Светог оца нашег Саве из Великог Трнова у милешевску обитељ, 19. маја 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије богослужио је у Спасовој цркви манастира Милешеве. http://media.milesevskaeparhija.rs/2019/05/Vladika-Mileseva-19-05.mp3 Саслуживали су архимандрит Леонтије, секретар Митрополије црногорско-приморске јереј Игор Балабан и протођакон Никола Перковић. За певницом су одговарале милешевске сестре и деца основних школа др Драган Херцог и Миодраг Матић из Београда. Након заамвоне молитве Преосвећени Владика је освештао славско жито и славски колач и поучио сабрани народ: – Живећи Васкрсењем Христовим, и данас славимо спомен на Христу сличнога, Његовог угодника, Светога Саву. Ми прослављамо све што је везано за његов живот. Данас славимо његов долазак из Трнова на овај простор, на ово место, у Милешеву, не место где је он дуго почивао. Њега је Бог дао нашем народу и целој Цркви Христовој да увек буде у њој присутан и да својим присуством чини да Бог кроз њега дејствује. И они који су долазили овде, долазили су код светитеља, а тако су и Богу прилазили, и са Богом општили, и Бог им је био свима учитељ и исцелитељ. Истина је, тело Светог Саве је спаљено али он је осветио просторе којима је пролазио. Он је осветио ово место својим боравком овде. Остала је његова сила, благослов Божији је остао, тако да они који са вером овде приступају, добијају дарове Божије молитвама Светог Саве. Тако се и ми обратимо Богу, да Бог његовим молитвама излије своју благодат и своја добра непрестано да нам даје. Извор: Епархија милешевска
  18. На почетку емисије отац Драган је подсјетио наше слушаоце на значај празника Обрезања Господњег и Нове године. Он је потом тумачио Свето Јеванђеље на 33. недјељу по Духовима, недјељу Богоотаца. Отац Драган одговарао је на питање слушалаца о тајни страдања поводом трагедије које се догодила децембра прошле године у судару аутобуса и воза у близини Ниша у којој је живот изгубило петоро људи. Звучни запис емисије Он је одговарао и на питање наше слушатељке која има проблема у брачном животу због љубоморе, и о самом проблему љубоморе, а билло је и питања о томе како окајати гријех абортуса. Шта се дешава са душама животиња, кућних љубимаца, које смо вољели након њихове смрти, било је још једно од питања на које смо добили одговор у овој емисији. Ово су само нека од питања на која ћете добити одговоре ако будете чули ову нашу емисију. Извор: Радио Светигора
  19. Отац Бранко је на почетку емисије разјаснио недоумицу која је протеклих дана осванула на друштвеним мрежама, када је отац Бранко на позив једног парохијана да освешта кромпир, који је, наводно, на себи имао знак крста, схвативши то као шалу шаљиво и одговорио “Ео трчим“. “Наша вјера је много озбиљнија и Бог се не открива на овакве начине“- поручује отац Бранко. У наставку емисије отац Бранко тумачио је Свето Јеванђеље на 29. недјељу по празнику Силаска Светог Духа на апостоле. Звучни запис емисије Говорећи о Божићном посту отац Бранко каже да је Пост период очишћења душе и тијела, вријеме кад се треба сјетити својих гријехова и исповиједити их парохијским свештеницима или духовницима. “У току поста потребно нам је помирење са ближњима са којима смо у завади, али помирење за цио живот, не само за период поста. Господу не треба форма. Он тражи срце наше, да ми од срца желимо да се помиримо са братом својим“-каже отац Бранко. Сребрни олтар за цркву у Барију, у којој се чувају мошти Светог Николаја мирликијског чудотворца, као и сребрни оквир за његову икону даривао је српски краљ Урош овој Цркви, што говори о великом поштовању према Светом Николи српског народа и Светородне лозе Немањића, нагласио је отац Бранко говорећи о празнику Светог Николе. Отац Бранко је одговарао и на питање слушалаца о томе да ли православни хришћани треба да користе друштвене мреже, посебно фејсбук. “Ми управљмо фејсбуком а не он нама. Није штетно користити фејсбук, само треба да бирамо садржаје које тамо тражимо“- каже отац Бранко. Извор: Радио Светигора
  20. Послови Тонија Блера у Србији - Савети од два милиона долара Иако је Вучић изјавио да бивши британски премијер „није коштао Србију ни динар“, огранак једне од његових фирми у Београду, наплатио је 2016. године 233,4 милиона динара за своје услуге. Блерова фирма отворена је фебруара исте године, а из регистра избрисана тек у априлу ове Бивши премијер Велике Британије Тони Блер отворио је фирму у Србији, којој је за консултантске услуге исплаћено 223,4 милиона динара или више од 2,15 милиона долара, открива НИН. Фирма Windrush ventures No. 3, преко које је један од заговорника бомбардовања Србије 1999. зарадио новац у Београду, затворена је недуго након што је новац пребачен у Велику Британију. Упркос томе, постоје документи по којима Блер и даље има послове у Србији, али је то толико вешто сакривено да није могуће утврдити ко га плаћа, на име којих услуга и преко којих фирми иде новац. У јавни простор Србије име Тонија Блера вратило се прошлог месеца, када је један од лидера опозиције Вук Јеремић обелоданио незванична сазнања да је бивши британски премијер ангажован „да у име наше земље заговара предлог о разграничењу између Срба и Албанаца на Косову“. Са тим предлогом се, за сада, не слаже Немачка, иако се по Београду све гласније прича да то противљење Ангеле Меркел можда неће још дуго трајати. Председник Србије Александар Вучић и Блеров Институт за глобалне промене су демантовали Јеремића. Вучић је рекао да он преговара о Косову, а не Блер, док је Институт за глобалне промене саопштио да „Блер апсолутно не наступа у име Владе Србије или председника“. „Пројекат нашег института нема никакве везе са питањем Косова“, поручили су, али ниједном својом реченицом нису демантовали Јеремићеве тврдње о лобирању и састанку Блера са Ангелом Меркел на тему разграничења, док се из других докумената Института види да постоје њихови пројекти са Србијом. Контроверза да Србија сада плаћа Блера да он игра било какву улогу у решавању будућег статуса Косова довољно завређује пажњу, посебно због „доприноса“ који је имао у време када је био британски премијер. Крајем деведесетих био је један од најгласнијих заговорника независности Косова и бомбардовања СР Југославије. У мемоарима, објављеним 2010. написао је чак да своју улогу сматра „кључном“. Писао је да Американци, за разлику од њега, нису били толико заинтересовани за војно решење, пошто га није било лако „продати“ америчком јавном мњењу. Аутор:Илија Стаменковић Фото:ЕПА Опширније у штампаном издању НИН-а http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=116690&fbclid=IwAR2GxXKNLF76Eu_Ym2lhMfI_c6528whnHfJPqEuWCOB8q3ApHXQdPxaE0ao
  21. Никада ми неће бити јасно зашто би их (нас?) држао у постојању (јер се пакао "животом" не може назвати) након свих примера где је доказано да за такве живот није... Човек који је крвник, убија и у томе налази задовољство, умре и онда након тога вечна патња? - А ПА КАЗНА ГА СТИГЛА, ШТА ЈЕ ПРОБЛЕМ??? - Па проблем је јер је он убијао...па не више ни од 100 година сигурно, а сад мора да пати вавек... - ПА НЕ МУЧИ ГА БОГ БУКВАЛНО НЕГО ГА ТО ЊЕГОВА САВЕСТ УНИШТАВА И БОЖИЈА ЉУБАВ МУ ЈЕ ОГАЊ ЈЕР СУ РАЈ И ПАКАО СТАЊЕ ДУШЕ!!!! Добро...и моје питање остаје исто... ЗАШТО га остављаш у постојању кад он за постојање НИЈЕ??? Човек је имао прилику, није је искористио, направио је погрешне одлуке...и то је то... тај је једноставно, својим изборима, "промашај"... зашто једноставно не буде "поништен" из постојања, престане да постоји, какав бре пакао, какви бакрачи??? Мени је то тотално сулудо... Исто сам прочитао свугде негде, а и овде по форуму: - Бог ће нас све загрлити након судњег дана својом љубављу, па ће некима то да прија а некима ће да буде мука... Па пусти га бре, аман, видиш да му позли сваки пут кад помисли на Тебе, а камоли кад га обливаш својом љубављу... која је сврха тога? Или има и друга варијанта а то је: - Пакао ће бити одсуство Бога, односно његове благодати, љубави, шта год, па си онда због тога вазда у каналу...шта ћеш, сам си тражио, нико те није лупао по ушима да се ваљаш у греху... Ајде!?!? А јел сам ја лупао Бога по ушима да ме створи и изложи свим тим искушењима? Ја се не сећам да јесам, искрено...И нема везе, није проблем, не буним се ја што се шанса даје сваком од нас да својом вољом заволимо Бога и радујемо се вечно са Њим (условно, против наше воље јер пре него што смо створени, стварно не верујем да смо га вукли за рукав и тражили да будемо створени) него ми НЕИЗМЕРНО иде на живце та патња после за оне који се промаше... Чему то аман...јел сам зезнуо ствар? Јеси.. То је то, бриши ме - нисам ја за ово, какву правду и задовољство то може некоме да чини да се несрећник злопати вечно за ни 100 година привременог живота где су га бесомучно и немилосрдно опседали и искушавали демони од кад се родио па до задњег дана...
  22. у књижевности постоје ликови којима је дата власт омогућила да потврде зло у себи; те сада обесни, довитљиви и префињени у свом садизму, иживљавају се над другима; и то није редак случај ни у данашњем времену када бисмо говорили о униформисаним лицима. Изгледа да је ово свевременски комплекс људске душе, та охолост у могућности - ''охолост надређеног'' . Но, такви ликови су Карађоз из проклете авлије, Стрез из Теодосијевог житија св. Саве, Жербјатњиков из записа из мртвог дома Ф.М. Достојевског. Док се Карађоз поиграва са људским осећањима, толико далеко иде у свом садизму да просто ужива сламајући те већ сломљене душе. Стрез, бугарски престолонаследник који је протеран, и којег је Стефан Првовенчани примио у Србију, давши му мало земље на владање, се погордио. Подигао себи колибу на висини, симболишући његову гордост, и тамо, са те литице бацао ''грешнике'' у воду, говорећи им ''Пази да не поквасиш кожу!''. И последњи пример је Жербјатњиков, који својим подређенима, робијашима, као управник затвора наређује да се моле не би ли их Бог спасио од шиба и батина, те они крећи ''иже јеси на небеси'', међутим управник то прекида речима ''А ти га поднеси'' и шибом најстрашније удара робијаша-молиоца. оно што мене инересеује, и у шта сам можда неосновано уверен; је следеће: да се архетим оваквог понашања налази у библијским текстовима, са којима бих ја могао да повежем и тако урадим рад за испит, паралела између библијских ликова и ових јунака, те би ми много било од користи ако би неко могао да ме упути на такве библијске ликове? Требали би ми конкретни примерци несловесног свевлашћа рецимо, а не нешто као што је Иродијада. На крају крајева можда би паралела могла и да се повуће са нечином на који завршавају ти горди властодршци, односно да ће зло у том смислу увек бити кажњено, (чини ми се да тако и Иродијада завршава) те бих могао и тему на томе да базирам, али ми требају конкретно примерци из Библије. Тражих Иродијаду цело јутро, и не нађох, те би било доста корисно да неко већ упућен може да ми каже како,шта и где. о7
  23. Старац архимандрит Клеопа (Илие, 1912-1998) је нашироко познат као велики духовник и учитељ многих мирјана, који су у хиљадама долазили код њега по духовну помоћ. Представљамо вам одломак из његове књиге «Вредност душе», коју је на руском издао Сретењски манастир из Москве. Испричао сам вам мало о смрти. Сада ћу вам понешто рећи о савести, јер онај који чува своју савест чистом, смрт ће неизоставно затећи блаженог и спремног. Савест је праведни судија, кога је Бог сместио у нас. Савест не може бити рефлексија материје за вјеки вјеков. Она је глас Божији у човеку и непрестано га прекорева, када греши: «Човече, зашто си то учинио?» Овај закон природе постоји и у Кинезима, и у хришћанима, и у будистима, и у хиндуистима, и у муслиманима. То је први закон, који је Бог положио у срце човека при његовом стварању и по њему је свет живео до појаве писаног закона. Један адвокат неверник ме је једном приликом упитао: — Оче, ја не могу да се сложим са идејом Страшног Суда! — А зашто ти не можеш да се сложиш са њим, брате? Како то? — Оче, како ће ми судити Христос, ако сам ја, на пример, Кинез или неко други, ко није чуо за Христа? Јер знате, они нису чули за Христа. Зар Бог може неправедно да суди? Па он је праведан. Како ће он мени судити и казнити ме, ако ја чак нисам ни чуо за Јеванђеље Христово? — Гле ти њега! Умеш против некога да наместиш процес, сачиниш протокол или шта већ ти тамо радиш. Али, Свето Писмо не знаш. Ти си рационалиста, проучаваш све до танчина, а самог себе ћеш уништити до краја, ако наставиш да живиш тако како је теби воља. Постоје четири закона, по којима ће Бог судити целом свету. И нико неће моћи да избегне гнев и праведност Божију, било да је Кинез, хиндуиста, хришћанин, муслиман или јеврејин, јер је Бог праведан, како каже апостол: «Бог је истинит, а човек је сваки лажа» (Рим. 3, 4). Бог, будући да је праведан, установио је те законе, како би свима судио по правди. Чујеш? Четири закона. Први закон је закон природе, или закон савести. По том закону је Бог разобличио Каина, када је убио брата свог Авеља. Чујеш ли шта говори Свето Писмо? Њега је толико силно разобличавала савест да је у очајању ускликнуо: «Кривица је моја велика да ми се не може опростити» (Постање 4, 13). Он је пао у очајање због тога што је убио свог брата Авеља, пастира. Бог је прихватио његову жртву, а Каин му је позавидео и када су изашли на поље, убио га је. Закон савести му је говорио: «Шта си то учинио? Убио си свог брата!» И он чује Бога: — Каине, где је брат твој? А он, уместо да каже: «Боже згрешио сам», — одговара: — Шта сам ја, чувар брата мога? И рече му Бог: — «Глас крви брата твог виче са земље к мени» (Постање 4, 10). Због тога што си учинио, кажњавам те свим казнама, а ко те убије, седам ће се пута за то покајати. (Постање 4, 11–12, 15)… И проживео је Каин више од хиљаду година, како је написано у «Хронографу» Кедрина, и нико га не уби, јер су се сви бојали проклетства, које је на њега положио Бог. Којих седам казни је Каин претрпео јер је убио свог брата? Пре свега је то било очајање, затим трепет, затим плач, јер је пао на земљу и ридао, потом страх, јер је он бежао из једног места у друго, бојећи се да га Бог види, затим проклетство земље, да она буде јалова и да му не даје никакве плодове, и остало што је написано у Светом Писму, у књизи Постања, у четвртом поглављу. Сваког човека на кугли земаљској, када чини зло, обличава његова савест, која му говори: «Зашто си учинио зло?» То је први закон, који је Бог дао човеку, и он се зове закон савести, или природни закон. Други закон је закон стварања. Он је, како нам објашњава Григорије Ниски, увек пред нашим очима и непрестано се чује са небеских висина, попут трубе, тако нам указујући на Бога. Ко је створио небо, земљу и све што нас окружује? Месец, траву, цвеће, рибе, мора, реке, камење, дрвеће, планине, све што је живо, што обитава на земљи, у води и ваздуху? Ко је све то створио, браћо? Ко је створио часовник васељене, који тече с толиком тачношћу да се ништа не може поредити са њим? Нико други, до Благог Бога! Центар, који управља нашим светом, јесте Бог Творац, Бог, који је све уредио. Овај закон стварања јесте оно о чему говори Пророк Давид: «Небеса казују славу Божију, и творење руку Његових јавља свод небески» (Пс. 18, 1). Како нам то казују? Својим сферним устројством и својом огромном удаљеношћу, космичким пространством, чије се растојање мери милијардама светлосних година, кретањем небеских тела, звезда и планета с таквом равномерношћу и прецизношћу да то зачуђује умове највећих астронома на свету. Шта је рекао Исак Њутн, познати енглески физичар, који је тридесет година био атеиста, а пред крај свог живота открио закон земљине теже и схватио да свака планета привлачи свој мали сателит и не дозвољава му да се удаљи, ни да се разбије, нити да се креће хаотично у свету звезда небеских? Он је испустио своје инструменте на сто и рекао: «Велик си Ти, Господе, и дивна су дела Твоја, и накакве речи нису довољне да прославе чудеса Твоја!» Видиш? Он је, познавајући спољну науку, дошао до страха Божијег, откривши највећа чудеса у свету звезда. Шта су рекли Кеплер, Њутн и други, које немам времена да помињем, када су се обратили Богу, видевши да творевине Божије не постоје саме од себе, већ имају неки центар из кога се свиме управља и такву прецизност, која је способна да збуни сваки људски ум? Од тајни природе није још октривен ни милијардити део. Јер премудрост Божија нема граница и неће их имати у векове векова, стога што је премудрост Творца бесконачна. И тако – други закон, који се налази пред очима свих нас јесте закон стварања, или творбе. Јер кроз природно созерцање у духу, напредујемо од разумне основе ствари до њиховог Творца. Ако видиш брод, она мораш да претпоставиш да постоји и мајстор, који га је направио; ако видиш да човек носи ваљану одећу, значи и да је кројач био вешт. Ако видиш дворац, лепо архитектонско дело, онда знај да је иза свега мудри архитекта. Ако видиш часовник, онда то несумњиво значи да постоји и спретан часовничар, који га је израдио. Шта год да видиш, не можеш рећи да је нешто створило само себе. И тако, све нам указује на то да постоји Творац, а ако постоји, онда Га се треба бојати и повинавати Му се, да нас Он не би казнио по свој правди. Трећи закон, је писани закон, који је Бог дао Мојсију на гори Синајској, тојест десет заповести и цели Стари Завет, по коме ће бити суђено изабраном народу, тојест јеврејима. Четврти и последњи закон јесте закон Благодати, закон савршенства, закон љубави Исуса Христа, тојест Свето Јеванђеље. По том закону ће бити суђено свим хришћанима, крштеним у име Пресвете Тројице. Први закон је био природни, који је општи за све народе до краја света. Други, закон стварања, одговара првоме. По првом и другом закону биће суђено свим народима света, осим хришћана и јевреја. По писаном закону, тојест по Старом Завету, биће суђено јеврејима. А по закону Благодати и Јеванђељу биће суђено нама, хришћанима, због тога што је наш закон савршенији од свих осталих. Уколико га нарушимо, пашће на нас велики грех и очекиваће нас теже муке, него оне што не знају за Јеванђеље. Бог нам је тако наменио сличног адвоката. Не обмањујмо себе, браћо, и не говоримо да Бог не зна шта ради свако од нас. Ти не можеш рећи да си без греха, јер ти не знаш за Јеванђеље, јер си Кинез, Турчин или атеиста. Нека си ти и незнабожац, али савести имаш и по њеном закону ће ти се судити. Божије творевине си видео, и ниједанпут се ниси запитао, ко је створио небо, сунце, земљу и све остало, како би дубље размислио и уплашио се Бога, који је створио све? Амин. С руског Александар Ђокић Архимандрит Клеопа (Илие) http://www.pravoslavie.ru/srpska/103894.htm
  24. Старац архимандрит Клеопа (Илие, 1912-1998) је нашироко познат као велики духовник и учитељ многих мирјана, који су у хиљадама долазили код њега по духовну помоћ. Представљамо вам одломак из његове књиге «Вредност душе», коју је на руском издао Сретењски манастир из Москве. Испричао сам вам мало о смрти. Сада ћу вам понешто рећи о савести, јер онај који чува своју савест чистом, смрт ће неизоставно затећи блаженог и спремног. Савест је праведни судија, кога је Бог сместио у нас. Савест не може бити рефлексија материје за вјеки вјеков. Она је глас Божији у човеку и непрестано га прекорева, када греши: «Човече, зашто си то учинио?» Овај закон природе постоји и у Кинезима, и у хришћанима, и у будистима, и у хиндуистима, и у муслиманима. То је први закон, који је Бог положио у срце човека при његовом стварању и по њему је свет живео до појаве писаног закона. Један адвокат неверник ме је једном приликом упитао: — Оче, ја не могу да се сложим са идејом Страшног Суда! — А зашто ти не можеш да се сложиш са њим, брате? Како то? — Оче, како ће ми судити Христос, ако сам ја, на пример, Кинез или неко други, ко није чуо за Христа? Јер знате, они нису чули за Христа. Зар Бог може неправедно да суди? Па он је праведан. Како ће он мени судити и казнити ме, ако ја чак нисам ни чуо за Јеванђеље Христово? — Гле ти њега! Умеш против некога да наместиш процес, сачиниш протокол или шта већ ти тамо радиш. Али, Свето Писмо не знаш. Ти си рационалиста, проучаваш све до танчина, а самог себе ћеш уништити до краја, ако наставиш да живиш тако како је теби воља. Постоје четири закона, по којима ће Бог судити целом свету. И нико неће моћи да избегне гнев и праведност Божију, било да је Кинез, хиндуиста, хришћанин, муслиман или јеврејин, јер је Бог праведан, како каже апостол: «Бог је истинит, а човек је сваки лажа» (Рим. 3, 4). Бог, будући да је праведан, установио је те законе, како би свима судио по правди. Чујеш? Четири закона. Први закон је закон природе, или закон савести. По том закону је Бог разобличио Каина, када је убио брата свог Авеља. Чујеш ли шта говори Свето Писмо? Њега је толико силно разобличавала савест да је у очајању ускликнуо: «Кривица је моја велика да ми се не може опростити» (Постање 4, 13). Он је пао у очајање због тога што је убио свог брата Авеља, пастира. Бог је прихватио његову жртву, а Каин му је позавидео и када су изашли на поље, убио га је. Закон савести му је говорио: «Шта си то учинио? Убио си свог брата!» И он чује Бога: — Каине, где је брат твој? А он, уместо да каже: «Боже згрешио сам», — одговара: — Шта сам ја, чувар брата мога? И рече му Бог: — «Глас крви брата твог виче са земље к мени» (Постање 4, 10). Због тога што си учинио, кажњавам те свим казнама, а ко те убије, седам ће се пута за то покајати. (Постање 4, 11–12, 15)… И проживео је Каин више од хиљаду година, како је написано у «Хронографу» Кедрина, и нико га не уби, јер су се сви бојали проклетства, које је на њега положио Бог. Којих седам казни је Каин претрпео јер је убио свог брата? Пре свега је то било очајање, затим трепет, затим плач, јер је пао на земљу и ридао, потом страх, јер је он бежао из једног места у друго, бојећи се да га Бог види, затим проклетство земље, да она буде јалова и да му не даје никакве плодове, и остало што је написано у Светом Писму, у књизи Постања, у четвртом поглављу. Сваког човека на кугли земаљској, када чини зло, обличава његова савест, која му говори: «Зашто си учинио зло?» То је први закон, који је Бог дао човеку, и он се зове закон савести, или природни закон. Други закон је закон стварања. Он је, како нам објашњава Григорије Ниски, увек пред нашим очима и непрестано се чује са небеских висина, попут трубе, тако нам указујући на Бога. Ко је створио небо, земљу и све што нас окружује? Месец, траву, цвеће, рибе, мора, реке, камење, дрвеће, планине, све што је живо, што обитава на земљи, у води и ваздуху? Ко је све то створио, браћо? Ко је створио часовник васељене, који тече с толиком тачношћу да се ништа не може поредити са њим? Нико други, до Благог Бога! Центар, који управља нашим светом, јесте Бог Творац, Бог, који је све уредио. Овај закон стварања јесте оно о чему говори Пророк Давид: «Небеса казују славу Божију, и творење руку Његових јавља свод небески» (Пс. 18, 1). Како нам то казују? Својим сферним устројством и својом огромном удаљеношћу, космичким пространством, чије се растојање мери милијардама светлосних година, кретањем небеских тела, звезда и планета с таквом равномерношћу и прецизношћу да то зачуђује умове највећих астронома на свету. Шта је рекао Исак Њутн, познати енглески физичар, који је тридесет година био атеиста, а пред крај свог живота открио закон земљине теже и схватио да свака планета привлачи свој мали сателит и не дозвољава му да се удаљи, ни да се разбије, нити да се креће хаотично у свету звезда небеских? Он је испустио своје инструменте на сто и рекао: «Велик си Ти, Господе, и дивна су дела Твоја, и накакве речи нису довољне да прославе чудеса Твоја!» Видиш? Он је, познавајући спољну науку, дошао до страха Божијег, откривши највећа чудеса у свету звезда. Шта су рекли Кеплер, Њутн и други, које немам времена да помињем, када су се обратили Богу, видевши да творевине Божије не постоје саме од себе, већ имају неки центар из кога се свиме управља и такву прецизност, која је способна да збуни сваки људски ум? Од тајни природе није још октривен ни милијардити део. Јер премудрост Божија нема граница и неће их имати у векове векова, стога што је премудрост Творца бесконачна. И тако – други закон, који се налази пред очима свих нас јесте закон стварања, или творбе. Јер кроз природно созерцање у духу, напредујемо од разумне основе ствари до њиховог Творца. Ако видиш брод, она мораш да претпоставиш да постоји и мајстор, који га је направио; ако видиш да човек носи ваљану одећу, значи и да је кројач био вешт. Ако видиш дворац, лепо архитектонско дело, онда знај да је иза свега мудри архитекта. Ако видиш часовник, онда то несумњиво значи да постоји и спретан часовничар, који га је израдио. Шта год да видиш, не можеш рећи да је нешто створило само себе. И тако, све нам указује на то да постоји Творац, а ако постоји, онда Га се треба бојати и повинавати Му се, да нас Он не би казнио по свој правди. Трећи закон, је писани закон, који је Бог дао Мојсију на гори Синајској, тојест десет заповести и цели Стари Завет, по коме ће бити суђено изабраном народу, тојест јеврејима. Четврти и последњи закон јесте закон Благодати, закон савршенства, закон љубави Исуса Христа, тојест Свето Јеванђеље. По том закону ће бити суђено свим хришћанима, крштеним у име Пресвете Тројице. Први закон је био природни, који је општи за све народе до краја света. Други, закон стварања, одговара првоме. По првом и другом закону биће суђено свим народима света, осим хришћана и јевреја. По писаном закону, тојест по Старом Завету, биће суђено јеврејима. А по закону Благодати и Јеванђељу биће суђено нама, хришћанима, због тога што је наш закон савршенији од свих осталих. Уколико га нарушимо, пашће на нас велики грех и очекиваће нас теже муке, него оне што не знају за Јеванђеље. Бог нам је тако наменио сличног адвоката. Не обмањујмо себе, браћо, и не говоримо да Бог не зна шта ради свако од нас. Ти не можеш рећи да си без греха, јер ти не знаш за Јеванђеље, јер си Кинез, Турчин или атеиста. Нека си ти и незнабожац, али савести имаш и по њеном закону ће ти се судити. Божије творевине си видео, и ниједанпут се ниси запитао, ко је створио небо, сунце, земљу и све остало, како би дубље размислио и уплашио се Бога, који је створио све? Амин. С руског Александар Ђокић Архимандрит Клеопа (Илие) http://www.pravoslavie.ru/srpska/103894.htm View full Странице
  25. Мајке се бране уз пјесму: Спријечиле полицију да им одузму ћебад и шаторе (ВИДЕО) Од ИН4С -16 фебруара, 2017 Неколико хиљада жена окупило се испред зграде Владе тражећи право на накнаду за мајке са троје и више дјеце, коју је Влада ЦГ смањила са 336 на 264 евра. Организатори скупа траже да овим поводом разговарају са предсједником Владе ЦГ, Душком Марковићем, но како из тог кабинета нема одговора, мајке су поручиле да ће зору дочекати на истом мјесту протестујући. Испред зграде Владе остало је неколико стотина жена које планирају да ту проведу ноћ. „Мајке Црне Горе остају до зоре“, порука је са скупа. Од представника Владе нико им се још није обратио, док се на скупу узвикује: „Душко, буди мушко! Мило, лопове!Душко, лопове!“ Према последњим информацијама са скупа, полиција је одузела шаторе и ћебад – ствари које су мајкама требало да олакшају протесну ноћ. Међутим, након насилног одузимања, мајке су опколиле полицијско возило, а полицајци им потом вратили одузете ствари. Док је трајала акција одбране од полиције, мајке су се храбриле пјесмом „Не може нам нико ништа, јаче смо од судбине“. Марковићу, виђу фино, нит си вода, нит си вино! Наше мајке што смо ође, помога’ нам Свети Ђорђе! Јер ви знате што смо ође, Марковићу, што не дође?! Жељка Савковић је у име окупљених током скупа раније данас поручила представницима власти да „ако имате имало људскости позовите координациони одбор мајки да уђе да разговарамо“. Полиција је направила зид испред Владе. Мајке су им скандирале: „Имате ли мајке?! Срам вас било! Плашите зе жена!“ Одбијале су да се врате испред Скупштине и траже оставке. Мајке су се првобитно окупиле на платоу испред Скупштине Црне Горе, јер им није дозвољен скуп испред Владе. Мајке су пролазећи поред зграде Министарства финансија срушиле барикаде, уз повике: „Лопови, лопови“. На мјесто окупљања стигла је полиција. Незадовољне мајке стигле су из свих крајева Црне Горе. Жене носе транспаренте са натписима: „Чија ћете ви бити влада кад су дјеца гладна и све их је мање?!“, „Тражимо одговорност“, „Не дирајте наша извршна рјешења“, „Господо из Владе чувајте се жена-мајки“, „Да није било нас, не би било вас“. На протесту су представници Демократа, са предсједником Алексом Бечићем. Мајке подржавају и Бранка Бошњак, Марина Јочић, Јово Вучуровић и Јанко Вучинић из ДФ-а. Жељка Савковић је у име окупљених мајки поручила са су мајке позване од стране представника Владе да уђу и у име координационог одбора поднесу захтјев да буду примљене на разговор. „Биће нам одговорено сљедеће седмице“, рекла је Савковић, након чега су услиједила одлука да ноћ проведу испред зграде Владе.
×
×
  • Креирај ново...