Дејан Мачковић: ПРОБЛЕМ ПОСТА У САВРЕМЕНО ДОБА

[Vasa L.]

пре 1 сат, Рапсоди рече

http://www.spc.rs/sr/smisao_velikog_posta

"УЗДРЖАВАЊА ОД ПОЛНИХ ОДНОСА

Овакав приступ можемо да применимо и на питање уздржавања од полних односа. Црква од давнина учи да брачни парови, током периода поста, треба да покушају да живе као браћа и сестре, што никако не значи да су полни односи у браку сами по себи грешни. Напротив, Велики канон Андрије Критског - у којем, више него игде у Триоду, налазимо указивања на смисао поста - без икакве двосмислености каже: „Брак је частан, а брачна постеља неоскрнављена, јер Христос и једно и друго благослови, телесно једући и у Кани на свадби воду у вино претворивши показа Своје прво чудо (27)."

 

Ovaj deo mi trenutno nije problem posto sam od skora udovac ali ne znam kako oni misle da mladi ljudi bracni parovi,

da leze zajedno u krevetu kao brat i setra ovih 50 dana, nije mi jasno?

[Снежана]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

4. Ако већина верника и свештенства данас вели "Цркви" да су ови постови непримерени, зашто она не реагује?

Моје лично мишљење је зато што на овај начин црква држи народ под контролом, најлакше је рећи вода, вода, вода, вода...уље или ништа од Христа, у супротном црква би морала да има лични однос са својим чедима али у исто време да избегне анархију.

[Bokisd]

пре 2 минута, Justin Waters рече

Ne znam za tebe. Za sebe znam da ako išta učinih dobro u životu (hrišćanski dobro) to nije bilo uslovljeno količinom unijete hrane u toku dana. O suštini vjere valjda možemo pričati svaki dan...na poukama vazda piskaramo i u postu i mimo ispisasmo hiljade stranica, od koga se 99% ne kontamo 

Da, treba se , kako se kaze, ponasati i delovati ( kao da smo svaki dan u postu ). 

Ali, vreme je takvo, ljudi su raslabljeni i rasprseni tempom zivota i sigurno ( vreme ) posta moze da pomogne da se malo trgnu i porazmisle malo vise o veri i o ljudima oko sebe.

[Zoran Đurović]

Управо сада, Снежана рече

Моје лично мишљење је зато што на овај начин црква држи народ под контролом, најлакше је рећи вода, вода, вода, вода...уље или ништа од Христа, у супротном црква би морала да има лични однос са својим чедима али у исто време да избегне анархију.

Није лако радити са људима... Зато ово избегавање... 

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Bokisd рече

ljudi su raslabljeni 

Ис исцели и раслабљеног, чека на тебе...

[Zoran Đurović]

пре 2 часа, Рапсоди рече

http://www.spc.rs/sr/smisao_velikog_posta

Какве су ово глупости? Текст је јако лош. Наопачан. Овакве ствари имају негативан утицај на душевно здравље наших верника. Нити смрди, нити мирише, па свако да се препозна у овоме: од енкратита до николаита. 

[Trifke]

пре 19 минута, Zoran Đurović рече

1. Постили су много Јованови. И, гле, ми их не рачунамо већима од апостола, Ис ученика. Зашто ако је пост толико благотворан?

2. Женика су утепали на Велики Петак. Зато се он постио, негде само тај дан, ништа више. Постепено се уводило и по неколико дана пре Васкрса/Пасхе, али никад више од 6. На крају је некоме пало на памет да уведе 40 дана. После тога су неки узели да уведу све ове дане који нису 40, али се називају, због наше перверзне свести, 40нициом. То су набацили због суботе и недеље које се нису постиле, и мрсиле су се. Са Лаодикијом се гледа да се та пракса измени. "да се 40ница не би бешчастила". 

Сасвим је јасан сукоб евхаристијске и аскетске свести. На крају је победила аскетска, иако је сасвим бесмислена. Срећом да смо задржали Пасху од папе Виктора, па да се слави у недељу. Но, у пракси имамо да људи (неки) посте суботу на воду да би се причестили у недељу, а канони их анатемишу. Зато да ми не дође нико да ми каже како Црква мудро поступа. Ово су стихијска и безакона понашања. 

3. Никада ниједан апостол није постио 40 дана. Ис је постио, ако верујемо у Писмо, тих 40 дана само 1 у животу. Ми као да смо упали у Луна парк па се вртимо на оним вртешкама без престанка... 

4. Ако већина верника и свештенства данас вели "Цркви" да су ови постови непримерени, зашто она не реагује? 

Neznam da lli si čuo za ovu foru: postiš u Subotu ujutro na ulje a uvece na ulje da bi se mogli pričestiti.   Kada sam čuo zamalo se nisam onesvestio. 

[Justin Waters]

пре 14 минута, Bokisd рече

Da, treba se , kako se kaze, ponasati i delovati ( kao da smo svaki dan u postu ). 

Ali, vreme je takvo, ljudi su raslabljeni i rasprseni tempom zivota i sigurno ( vreme ) posta moze da pomogne da se malo trgnu i porazmisle malo vise o veri i o ljudima oko sebe.

Ništa im to neće pomoći. I sad zapazi koliko ovo zvuči besmisleno kad kažeš da su ljudi raslabljeni..i šta treba ih dodatno raslabiti da bi došli k čemu? Druga stvar, da li bi mi uspio da smisleno objasniš u čemu je bit ne uzimanja hrane, ako treba da se trgnemo? Jel može umjesto hrane da nosimo olovo na leđima, ili da hodamo sa kamenčićima u obući? Zašto bi ne uzimanje hrane bilo opravdano staviti u tipik, a neudobna košulja, ili olovo na gležnjevima ne? 

Dakle kad pročitam kako je jedan od razloga pošćenja da se ušpara višak kako bi se pomogao siromašnima...to je sasvim na mjestu..to je argument koji je validan i većini ljudi prihvatljiv. Upitaj nekoga ko nije hrišćanin, ateistu recimo da li ako preskočiš jedan obrok i zato podaš nekome ko je gladan da li je to djelo smisleno..reći će ti sigurno da jeste ako je on sam tako izabrao. Kad kažeš kako je svrha pošćenja da se trgneš iz nemila u milo to onda apsolutno nije prihvatljiv argument nikome ko nije već ispran mozgom da stoji na takvom stajališu...pitaj isto tog ateistu i reći će ti da si blesav, a dvostruko lud ako takvo pravilo nameće tipikom. 

Dakle suština posta je kako neko pomenu "osjećaj za drugog" da pošćenjem pobudimo impuls koji će nas navesti da mislimo i učinimo nešto za drugog, hrišćanstvo je imati osjećaj za čovjeka, a ne za Boga...jer ko nema za čovjeka osjećaj taj ga nema ni za Boga..davno rasčišćeno u jevanđelju. Ne mora on biti ni siromah može biti i neko ko nije gladan. Kad malo premotam unazad, koliko puta sam prekinuo obrok jer sam posegao nesvjesno da uradim nešto za nekoga jer je to na kraju bilo dobro, nekom je trebala pomoć, i tako ostao praznog stomaka.

E pričamo može li se nešto ovako nazvati postom u savremeno doba, i da li se ljudima bit vjere može na ovaj način približiti, a ne diktaturom tipika, koja očigledno ne funkcioniše...priznaj, i samo navodi ljude - njih 99% da poste radi pravila, a ne radi koristi i znanja zašto na takav način poste. 

[Zoran Đurović]

пре 20 минута, Trifke рече

Neznam da lli si čuo za ovu foru: postiš u Subotu ujutro na ulje a uvece na ulje da bi se mogli pričestiti.   Kada sam čuo zamalo se nisam onesvestio. 

Јао, ми смо неуништиви, нема нам спаса!  Куку и лелек! Плач мајке Божије!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dobro došli u zonu sumraka.

Ljudi su raslabljeni i zlikovci, Hristos nije došao da ih uči, nego ga im prašta, to praštanje, nije zahtevalo nikakav podvig i moralno usavršavanje kao uslov, već prepoznavanje te bezgranične Ljubavi Hristove i ostavljanje na savesti kako tu ljubav uzvratiti drugom čoveku a ne oznurivanjem sopstvenog tela koje je ionako već doživelo večni oproštaj i uvedeno bi preko Tela I Krvi u večni život.

Pomozite čoveku i ispostičete svoje telo koje je Hristos uveo u svoju Slavu, ne da vas izgladni, nego da delite sa svima sve što ste od Boga i dobili.

Ako ne želite, držite dijetu slobodno.

[о.Бане]

Кажем ја у проповеди мојим парохијанима у недељу пред пост : "немој да би ме неко питао како да пости!!! Не знам ни ја како ћу,јер није то баш лако. А онај ко ми каже да воли више да једе барени кромпир од ћевапа..хм..није нешто у реду. Али пошто је пост као од прилике тренинг,свако ће себи бити најбољи духовник". Пошто већ знају моје проповеди на ту тему нису се много потресли. Али на крају додам " онај ко ми каже да је јуче јео месо а да је отишао да се помири са кумом са којим не прича три године,да је помогао болесном комшији и исцепао ми дрва,да се више не свађа са женом,одмах ћу га причестити. И добро.... Прилази ми једна жена пре пар дана која је јако болесна али редовно долази на богослужења,редовно се исповеда и причешћује. Још прошле године сам јој дао благослов да може да једе јачу храну јер прима цитостатике и не може да пости. Било јој је тешко да прихвати да једе месо и млеко у време поста,али сам је наговорио некако. Пита она мене " оче како сад да постим овај пост"? Ја јој рекох " онако како смо се договорили,пости колико и како можеш". А она ће мени..." е добро..али да вам кажем још нешто. Била сам пре два дана код моје некадашње најбоље пријатељице са којојм са се посвађала и не разговарамо већ седам година. Послушала сам вас и отишла да тражим опроштај и помирили смо се. Сад се сваки дан видимо и чујемо. А ја оче због лекова морам бар мало млека да попијем сад у посту". Постидела ме је жена. Хтео сам да побацам све шерпе са чорбама,сојом,кромпиром.пасуљем и осталим глупостима.

[Guest Гајић]

Пост је кидати себе и од себе одузимати и имати веру да умреш зарад другог-Христос!

[Bokisd]

пре 1 сат, Justin Waters рече

Ništa im to neće pomoći. I sad zapazi koliko ovo zvuči besmisleno kad kažeš da su ljudi raslabljeni..i šta treba ih dodatno raslabiti da bi došli k čemu? Druga stvar, da li bi mi uspio da smisleno objasniš u čemu je bit ne uzimanja hrane, ako treba da se trgnemo? Jel može umjesto hrane da nosimo olovo na leđima, ili da hodamo sa kamenčićima u obući? Zašto bi ne uzimanje hrane bilo opravdano staviti u tipik, a neudobna košulja, ili olovo na gležnjevima ne? 

Dakle kad pročitam kako je jedan od razloga pošćenja da se ušpara višak kako bi se pomogao siromašnima...to je sasvim na mjestu..to je argument koji je validan i većini ljudi prihvatljiv. Upitaj nekoga ko nije hrišćanin, ateistu recimo da li ako preskočiš jedan obrok i zato podaš nekome ko je gladan da li je to djelo smisleno..reći će ti sigurno da jeste ako je on sam tako izabrao. Kad kažeš kako je svrha pošćenja da se trgneš iz nemila u milo to onda apsolutno nije prihvatljiv argument nikome ko nije već ispran mozgom da stoji na takvom stajališu...pitaj isto tog ateistu i reći će ti da si blesav, a dvostruko lud ako takvo pravilo nameće tipikom. 

Dakle suština posta je kako neko pomenu "osjećaj za drugog" da pošćenjem pobudimo impuls koji će nas navesti da mislimo i učinimo nešto za drugog, hrišćanstvo je imati osjećaj za čovjeka, a ne za Boga...jer ko nema za čovjeka osjećaj taj ga nema ni za Boga..davno rasčišćeno u jevanđelju. Ne mora on biti ni siromah može biti i neko ko nije gladan. Kad malo premotam unazad, koliko puta sam prekinuo obrok jer sam posegao nesvjesno da uradim nešto za nekoga jer je to na kraju bilo dobro, nekom je trebala pomoć, i tako ostao praznog stomaka.

E pričamo može li se nešto ovako nazvati postom u savremeno doba, i da li se ljudima bit vjere može na ovaj način približiti, a ne diktaturom tipika, koja očigledno ne funkcioniše...priznaj, i samo navodi ljude - njih 99% da poste radi pravila, a ne radi koristi i znanja zašto na takav način poste. 

Deluje mi, nekako, da smo tek naceli, zagrebli po povrsini ovu temu o postu.

Ali, dobro je kada se prica, kroz pricu, mozemo nauciti nesto i o postu.

Ne bih sad nesto mnogo da filosofiram ( pitanje je i koliko znam o postu, sta i kako i sa prakticne i sa teorijske strane ), ali, mislim, da kao sto i u drugim stvarima vere postoje neki nivoi razumevanja stvari, tako i kod posta verovatno postoji i spoljasnja i unutrasnja smisao i razliciti nivoi praktike u poscenju. 

Za mirjane i laike odredjen nivo poscenja , a za one koje zele dublje i temeljnije postiti, neko vise i dublje poimanje i gledanje i praktikovanje poscenja, koje je blisko monaskoj filosofiji ( praktikovanju ) poscenja .

Recimo, meni  ove misli o postu sv.Zlatoustog objasnjavaju  jednu stranu sustine posta :

„Пост је храна за душу, и како мрсна храна утиче на тело, тако и пост крепи душу, даје јој лакоћу и полет, даје јој могућност да се подигне у висину и размишља о ономe што је горе, поставља је изнда задовољстава и погодности у свакодневном живoту“.

„Као што лаки бродови прелазе преко мора, а оптерећенима тешким теретом прети опасност од потапања, тако и пост чини наш ум лаким, помаже му да брзо преплива море овог живота, да стреми небу и небеским појавама, да се не оптерећује садашношћу и сматра је безначајном сенком и представом снова.“

Свети Јован Златоусти

U sustini, mislim da je najbitnije da svi naglasavamo onu najbitniji, duhovnu stranu posta, dok kod praktice strane, mozda se razlikujemo, ali, svako neka radi po savesti u Bogu ( kako se kaze ).

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja ako čujem još jedan komentar posle 8 strana govoreći o postu o hrani, ja bi odmah ovu temu prebacio u zonu sumraka.

Post nije tanjir, post je intezivno delenje Božje ljubavi koju je On podelio svima nama opraštanjem i davanjem nam nebeskog Hleba, razgolitio se pred nama potpuno, dao nam je sve i kad je jeo i pio i dobio nadimak izjelice. Budite i vi izjelice ali se razgolitite i dajte sebe drugome, post je dugačak i nije hrana, hrana je egoizam koji može damo tebi doneti duhovne darove, dok je deljenje i zajedništvo i pomaganje zajednici u vte posta istinsko duhovno upodobljavanje Hristu.

Nije Hristos postio u pustinji da sebe podvizava, nego da pobedi djavdjava koji je bio svestan da Hristos tako uništava smrtnu prirodu za svo čovečanstvo, kao jedini koji reč očevu drži ne radi sebe, nego radi spasenja svih nas.

Hrišćanin nije pozvan fa se podvizava sam u vrlinama, nego da prepoznaje Hristove vrline kojima je pomagao potrebitim i to je istinski post Gospoda našeg izječice koji je jeo i pio sa carinicima i bludnicama.

Ako vas sablažnjava prejedanje, pozovite na ručak gladnog, od sramote nećete moći pojesti toliko ćevapa koliko inače možete. A ako sami naručite morske plodove, tražičete i dodatak, te posno čiste a veaoma ukusne hrane.

Glasam za ćevape.

[Guest Гајић]

пре 1 минут, Bokisd рече

Deluje mi, nekako, da smo tek naceli, zagrebli po povrsini ovu temu o postu.

Ali, dobro je kada se prica, kroz pricu, mozemo nauciti nesto i o postu.

Ne bih sad nesto mnogo da filosofiram ( pitanje je i koliko znam o postu, sta i kako i sa prakticne i sa teorijske strane ), ali, mislim, da kao sto i u drugim stvarima vere postoje neki nivoi razumevanja stvari, tako i kod posta verovatno postoji i spoljasnja i unutrasnja smisao i praktika u poscenju. 

Za mirjane i laike odredjen nivo poscenja , a za one koje zele dublje i temeljnije postiti, neko vise i dublje poimanje i gledanje i praktikovanje poscenja, koje je blisko monaskoj filosofiji i praktikovanju ( poscenja ).

Recimo, meni  ove misli o postu sv.Zlatoustog objasnjavaju  tu neku sustinu posta :

„Пост је храна за душу, и како мрсна храна утиче на тело, тако и пост крепи душу, даје јој лакоћу и полет, даје јој могућност да се подигне у висину и размишља о ономe што је горе, поставља је изнда задовољстава и погодности у свакодневном живoту“.

Свети Јован Златоусти

„Као што лаки бродови прелазе преко мора, а оптерећенима тешким теретом прети опасност од потапања, тако и пост чини наш ум лаким, помаже му да брзо преплива море овог живота, да стреми небу и небеским појавама, да се не оптерећује садашношћу и сматра је безначајном сенком и представом снова.“

Свети Јован Златоусти

U sustini, mislim da je najbitnije da svi naglasavamo onu najbitniji, duhovnu stranu posta, dok kod praktice strane, mozda se razlikujemo, ali, svako neka radi po savesti u Bogu ( kako se kaze ),

Како поимаш правду, тако и постиш! Ако је искаш, не постиш већ си  у греху Каинском, ако је испуњаваш, онда кидаш себе и уздржавајући се од себе човек се кроз страдање облачи у Христа. Без страдања се Христу не може прићи, а камо ли у Њега обући и Сином се Божјим назвати! 

Уздржање је потребно бедемом целог бића, није циљ само форме ради, јер је форма уствари кондициони тренинг!