Претражи Живе Речи Утехе

„Избраној Војвоткињи победоносној, избављени од зала, благодарну песму приносимо Ти, слуге Твоје, Богородице.“ По избављењу од зала и невоља, најприродније је и најпријатније радовати се и узносити благодарност. Али знате ли, браћо, над ким и у чију корист је извојевана победа, за коју ми сада благодарно појемо Избраној Војвоткињи? Она је, како сведочи историја, била у корист Грка и њиховог престоног града – Цариграда, који је страдао под суровом опсадом – и остварена је над каганом, вођом Скита, међу којима су, по свој прилици, били и наши преци. Тако ми благодаримо за добро које је, по свему судећи, за нас било туђе – славимо свој сопствени пораз! Шта то значи? То значи да је хришћанска вера, као и у многим другим стварима, изменила поредак ствари и научила нас да на догађаје гледамо другачије: да мудрост овога света сматрамо за безумље, а безумље крста – за једину истинску мудрост; да сузе покајања вреднујемо као извор духовног блаженства, а светске радости и смехове – као зло и пропаст; да више ценимо лишавања него богатство, да се хвалимо страдањима, и да у понижењу торжествујемо. Да смо до данас остали у тами незнабоштва, онда би се сећање на чудесни пораз наших предака под зидинама Цариграда сматрало за разлог народне туге и жаљења; али, пошто смо благодаћу Божијом изведени из те таме у чудесну светлост хришћанства, ми се тог догађаја сећамо заједно са онима који су победили, благодаримо – за сопствени пораз! И поступајући тако, чинимо сасвим праведно; јер се у лицу наших предака по телу, који су били помрачени тмином незнабожачког незнања, неверје устремљивало против вере, дивља суровост против поретка грађанског живота, грамзивост против мирног поседовања. Насупрот томе, у житељима Цариграда – који су такође наши преци, али по вери – кроз слање чудесне помоћи с неба награђено је поверење у Бога и молитва: оне врлине којима и ми живимо и дишемо, и од којих очекујемо спасење – и овоземаљско и вечно. Победа вере, ма где се јавила, јесте победа свих верујућих; награда за пламену молитву, на кога год да сиђе, јесте награда за све који се истински моле; победа хришћанства, у било ком виду, заједничка је свим хришћанима. Зато нимало није чудно што ми данас, на известан начин, славимо свој сопствени пораз. То је сасвим у духу наше свете вере; јер, „дух истинског хришћанства управо се и састоји у томе да човек увек прославља победу – над самим собом.” Размотримо ту мисао у част наше Избране Војвоткиње, Која је и у овој унутрашњој борби – најбољи вођа и помоћник. Наша света вера, браћо, пошто потиче од Бога љубави и мира, сва је испуњена благодаћу и милосрђем; али она са собом доноси и жестоку борбу. Хришћанин не сме узвраћати зло за зло (Рим. 12,17), „волети чак и непријатеље“ (Мт. 5,44), молити се и за саме распињаче (Лк. 23,34); али уједно он мора бити војник и победник. „Мислите ли“, питао је Сам Господ и Спаситељ наш, „да сам дошао да донесем мир на земљу? – Не, не дођох да донесем мир, него мач“ (Мт. 10,34). А на другом месту, позивајући на храброст и борбу у духовном рату, Он Сам говори: „Не бојте се, јер ја сам победио свет!“ (Јн. 16,33). Апостоли Христови такође често позивају на духовну борбу, нуде разноврсно оружје, саветују, охрабрују на храброст и указују на венце који су припремљени за победнике; хришћанин је, по њима, војник – од колијевке до гроба. Шта је, дакле, та борба коју са собом доноси наша света вера? И каква је то победа ка којој треба да стреми сваки хришћанин? То је – борба човека са самим собом; то је – победа над страстима и телом, над свим оним што је у нама непријатељско Богу и нама самима. Хришћанин, пре свега, треба да победи свет – са његовим привлачностима, саблазнима, влашћу, лукавством и заразном нечистотом. Он треба да победи духове злобе у поднебесју, са њиховим видљивим и невидљивим нападима. Али главно бојиште за хришћанина јесте – његово сопствено срце. Спољашњи непријатељи мало значе ако унутра нема побуне; напади споља постају погубни тек онда када у самом човеку има издајника. И против тог домаћег зла треба да буду управљене све силе и сва храброст хришћанина. Ићи против својих омиљених навика, против захтева свога тела, против жеља сопственог срца – често је теже него поћи на мноштво непријатеља. Али – мора се ићи! Ко не води ову унутрашњу борбу, тај је хришћанин само по имену. Само победа над самим собом чини нас истинским хришћанима. Без тога хришћанство и човек остају туђи једно другоме. Без тога нема – и не може бити – спасења! За потпуно уверење у ову важну истину, довољно је само да се присетимо у каквом се стању налази човек сада, и зашто нам је дата света вера наша. – Дата нам је ради спасења, да би свакога од нас избавила од оних страшних зала која оптерећују све и свакога. Али у чему се састоји суштина тих зала и невоља од којих нас хришћанство треба ослободити? – Пре свега у томе што нисмо своји, што смо у ропству, у заробљеништву, у великој тешкоћи и сиромаштву. Ко је наш непријатељ и тлачитељ? Грех, чула и страсти. Они у нама владају, све остало им се покорава и страда под њиховом влашћу. Страда разум, испуњен лажима и обманама, изнемогао служећи пороку; страда воља, коју непрестано носе ветрови чулних жеља и страсти; страда слобода, која нема снаге да се обрати закону и слепо следи осећања; страда и само тело од неприродних уживања, мада управо грех који у нама живи највише га греје и храни. Па како онда да се спасемо, ако не борбом са самима собом – са оним што је у нама самима непријатељско према нама самима? – И шта друго преостаје светој вери нашој него да нам пружи средства да из те борбе изађемо као победници? Тако је заиста и устројено! Загледајте се у суштину и састав хришћанства – и одмах ћете увидети да је у њему све управљено ка том неопходном циљу – да се човек ослободи од ропства страсти, од заробљености чула, од понижења духа под влашћу тела; а пошто је извор и седиште тог зла у самом човеку, онда – да га учини победником над самим собом. Због тога, као што рекосмо, хришћанин на многе ствари гледа сасвим другачије него природни човек. Оно што последњем изгледа као највеће зло – на пример, страдање, сиромаштво, понижење, јер све то вређа његову сујету – то исто првоме изгледа, и мора изгледати, као добро; јер га ослобађа од унутрашњег ропства и враћа у слободу духа. Према том светом закону савршавамо и данашње своје славље, иако је догађај којег се сећамо неспојив са народном гордошћу. Са гордошћу, заиста, он није сагласан; али је зато сагласан са љубављу према Богу, са љубављу према ближњем и са чистом љубављу према самима себи. Јер у лицу Грка, избављених заступништвом Богородице од скитске опсаде, награђена је вера, нада и молитва: а то су управо оне врлине у којима је садржано и наше спасење. Глас о чудесном поразу војске под зидинама Цариграда, проширивши се међу древним прецима нашим, без сумње је допринео стварању поштовања према хришћанској вери и припремио их за остављање незнабоштва, што је касније и уследило – најпре појединачно, у неким личностима, а затим и у целом народу, за време светог кнеза Владимира. Зато је сама наша вера, на неки начин, плод оног пораза који су претрпели наши преци од Избране Војвоткиње. Не треба ли, дакле, браћо, са још већом ревношћу да прибегнемо сада к пречистом лику Те Војвоткиње, Која, избавивши Грке од зала, и на наше претке је навела зла – да би с временом на њих навела добра (Рим. 3,8), од којих ми сада уживамо плодове? Али, благодарећи Богородицу за спољашњу победу над нама, не заборавимо да је молимо и за унутрашњу победу – над нама самима, будући чврсто уверени да у тој последњој победи, над самима собом, лежи сва пуноћа торжества наше вере, и да од ње зависи и само наше спасење. Амин. https://manastirpodmaine.org/sveti-inokentije-hersonski-beseda-u-subotu-pete-nedelje-posta/

У Манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Београду ће у суботу, 8. марта 2025. године, од 21 час, бити служено свеноћно бденије, а од поноћи ће бити служена Света Литургија. Добро дошли на молитву! Извор: СПЦ

Jеромонах Рафаило (Бољевић), настојатељ манастира Подмаине, одржаће предавање у крипти Храма Светог Саве на Врачару у суботу, 25. маја 2024, од 18.30 ч, на тему "Имамо име". Добро дошли! Извор: Радио Слово љубве

Предавања која се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Часног поста, настављају се у суботу 13. априла 2024. године. Предавање на тему "Лудост Јеванђеље (1 кор)" одржаће господин Његош Стикић, асистент на Православном богословском факултету у Београду, после бденија у цркви Светог Димитрија на Новом Београду, док ће у цркви Преображења Господњег на Пашином брду предавање на тему "Слобода и љубав у хришћанском етосу" одржати после бденија господин Марко Младеновић. Извор: Радио Слово љубве

Предавања која се са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Часног поста, настављају се у суботу 6. априла 2024. године. У цркви Преображења Господњег на Видиковцу после бденија ће предавање на тему "Педагошки карактер Великог поста" одржати ђакон Дарко Николић, а у цркви Свете Тројице у Гроцкој после вечерњег богослужења, предавање на тему "Вера и формализам у вери" одржаће вероучитељ Јовица Драгишић. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Предавање ће 30. марта, у суботу, у цркви св. Илије у Миријеву, после Вечерње службе, одржати ђакон др Александар Милојков, на тему "Пост из перспективе Библијске повести о прародитељском греху". Добро дошли! Предавање је за Слово љубве најавио професор Богословије Светог Саве у Београду, г. Јован Лазаревић - чујте РАЗГОВОР на тему духовних сабрања у Београду, преко 40 њих, током Часног поста. Извор: Радио Слово љубве

У навечерје Недеље Православља, у суботу 23. марта 2024. године, биће служено свеноћно бденије у манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Београду, са почетком у 21 час. Бденије ће бити крунисано светом архијерејском Литургијом, у први недељни дан Великог поста – Свете Четрдесетнице, коју називамо недељом победе Православља. Извор: ТВ Храм, Инстаграм

Чак 26 предавања биће приређено током Васкршњег поста у Архиепископији београдско-карловачкој - ево најаве за суботу, 23. март 2024: О Молитви св. Јефрема Сирина ће говорити проф. Никола Вилотић, након бденија 23. марта у цркви св. Јована Владимира у Медаковићу, док ће ђакон др Никола Лукић говорити на тему Православље и правоживље, у цркви св. Вере, Наде, Љубави и мати Софије, у насељу Галеника, истога дана, такође након бденија. На информацијама благодаримо професору Богословије Светог Саве у Београду, г. Јовану Лазаревићу. Извор: Радио Слово љубве

Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Алексеј ће у суботу 10. фебруара 2024. године представити своја литерарна дела у парохијском дому храма св. Александра Невског на Дорћолу од 18 сати и 30 минута. Братство храма позива све који су у могућности да дођу на вечерњу службу која почиње у 17 сати и потом на предавање и разговор са Епископом Алексејем. Извор: Радио "Слово љубве"

Прича из Манастира Св. Антонија у Аризони. Пре неколико месеци један наш српски ходочасник дошао је у Манастир Св. Антонија у Аризони, којег је основао Свети Старац и Исихаста Јефрем Филотејски - ученик Св. Јосифа Исихасте. Била је субота и он је, као и сва братија, за ручак јео неку мрсну храну са сиром и јајима. Када је дошло време за вечеру свим ходочасницима је била постављена мрсна вечера, опет са сиром и јајима. Међутим, монаси су вечерали нешто на води. После вечере тај наш брат Србин питао је садашњег игумана Манастира јеромонаха Пајсија зашто су монаси вечерали на води а мирјани мрсну храну. Игуман му је кротко и са љубављу одговорио: "Брате, нама је благослов старца Јефрема да суботу вече једемо на води, да би се што боље спремили за Причешће". На те речи брат Србин је рекао: "Јао оче, и ја сам сутра желео да се причестим. Значи ли то да сутра за мене нема Причешћа? Игуман му је опет кротко и са пуно смирења и љубави одговорио: "Драги брате, наравно да можеш, јер наш вечерашњи пост на води јесте само нама лични благослов старца Јефрема, а не благослов за вас мирјане. Ви сте имали благослов да мрсите јер то је благословено у суботу. Међутим, ми смо монаси, и имамо завет послушности, па ручак мрсимо, да би смо испунили опште правило Цркве, а вечеру постимо на води да би смо као монаси били послушни нашем старцу Јефрему и да би смо из љубави према Богу принели и неку малу лепту монашког подвига. Тако да ћемо се сви сутра причестити. И ви који сте мрсили и ручак и вечеру и ми који смо мрсили ручак а постили на води вечерас. Нашег брата Србина је много обрадовао тако смирен, мудар и човекољубив одговор јеромонаха Пајсија, садашњег игумана Манастира Св. Антонија у Аризони. Тако раде сви свети старци. Они су благи и снисхидљиви према људима а строги само према себи. Показујући на тај начин истински етос Еванђеља Богочовека Исуса Христа. Архимандрит Петар (Драгојловић), игуман Манастира Пиносава.

Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, у Београду ће у суботу, 16. децембра 2023, бити одржана три предавања са духовном тематиком - у Медаковићу, на Бановом брду и у Земун Пољу: - У храму светог Јована Владимира у насељу Медаковић, 16.12.2023, после бденија, у 18.30 часова - јереј Стеван Јовановић ће говорити на тему "Страх Божји је почетак мудрости" - У цркви светог Георгија на Бановом брду, 16.12. 2023. - после бденија - др Предраг Драгутиновић, редовни професор на Православном Богословском Факултету у Београду говориће на тему "Јер нам се роди Дете - у сусрет тајни Оваплоћења" - у цркви светог кнеза Лазара у Земун Пољу, 16. децембра у 16 часова, пре вечерњег богослужења, ђакон др Ђорђе Петровић, професор Богословије Светог Саве у Београду говориће на тему "Молитва Господња" Извор: Радио Слово љубве

"Дигитални рубикон" и "Дигитални изазов" су дела презвитера др Оливера Суботића о којима ће у суботу, 2. децембра 2023. говорити проф. др Весна Дамњановић, Факултет организационих наука, проф. др Драган Новковић, Висока школа електротехнике и рачунарства, Бранимир Нешић, главни уредник ИК "Catena mundi" и аутор, у парохијском дому Храма Св. Александра Невског на Дорћолу, од 18.30 часова. Ауторски хонорар ова два издања је у целости намењен задужбини "Петар Мандић" за стипендирање надарених ученика и студената. Извор: Храм Светог Александра Невског

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин ће у суботу 2. децембра 2023. године, у крипти Спомен-храма Светога Саве на Врачару, беседити на тему "Зашто смо изгубили библијски ум?". Предавање почиње у 18 часова и 30 минута, сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Библио-драма "Патријарх Авраам", у извођењу ученика из Гуче, из Основне школе "Академик Миленко Шушић", које предводи редитељ ове представе - веручитељ Дарко Стевановић, рађене по сценарију професора др Ненада Божовића, биће приређена у суботу, 18. новембра 2023, на Православном богословском факултету у Београду, са почетком у 19 часова. Представа има хуманитарни карактер, улаз је слободан, а сви су позвани да учешћем по могућности помогну потребитоме у лечењу. О тој акцији и представи у којој Авраама успешно тумачи шестак, говоре наши гости у студију – вероучитељ Дарко Стевановић и ђак Давид Драмлић који нам и рецитује Авраамову молитву: Разговор са гостима из Гуче - вероучитељем Дарком и учеником 6. разреда, Давидом: Извор: Радио Слово љубве

У храму Светог Вазнесења Господњег у Болечу ће традиционално, на дан молитвеног спомена Вере, Наде, Љубави и мати им Софије, 30. септембра 2023. године, бити служена Света Литургија и у наставку Света Тајна јелеосвећења, најавио је за Радио "Слово љубве" старешина ове светиње свештеник Дејан Бурсаћ. Богослужење почиње у 9 часова, сви су добродошли! Црква Вазнесења Господњег у Болечу (ГО Гроцка) подигнута је 2006. године, а земљиште и темеље цркве је 2004. године освештао блажене успомене Патријарх Павле. Благословом блаженопочившег Патријарха Иринеја, на Сретење, 15. фебруара 2014. године, у порту храма су из Великог Луга пренесени земни остаци Јанка Гагића, буљубаше народне војске и болечког кмета. Код Вазнесењског храма у Болечу стају линије ГСП број: 301, 302, 303, 304 и 305 које полазе из Устаничке улице. Извор: Радио "Слово љубве"

Московски синодални хор одржаће концерт у суботу, 29. јула 2023. године, у 19 часова, у Крипти Храма Светог Саве на Врачару. Подсећамо, Московски синодални хор је основан 1721. године указом Петра Великог. Укидањем руске Патријаршије 1700. године и оснивањем Светог синода, хор црквених појаца при Успенској саборној цркви московског Кремља преименован је у синодални. Репертоар хора су тада чинила искључиво дела духовне музике. На прелазу из XIX у XX век у репертоар уводе световну музику и аранжмане руских народних песама. Многи руски композитори су наменски писали за овај хор. У његовим активностима учествовао је чак и Петар Иљич Чајковски. Извор: Радио "Слово љубве"

Са великом духовном радошћу поздрављамо све епархиоте Митрополије дабробосанске и других Епархија наше Помесне Цркве и истовремено позивамо све на Сабор свештеномученика ове Митрополије, каже се у позиву на молитвено сабрање из Кабинета Митрополита дабробосанског г. Хризостома. Свештеномученик Петар (Зимоњић), митрополит древне Митрополије дабробосанске са свим састрадалницима - свештеномученицима, позива нас све и очекује нас на Сабору њима посвећен, а који ће се ове године одржати на Романији, код цркве Светог пророка Илије на Сокоцу у суботу, 15. јула 2023. године са почетком у 09:00 часова. Извор: Митрополија дабробосанска

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја, у суботу 13. маја 2023. године, у храму Светог апостола и јеванђелисте Марка у Кули од 18 часова, а у оквиру фестивала "Свита српске црквене и народне песме" биће одржана смотра црквених хорова под називом „Песме љубавиˮ. Поред црквене певачке групе при храму Светог апостола и јеванђелиста Марка у Кули, верном народу Куле представиће се и црквени хорови „Свети Георгијеˮ из Новог Сада, „Свети цар Константин и царица Јеленаˮ из Сомбора, „Свети Сава Горњокарловачкиˮ из Мола и „Свети Георгијеˮ из Бечеја. Сви су добродошли! Извор: Информативна служба Епархије бачке

Узалуд гроб чуваш, стражо: гробница неће задржати Живот Самобитни. На свету и велику суботу празнујемо боготелесно погребење Господа нашег Исуса Христа и Његов силазак у ад, којим је људски род, избављен од погибељи, прешао у вечни живот. Све дане надвисује света и велика Четрдесетница, али изнад свете Четрдесетнице је света и велика (страсна) седмица, и изнад саме велике седмице је ова Велика и света субота. Ову седмицу не зовемо Великом зато што су њени дани или часови изнад (осталих), но зато што су у тој седмици учињена велика и натприродна чуда и изванредна дела нашег Спаситеља, а нарочито на данашњи дан. Као што је приликом првог стварања света Бог најпре саздао све твари и најпосле, шестог дана, створио најдивнију, човека, а онда, седмог дана, починуо од свих својих дела, осветио тај дан и назвао га суботом, што значи починак, тако је и приликом стварања умног поретка најпре дивно завршио све (дело искупљења), затим шестог дана (у петак) поново створио смртног човека и обновио га живоносним крстом и смрћу, а онда, на данашњи, опет седми дан, Господ је отпочинуо савршеним починком од дела тако што је починуо животу прирођеним и спаситељским сном. Бог Реч телом силази у гроб; силази и у ад са својом бесмртном и божанском душом, која се кроз смрт одвојила од тела: Њу је Он предао у руке Оца; Њему је Он добровољно принео и своју крв, која је постала наше избављење. Али душа Господа није била задржана у аду, као душе других светих. Зашто? Зато што прародитељско проклетство ништа није учинило њој, као овима. Наш непријатељ, ђаво, није дотакао ни крв, којом смо искупљени, иако је владао нама, јер како је могао отимач ђаво да отме и посланог од Бога, па још и самог Бога? Уосталом, Господ наш Исус Христос уселио се у гроб телесно са Богом, који се потпуно сјединио с телом, но Он је (истовремено) био и у рају са разбојником и, како рекосмо, у аду са својом обоженом душом, и натприродно био са Оцем и саприсуствовао Светом Духу – у свему је био, као неописани (безгранични) Бог, и Божанство ни на који начин није пострадало ни у гробу, ни на крсту. Господње тело је искусило и пропадљивост, тојест разрешење душе од тела, али никако није пропало, тојест није потпуно уништено, нису потпуно ишчезле стихије од којих је састављено. Али Јосиф је, скинувши са дрвета свето тело Господа, погребао тело Господње у нови гроб у врту, и на улазу у гробницу ставио веома велики камен. Сутрадан пак по петку, Јудеји приђоше Пилату и рекоше: „Господару, сетисмо се да онај варалица каза још за живота: После три дана устаћу (Мт. 27, 63). Зато би, чини нам се, било добро да твоја власт нареди да се код гроба постави војничка стража.” Пилат одговори: „Ако је Он варалица, зашто се бринете за речи онога који је био жив, када је сада неспорно умро?” Када је рекао: Устаћу – можда су они извели овакав закључак из Јониног примера. У сваком случају, ако се крај гроба постави стража, неће бити крађе. Какво безумље! Радили су за себе, а нису схватали да су то окретали против себе. И ето, када је Пилат наредио, они су поставили војничку стражу и гроб брижљиво запечатили и утврдили. И то зато да васкрсење Господа, у присуству страних стражара и печата, не би могло бити преиначено. Али од тог трена, чим је осетио најмоћнију силу, ад је почео да дрхти и да се смућује; и убрзо након тога ад, који је неправедно прогутао, избацује и Христа, најтврђи и крајеугаони камен, и оне које је од века смештао у своју утробу као своју храну. Неисказаним силаском Твојим, Христе Боже наш, помилуј нас. Амин. https://www.tvhram.rs/vesti/praznici/4025/sveta-velika-subota

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије ће на Велику суботу 15. априла у 9 часова, служити Свету службу Божију са свештенством и верним народом у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, саопштила је Митрополија црногорско-приморска. У току Свете литургије по древном предању биће обављено саборно крштење. Моле се сви који су заинтересовани за крштење да се унапред јаве својим паросима, или на број телефона 069 608 451 кажу из Митрополије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског организује трибину у суботу, 1. априла 2023. године, после Бденија око 18 часова и 30 минута, у Великој сали парохијског дома. Свештенство овог храма говориће на тему „Мајка Божија – одговор творевине на љубав Божију“. Извор: Радио "Слово љубве"

Свештенство храма св. Александра Невског позива благочестиви народ да у суботу, после празничног бденија које се служи од 17 часова, присуствује предавању и учествује у разговору на тему "Пажња и молитва", сазнаје Радио "Слово љубве". Сви су добродошли на редовну духовну трибину од 18 часова и 30 минута у великој сали Парохијског дома дорћолског храма. Извор: Радио "Слово љубве"

Православна мисионарска школа при Храму Светог Александра Невског на Дорћолу позива верујући народ на следеће предавање, у суботу, 11. марта 2023, од 18.30 часова, у великој сали парохијског дома, после Бденија које почиње у 17 сати. "О значају Причешћа" говориће свештенство ове београдске цркве. Извор: Радио Слово љубве

Братство храма св. Александра Невског на челу са старешином , свештеником Стевом Вукићем, позива благочестиви народ на ново духовно сабрање и разговор посвећен покајању и исповести у суботу 04. марта 2023. године. Сабрање у великој сали Парохијског дома почиње око 18 часова и 30 минута, после бденија које се служи од 17 часова. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Концерт омладинског хора Српског пјевачког друштва „Јединство“ (1839) Котор биће одржан у крипти Храма Светог Саве у Београду у суботу, 4. фебруара, са почетком у 18 часова. Диригент – Ивана Кривокапић; Клавир – Ана Михаљевић; Гитара – Петар Букилица; Гошћа концерта – оперска пјевачица Маријана Шовран. Извор: СПЦО Котор