Зоран Ђуровић: Нека нота на наше свеце, Јустина и Николаја, а поводом англиканаца

[Ведран*]

пре 6 часа, Zoran Đurović рече

напиши ми барем данас из које године је дело

1917.

А који су ти с којима битку бијете (нисам на Зукеберговом изуму, па не пратим)?

[Zoran Đurović]

пре 41 минута, Vedran рече

1917.

А који су ти с којима битку бијете (нисам на Зукеберговом изуму, па не пратим)?

Артермити. Убијам их са Николајем као екумењаром...

[Trifke]

пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Артермити. Убијам их са Николајем као екумењаром...

Ti i @Vedran koristite tajne kodove da vas ni cia nemoze raumeti. No ja znam sta se krije iza toga... Velika Teorija zavere! I eto razotkrio sam vas. Sada ste pukli.   Sta davam radim kada ste naleteli na 007.

 

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Жичанин рече

Издобијао сам неколико артемита и талибана у Погледима само тако 

Ово су убитачне ствари. Има их још у том делу. Ја га сада зовем: Агонија и екстаза артемита! Има на овом видеу што сам окачио. Манифест екуменизма. Видим да је синоћ ослепео и наш драги инквизитор @Ivan Marković! Надам се да сада неће да ми он, као и артемити говори: Николај био млад и луд, после се покајао. Човек је умро као екумениста.    

[Ведран*]

пре 4 минута, Жичанин рече

Издобијао сам неколико артемита и талибана у Погледима само тако 

То ти је проблем! Кад их задобијеш постаће већи зилот-екуменисти од тебе. 

[Ведран*]

пре 1 минут, Vedran рече

То ти је проблем! Кад их задобијеш постаће већи зилот-екуменисти од тебе. 

То је зато што је сасвим познато да су питања вере само делимичан разлог анти-екуменизма и про-екуменизма, други део се тиче прихваћеног модуса понашања и различитог схватања ортопраксиса.  А то ти је у чојеку, ушло ко Пилат у Вјерују.

Према томе ако не ишћераш талибана из чојека, добићеш не само чојека, него чојека талибана екуменисту. 

[Zoran Đurović]

пре 12 минута, Vedran рече

То је зато што је сасвим познато да су питања вере само делимичан разлог анти-екуменизма и про-екуменизма, други део се тиче прихваћеног модуса понашања и различитог схватања ортопраксиса.  А то ти је у чојеку, ушло ко Пилат у Вјерују.

Према томе ако не ишћераш талибана из чојека, добићеш не само чојека, него чојека талибана екуменисту. 

Ја сам рекао да бих изашао из цркве ако би артемите примили без покајања. И то да им ја саставим исповедно писмо. 

[Ведран*]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Ја сам рекао да бих изашао из цркве ако би артемите примили без покајања. И то да им ја саставим исповедно писмо. 

Млого сте строги (да не кажем "зилот" ) били су они с нама до јуче, а има их још који су с нама. Ствар је у томе да не треба да им се да простор и платформа за ширење заблуда унутар Цркве. Мени је већа мука због тог заведеног простог народа. И због њих бих донекле био попустљив, али само у тој мери у којој коловође и мудраци могу да се држе на дебелом ланцу.

[Ведран*]

Ту је сад и додатни проблем. Ко једном куша са слатког дрвета епископства. Не може се лако оставити тога.  Измени то чојека начисто. Неког вако, неког нако.  Макар било и са хоро-дрвета. 

Ја то говорим теоретски, наравно, али мислим да сам у праву?

[Ведран*]

пре 2 минута, Vedran рече

Ја то говорим теоретски, наравно, али мислим да сам у праву?

А слушао сам пре неки дан и митр. Илариона (Алфејева), омиљену мету руских и наших зилота. Пита га новинар, а какав је осећај на хиротонији када клекнете и положе јеванђеље и руке на вашу главу? А он одговара, све што могу да кажем јесте да онај човек који приступа није исти онај човек који и устаје одате. Ето. И он каже да то измени човека. 

[Ivan Marković]

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Ово су убитачне ствари. Има их још у том делу. Ја га сада зовем: Агонија и екстаза артемита! Има на овом видеу што сам окачио. Манифест екуменизма. Видим да је синоћ ослепео и наш драги инквизитор @Ivan Marković! Надам се да сада неће да ми он, као и артемити говори: Николај био млад и луд, после се покајао. Човек је умро као екумениста.    

Не секирај се, ту сам ја. Све и да је Николај био то што кажеш, а Кратос ти је тамо набио на нос неке његове мисли које противрече овим твојим тврдњама, ја бих и даље то гледао као на његов теологуменон. А ти сад мож само да се жалиш београдском водоводу. Настављам као и до сада да читам твоје провале и манипулације. 

[Ivan Marković]

PS.  A можеш да се жалиш и твом вољеном папи. 

[Ivan Marković]

пре 13 часа, Zoran Đurović рече

Што би рекли млади, Издоминирао си! 

Кали да га благослови! И Вишну градитељ! И Шива уништитељ! И Индра рушиград! Сад лепо да се врне Упанишадама и запали који мирисни штапић

[Кратос]

пре 12 минута, Ivan Marković рече

Не секирај се, ту сам ја. Све и да је Николај био то што кажеш, а Кратос ти је тамо набио на нос неке његове мисли које противрече овим твојим тврдњама, ја бих и даље то гледао као на његов теологуменон. А ти сад мож само да се жалиш београдском водоводу. Настављам као и до сада да читам твоје провале и манипулације. 

Nije mi jasno da jedan pravoslavni sveštenik mož da izjavi da je vladika Nikolaj umro kao ekumenista naročito u ovom sinkretističkom smislu u kakvom ga danas predstavljaju i doživljavaju..a čiji je vikarius fili dei glavni protagonista....mada evo baš sad probah da proguglam el ima negde da sveti vladika Nikolaj afirmativno govori o papizmu i o ,,interkomunio,, ....a nek se teolozi raspravljaju?

[Bokisd]

пре 2 минута, Кратос рече

Nije mi jasno da jedan pravoslavni sveštenik mož da izjavi da je vladika Nikolaj umro kao ekumenista naročito u ovom sinkretističkom smislu u kakvom ga danas predstavljaju i doživljavaju..a čiji je vikarius fili dei glavni protagonista....mada evo baš sad probah da proguglam el ima negde da sveti vladika Nikolaj afirmativno govori o papizmu i o ,,interkomunio,, ....a nek se teolozi raspravljaju?

Nesto se ranije pominjao jedan ekumenski dogadjaj, tj. World Council of Churches Assembly 1954 : Evanston, na kome je ucestvovao kao clan i sv. Nikolaj. Sto se tice ovog dogadjaja postoje dosta dokumenata. Recimo, iz samog SSC- a :

https://www.oikoumene.org/en/press-centre/news/evanston-after-fifty-years

Zanimljivo, ovu skupstinu je pozdravio i tadasnji predsednik USA , kao i generalni sekretar UN-a. Deluje kao vrlo znacajan dogadjaj, kako se strane vere , tako i sa strane politicke i socijalne prirode stvari. Na njemu su ucestvovali i pravoslavni delegati kao vladika Nikolaj i otac Georgije Florovski i drugi. Vladika Nikolaj je napisao i izvestaj sa ovog dogadjaja u svojim delima i pisanijama. Ja sam licno nasao jos nekih par dokumenata, na primer :

"However, this does not mean that Bishop Nikolai was no longer open to ecumenical dialogue. That would be in complete opposition to his inner being; that of a truly godly man who realized and achieved a balance between the individual and the general, the material and spiritual, God and man, national and pan-human. He was able to succeed in doing this through the mystery of Christ, the Only Lover of man, as he called Him in one of his final works, in the mystery of Christ’s Orthodox Church. Thus we can read in his inspired report from the Second Meeting of the World Council of Churches held in Evanston, Illinois, 15-31 August 1954:

“In Evanston, one name brought all together and closer—Jesus Christ”; he continues: “As mentioned later (in the statement of Florovsky)²¹ the fact that if each denomination contains only a part of the Christian faith, only the Orthodox Church contains the totality and plenitude of the true faith, ‘which was transmitted to the saints once and for all’ (Jude 3). Hope in Christ [an allusion to the theme of the meeting] is based on the true and whole faith, for it is written: first faith, then hope and then love, otherwise it is a house without foundation. The same applies to eschatology which was contained in that faith from the beginning. Without such faith, it is difficult to approach with truth the Christ who is considered as the complete Hope, as well as the eschatological Christ who is destined to accomplish human history and to be the eternal Judge. The union of all the churches cannot be achieved through mutual concessions but only by adherence by all to the one true faith in its entirety, as it was bequeathed by the Apostles and formulated at the Ecumenical Councils; in other words, by the return of all Christians in the one and indivisible Church to which belonged the ancestors of all Christians in the entire world during the first ten centuries after Christ. It is the Holy Orthodox Church.”²²

http://www.pravoslavie.ru/87573.html

Drugi izvor :

"Овом приликом желимо да поменемо извештај владике Николаја Велимировића са скупштине Светског савеза цркава у Еванстону 1954. године. Текст се не односи на дијалог православних и римокатолика, већ на дијалог протестантских заједница. Важно је, мислимо, истаћи мишљење еп. Николаја као ауторитета у Цркви управо из разлога што се противници екуменизма често скривају иза његовог имена. Владика Николај је за екуменски скуп у Еванстону рекао да је то „догађај нашег столећа!“35. Даље у свом извештају похваљује атмосферу која је владала на скупу: „Свак је могао прићи свакоме, руковати се без представљања и разговарати без устезања. Као да су били рођаци или давнашњи познаници. Једно име зближавало је и срођавало све — Исус Христос.“36 Владика Николај није сматрао да ће учешћем на оваквом скупу православни изгубити свест о природи и задатку Православне Цркве. Зато је и могао да смело, али и хришћански одговорно, оцени завршну декларацију скупа речима да она „није богословског карактера, него социјалног“37. На крају свог извештаја изложио је ставове православних учесника, изнетих у засебној декларацији, а њу је прочитао отац Георгије Флоровски. Ставови православних су, како их излаже владика Николај, следећи:

Свака деноминација садржи један део хришћанске вере, једино православна Црква садржи целину и пуноћу те истините вере… Јединство свих цркава не може се постићи узајамним концесијама, него само усвајањем од свију једине праве вере у целости, како је она завештана од апостола и формулисана на Васељенским саборима; другим речима, враћањем свих хришћана оној јединственој и неподељеној Цркви којој су припадали преци свих хришћана целога света првих десет столећа од Христа. А то је света православна Црква… То благо није наше но Христово. Ако би се ми гордили собом због тога што је то благо нама поверено, ми би обесветили светињу истине…38

Овакво деловање православних представља сведочење истине. Изјава православних је била храбар чин, јер је дошла неочекивано за остале учеснике на заседању скупштине Светског савета цркава. Треба имати у виду да је православних делегата било око 30, наспрам 1500 осталих делагата који су учествовали на скупу у Еванстону. Владика Николај каже како је „декларација православних представника пала као метеор у многољудни сабор Евастонски“39. Овај пример нам указује на то да православни не треба да се плаше дијалога са неправославнима. На крају свега, то може бити храбро исповедање вере. "

https://casopis.sabornost.org/files/sabornost_III_2009_11.pdf

Tako prica v.Nikolaj. 

Kako je posebna deklaracija ( pravoslanih ) o jedinoj crkvi Pravoslavnoj odjeknula kao pad meteora u taj mnogoljudni sakupljeni svet protestantski. Zamisljam, kako bi bilo, recimo, da neko od pravoslavnih danas u nase vreme  , tamo na nekom velikom ekumenskom skupu kaze, tom protestantskom i rimokatolickom svetu,....da je Istocna Crkva jedina prava i potpuna crkva, .....kako bi to eksplodiralo, ...tamo....kao atomska bomba.... 

"24. Православна црква је једина у свету, која је одржала веру у Евангелије као једину апсолутну истину, која не потребује потпоре ни подршке ни од какве философије нити светске науке. Отуда кад читамо девети члан Вјерују: во једину свјатују соборнују и апостолскују церков – ми разумемо под једином црквом православну цркву, и то из горњег разлога.

Ljubostinjski stoslov