Зоран Ђуровић: Нека нота на наше свеце, Јустина и Николаја, а поводом англиканаца

[Ведран*]

Вашем богољубију поклањам електронску верзију дела Св Николаја, Агонија Цркве, на следећем линку. 

https://sozercanje.wordpress.com/2017/12/07/агонија-цркве-св-николај-жички/

 

[Ведран*]

Један проблем је прилично често присутан када говоримо о светитељима уопште. А то је проблем начина нашег приступа њима. Св Николај је био човек обожен, христолик, и као такав био је шири од небеса, јер је у себи носио Носиоца свега створеног. А њега истински може разумети само исти такав човек, а ми остали парцијално. Али барем би, за почетак, морали да будемо свесни ове чињенице и да је у смирењу прихватимо. Ми немамо тапије на Николајеву мисао, на његово богословље, на његову ширину. Нису нама дати сви кључеви.

Али уски људи воле да праве себи сличне кумире, идоле, и да се њима клањају, уместо Богу истинитоме у свој Његовој премудрости. Другим речима, такви људи се клањају својој скудоумности, јер Божију премудрост не могу да обухвате, да је заробе, и да је онда идолизују, што увек изнад свега желе, а смирења немају да јој се поклоне. Не либе се зато ни да од свеца Божијег направе идола. Да се клањају тој својој (умо)творевини, и да то милитантно намећу свима као истинско и православно исповедање. Као што је и свако идолопоклонство милитантно, такво је и ово идолопоклонство одевено у православље. Било да се злоупотребљава Николај или неко други од светих. А код нас су најчешће Св. Николај и Јустин жртве овог нововерства.

Николај је био Христов човек. А као такав је био и зилот, и екумениста, и либерал, и традиционалиста, итд., Али све те етикете не могу да га адекватно опишу, ни узевши појединачно, па ни све заједно. Само на један начин се он може у потпуности описати, а то је да је он био Христов човек, и светац Божији. 

[Zoran Đurović]

пре 8 часа, Ivan Marković рече

PS.  A можеш да се жалиш и твом вољеном папи. 

[Zoran Đurović]

пре 6 часа, Vedran рече

Вашем богољубију поклањам електронску верзију дела Св Николаја, Агонија Цркве, на следећем линку. 

https://sozercanje.wordpress.com/2017/12/07/агонија-цркве-св-николај-жички/

 

Благослов Гопсподњи да сиђе на тебе и да се семе твоје умножи као песак језерски!

[Trifke]

1 hour ago, Vedran рече

Један проблем је прилично често присутан када говоримо о светитељима уопште. А то је проблем начина нашег приступа њима. Св Николај је био човек обожен, христолик, и као такав био је шири од небеса, јер је у себи носио Носиоца свега створеног. А њега истински може разумети само исти такав човек, а ми остали парцијално. Али барем би, за почетак, морали да будемо свесни ове чињенице и да је у смирењу прихватимо. Ми немамо тапије на Николајеву мисао, на његово богословље, на његову ширину. Нису нама дати сви кључеви.

Али уски људи воле да праве себи сличне кумире, идоле, и да се њима клањају, уместо Богу истинитоме у свој Његовој премудрости. Другим речима, такви људи се клањају својој скудоумности, јер Божију премудрост не могу да обухвате, да је заробе, и да је онда идолизују, што увек изнад свега желе, а смирења немају да јој се поклоне. Не либе се зато ни да од свеца Божијег направе идола. Да се клањају тој својој (умо)творевини, и да то милитантно намећу свима као истинско и православно исповедање. Као што је и свако идолопоклонство милитантно, такво је и ово идолопоклонство одевено у православље. Било да се злоупотребљава Николај или неко други од светих. А код нас су најчешће Св. Николај и Јустин жртве овог нововерства.

Николај је био Христов човек. А као такав је био и зилот, и екумениста, и либерал, и традиционалиста, итд., Али све те етикете не могу да га адекватно опишу, ни узевши појединачно, па ни све заједно. Само на један начин се он може у потпуности описати, а то је да је он био Христов човек, и светац Божији. 

E ovo mi se bas svidja. Vrlo lepo definisano unutrasnje idolopoklonstvo. Vrlo lepo opisan lik svetog coveka.

Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг

[Trifke]

пре 7 часа, Bokisd рече

Nesto se ranije pominjao jedan ekumenski dogadjaj, tj. World Council of Churches Assembly 1954 : Evanston, na kome je ucestvovao kao clan i sv. Nikolaj. Sto se tice ovog dogadjaja postoje dosta dokumenata. Recimo, iz samog SSC- a :

https://www.oikoumene.org/en/press-centre/news/evanston-after-fifty-years

Zanimljivo, ovu skupstinu je pozdravio i tadasnji predsednik USA , kao i generalni sekretar UN-a. Deluje kao vrlo znacajan dogadjaj, kako se strane vere , tako i sa strane politicke i socijalne prirode stvari. Na njemu su ucestvovali i pravoslavni delegati kao vladika Nikolaj i otac Georgije Florovski i drugi. Vladika Nikolaj je napisao i izvestaj sa ovog dogadjaja u svojim delima i pisanijama. Ja sam licno nasao jos nekih par dokumenata, na primer :

"However, this does not mean that Bishop Nikolai was no longer open to ecumenical dialogue. That would be in complete opposition to his inner being; that of a truly godly man who realized and achieved a balance between the individual and the general, the material and spiritual, God and man, national and pan-human. He was able to succeed in doing this through the mystery of Christ, the Only Lover of man, as he called Him in one of his final works, in the mystery of Christ’s Orthodox Church. Thus we can read in his inspired report from the Second Meeting of the World Council of Churches held in Evanston, Illinois, 15-31 August 1954:

“In Evanston, one name brought all together and closer—Jesus Christ”; he continues: “As mentioned later (in the statement of Florovsky)²¹ the fact that if each denomination contains only a part of the Christian faith, only the Orthodox Church contains the totality and plenitude of the true faith, ‘which was transmitted to the saints once and for all’ (Jude 3). Hope in Christ [an allusion to the theme of the meeting] is based on the true and whole faith, for it is written: first faith, then hope and then love, otherwise it is a house without foundation. The same applies to eschatology which was contained in that faith from the beginning. Without such faith, it is difficult to approach with truth the Christ who is considered as the complete Hope, as well as the eschatological Christ who is destined to accomplish human history and to be the eternal Judge. The union of all the churches cannot be achieved through mutual concessions but only by adherence by all to the one true faith in its entirety, as it was bequeathed by the Apostles and formulated at the Ecumenical Councils; in other words, by the return of all Christians in the one and indivisible Church to which belonged the ancestors of all Christians in the entire world during the first ten centuries after Christ. It is the Holy Orthodox Church.”²²

http://www.pravoslavie.ru/87573.html

Drugi izvor :

"Овом приликом желимо да поменемо извештај владике Николаја Велимировића са скупштине Светског савеза цркава у Еванстону 1954. године. Текст се не односи на дијалог православних и римокатолика, већ на дијалог протестантских заједница. Важно је, мислимо, истаћи мишљење еп. Николаја као ауторитета у Цркви управо из разлога што се противници екуменизма често скривају иза његовог имена. Владика Николај је за екуменски скуп у Еванстону рекао да је то „догађај нашег столећа!“35. Даље у свом извештају похваљује атмосферу која је владала на скупу: „Свак је могао прићи свакоме, руковати се без представљања и разговарати без устезања. Као да су били рођаци или давнашњи познаници. Једно име зближавало је и срођавало све — Исус Христос.“36 Владика Николај није сматрао да ће учешћем на оваквом скупу православни изгубити свест о природи и задатку Православне Цркве. Зато је и могао да смело, али и хришћански одговорно, оцени завршну декларацију скупа речима да она „није богословског карактера, него социјалног“37. На крају свог извештаја изложио је ставове православних учесника, изнетих у засебној декларацији, а њу је прочитао отац Георгије Флоровски. Ставови православних су, како их излаже владика Николај, следећи:

Свака деноминација садржи један део хришћанске вере, једино православна Црква садржи целину и пуноћу те истините вере… Јединство свих цркава не може се постићи узајамним концесијама, него само усвајањем од свију једине праве вере у целости, како је она завештана од апостола и формулисана на Васељенским саборима; другим речима, враћањем свих хришћана оној јединственој и неподељеној Цркви којој су припадали преци свих хришћана целога света првих десет столећа од Христа. А то је света православна Црква… То благо није наше но Христово. Ако би се ми гордили собом због тога што је то благо нама поверено, ми би обесветили светињу истине…38

Овакво деловање православних представља сведочење истине. Изјава православних је била храбар чин, јер је дошла неочекивано за остале учеснике на заседању скупштине Светског савета цркава. Треба имати у виду да је православних делегата било око 30, наспрам 1500 осталих делагата који су учествовали на скупу у Еванстону. Владика Николај каже како је „декларација православних представника пала као метеор у многољудни сабор Евастонски“39. Овај пример нам указује на то да православни не треба да се плаше дијалога са неправославнима. На крају свега, то може бити храбро исповедање вере. "

https://casopis.sabornost.org/files/sabornost_III_2009_11.pdf

Tako prica v.Nikolaj. 

Kako je posebna deklaracija ( pravoslanih ) o jedinoj crkvi Pravoslavnoj odjeknula kao pad meteora u taj mnogoljudni sakupljeni svet protestantski. Zamisljam, kako bi bilo, recimo, da neko od pravoslavnih danas u nase vreme  , tamo na nekom velikom ekumenskom skupu kaze, tom protestantskom i rimokatolickom svetu,....da je Istocna Crkva jedina prava i potpuna crkva, .....kako bi to eksplodiralo, ...tamo....kao atomska bomba.... 

"24. Православна црква је једина у свету, која је одржала веру у Евангелије као једину апсолутну истину, која не потребује потпоре ни подршке ни од какве философије нити светске науке. Отуда кад читамо девети члан Вјерују: во једину свјатују соборнују и апостолскују церков – ми разумемо под једином црквом православну цркву, и то из горњег разлога.

Ljubostinjski stoslov 

 

Hocu samo da se osvrnem na poslednji pasus. Nije nikako delovala. Nema tu meteora. Svi oni veruju da su 100% u pravu. Meni je ceo SSC smesan jer se u svim tim raspravama i dokumentima samo izbacuju parole u koje malo ko veruje.

[Ведран*]

пре 5 минута, Trifke рече

E ovo mi se bas svidja. Vrlo lepo definisano unutrasnje idolopoklonstvo. Vrlo lepo opisan lik svetog coveka.

Добро да си ми рекао шта сам написао  (дао си му наслов), јер сам написао онако по инспирацији, неплански се излило.  

[Trifke]

пре 2 минута, Vedran рече

Добро да си ми рекао шта сам написао  (дао си му наслов), јер сам написао онако по инспирацији, неплански се излило.  

Ja ga promovisao. Hvala Bogu na inspiraciji!

[Ведран*]

Управо сада, Trifke рече

Ja ga promovisao.

Шта то значи? 

[Trifke]

пре 1 минут, Vedran рече

Шта то значи? 

Pa imas ovo dole pise citat pa send sticky note pa promovisi

[Ведран*]

пре 1 минут, Trifke рече

Pa imas ovo dole pise citat pa send sticky note pa promovisi

Аха, то. Па шта онда то значи? 

[Trifke]

пре 2 минута, Жичанин рече

Ко о чему Инквизитор о Упанишадама. 

Ево ти један "мирисни штапић" из Упанишада кад их већ помену....

Посматрај сву васељену у слави Бога и све што живи и креће се на земљи. 
Напустивши пролазно, у Вечном радост нађи: нека ти срце других жеља нема. 

 

Evo da upotpunimo dozivljaj:

 

[Trifke]

пре 2 минута, Vedran рече

Аха, то. Па шта онда то значи? 

Pa morao sam da pisem i zasto mi se svidja tvoje pisanije i sada to stoji na istaknutom mestu u arhivi foruma. Pa kada neko hoce da procita nesto tako on ode tamo pa naleti na tvoje pisanije. Makar ja to tako vidim!

[Ведран*]

пре 1 минут, Trifke рече

Pa morao sam da pisem i zasto mi se svidja tvoje pisanije i sada to stoji na istaknutom mestu u arhivi foruma. Pa kada neko hoce da procita nesto tako on ode tamo pa naleti na tvoje pisanije. Makar ja to tako vidim!

Ако добро схватам то ме неђе архивирало значи.  

Осећам се много глупо, не разумем ништа, ове Упанутешараде ме скроз одвеле у нирвану.

 

[Trifke]

Управо сада, Vedran рече

Ако добро схватам то ме неђе архивирало значи.  

Осећам се много глупо, не разумем ништа, ове Упанутешараде ме скроз одвеле у нирвану.

 

Evo malo nesto da te izvede iz nirvanu: