Претражи Живе Речи Утехе

На почетку бих одмах рекао шта Свето Писмо, Јеванђеље говори, како треба да гледамо на сопствено тело. „Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?“ (1. Кор. 6:19) Знамо да је Сам Бог узео тело и душу на Себе да би спасио не само душу, већ и наше тело. И да је васкрсао са Својим телом. И то људи који се труде да живе црквеним животом, који иду у храм знају. Само мислим да се понекада, због разноразних утицаја ова истина просто заборавља. Наравно да је душа драгоценија од тела, то нико не доводи у питање. „Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?“ (Мт. 16:26). Међутим, исто тако, наравно да не значи да треба гледати црно-бело, да то аутоматски значи да је тело неважно, да на њега не треба обраћати пажњу. Неки из овога изводе закључке и сматрају да наше тело не треба ни лечити, нити посебно водити рачуна о њему, јер било која брига обавезно представља служење страстима, итд. Свети Максим Исповедник занимљиво пише: „Онај ко своје тело чува од уживања и од болести стиче помоћника у бољем служењу“. Дакле, као што се хришћани труде и желе да храм у који иду на службу буде чист, проветрен, осветљен – и то се свима подразумева и прихваћено је као нормално, исто тако треба да имамо однос и према свом телу које је „храм Духа Светога“ према речима апостола Павла. Један савремени руски богослов је дао одличан пример нашег тела као инструмента. Ако се уметник (наша душа) не буде бринуо о инструменту (наше тело), инструмент ће зарђати и покварити се (због немарног односа и појаве болести). Зато управо немаран однос према телу које смо добили од Господа представља чак и грех, као немаран однос према дару Божијем. Ради се о томе да је супротстављање, у смислу да мораш да изабереш између душе и тела вештачко, потпуно непотребно и штетно. Врло је могуће, корисно и побожно да истовремено бринеш и о души и о телу. Навео бих један догађај из Старечника који треба да имамо на уму када размишљамо о свом телу и како треба размишљати о нашем телесном подвигу: „- Посети ава Исак аву Пимена, па када га виде како са мало воде посипа своје ноге, рече му са одважношћу коју је имао пред њим: – Како су неки били толико строги, односећи се строго према своме телу? А ава Пимен му рече: – Ми нисмо учени да будемо телоубице, већ страстоубице.“ Мислим да је ова тема много шира и комплекснија него што можемо да помислимо на први мах. Зашто? Зато што најновија научна истраживања само потврђују оно што је хришћанско учење од почетка говорило о телу као незаобилазном делу људске природе, као нечему веома сложеном, узвишеном и фасцинантном. Ради се о томе да се наше емоције, наши греси, наше врлине налазе не само у души, већ и у нашем телу. И као што свом телу можемо да помогнемо помоћу своје душе, исто тако нашој души можемо да помогнемо и помоћу нашег тела. Дакле, како наше тело може да нам помогне у нашим душевним немоћима? Врло опипљиво и врло снажно. Колико пута сте осетили да су вам се након бриге о нечему важном за вас, укочила рамена, да је почела глава да вас боли? Ако сте се изнервирали, осећате да вас је желудац заболео или да вам се лице зацрвенело у љутњи? Шта је ово него свакодневни и врло опипљиви доказ да се наше емоције и мисли виде на нашем телу? Хтео сам са вама да поделим искуство православног психолога, Људмиле Ермакове које врло сликовито показује колико физичким покретањем нашег тела можемо да утичемо на нашу душу. „Испричаћу вам случај из моје праксе. Једном приликом ме зове жена из града удаљеног 700 километара од Москве. На интернету је нашла моје контакт податке као православног психолога и узнемиреним главом ми говори да је она црквена, да се моли, труди се да све правилно ради… Међутим, у последње време јој се дешавају страшне ствари, не може да спава, не може да једе, све је запустила у кући… спремна је да пусти све и да допутује да ме види. Ја јој говорим: ‘Одлично, дођите. Међутим, предлажем вам да спроведете мали експеримент: сада ћете спустити слушалицу, изаћи из свог дома и ходати 6 километара у темпу у коме вам је могуће. Критеријум је следећи: темпо мора да буде такав да се ознојите. И притом се кратко молите у себи: ‘Господе, помози. Мајко Божија, помози’. Затим ме позовите и реците ми како се осећате. Сложила се. Негде касно увече, зове ме и говоре да је два сата трчала, дошла кући, истуширала се и пала у кревет. Пре тога месец и по дана уопште није могла да спава. Ја сам је затим питали да ли случајно има неку викендицу. Осећам да се моја саговорница мало тргнула, да нисам неки психолог преварант. Прилично опрезно ми говори да има викендицу, врло близу ње, али да је и тамо све запуштено. Ја сам јој саветовала да трчи до викендице, да копа један метар земље, да сади поврће и да затим трчи назад до куће. И тако неколико дана. Потреба ове жене да дође код мене је отпала само по себи. Један млади човек са присилним мислима ми је рекао: ‘Ваше „трчање са молитвом“ ми веома, веома помаже’. Физичко оптерећење може да буде у било којој форми: бицикл, клизаљке, тротинет, ролери, трчање, шта год вам прија. За старије особе то може да буде нордијско ходање. И све време кратка молитва. На овај начин сам приличном броју људи помогла да изађе из депресивних стања. Можете пробати и Ви“. Ово искуство Људмиле потврђују и најновија научна истраживања која су показала да је редовно (три пута недељно) физичко вежбање са довољним интензитетом (да се подигне пулс и да срце убрзаније ради) у стању да заиста промени наше душевно стање, да измени биохемију нашег мозга. Јер на наше расположење, на то как осећамо итекако може да утиче стање нашег тела. Наравно, потребно је видети да ли постоји душевни узрок, нешто што изазива да се осећамо лоше. Али је исто тако неопходно и кретати се, вежбати, физички оптерећивати своје тело да бисмо се осећали добро. извор

”Да, ја врло често имам болове и нелагодност у желуцу, надутост црева, потребу за повраћањем, јер се осећам одбачено и од своје породице у којој сам рођена али и неприхваћено у породици у коју сам дошла.” ”Осетим често да ми нешто кува у стомаку, немам бол него баш тај неки непријатан осећај који је тако тек ту, ту стоји некад и по читав дан, а некад га нема дужи период. Осетим га највише на послу и када мислим о послу, тада буде константан.” ”Проналазим се у овом дјелу где сте написали “грч у желуцу”, константно имам ту напетост или ти грч у стомаку и то ми се јавља када останем сама код куће (са двоје мале дјеце). Имам тај неки страх, напад панике, када касно увече останем сама са њима. Не знам зашто прије ми се ти проблеми нису јављали.” Стомак је изузетно осетљив део тела и са разлогом овако реагује јер само показује да се у нама пробудила одређена емоција која има за циљ да нас покрене у одређеном смеру… То видимо и у Књизи пророка Исаије: ”Утроба моја јечи као гусле” (Ис 16, 11), као и у псалму ”закон је твој у утроби мојој” (Пс 39,9). У суштини, то су сасвим природне реакције које се одвијају, али проблем настаје у томе што смо се ми услед многих вишегенерацијских повреда и траума толико отуђили сами од себе и савременим духом научили да би требало да нам буде ”само пријатно и лагодно” (попиј нешто да прође), да уопште више не знамо да свесно осетимо сензацију у стомаку и не побегнемо од ње ”јер је непријатна”, него да томе посветимо мало пажње како бисмо разумели шта нам наше биће поручује. Што више покушавамо ово да не осетимо, то ће осећај бити присутнији и временом интензивнији… …И то са ваљаним разлогом: Како би нам помогао да обратимо свесну пажњу на то шта се у нама догађа, тј. шта је оно од чега бежимо. Тело ће показати све оно што у нашем уму покушавамо да избегнемо. Као и у примерима са почетка овог писма, можда не желимо да се суочимо са осећајем бола што имамо утисак да смо неприхваћени, или нам је ”мука” (емоција која се зове ”гађење”) од тога да толико дуго живимо у уверењу да нас ”нико не воли”... (То не значи нужно да нас заиста нико не воли, него да нам то уверење и начин на који функционишемо због уверења буди гађење као позив да то не прихватимо) Или нисмо научили да свесно осетимо страх од тога да ћемо бити криви на послу па стално живимо у стрепљи у којој се у нама не гаси емоција алармираности (узбуњености)... Или нам можда искуство остајања самих са децом буди преплављеност страхом од тога да ћемо остати сами и беспомоћни (будући да смо у детињству често били сами и усамљени а нико то није видео и посветио пажњу), а не знамо како да свесно осетимо страх и овладамо њиме… Ово су само неки од примера… ”Добро, и како се то превазилази?” Разумевање зашто се у нама пробудио осећај грча, кувања, бола у стомаку ће само делимично помоћи да психа добије мало већу извесност, али неће потпуно разрешити стање у ком смо. Оно што ће помоћи да се ово превазиђе јесте развијање способности да свесно осетимо те нелагодне сензације у телу, а да при томе не покушавамо да их отерамо него да разумемо шта нам оне поручују и да потом полако овладамо њима. Како овладати њима? У мом искуству, како личном тако и професионалном, најбољи начин за то јесте молитва. Али не било каква молитва, него молитва у којој се трудимо не само формално да изговарамо речи, него да сабране пажње полако призивамо Христа да нас Он исцели. Емоције су енергија која је и физиолошки мерљива (акциони потенцијал нервног система). Молитва је синергија (деловање више енергија), односно сусрет наших људских енергија и благодатних енергија Божијих. У молитви се одвија тај сусрет Бога и нас у нама и тада се благодаћу Божијом преобликују све енергије у нама.    

# Ко се умиљава лаву, често успева да га укроти; а ко угађа телу, само појачава његову свирепост (св. Јован Лествичник). # Како можеш знати да имаш људску душу, када се риташ као магарац, злопамтиш као камила, једеш као медвед, грабљив си као вук, крадеш као лисица, лукав си као змија, бестидан као пас (свети Јован Златоуст). # Зашто смо постали слуге људима? Зато што смо претходно постали слуге стомака, новца, славе – продали смо слободу коју нам је дао Христос; и мада је у Очевом дому много станова, слуга тамо не може да живи (свети Јован Златоуст). # У души делује ум, а у телу природа. Ум обожује душу, а природа доводи до распадања тела. Природа делује у сваком телу, али ум није присутан у свакој души, зато се свака душа и не спасава... (свети Антоније Велики). # Овај живот је живот не само душе, него и тела; јер она (душа) кроз васкрсење бесмртним чини и њега (тело), избављајући га не само од смртности, него и од непрестане смрти – будуће адске муке (свети Григорије Палама). # Света душа је светла светиљка (авва Исаија). # Удаљавање од света је бежање од тела (непопуштање телу) и помишљање на смрт (авва Исаија). # Шта је људска лепота? Кожа која стари, мења се и изумире, кости, жиле и смрад, земља и пепео (свети Макарије Велики). # Потребно је да се тело смири пред душом, а душа покори уму (свети Макарије Велики). # Лепота душе има ту особину, да је и у старости многи воле, јер никада не вене и стално цвета (свети Јован Златоуст). # Не марећи за душу, ми пропаст припремамо и телу. Ко не указује част највреднијем, да би уздигао мање вредно, тај наноси штету како једном тако и другом. Напротив, ко се на потребан начин стара о души, тај ће, чувајући душу, сачувати и читаво тело (свети Јован Златоуст). # Старај се о своме телу као о храму Божијем (авва Исаија). # Као гусле музичару, као чамац кормилару, тако је тело потчињено души (свети Григорије Богослов). # Украшавање тела постоји и код блудница, јер оне се одевају у најдрагоценије, сјајне хаљине, али украшавање душе постоји само код добродетељних (свети Јован Златоуст). # Ако човек не презре своје тело, неће видети светлост Божанства (авва Исаија). # Ако тело не покориш души, оно покорава душу ђаволу. # Двери душе су – чула. Дар Духа даје се по мери, уз напор и уз љубав према Богу, када су чула душе извежбана за разликовање добра и зла (Јевр. 5,14) (свети Макарије Велики). # Душа је сама по себи много вреднија од целог света и светског царства (свети Макарије Велики). # Живот је рађање душе од Духа (свети Макарије Велики). # Тело без душе је мртво, и душа без Духа мртва је за Царство Божије (свети Макарије Велики). # Земљорадник најпре земљу очисти од трња, а потом сади семе; тако се и душа најпре очишћује од духовне прљавштине, и прима плод (свети Макарије Велики). # Душа може да се противи злу, али без Бога не може да га победи или искорени (свети Макарије Велики). # Не веруј читав свој живот овом пролазном телу, и не уздај се у њега, док не станеш пред Христа (свети Јован Лествичник). # Ко сажаљева тело, у њему не може живети Дух Божији (свети Теофан Затворник). # У мери у којој се гоји тело, душа усахњује (авва Данило). # Не примај семе похоте, које баца сејач ђаво, да не би пожњео балчаке пропасти и погибељи (Древни монашки устави). # Као што је Бог слободан и ствара шта чини шта хоће, тако је слободна и душа (свети Григорије Богослов). # Тело, ако јача, јача на рачун духа; и дух, ако зри, не зри другачије него на рачун истањивања тела. Ни код једнога светога не наилазимо на лагодан живот: сви су живели сурово, ограничавајући, исушујући и кињећи тело (свети Теофан Затворник). # Ко се обмањује надом да ће достићи савршенство у духу без суровог опхођења са телом, тај је налик на онога ко би хтео да носи воду у решету, или да ветар хвата рукама, или да пише слова по води (свети Теофан Затворник). # Неукроћени коњ је веома опасан за јахача; тако је и тело опасно за твоју душу, када није обуздано разумом и уздржањем (свети Димитрије Ростовски). # И у свему другом, не треба излазити изван граница неопходног – о телу се треба старати онолико колико то захтева корист душе, јер неговати и волети своје тело, то представља страст и непознавање узвишене мудрости да човека не чини његов видљиви део (свети Василије Велики). # Као што показујеш велику бригу за тело, тако се постарај и за душу, и одени је (свети Јован Златоуст). # Код животиња сва врлина састоји се у добром стању тела, а код човека – у благородству душе (свети Јован Златоуст). # Људи имају разумну душу, а животиње чулну (свети Јован Златоуст). извор