Уморни од православља?

[александар живаљев]

Дивна тема, хвала вам свима на искрености. Она је знак да се нисмо баш толико уморили.

Али, не замерите, празнично је вече па сам у таквом расположењу, чини ми се да смо много индивидуализовани. Не само оно да нисмо остварили евхаристијску заједницу, да не носимо бремена једни других, него да потпуно пропуштамо да није Бог, Бог мртвијех, него Бог живијех. Наше баке можда нису биле тако образоване али нису пропуштале задушнице. Кад се уморим сви моји упокојени су самном, моле се за мене пред лицем Бога Живога. Црква земаљска и торжествена јесте једна. И то нисмо само у крвном сродству него у дубокој моралној, значи љубавној, вези са свим светима у Господу.

Друга, односно прва ствар је Милост Божија, а друга подвиг. Е, ту мислим да смо у теми побркали подвиг са рутином. За љубав ваше искрености даћу једно своје искрено признање, никаквог нарочитог подвига: од како сам се опоравио од болести и почео поново да постим (моја мајка која иначе цео живот редовно пости) негде је одмах "скапирала" да је пост за мене штетан и када год дођем да је обиђем током поста прави најукуснију мрсну храну. Прве две године жестоко сам се опирао, а онда престао да јој говорим да постим, али она зна да идем у цркву па ми опет спрема мрсну храну: ја престао да се опирем, и поједем је. Ето мог "подвига", који ми помаже да избегнем "рутину". Можда неком ово буде од користи. 

[Хајдук]

Ваљда ваше поруке, од када смо на ти?

[Broken]

On 8/24/2017 at 19:45, Лазар Нешић рече

Шта да ради човек кад се умори/смори од православља, вере, Цркве, хришћанског живота?

Срећем све више људи који се након 10+ година у цркви напросто уморе од свега и различито се носе са тим: неки направе паузу од цркве, неки једноставно престану да верују, неки наставе да долазе али се све претвори у аутоматизам и магију, неки само наставе да држе обичаје, некима се све смучи и напросто се паралишу, неки постану непријатељи цркве, свештенства и православља, неки се нагло одају до тада незамисливим пороцима, неки гледају презриво на побожност и форсирају интелектуализам и слично.

Имамо и овде форумаша који су били црквени, па престали да буду. Зашто?

Знам да није баш пријатна тема, посебно за мисионарски сајт и људе који су тек дошли у Цркву, али ... ето, напросто се може сваком десити и свакоме прети тако нешто.

Dobra tema.

[Драгана Милошевић]

пре 11 часа, Хајдук рече

Ваљда ваше поруке, од када смо на ти?

Овде персирамо само нашим уваженим гостима: оцу Сави Дечанцу и о. Зорану Ђуровићу.

И ако скапирамо да се иза аватара и ника крије свештено лице.

[Ana B.]

A kako mi na primer da znamo koliki je nas krst, odnosno koliko bi trebali da se molimo i ostalo, za svakog je to drugacije? ...

[Ana B.]

nemaju svi iste potencijale i talente, pa se desi da neko huli na onu svetlost koja mu je data...

[Gligorije]

Mozda malo prekasno ali tema je malo zaintrigirajuca, nekada se  ne razmišlja o mnogim stvarima  procitas nesto pa se zamisliš malo 

Reko vidi  pametni ljudi imaju vremena I za ovo mislim stvarno nije nikakvo ismijavanje 

trazi trazi pa ces nači

[Bokisd]

пре 18 часа, Ana Bjelan рече

A kako mi na primer da znamo koliki je nas krst, odnosno koliko bi trebali da se molimo i ostalo, za svakog je to drugacije? ...

Trebalo bi da je tako. 

Kako se kaze, uzmi 'svoj' krst i podji za Mnom. Znaci, svako ima svoj krst i svoj potencijal i svoje mogucnosti. Pa, onda, ne bi  trebalo da se brinemo, kada dodjemo u neka iskusenja , sta i kako i koliko mozemo da ispunimo bilo sta.......jer, Bog nece dati vise iskusenja i zadataka, od onoga , .....sto mozemo izneti na svojim plecima. 

Deluje sasvim logicno i kao neka 'olaksavajuca' okolnost.  Samo das sve , od sebe , sto vise, i ne brines se mnogo.  

[Gligorije]

A kako da znas da si dao sve od sebe

Sta je najbolja smernica?

[Bokisd]

пре 14 минута, Gligorije рече

A kako da znas da si dao sve od sebe

Sta je najbolja smernica?

Vrlo tesko pitanje, zaista. Pogotovo, sto se tice svake konkretne licnosti. 

Najlakse resenje,  sigurno jeste, da se bude pod rukovodstvom nekog iskusnog duhovnika, koji na osnovu svog ( duhovnog iskustva ) i nosenja svoga krsta i usavrsavanja, moze preneti na drugoga nacine ( duhovne ) borbe. Tj. da nauci drugoga kako da nosi sopstveni krst.

Drugi, nacini spoznaje svojih snaga , su mnogo tezi i kako da kazem komplikovaniji. Tako meni deluje. Citanje duhovnih knjiga, pricanje i savetovanje sa drugim hriscanima, posecivanje sluzbi , manastira i svetinja, i trazenje nekog carskog ili kako kazu oci, .....srednjeg puta u vrlinama i borbi, su neke od metoda.

Mozda postoji ( verovatno ) i jos neke metode. O tim metodama, je nesto pisao sv. Ignjatije Brjancaninov u svojim delima.

[ГрешниСлуга]

пре 1 сат, Bokisd рече

Vrlo tesko pitanje, zaista. Pogotovo, sto se tice svake konkretne licnosti. 

Najlakse resenje,  sigurno jeste, da se bude pod rukovodstvom nekog iskusnog duhovnika, koji na osnovu svog ( duhovnog iskustva ) i nosenja svoga krsta i usavrsavanja, moze preneti na drugoga nacine ( duhovne ) borbe. Tj. da nauci drugoga kako da nosi sopstveni krst.

Drugi, nacini spoznaje svojih snaga , su mnogo tezi i kako da kazem komplikovaniji. Tako meni deluje. Citanje duhovnih knjiga, pricanje i savetovanje sa drugim hriscanima, posecivanje sluzbi , manastira i svetinja, i trazenje nekog carskog ili kako kazu oci, .....srednjeg puta u vrlinama i borbi, su neke od metoda.

Mozda postoji ( verovatno ) i jos neke metode. O tim metodama, je nesto pisao sv. Ignjatije Brjancaninov u svojim delima.

Тешко питање, али си дао прави одговор. Само бих додао оно: Куцајте и отвориће вам се, тражите и наћи ће те. 

[Драгана Милошевић]

Даће се свима по мери вере; и таланти и невоље.

Ни човек не товари магарца превеликим теретом.

[Биљана 1234]

Трпљеније...јуче су се неке две девојчице смејале после причести...једна ме гледала, радосно.ухватисмо се за руке...не знам..можда грешим, лични доживљај има своје место у православљу..али, учинило ми се јуче да је страх Божији управо страх да ничим не нарушимо лепоту заједнице, лепоту Литургије

и нема ту заиста много речи..него данас људи траже брза решења..помути им се вид духовни

[Ana B.]

пре 10 часа, Bokisd рече

Trebalo bi da je tako. 

Kako se kaze, uzmi 'svoj' krst i podji za Mnom. Znaci, svako ima svoj krst i svoj potencijal i svoje mogucnosti. Pa, onda, ne bi  trebalo da se brinemo, kada dodjemo u neka iskusenja , sta i kako i koliko mozemo da ispunimo bilo sta.......jer, Bog nece dati vise iskusenja i zadataka, od onoga , .....sto mozemo izneti na svojim plecima. 

Deluje sasvim logicno i kao neka 'olaksavajuca' okolnost.  Samo das sve , od sebe , sto vise, i ne brines se mnogo.  

Pa tu je kljuc da verujemo Bogu, jer On zna koliko možemo da podnesemo, pored toga što se molimo i trudimo u dobru

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 5 часа, Gligorije рече

A kako da znas da si dao sve od sebe

Sta je najbolja smernica?

Pa vidi pitanje ti opšte nije naivno i na pravu adresu je upućeno.

Ja mislim da je Boksid samo stao na Put imena Puta radi i da se ne kreće ni napred ni nazad već samo gleda svetitelje koji dolaze,prolaze,dolaze,prolaze.

Put je Ličnost i kao takvu je ti lično moraš razumevati i razuemti da bi učinio jedan jedini korak a ne da gledaš kako Ga drugi razumevaju svojim ličnim stavovima.