Наша општа песмарица

[Вилер Текс]

 

АЛАС

На Сави, мало јужније од ушћа,

ка Обреновцу.

У  раскопчаној кошуљи алас није мислио о новцу.

Зарадио га је на други, тежи начин.

Живот био му је безукусан, па је овде потражио зачин.

Осмехнуо алас необријан,

попио је много смедеревке али није пијан.

Спремиће после од упецане рибе чорбу

Хоће са тобом да прича као са човеком а не даје интервију за Новости и Борбу.

Неће да наклапа и нагважда...боље је једно не и да од хорског бла бла бал.

 

[Жедни]

Инок

Одавно ме вуче мир инока.
Столничким хитрим кораком,
Светосавским босим ногама,
свету земљу газим љубећи.
Пут је моj пут крста.
Видим своју скуфију
у скривеном скиту на Атосу,
док узносим тишином
грешност на прочишћење.
Душа ми иште парман за плећа покајна,
хоће да се обећа светлости.
Порта да буде цела пустиња,
храм Господњи срце покајно и чисто.
Светли се молитва из дубине мрака,
ковитлаво дарујући сузе.
Господе Исусе Христе сине
Божији помилуј ме грешног.

 

[Жедни]

***

У твом оку од процветале зове

фазани носе јаја.

Показаћу ти океан иза горе од жита

aко ми покажеш дете

које се у теби игра мајке.

Док спавамо у тућој стварности

Грли нас мрак који

 додирује капке живота.

 Чекам да се пробудиш у последњем диму

 до краја изгореле жеље.

Ово што сам ти рекао док ћутим

 Не умем више ником да изговорим.

[АлександраВ]

Чује Небо
сваки уздах
крик и шапат
мисао и бесмисао,
тишину туге

јецаје дуге....

Небо чује
и спас ту је.

Никада ниси сам
у осами
никада ниси мук
у ћутању
никада ниси крај
у очају.

[Биљана 1234]

Еда би се око навикло

јер вис далеко зеленила крошњу

птицама нагиње.

 

Дамарима затрпавам

пропињу се

као оно кад

шта рекох не рекох,

шта видех не видех,

шта чух не беше,јер.

утабаном стазом не корачам више ја

[Princess Bella]

Debella Princeza  

Pesma br. 1 

Niko me ne voli

 

... nastavice se. 

[Рапсоди]

пре 1 минут, Princess Bella рече

Debella Princeza  

Pesma br. 1 

Niko me ne voli

 

... nastavice se. 

Овако нешто  личи много, мнооооого, на писаније   наше бивше Арсеније.... 

[Princess Bella]

пре 6 часа, Princess Bella рече

... nastavice se. 

"Princeza je predebela!"

Sluga neki prosaputa.

"Zaista nece moci"

 

"Ni kroz iglene usi?"

U tom se i kapija spusti.

Strasan zvuk.

Straza je napusti.

I princeza osta

u toj crnoj rupi

pred Jerusalimom.

 

Andjeli su te noci imali puno posla.

Spavala je mirno 

kao da je sam Hristos njen konak. 

 

 

 

 

[Princess Bella]

Pesma br. 2

(Otreznjenje - Pesma koja se drugacije zove spoznaja)

[АлександраВ]

Слова ова,
неваљала,
играју јурке,
ластиш и жмурке,
искоче, смеју се
побегну, крију се,
некад се плезе
и пекмезе,
ова
слова
и словца
словци
и словчице
док их не постројим
у речи, реченице
... ко ће то да смири...?....
док се мисао шири....

[АлександраВ]

Бисеру мали,
бели, блештави,
на груди се моје
нежно постави,
обасјај тмину
уштини тишину
кикотом благим
погледом драгим
буди ми
заувек.

[АлександраВ]

Волим да путујем

на меким облацима

твојих речи.

Волим како ме својим

у мој живот враћаш,

и стално подсећаш

да се нитима преплићемо,

ма где да смо,

ма како год да смо.

[АлександраВ]

Кугле на своду
јуре се жегом
и трапаво
смењују тон
времена,
од беле, жуте,
црвенољубичасте,
тамно плаве
у необично црну,
прошарану сновима
који чекају
да се врте и сврте
небом.

[АлександраВ]

Тако
полако
да не види
свако
да не чује
јако
да не каже
олако
просек
живи
како-тако...
наопако.

[АлександраВ]

Постаћу облак,
и онда никоме нећу морати
ништа да оправдавам.
Бићу велика бела гомила ничега.
Бићу пространство
ограничено непостојаношћу
и бићу, а неће ме бити.
Расплинућу се
да се никада не скупим.
У сваком свом делу бићу целина.
Постаћу облак,
да бих постојала
а да ме не буде,
висићу у ваздуху и сама ваздух,
како бих својим непостојањем
доказивала
сопствену постојаност.