Наша општа песмарица

[NinaD]

Радозналост

 

Гледало је дете

У звездани свод.

Да ли оно горе

Плови неки брод?

 

Хтело би да зна,

Како лете птице?

Где снегови летују,

Реци ми мамице?

 

Где су целе зиме

Наше ласте биле?

Хоћу још да знам,

Дал' постоје виле?

 

Гледала је мама

Своје чедо мило.

Све  ћу ти испричати,

Чим седнеш у крило.

[NinaD]

Песама за децу имам доста, а и стално навиру нове па сад размишљам о збирчици. Не занам како то иде, али мислим да ћу почети да се занимам с тим. Свима се допадају, а и мени је лепо кад их поново читам 

[NinaD]

Sa ovom pesmicom sam se jutros probudila i brzo ustala da je zapišem, pre nego što odleti 

 

Море

 

Један бата и једна сека

играли се током лета.

Иза куће, у дну баште,

где ливадско свеће расте.

 

Све уз помоћ маште своје

замишљало ово двоје,

како чамцем с једром плове,

док их море к себи зове.

 

Испод морске површине

гледали су у дубине.

Види, делфин чамац прати,

а пучином сунце злати.

 

И ми ћемо једног лета,

нека је и на крај света,

путовати све до мора,

макар преко седам гора.

 

Видећемо лично сами

и причати после мами,

како чамци морем плове,

а рибари рибе лове.

[Денис]

On 11/1/2017 at 19:38, NinaD рече

  Samoća

 

Sama je.

Svi njeni su daleko.

Osluškuje.

Da li će nazvati neko?

Telefon ćuti.

 

Oseća,

nije deo njihovih života.

Takav je tempo,

sve nas bez milosti mota.

Pritišće tišina.

 

Veče je.

Bože, na koga li sad liče?

Nedostaju joj.

Da li im čitaju priče?

Sama je.

ova tvoja mi se najviše sviđa

[Денис]

On 8/20/2017 at 15:18, АлександраВ рече

Слова ова,
неваљала,
играју јурке,
ластиш и жмурке,
искоче, смеју се
побегну, крију се,
некад се плезе
и пекмезе,
ова
слова
и словца
словци
и словчице
док их не постројим
у речи, реченице
... ко ће то да смири...?....
док се мисао шири....

 

 

Pesme su moje
strašilo tužno,
delova mnogo
sa strana raznih,
delova sjajnih
delova praznih,
ruzno i lepo
u isto vreme.
Pesme su moje
strašilo hrabro
tu su da nose
teško breme
tu su da teraju
crne vrane
zajedno samnom
njima prkose.

[NinaD]

пре 1 сат, Денис рече

ova tvoja mi se najviše sviđa

Hvala, uvek mi je drago kad se nekome dopadne neka moja pesma. Ta je odrasla  Meni lično su draže ove za decu, mada nisu sve vesele. Ova poslednja na primer (More).

[АлександраВ]

пре 3 часа, Денис рече

delova mnogo

 

Зграбиш ништавило

и створиш стварање

тражењем облика

у кварењу савршеног

стварањем нереда

са значењем

за које се можеш ухватити.

 

[Денис]

пре 36 минута, АлександраВ рече

Зграбиш ништавило

и створиш стварање

тражењем облика

у кварењу савршеног

стварањем нереда

са значењем

за које се можеш ухватити.

Klesar

prevrćem kamen

sa svih strana zagledam ga

dletom oprezno ciljam

tražim pesmu

ona je unutra

čeka da je oslobodim

 

 

 

 

 

[Денис]

i tako pesma čeka li čeka, ponekad izađe cela, a ponekad

nje će neki drugi klesar da se seti cele

[NinaD]

  Skriveni svet

 

Kako je lepo,

po sunčanom danu,

sve brige svoje

ostaviš u stanu

i pođeš duž ulice

ko’ u nekom snu,

noseći ozareno lice.

 

Gledaš ushićeno,

kako povetarac lako

u krošnjama pleše,

dok svetlost igra tako

kao da se s lišćem šali.

Duša sve ti je veća

i svet joj je ovaj mali.

 

To je ta sloboda,

kao pticama što je let.

Deo si prizora retkog,

vidiš taj skriveni svet.

Pretvoren beše taj dan,

bez neke zasluge tvoje,

u suncem okupan san.

[Денис]

ti si NinaD ete sa druge PlaN ete

[NinaD]

пре 1 минут, Денис рече

ti si NinaD ete sa druge PlaN ete

 naročito se tako osećam kad me na sred ulice zadesi ovakav momenat kao u prethodnoj pesmi 

[Денис]

i ja mnogo volim da gledam sunce u vrhovima krošnji

[NinaD]

Управо сада, Денис рече

i ja mnogo volim da gledam sunce u vrhovima krošnji

Da, baš zna da usreći, ali mi se nekad čini da ljudi i ne vide koliko je sve lepo.

[Денис]

пре 11 минута, NinaD рече

Da, baš zna da usreći, ali mi se nekad čini da ljudi i ne vide koliko je sve lepo.

Samo senka

daleko sećanje

prizrak lepote

zrnce u pesku

ne vide oko

i uho ne ču

to divno čoveku obećanje.