Наша општа песмарица

[Рапсоди]

@Vladan3 Ехееееееееј...чекамо те.... 

[Рапсоди]

пре 15 часа, Aleksandar Stojkovic рече

Иначе, мени ускоро излази збирка у издању Књижевне омладине Србије, биће промоција за око месец дана у Београду, па да искористим прилику да најавим.  Бићете обавештени за датум кад дође време,а ја ћу бити почаствован ако неко од вас из Београда издвоји време да дође на промоцију.

Обавести нас обавезно,  ако Бог да,  ето нас ...кад смо већ осуђени на Бгд...

[ГрешниСлуга]

пре 12 часа, АлександраВ рече

Разговор

Она каже: Све си ми даље, бежиш, сама сам.
Он је гледа и мисли – волим те.
Она каже: Груб си, повређујеш ме, хладно ми је.
Он је гледа и мисли – потребна си ми.
Она каже: Одлазиш и све ми се ређе враћаш.
Он је гледа и мисли – недостајеш ми.
Она каже: Оптужујеш ме а кривице нема, тако је.
Он је гледа и мисли – извини.
Она га погледа и остаде без речи.
Он јој пољуби очи.
Она помисли – умрећу ноћас.
Он је ухвати за руке и одведе са собом у свој дом.

Ова песма је инспирисана Песмом над песмама ?  Баш ми се свиђа, има неку духовну симболику, није само љубавна.  

[АлександраВ]

Управо сада, ГрешниСлуга рече

Ова песма је инспирисана Песмом над песмама ?

Написана је пре више од 20 година, инспирисана животом... нисам тада знала за Песму над песмама... лепо звучи, хвала ти

[Рапсоди]

               ***

Не тражи песник тугу

И  његове песме

тугом да боле,

самоћу да воле.

Не тражи песник

тугу..............

тек тако ето,

да тужан би  био,

и о нечем та, 

вишем снио

 

Туга незвана дође

чим изнедриш

по који  стих,

па био он,

јак, слаб или тих.

Не тражи песник

тугу, за верну

другу............

туга се увек

снађе и њега

прва нађе.

 

 

[PredragVId]

Долина плача

 

Ходамо долином овом,

поврх двосеклог мача,

здружени са срећом и болом.

Ово је Долина плача.

 

У овој Долини „мртви“

имају посебно место.

Међ много палих жртви

мртви се виђају често.

 

Извор Воде живе

Долином плача тече.

Суморне ране сиве

овом се Водом лече.

 

Муке се упру на плећа.

Од њих се овде јача.

Тако се схвата срећа

у овој Долини плача.

 

Љубав и сузе су сестре,

муке и спокој су браћа

тако то овде јесте

у овој Долини плача.

[АлександраВ]

Сапутник

Коси ме погледом
вређа тишином,
смањује дан у кап.

Отима осмех
и баца високо,
а небо постаје драп.

Зашто крај мене седи
и отима све што ми вреди
- тај намрштени човек..?..

[АлександраВ]

Свитање

 

Стиди се

румена зора

вири с крајичка

прозора.

Расута коса

по твоме лицу

...сањам,

загледана кроз трепавицу...

[АлександраВ]

Нагли одласци
ремете дисање
а добро знам
да моје писање
нема одговор
на такво питање -
да ли је повратак
заправо скитање?

[АлександраВ]

Пољуби ме
тихо
овлаш
меко
топло,
само нека,
као паперјасти
облак,
усна твоја
ушушка
плишани сан
и лаку
ноћ.

[АлександраВ]

Постојање,
као магловити обриси звука,
плач детета
црквена звона
ветар у грању
цвркут ко зна одакле.
Мисао умотана у простор.
Срећа.
Звук ударца
када се суза откине
и падне у прошлост.

[АлександраВ]

Пар минута

Шопен
Револуционарна етида
Револуција
на некој касети The Cult.
Очи проливају деветсто
деведесет
и девет
разлога самоће.
Даљина
и пропадам
окружена разлозима
без разлога.

[АлександраВ]

Мала

Волиш малу зелену бубу.
Мислиш - мала је,
беспомоћна,
ништа ми не може.

Воли те мала зелена буба.
Слети ти на длан
да ти докаже да те воли
а ти онда склопиш

прсте преко ње
и држиш је у шаци.

И онда кажеш свима:
у мојој руци је мала
зелена буба
која је моја и мени припада
и не може ми ништа
...мала.

И ставиш шаку у џеп
препун себе.

А мала зелена буба
пронађе једну пору

на длану
уђе у тебе

и твојим венама
потече зелена крв.

Мала зелена крв.

[АлександраВ]

ПРСТ

Прст на челу
да би неко размислио
прст у ваздуху
да би неком претио
прст на уснама
да би неко ћутао
прст на орозу
да би неког убио
прст са прстеном
да би неко волео
прст у носу
да би неког постидео
прст на столу
да би нервозно лупкао
прст у оку
да би око ископао
прст у земљи
да би прст израстао.

[Вилер Текс]

Добро јутро граде,

поздрав за тебе и твоје сиве фасаде.

Људи сјединили су се са тобом,

некад мислим-као да ходају пространим гобром.

А ја желим да живим,

па се довијам, савијам, кривим не би ли задржао жељену путању.

Смејем се, а кажу ми да сам у ненормалном стању.

Само срећан што сам жив...

Јуче чуо сам да мрав може да постане див.

За радост разлог јак,

сијам као ауто лак на зиду...

Само морам крити срећу кад мрштавци иду у патролу,

Има нешто и у мудрости, није све у рокенролу.