Rassoban

Ljubav 1. Da li je istina ono sto pise u Kalevali: "Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?" Da li je istina ono sto govore u Basri: "Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te". Neko je negde rekao i hvala mu: "Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta". Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek. Nema male srece i male bolesti. Nema male kradje i male smrti. Nema malog rata niti malog postenja. Nema maloga prijatelja i male tajne. Nema maloga coveka i male ljubavi. 2. Ne okreci mi nikad ledja da bih te voleo. Secam se tvojih prvih zuba. Secam se tvojih prvih koraka. Secam se: Decja bolnica u No- vom Sadu. Sedim kraj tvog kreveta i molim sve na svetu da mi ne umres. I ostao si ziv. Ni Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda. Ni ljudi. Verovala je samo nasa ogromna ljubav. Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci, dok je kao kucica slikala azurnu svetlost po mo- jim dlanovima. 3. Mi se prevrcemo naglavce kao pescani sat. I menjamo se jedan s drugim. Dobices jednog dana dublji glas. Poceces da se brijes. Ozenices se i zaposliti. Imaces svoju decu i pricaces im svoje bajke. A ja cu biti sve detinjastiji i bezazleniji. Prepoznaces me po tome kako naivno verujem da cu vecito ziveti, opcinjen unutra- snjim govorom poput drevnoga boga Ptaha, koji je prvo smislio ceo svet u sebi, zatim izdahnuo okolo svoje neverovatne misli, i tako,ogromnom mastom, sam u Nicemu, jedini,oziveo sve ono sto je jos bilo nestvoreno. 4. Onda ce doci sve naglo: moji poslednji zubi. I odmah posle toga: moji poslednji koraci. Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu. Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo vece makar samo sat ili pola sata. Bice to sasvim dosta za sve proklete godine. I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.I neka kao kichica naslika onaj isti pitomi svetlosni znak na tvojim dlanovima, znak da ti nikad nisam, nikad okrenuo ledja da bi me postovao i voleo. Ljubav je kao snaga: ako je vise trosis, vise ces je i imati. 5. Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja,vec bi se pretvorile u vetar. Kad bi potoci ovako umeli da vole, kao ja, vec bi postali okeani. Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, vec bi postali beskonacnost. Kad bi vreme ovako umelo da voli, kao ja, vec bi se pretvorili u vecnost. Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, vec davno bi bila zvezda. Miroslav Mika Antić

Senka Zbog svega što smo najlepše hteli hoću uz mene noćas da kreneš. Ma bili svetovi crni, il beli, ma bili putevi hladni, il vreli, nemoj da žališ ako sveneš. Hoću da držiš moju ruku, da se ne bojiš vetra i mraka, uspavana i kad kiše tuku, jednako krhka, jednako jaka. Hoću uz mene da se sviješ, korake moje da uhvatiš, pa sa mnom bol i smeh da piješ i da ne želiš da se vratiš. Da sa mnom ispod crnog neba pronađeš hleba komadić beli, pronadješ sunca komadić vreli, pronađeš života komadić zreli. Il crkneš, ako crći treba zbog svega što smo najlepše hteli. Miroslav Mika Antić

Miroslav Antic – Psovke neznosti Sad shvatam: nismo došli zadovoljni ko trave što rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore. Mi smo zvezde što ludo u mrak se strmoglave i zbog jednog bljeska ne žale da izgore. Imamo ruke dobre kao pijane laste da se grlimo plavo i gasimo u letu. I prisutni smo zbog neba što mora da izraste u saksijama oka ponekome u svetu. Prejeli smo se davno i zubatog i nežnog. Sad svako pruža šape i nova čuda traži. A sve je smešno, i tužno, i sve je neizbežno, i ove istine dobre i ove dobre laži. Prejeli smo se, kažem, i svako ume da sanja, i svako ume da psuje i ore daljine glavom. I jednako je u nama i kamenja i granja. I jednako je u nama i prljavo i plavo. I svesni da smo lepi isto koliko i ružni, stigli smo gde se gmiže i stigli gde se leti. I znamo šta smo dali, i znamo šta smo dužni, i šta smo juče hteli i sutra šta ćemo hteti. Goreli smo, al nismo postali pepeo sivi od kojeg bujaju žita i obale u cvetu. Uvek smo bili živi, pa ipak: drukčije živi od svih ostalih živih na ovom luckastom svetu. I najzad: tako je dobro što nismo samo trave, što talasanja svoja nijednom vetru ne damo, već smo zvezde što sjajem sve nebo okrvave željne da budu sunce makar trenutak samo.

http://www.fotoklubcolor-rijeka.hr/fotogalerija/2-salon-crno-bijele-fotografije/#!prettyPhoto

http://www.fotoklubcolor-rijeka.hr/fotogalerija/2-salon-crno-bijele-fotografije/

https://www.faktor.ba/vijest/umijece-koje-oduzima-dah-dokaz-da-crno-bijele-fotografije-nikada-nece-ostariti-foto-162558#8

https://www.faktor.ba/vijest/umijece-koje-oduzima-dah-dokaz-da-crno-bijele-fotografije-nikada-nece-ostariti-foto-162558#12