Претражи Живе Речи Утехе

Од како је Сејач изашао на сетву, Он не престаје да сеје. Испрва је сејао Он Сам, потом преко Апостола, а на крају преко Божанских Књига и богомудрих учитеља (43, стр. 215-216). Бог је Светлост, и реч Божија је светлоносна, стога и душа која га је примила постаје просвећена и светлоносна (14, стр. 169). Читајте само Јеванђеље... Јер која је књига боља од Јеванђеља... Читање Јеванђеља окружује душу атмосфером Божијом (6, п. 998, стр. 134). Само са Јеванђељем или Новим Заветом може се проживети цео век, све време га читајући. Колико год да га читаш, нећеш га ишчитати до краја. Сто пута га прочитај, тамо ће ипак остати недочитаног (5, п. 783, стр. 44). Не заборављајте да сваки дан читате реч Божију, да размишљате (о њој), да (је) осећате, и да тиме храните своју душу. Душа ће се од тога усладити, постаће тврђа и поузданија (4, п. 735, стр. 224). Сваки дан треба да се прочита једно зачало у Јеванђељу. То је лекција Свете Цркве њеним чедима и треба је изучити... Ујутро, када је душа слободна од утисака са стране, уз молитву за уразумљење, пажљиво приступите овој ризници судова Божијих, пазећи шта ће кроз те речи да вам саопшти живи Господ (56, стр. 102). Да се Јеванђеље не може помирити са светом, то је знао и Господ када је давао заповести; Он нигде није рекао да се могу правити уступци свету. Уступци су – издаја Господа (2, 330, стр. 202). Не треба писати тумачење Јеванђеља, него бележити размишљања – да би свака реч и сваки покрет Господњи били свечани сведоци Његовог Божанства. Када Бог да, отпочећемо хвалебну песму Господу и онда јој неће бити краја. О, кад бисмо могли да макар отпочнемо са тим! (7, п. 1083, стр. 53). Јеванђеље се може читати седећи, али да се не умањи побожно поштовање према њему (1, п. 113, стр. 113). Реч Божија је налик огледалу. Као што гледајући у огледало свако види где је која мрља или прљавштина на његовом лицу или одећи, тако и душа читајући реч Божију и разматрајући тамо набројане заповести не може да не види је ли исправна или неисправна у односу на те заповести; савест ће јој ово истога часа нелицемерно рећи, будући да је просвећена речју живог Бога (36, стр. 127-128). Онај ко пази на реч Божију, сабира јасне појмове о свему што је у њему самоме, око њега и изнад њега: он појашњава своје обавезе у свим животним ситуацијама, нижући света правила као скупоцене бисере на нит савести, која му потом тачно и одређено показује како када да поступи, не би ли угодио Господу; он кроти страсти, јер читање речи Божије на њих увек делује умирујуће. Која год страст да те узнемирава, прихвати се читања речи Божије и она ће постепено да утихне, да би се на крају сасвим смирила. Онај ко се богати познањем речи Божије има над собом стуб од облака, који је водио Израиљце у пустињи (43, стр. 168-169). Како што поједина мека и растресита тела постају чврста, окамењена и недоступна за повреду и разлагање када у себе приме чврсте, камене честице, тако и душа када се нахрани и испуни речју Божијом постаје тврда у истини и добрим расположењима, и безбедна од насртаја лажи и греха (14, стр. 169). Све док се ум сам труди да разуме Свето Писмо, дотле су истине које се у глави држе за умне, углавном бесплодне за живот. Озарење пак свише, запечаћујући те истине у срцу и дајући да се окусе, чини да оне почињу да усмеравају живот, а животно искуство још потпуније омогућује да се схвати њихова сила (12, стр. 118-119). Најплодоноснија је Реч Божија, а за њом – отачка дела и житија светих. Уосталом, мора да се зна, да су житија боља за почетнике, отачка дела – за средње, а реч Божија – за савршене (68, стр. 233). ...Јеванђеље се појавило много година после Вазнесења. А сва апостолска дела, заједно са Јеванђељем, у једну књигу су сабрана тек крајем првог века... вероватно под руководством светог Јована Јеванђелисте (6, п. 946, стр. 19). ...Бог је слао на земљу пророке и Апостоле, а и Сам ју је походио и открио нам Своју свету вољу – како треба да живимо и да се спасавамо – заповедивши да се све то запише у Божанском Писму, како би сви људи читали и видели шта Бог хоће од нас (2, п. 226, стр. 30). Господа ради, не заборављајте да читате светог Златоуста – ма која његова књижица да дође до вас. Он је писао једноставно, без припреме, онако како је ствари видео духом и како су се мисли о томе слагале у његовом срцу. Много шта код њега на први поглед делује неважно, али кад продужите даље, наићи ћете на непроцењиво благо. Неки кажу да је свети Златоуст изображавао општи поредак хришћанског живота. То је углавном тачно, али не представља начелно правило. Готово у свакој његовој беседи наћи ће се и изреке које описују најскривенији живот духа. То да изучавате и да држите у срцу за случај невоље и нужде (56, стр. 101). Свако ко је почео да ревнује и жели да исправи своје срце, све што му треба наћи ће овде (у «Добротољубљу»), у различитим отачким делима (1, п. 51, стр. 48). Ево вам закључак читавог «Добротољубља». «Сваки уздах посвећивати чистој молитви и добро пазити одакле непријатељ усмерава своје стреле, те сходно томе дејствовати...» (3, п. 539, стр. 238). Колико је само добра у књигама «Добротољубља»! Ишчитавајте их. То су свагда нове књиге (4, п. 659, стр. 124). За усвајање појмова вере читајте светитеља Тихона, светитеља Димитрија Ростовског, Светитеље Јована Златоуста, Василија Великог и друге (1, п. 89, стр. 75). Добро је читати житија светих и Чети Минеје: иако ми не можемо тако да живимо, обавезни смо да се угледамо на њих колико можемо, па чак и преко наших снага. У сваком житију представљена је општа скица живота светога који се слави тога дана... Из општег прегледа тих скица видећете шта је свима светима било заједничко, па из тога изведите закључак: дакле, ово или оно је – неопходно (3, п. 487, стр. 154). Што се тиче превода Библије, у потпуности делим мишљење мог драгог наставника, високопреосвећеног Димитрија (Мурјотова, архиепископа). И добро би било да се приступи послу. Почните да преводите. За издавање формирајте друштво. Редактор нека буде преосвећени Димитрије, издавач – друштво, а стално запослено лице на том послу С. А. Первухин (2, п. 219, стр. 20-21). Да је тешко време за Православље – то је јасно као два пута два. Организатори предавања у московском Друштву пријатеља духовне просвећености штампали су потпуно неправославни чланак о преводу Седамдесеторице (реч је о древном преводу Старог Завета на грчки, од давнина прихваћеном у Цркви – прим. М. С.). Црква Божија није знала за другу реч Божију, осим за Седамдесеторицу, и када је говорила да је Свето Писмо богонадахнуто, мислила је управо на тај превод. Сва тумачења која су томе противна – јеретичка су. Кад будете код московског владике, реците му да испита редакцију тих предавања, али не помињите да ја то сугеришем... Жао ми је што сам одлучио да тамо дам Посланицу Ефесцима (мисли се на Тумачење Посланице Ефесцима које је светитељ Теофан дао поменутом друштву ради објављивања – прим. М. С.) (7, п. 1084, стр. 55). Откривати помисли, као што вам је из опита познато, веома је благотворно. Читати књиге – такође је добро; и то може у одређеном случају да пружи уразумљење. Али, тамо су дата општа упутства; а за појединачне случајеве боље је тражити појашњење од живог познаваоца ствари... Страст за читањем је лоша. Она не води ка добру и поставља некакав зид између срца и Бога... (5, п. 912, стр. 192). Ројите се око оних источника, где очекујете да ћете пронаћи утеху (4, п. 753, стр. 250). Читајте, размишљајте и примењујте на себе. Примењивати на себе – то и јесте циљ читања. Ако читате без да примењујете на себе, неће бити користи, него још и зло. У глави се само гомилају теоретска знања, а човек се не учи да себе усмерава на добро, него друге да осуђује (4, п. 717, стр. 200). Читајте свете књиге, помало, али са расуђивањем (5, п. 941, стр. 232). Приликом читања, на уму треба имати главни циљ живота и све остало обликовати према њему. Тако ће се добити нешто целовито, повезано и стога чврсто. Снага спознаје и убеђења даће снагу вољи (4, п. 703, стр. 170). Кад се неко обраћа Богу, настаје борба: самољубље и свет са једне стране, а истине Божије са друге. Човек испитује те мисли, савладава егоизам и свет; али не делују све те истине једнако на све људе; на некога више делује једна, а на другога друга. Но, међу њима за свакога постоји таква, која чим се појави у свести, одмах у човеку буди страх Божији. Та истина већ у првој борби односи победу, а и у свакој другој растерује непријатеље. Које су то истине. Изволите у књизи «Пут ка спасењу» прочитајте други део: О исповести и покајању. И видећете (2, п. 348, стр. 215-216). Немојте се задовољавати једнократним читањем, него читајте онолико пута колико је потребно да бисте све запамтили: јер у књигама је написано све што је потребно (3, п. 489, стр. 157). Приликом читања срце не треба да буде ничим заузето, него отворено за истину – да са разумевањем прима оно што се чита и слаже у себе; при томе, срце ће дирнути час један, час други стих, а неки од њих посебно јако. Обратите пажњу на стихове који вас дирну и дању их се чешће присећајте, нарочито онога који вас је понајвише дирнуо. То ће поново да оживи срце, што је веома плодотворно. Боље је читати помало, али са усвајањем онога што се чита и са осећајем, него много али без тога: јер без тога читање ће бити сејање поред пута (1, п. 185, стр. 205). св. Теофан затворник извор

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у уторак, 11. марта, у Руском дому биће организована духовна трибина "Наслеђе свете Ксеније Петроградске: Вера, чуда и исцељења". Предавање ће одржати јереј Иван Цветковић, старешина храма Свете Тројице. Улаз је слободан, а трибина је заказана за 19ч. Извор: Радио "Cлово љубве"

У оквиру циклуса предавања која се са благословом Патријарха српског Порфирија одржавају у београдским храмовима током Божићног поста, на тему "Шта кажу људи, ко сам ја? - православна Христологија" ће у уторак 24. децембра 2024. године у храму Светог Вазнесења Господњег у центру Београда, беседити ђакон др Александар Милојков. Почетак је после вечерњег богослужења, у 18 часова, сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и ове године ће у Архиепископији београдско-карловачкој бити одржан низ предавања током Божићног поста. Прво предавање ће у петак 13 децембра 2024. године, у Вазнесењском храму у Жаркову, одржати г. Јован Ракочевић, професор Богословије Светога Саве у Београду на тему "Шта да ти принесемо Христе - осврт на химнографију Божића". Предавање почиње после вечерњег богослужења, сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Братство храма св. Марка на Ташмајдану позива вас на нову духовну трибину четвртком у крипти ове светиње која 5. децембра почиње после Акатиста Пресветој Богородици, у 18 часова. На тему "Улога поста у исцељењу ума" беседиће презвитер др Оливер Суботић, парох храма св. Александра Невског на Дорћолу и управник Мисионарског одељења АЕМ. Извор: Радио "Слово љубве"

Издавачка установа Архиепископије београдско-карловачке „Духовна реч“ с радошћу обавјештава читаоце да је из штампе изашла књига Беседе Светог Јована Кронштатског – дела проповеди годишњег круга. Издање је објављено у преводу блажене успомене протојереја-ставрофора Дејана Дејановића (1930-2016), љубљеног духовног родитеља многој благочестивој браћи и сестрама, који се посвећеним пастирским животом и трудом приближио светоотачком лику Кронштатског угодника Христовог, богоносног Јована. Издање представља тумачење великог дела годишњих литургијских читања светог Јеванђеља кроз духовно искуство самог светитеља Јована у којем Реч Божја постаје јасна и разумљива, „жива и делотворна“ (Јев 4, 12). Извор: Српска православна црква

На тему "Наш живот између Христа и логике овога света" ће у четвртак 24. октобра 2024. године у крипти храма св. Марка на Ташмајдану говорити о. Дарко Николић. Предавање почиње у 18 часова, сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Говорећи да су хришћанима дарована велика обећања Божија, кроз која они могу да постану причасници божанске природе, апостол Петар у другој својој посланици (1,47), даје нам поуку, како доћи до тих дарова. Ради тога, говори он, треба избећи похотну страст која влада у свету и свом ревношћу задобијати веру. А затим у вери пројавити врлину, то јест добра дела, а у врлини знање, то јест разум духовни, а у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. Дакле, вера, добра дела, знање, уздржање, трпљење, побожност, братољубље, љубав, јесу степени духовне лествице светог апостола Петра. Све ово има мећу собом тесну унутрашњу везу, сваки (степен) производи онај следећи, а следећи узвисује, усавршава и укрепљује претходни. 1. Пројавите у вери вашој врлину. Наравствено – духовни живот почиње вером. Вера је први степен на лествици нашег спасења. Вера треба да буде срдачна, искрена, нелицемерна, несумњива, жива и делатна. Ако тако верујеш, ако си усадио у себи такву веру, онда ћеш је неминовно показивати делима – стараћеш се да испуњаваш вољу Божију, да стремиш ка свему што је добро: у мислима, речима и делима. Такво расположење за добро, стремљење ка испуњењу воље Божије и држање заповести Господњих, развија и васпитава у теби наравствену делатну снагу духа – ВРЛИНУ, коју рађа вера. Дакле, истинска, срдачна, жива вера раћа врлину, твори добра дела. Са своје стране, врлина узвишава и укрепљује веру, даје јој више наравствених вредности, јер сама вера без добрих дела, без делатног стремљења ка добру, сасвим је недовољна за спасење душе. „Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти?“ Осим тога, таква је вера нечиста, сујетна, недејствена, па чак и мртва: „Вера, ако нема дела, мртва је сама по себи“ (Јак. 2,14, 17). А у врлини је ЗНАЊЕ (расудљивост, разумност). Стремећи ка добру у свему: у мислима, речима, делима и настојећи да испуни вољу Божију, хришћанин се опитно учи да истинито суди о стварима, да разликује Божије од човечијег, истинско добро од лажног, стварно зло од привидног, правду од неправде, то јест да развија у себи практично хришћанско искуство – свету благоразумност у свим делима. То јесте наравствено расућивање, знање духовно, хришћанско благоразумље. Дакле, врлина ствара духовно знање, али и сама од њега задобија савршенство, јер каква је врлина корисна, ако је не прати знање (разум)? „Ревност не по разуму“ (Римљ. 10,2). А у знању је УЗДРЖАЊЕ. Духовно знање (разум) открива хришћанину где је добро и зло, где истина и лаж, – у њему самом, у његовом поквареном срцу, открива мноштво рђавих мисли, порочних склоности, злих похота и страсти, и хришћанин јасно види како су пуста и лажна њихова завођења и како су оне опасне за развој и усавршавање духовног живота. Увиђајући то, он почиње мало-помало да се одупире порочним склоностима, труди се да се уздржава од задовољавања злих похота, искорењује страсти и на тај начин стиче ново наравствено савршенство – уздржање од злих похота и страсти, чинећи своје срце чистим. А чистота срца узвисује и развија његово духовно знање, јер чистим срцем, по речи Божијој способни су да душевним оком виде Бога и ствари Божанске: „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“. А у уздржању је ТРПЉЕЊЕ. Када се хришћанин мужаствено бори са унутрашњим непријатељима свога спасења, у то време нападају на њега непријатељи спољашњи: разнородна искушења и саблазни – лаж, клевета, оговарање, прекори, подсмевања, прате га на свим путевима наравствене делатности. Превртљивост и невоље у служби, домаћи раздори и несугласице, оскудица у издржавању и снабдевању (материјалном обезбеђењу) себе и својих домаћих, губитак имовине, нарушавање здравља, све ово он често трпи на себи самом! Искушења на сваком кораку! А колико се овде захтева од хришћанина трпљења. трпљења мужаственог, често дуготрајног! Такво трпљење развија у себи хришћанин, који је стекао духовно уздржање, научивши се да одолева чулним жељама, и побеђујући страсти. Трпљење је ново, више наравствено савршенство, јавља се иза уздржања. Са своје стране, п трпљење даје велику снагу и крепост. Нестрпљење (нетрпљење) сред искушења, униније у невољама слабост је духа, а дух споља ослабљен природно постаје неспособан да побеђује унутрашње своје непријатеље. А у трпљењу је ПОБОЖНОСТ. Стекавши уздржање. научивши се добродушном подношењу невоља, трпљењу сред искушења, хришћанин усходи на нови степен наравствено-духовне лествице – развија и одгаја у себи побожност (благочешће). Побожност је наравствено-побожно настројење хришћанина, његових мисли, осећања и делања, једно (јединствено) прослављење пресветог имена Божијег у души и срцу, искрена жеља да се благоугоди Господу, појачано старање да се испуни Његова света воља. Ово је делокруг многих врлина и наравствених савршенстава: овде је и страх Божији и живо уздање у Бога, и свецела преданост Богу, и смирење, и искреност мисли и осећања, речи и дела, и чистота намера и побуда. „Побожност је корисна у свему пошто она има обећање живота садашњега и будућега“ (1. Тим.4,8). Она преноси достојанствену вредност претходним подвизима – трпљењу и уздржању. Хришћанин који поседује истинску побожност, још брижљивије чисти своје срце од страсти и похоте, знајући да је Господу мрска чак и нечиста помисао, да само чисти срцем виде Бога, а да се у искушењима и напастима још више укрепљује духом, будући уверен да Господ неће пустити „да се искушате (хришћани) већма него што можете, него ће учинити са искушењима и крај, да можете поднети“ (1. Кор. 10, 13), знајући још да „страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити“ (Римљ. 8,18). А у побожности је БРАТОЉУБЉЕ. Побожност одуховљује и освештава мисли, осећања и дела хришћанина, побуђује нарочити покрет у његовом срцу, и у њему се из љубави према Богу развија љубав према ближњима, испрва не према свима, већ само према истоверној браћи развија братољубље. Хришћанин почиње да љуби искрено у Господу све који исповедају с њим исту веру. Сада за њега нема ни роба ни слободњака, не постоје разлике у звању (сталежу) и имању (положају), полу и узрасту, за њега су сви хришћани деца једнога Оца Небеснога, сви су искупљени Најдрагоценијом Крвљу Сина Божијег, крштени у једној истој купељи Крштења – у име Оца и Сина и Светога Духа – сви подједнако призвани на спасење, свима, коначно Он дарује од Божанске силе све „што је потребно за живот и побожност“ (2. Петр. 1, 3). Хришћанин свима срдачно жели спасење и делатно доприноси спасењу свих – молитвама, речју саосећања, утехе, поуке и својим примером. Са своје стране и братољубље даје силу побожности п предаје јој савршенство: “ Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је“ (1. Јов. 4,20). А у братољубљу је ЉУБАВ. Најзад, хришћанин усходи на највиши степен наравственог савршенства – љубав. Љубав према Богу, побуђујући љубав хришћанина према једноверној браћи, све више је распрострањује. Љубеће срце хришћанина се, такорећи, шири, и оно сада својом љубављу обухвата све људе, не разликујући њихово звање, положај, веру, – он љуби чак II непријатеље своје. Таква љубав је врхунац савршенства – највиши, последњи степен духовне лествице. И преподобни Исаак Сиријски говори: „Ко љуби све подједнако, милосрдно и недељиво,тај је достигао савршенство“. А апостол Павле учи: “ А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства“ (Кол. 3, 14). https://www.facebook.com/100069249035869/posts/905155379614472/

Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, приређује предавање на тему "Христов разговор са Самарјанком" које ће се одржати у суботу 1. јуна 2024. године, са почетком у 18 часова и 45 минута у великој сали парохијског дома. Предавач је јереј Бранислав Кеџић, професор Богословије Светога Саве у Београду. Извор: Радио Слово љубве

Предавања која се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Великог поста, настављају се у четвртак 25. априла 2024. године. Предавање на тему "Пост - пут ка Васкрслом Господу" одржаће јереј Драган Каран, доцент на Православном богословском факултету у Београду, после вечерње службе у цркви Вазнесења Господњег у Жаркову, док ће у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Топчидеру, такође после вечерњег богослужења, предавање на тему "О идентитету цркве и идентитетима Хришћана" одржати др Раде Кисић, ванредни професор на Православном богословском факултету у Београду. Извор: Радио Слово љубве

Предавања која се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Великог поста, настављају се у недељу 21. априла 2024. године. Предавање на тему "Православна перспектива поста" одржаће ђакон Немања Калем, професор Богословије Светог Саве у Београду, после Свете Литургије у цркви Светог Николе у Вишњици, док ће у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Котежу предавање на тему "Од таме до светлости: Васкрсење Лазара четвородневног" одржати господин Александар Јеремић после Свете Литургије. Извор: Радио Слово љубве

У Саборном храму св. Архангела Михаила ће данас 16. априла 2024. године, после вечерњег богослужења, циклус духовних трибина које се одржавају са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија, наставити јереј Стеван Јовановић. Тема предавања гласи "Срце скрушено и унижено Бог неће одбацити". Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Предавања која се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Часног поста, настављају се у недељу 14. априла 2024. године: - Предавање на тему "Пост као начин преумљења - свети Јован Лествичник и света Марија Египћанка као примери покајања" одржаће јереј Дарко Радовановић после Свете Литургије у цркви светог краља Стефана Дечанског у Железнику; - Предавање на тему "Семе покајања рађа плод праштања" одржаће јереј Драган Симикић после Свете Литургије у цркви светог Апостола Луке у Крњачи; -Предавање на тему "Хришћански пост на истоку и западу" одржаће ђакон Ивица Чаировић после Свете Литургије у Покровској цркви у Кајмакчаланској улици; - Предавање на тему "Канон светог Андреја Критског - путоказ за Царство небеско" одржаће господин Иван Неђић после вечерњег богослужења у цркви светог кнеза Лазара у Земун пољу. Извор: Радио Слово љубве

Предавања која се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Часног поста, настављају се у суботу 13. априла 2024. године. Предавање на тему "Лудост Јеванђеље (1 кор)" одржаће господин Његош Стикић, асистент на Православном богословском факултету у Београду, после бденија у цркви Светог Димитрија на Новом Београду, док ће у цркви Преображења Господњег на Пашином брду предавање на тему "Слобода и љубав у хришћанском етосу" одржати после бденија господин Марко Младеновић. Извор: Радио Слово љубве

Предавања која се са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Часног поста, настављају се у суботу 6. априла 2024. године. У цркви Преображења Господњег на Видиковцу после бденија ће предавање на тему "Педагошки карактер Великог поста" одржати ђакон Дарко Николић, а у цркви Свете Тројице у Гроцкој после вечерњег богослужења, предавање на тему "Вера и формализам у вери" одржаће вероучитељ Јовица Драгишић. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Предавања која се са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Часног поста, настављају се у четвртак 4. априла 2024. године. У Саборном храму св. Архангела Михаила ће после вечерњег богослужења на тему "Велики пост - пут у врлински живот" беседити ђакон Немања Костић, асистент на ПБФ у Београду. А у крипти храма св. Марка на Ташмајдану ће после Акатиста, од 18 часова, на тему "Шта нам значе речи 'у почетку створи Бог небо и земљу" беседити др Ненад Божовић, доцент на ПБФ у Београду. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Може ли сва душевна и духовна питања човека решити само свештеник? Ако бисмо ми били анђели, тада не би имали потребу за лековима и лекарима. Али ми имамо тело, које је подложно болестима. Психичке болести се такође одражавају на болести тела. Код човека се појављује депресија, од које као резултат долази до нарушавања размене твари. Ми дајемо психотропне препарате да би се успоставила размена материја, лекарство је једним делом помогло да се превазиђе депресија. Наравно, лекови не решавају главни проблем, не чине човека више смиреним или да воле више Бога, али , тим ништа мање, умирују, скидају немир. Човек је већ способан за духовни живот и за психолошку помоћ, лечење. Сетите се Јеванђељске приче о слепом од рођења? Ко је крив? Он је погрешио или његови родитељи? Господ каже, да ни он, ни његови родитељи, него ради тога, да би се јавила Слава Божија. Тако и болести не бивају само последица неког конкретног греха, него се у сваком случају допуштају Богом ради смирења и ради спасења душе. Стога је све добро и на својем месту и лекари-психијатри, неуропатолози и обавезно духовно лечење. У Библији је речено не подцењујте лекаре, јер је и њих створио Господ. Ако се човек налази у стању психичког поремећаја, као извод из Вашег опита, шта треба чинити у првом реду да би се њему помогло? Куда да иде: ка психијатру или ка свештенику? Код светитеља Филарета Москосвког постоје овакве корисне речи, он каже: ако човек има затворено срце, тада је непотребно ломити се туда, и тада треба куцати молитвом у то срце, и ако је срце отворено, тада се може ући са саветом. Стога, ако је човек затворен за општење, и није му могуће указати духовну помоћ, он се налази у власти болести, тада треба почети са лечењем, па и са лечењем у болници, или чак насилним мерама, ако је човек опасан за себе и за оне који га окружују. Иако то не значи, да не треба говорити – ипак треба говорити. Треба сејати, а онда како буде: прими човек реч, или не прими, успе ли се ухватити за нешто, да ли ће бити поверења у разговору – то није извесно, али треба говорити. Код мене има једна болесна парохијанка. Познајем је две године, и за то време постепено она долази у одређено добро стање. Дели своје доживљаје на два света. Један – реални, човечији, Божији свет, у којем је благодат Божија, где је радост, нормални односи са родбином и блиским . Други – свет бесовски, који делује на њу и покушава да изазове у њој подозење, страх, осећај страног деловања. И она се у том стању мање – више скомпензировано и мирно налази, иде у храм. У већини случајева се ипак може наћи додирна тачка и привести човека покајању. Први веома користан корак при разним душевним недузима – то је корак ка покајању, када се човек буди за духовни живот, када види, у чему се он налази, иако бар малим делом, када хоће искрено да постане други, и да бар мало поверује Богу, а после се то поверење временом појачава. Чим више вере, ту је и већа помоћ Божија. Покајање је увек веома добро поставити у основу лечења, као и у основу сваког дела. Добро би било кад би се ми сви изграђивали на тврдом камену – Цркви. А после, у идеалу наравно, постепено оцрковљивање, које се пројављује и проверава по томе, како се човек односи ка тајинству Причешћа. То је најважније – стога јер се у њему сам Христос сједињује са нама. Без Причешћа није могуће радикално, у правом смислу, глобално лечити душу. Да би сачували психичко здравље треба имати упориште. Ми имамо два главна упоришта – вера и савест. Живети по савести и живети по вери, тад никада нећеш погрешити, никада се нећеш преварити и нећеш се разболети. А ако Господ допусти неко страдање, тада при таквом расположењу се све може носити, и још имати корист од тога. Волите Христа и будите сретни. о.Владимир Новицки, психијатар и свештеник http://www.manastir-lepavina.org

У оквиру редовних духовних вечери у Вазнесењском храму у центру Београда (улица Адирала Гепрата 19), са благословом Свјатјејшег Патријарха Порфирија је од овог октобра почео циклус предавања посвећен изучавању Светога Писма. С обзиром да је празник св. Апостола Луке ове године у уторак, на дан када се трибине иначе одржавају, предавање ће бити одржано дан раније, у понедељак 30. октобра после празничног бденија, у 19 часова. Ђакон др Александар Милојков ће наставити са тумачењем Књиге Постања, сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Јерусалимска патријаршија је дубоко забринута због утицаја руско-украјинског сукоба не само на православни хришћански свет, већ на глобалну хришћанску заједницу. Његово блаженство Патријарх јерусалимски Теофил изразио је забринутост током састанка са папом Фрањом у Риму у петак, 29. септембра. и као Мајка Цркава, из које су настале све касније Цркве, Јерусалимска патријаршија је „предузела значајан корак ка подстицању дијалога и помирења у текућем сукобу између Русије и Украјине“, саопштено је из Патријаршије. Патријарх Теофило је у свом обраћању папи рекао: Као Мајка свих Цркава, православна патријаршија у Јерусалиму има посебну бригу за јединство хришћана уопште, а посебно за православне Цркве широм света. Конфликт који траје између Русије и Украјине и претња раскола у телу православне Цркве, представљају дубок бол и тешкоћу не само за православне хришћане, већ за цео хришћански свет и за све људе добре воље. У нашем животу и сведочењу у Светој земљи, ми непрестано тражимо помирење и мир. Током векова смо схватили да је истински дијалог једини пут до ефикасног помирења и трајног мира, и то је била наша стална посвећеност. У том духу и свесности Јерусалимска патријаршија пружа руку и улаже напор за наше сестре и браћу у Украјини и Русији, да посредујемо и учинимо све што можемо да започнемо дијалог који може довести до окончања страдања и на исцељења унутар православне породице. Овај посао неће бити лак. Поделе које су се дешавале деценијама су дубоке. Требаће времена да се залече ране сукоба. А поверење, једном сломљено, тешко је вратити. Али Јерусалимска патријаршија, која је саграђена на искупитељској крви Господа Исуса Христа, све то разуме. Наш живот кроз генерације кован је у истом лонцу. Христос је мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, тијелом својијем, Закон заповијести наукама укинувши; да из овога начини собом једнога новог човјека, чинећи мир; И да помири с Богом обоје у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему. (Еф. 14-16). Путовање у дијалогу ка помирењу је наша духовна мисија, а то је наша жеља за Цркву и народ Украјине и Русије. Спремни смо на било који начин да помогнемо да се оконча сукоб и патња. https://mitropolija.com/2023/10/06/jerusalimska-patrijarsija-putovanje-u-dijalogu-ka-pomirenju-nasa-duhovna-misija-i-zelja-za-crkvu-i-narode-ukrajine-i-rusije/

На празник Вере, Наде, Љубави и мати им Софије, 30. септембра 2023. године, у храму св. Архангела Гаврила у Хумској улици, биће одржана трибина на увек актуелну тему супротстављања злу силом, најавио је за радио "Слово љубве" свештеник Јован Бабић, парох ове београдске цркве. Беседиће г. Владимир Меденица, истакнути српски философ, православни публициста и мислилац, који долази на позив Светогавриловске омладинске заједнице, каже о. Јован уз позив свима заинтересованима за ову тему: Разговор са о. Јованом: Извор: Радио "Слово љубве"

Братство храма св. великомученика Димитрија на Новом Београду, на челу са Преосвећеним викарним Епископом марчанским г. Савом, позива благочестиви народ на духовну трибину и разговор на тему "Живети празником или свакодневницом", која ће бити одржана у уторак 30. маја 2023. године од 18 часова и 30 минута. Беседиће јереј Иван Фаранов, парох ове дивне београдске светиње. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског организује Духовну академију о старцу Тадеју у суботу, 29. априла 2023. године, у Великој сали парохијског дома, после вечерње службе, у 18 часова и 45 минута. Учествоваће Виктор Вицановић, психолог у Деветој београдској гимназији, Горан Вељковић, новинар и уредник едиције „Духовни луг“, презвитер Стево Вукић, старешина храма Св. Александра Невског и презвитер Оливер Суботић, уредник Православног мисионара. Извор: Радио "Слово љубве"

Епархија рашко–призренска и Дом културе „Грачаница“ приредиће нову духовну трибину у оквиру Часног поста у уторак 28. марта 2023. године од 19 часова, сазнајемо из Дома културе Грачаница. На тему "Света литургија - дело важније од живота" беседиће јеромонах Исидор (Јагодић) проректор Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену. И ово предавање ће моћи да се прати путем Фејсбук странице Дома културе Грачаница. Извор: Радио "Слово љубве"

Храм св. Архангела Гаврила у Хумској улици и Светогаврилска омладинска заједница при овој цркви са радошћу позивају све заинтересоване на наставак великопосног циклуса предавања у недељу 26 марта 2023. године од 18 часова и 30 минута. Беседу на тему "Депресија - духовни корен и могућност излечења" одржаће војни свештеник Славко Папић, коме ће саговорник бити теолог и психотерапеут Марија Јоксимовић са тезом "Депресија као одсуство живота у духовном и психолошком смислу". Добродошли у недељу увече у Хумску 26. Извор: Радио "Слово љубве"