Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'духовна'.
Found 74 results
-
Издавачка установа Архиепископије београдско-карловачке „Духовна реч“ с радошћу обавјештава читаоце да је из штампе изашла књига Беседе Светог Јована Кронштатског – дела проповеди годишњег круга. Издање је објављено у преводу блажене успомене протојереја-ставрофора Дејана Дејановића (1930-2016), љубљеног духовног родитеља многој благочестивој браћи и сестрама, који се посвећеним пастирским животом и трудом приближио светоотачком лику Кронштатског угодника Христовог, богоносног Јована. Издање представља тумачење великог дела годишњих литургијских читања светог Јеванђеља кроз духовно искуство самог светитеља Јована у којем Реч Божја постаје јасна и разумљива, „жива и делотворна“ (Јев 4, 12). Извор: Српска православна црква
-
-
Говорећи да су хришћанима дарована велика обећања Божија, кроз која они могу да постану причасници божанске природе, апостол Петар у другој својој посланици (1,47), даје нам поуку, како доћи до тих дарова. Ради тога, говори он, треба избећи похотну страст која влада у свету и свом ревношћу задобијати веру. А затим у вери пројавити врлину, то јест добра дела, а у врлини знање, то јест разум духовни, а у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. Дакле, вера, добра дела, знање, уздржање, трпљење, побожност, братољубље, љубав, јесу степени духовне лествице светог апостола Петра. Све ово има мећу собом тесну унутрашњу везу, сваки (степен) производи онај следећи, а следећи узвисује, усавршава и укрепљује претходни. 1. Пројавите у вери вашој врлину. Наравствено – духовни живот почиње вером. Вера је први степен на лествици нашег спасења. Вера треба да буде срдачна, искрена, нелицемерна, несумњива, жива и делатна. Ако тако верујеш, ако си усадио у себи такву веру, онда ћеш је неминовно показивати делима – стараћеш се да испуњаваш вољу Божију, да стремиш ка свему што је добро: у мислима, речима и делима. Такво расположење за добро, стремљење ка испуњењу воље Божије и држање заповести Господњих, развија и васпитава у теби наравствену делатну снагу духа – ВРЛИНУ, коју рађа вера. Дакле, истинска, срдачна, жива вера раћа врлину, твори добра дела. Са своје стране, врлина узвишава и укрепљује веру, даје јој више наравствених вредности, јер сама вера без добрих дела, без делатног стремљења ка добру, сасвим је недовољна за спасење душе. „Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти?“ Осим тога, таква је вера нечиста, сујетна, недејствена, па чак и мртва: „Вера, ако нема дела, мртва је сама по себи“ (Јак. 2,14, 17). А у врлини је ЗНАЊЕ (расудљивост, разумност). Стремећи ка добру у свему: у мислима, речима, делима и настојећи да испуни вољу Божију, хришћанин се опитно учи да истинито суди о стварима, да разликује Божије од човечијег, истинско добро од лажног, стварно зло од привидног, правду од неправде, то јест да развија у себи практично хришћанско искуство – свету благоразумност у свим делима. То јесте наравствено расућивање, знање духовно, хришћанско благоразумље. Дакле, врлина ствара духовно знање, али и сама од њега задобија савршенство, јер каква је врлина корисна, ако је не прати знање (разум)? „Ревност не по разуму“ (Римљ. 10,2). А у знању је УЗДРЖАЊЕ. Духовно знање (разум) открива хришћанину где је добро и зло, где истина и лаж, – у њему самом, у његовом поквареном срцу, открива мноштво рђавих мисли, порочних склоности, злих похота и страсти, и хришћанин јасно види како су пуста и лажна њихова завођења и како су оне опасне за развој и усавршавање духовног живота. Увиђајући то, он почиње мало-помало да се одупире порочним склоностима, труди се да се уздржава од задовољавања злих похота, искорењује страсти и на тај начин стиче ново наравствено савршенство – уздржање од злих похота и страсти, чинећи своје срце чистим. А чистота срца узвисује и развија његово духовно знање, јер чистим срцем, по речи Божијој способни су да душевним оком виде Бога и ствари Божанске: „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“. А у уздржању је ТРПЉЕЊЕ. Када се хришћанин мужаствено бори са унутрашњим непријатељима свога спасења, у то време нападају на њега непријатељи спољашњи: разнородна искушења и саблазни – лаж, клевета, оговарање, прекори, подсмевања, прате га на свим путевима наравствене делатности. Превртљивост и невоље у служби, домаћи раздори и несугласице, оскудица у издржавању и снабдевању (материјалном обезбеђењу) себе и својих домаћих, губитак имовине, нарушавање здравља, све ово он често трпи на себи самом! Искушења на сваком кораку! А колико се овде захтева од хришћанина трпљења. трпљења мужаственог, често дуготрајног! Такво трпљење развија у себи хришћанин, који је стекао духовно уздржање, научивши се да одолева чулним жељама, и побеђујући страсти. Трпљење је ново, више наравствено савршенство, јавља се иза уздржања. Са своје стране, п трпљење даје велику снагу и крепост. Нестрпљење (нетрпљење) сред искушења, униније у невољама слабост је духа, а дух споља ослабљен природно постаје неспособан да побеђује унутрашње своје непријатеље. А у трпљењу је ПОБОЖНОСТ. Стекавши уздржање. научивши се добродушном подношењу невоља, трпљењу сред искушења, хришћанин усходи на нови степен наравствено-духовне лествице – развија и одгаја у себи побожност (благочешће). Побожност је наравствено-побожно настројење хришћанина, његових мисли, осећања и делања, једно (јединствено) прослављење пресветог имена Божијег у души и срцу, искрена жеља да се благоугоди Господу, појачано старање да се испуни Његова света воља. Ово је делокруг многих врлина и наравствених савршенстава: овде је и страх Божији и живо уздање у Бога, и свецела преданост Богу, и смирење, и искреност мисли и осећања, речи и дела, и чистота намера и побуда. „Побожност је корисна у свему пошто она има обећање живота садашњега и будућега“ (1. Тим.4,8). Она преноси достојанствену вредност претходним подвизима – трпљењу и уздржању. Хришћанин који поседује истинску побожност, још брижљивије чисти своје срце од страсти и похоте, знајући да је Господу мрска чак и нечиста помисао, да само чисти срцем виде Бога, а да се у искушењима и напастима још више укрепљује духом, будући уверен да Господ неће пустити „да се искушате (хришћани) већма него што можете, него ће учинити са искушењима и крај, да можете поднети“ (1. Кор. 10, 13), знајући још да „страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити“ (Римљ. 8,18). А у побожности је БРАТОЉУБЉЕ. Побожност одуховљује и освештава мисли, осећања и дела хришћанина, побуђује нарочити покрет у његовом срцу, и у њему се из љубави према Богу развија љубав према ближњима, испрва не према свима, већ само према истоверној браћи развија братољубље. Хришћанин почиње да љуби искрено у Господу све који исповедају с њим исту веру. Сада за њега нема ни роба ни слободњака, не постоје разлике у звању (сталежу) и имању (положају), полу и узрасту, за њега су сви хришћани деца једнога Оца Небеснога, сви су искупљени Најдрагоценијом Крвљу Сина Божијег, крштени у једној истој купељи Крштења – у име Оца и Сина и Светога Духа – сви подједнако призвани на спасење, свима, коначно Он дарује од Божанске силе све „што је потребно за живот и побожност“ (2. Петр. 1, 3). Хришћанин свима срдачно жели спасење и делатно доприноси спасењу свих – молитвама, речју саосећања, утехе, поуке и својим примером. Са своје стране и братољубље даје силу побожности п предаје јој савршенство: “ Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је“ (1. Јов. 4,20). А у братољубљу је ЉУБАВ. Најзад, хришћанин усходи на највиши степен наравственог савршенства – љубав. Љубав према Богу, побуђујући љубав хришћанина према једноверној браћи, све више је распрострањује. Љубеће срце хришћанина се, такорећи, шири, и оно сада својом љубављу обухвата све људе, не разликујући њихово звање, положај, веру, – он љуби чак II непријатеље своје. Таква љубав је врхунац савршенства – највиши, последњи степен духовне лествице. И преподобни Исаак Сиријски говори: „Ко љуби све подједнако, милосрдно и недељиво,тај је достигао савршенство“. А апостол Павле учи: “ А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства“ (Кол. 3, 14). https://www.facebook.com/100069249035869/posts/905155379614472/
-
...а може и са осталих сервиса, наравно.
- 1751 нових одговора
-
Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, приређује предавање на тему "Христов разговор са Самарјанком" које ће се одржати у суботу 1. јуна 2024. године, са почетком у 18 часова и 45 минута у великој сали парохијског дома. Предавач је јереј Бранислав Кеџић, професор Богословије Светога Саве у Београду. Извор: Радио Слово љубве
-
Предавања која се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Великог поста, настављају се у четвртак 25. априла 2024. године. Предавање на тему "Пост - пут ка Васкрслом Господу" одржаће јереј Драган Каран, доцент на Православном богословском факултету у Београду, после вечерње службе у цркви Вазнесења Господњег у Жаркову, док ће у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Топчидеру, такође после вечерњег богослужења, предавање на тему "О идентитету цркве и идентитетима Хришћана" одржати др Раде Кисић, ванредни професор на Православном богословском факултету у Београду. Извор: Радио Слово љубве
-
Предавања која се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Великог поста, настављају се у недељу 21. априла 2024. године. Предавање на тему "Православна перспектива поста" одржаће ђакон Немања Калем, професор Богословије Светог Саве у Београду, после Свете Литургије у цркви Светог Николе у Вишњици, док ће у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Котежу предавање на тему "Од таме до светлости: Васкрсење Лазара четвородневног" одржати господин Александар Јеремић после Свете Литургије. Извор: Радио Слово љубве
-
У Саборном храму св. Архангела Михаила ће данас 16. априла 2024. године, после вечерњег богослужења, циклус духовних трибина које се одржавају са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија, наставити јереј Стеван Јовановић. Тема предавања гласи "Срце скрушено и унижено Бог неће одбацити". Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"
-
Предавања која се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Часног поста, настављају се у недељу 14. априла 2024. године: - Предавање на тему "Пост као начин преумљења - свети Јован Лествичник и света Марија Египћанка као примери покајања" одржаће јереј Дарко Радовановић после Свете Литургије у цркви светог краља Стефана Дечанског у Железнику; - Предавање на тему "Семе покајања рађа плод праштања" одржаће јереј Драган Симикић после Свете Литургије у цркви светог Апостола Луке у Крњачи; -Предавање на тему "Хришћански пост на истоку и западу" одржаће ђакон Ивица Чаировић после Свете Литургије у Покровској цркви у Кајмакчаланској улици; - Предавање на тему "Канон светог Андреја Критског - путоказ за Царство небеско" одржаће господин Иван Неђић после вечерњег богослужења у цркви светог кнеза Лазара у Земун пољу. Извор: Радио Слово љубве
-
Предавања која се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Часног поста, настављају се у суботу 13. априла 2024. године. Предавање на тему "Лудост Јеванђеље (1 кор)" одржаће господин Његош Стикић, асистент на Православном богословском факултету у Београду, после бденија у цркви Светог Димитрија на Новом Београду, док ће у цркви Преображења Господњег на Пашином брду предавање на тему "Слобода и љубав у хришћанском етосу" одржати после бденија господин Марко Младеновић. Извор: Радио Слово љубве
-
Предавања која се са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Часног поста, настављају се у суботу 6. априла 2024. године. У цркви Преображења Господњег на Видиковцу после бденија ће предавање на тему "Педагошки карактер Великог поста" одржати ђакон Дарко Николић, а у цркви Свете Тројице у Гроцкој после вечерњег богослужења, предавање на тему "Вера и формализам у вери" одржаће вероучитељ Јовица Драгишић. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"
-
Предавања која се са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија одржавају и ове године током Часног поста, настављају се у четвртак 4. априла 2024. године. У Саборном храму св. Архангела Михаила ће после вечерњег богослужења на тему "Велики пост - пут у врлински живот" беседити ђакон Немања Костић, асистент на ПБФ у Београду. А у крипти храма св. Марка на Ташмајдану ће после Акатиста, од 18 часова, на тему "Шта нам значе речи 'у почетку створи Бог небо и земљу" беседити др Ненад Божовић, доцент на ПБФ у Београду. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"
-
Може ли сва душевна и духовна питања човека решити само свештеник? Ако бисмо ми били анђели, тада не би имали потребу за лековима и лекарима. Али ми имамо тело, које је подложно болестима. Психичке болести се такође одражавају на болести тела. Код човека се појављује депресија, од које као резултат долази до нарушавања размене твари. Ми дајемо психотропне препарате да би се успоставила размена материја, лекарство је једним делом помогло да се превазиђе депресија. Наравно, лекови не решавају главни проблем, не чине човека више смиреним или да воле више Бога, али , тим ништа мање, умирују, скидају немир. Човек је већ способан за духовни живот и за психолошку помоћ, лечење. Сетите се Јеванђељске приче о слепом од рођења? Ко је крив? Он је погрешио или његови родитељи? Господ каже, да ни он, ни његови родитељи, него ради тога, да би се јавила Слава Божија. Тако и болести не бивају само последица неког конкретног греха, него се у сваком случају допуштају Богом ради смирења и ради спасења душе. Стога је све добро и на својем месту и лекари-психијатри, неуропатолози и обавезно духовно лечење. У Библији је речено не подцењујте лекаре, јер је и њих створио Господ. Ако се човек налази у стању психичког поремећаја, као извод из Вашег опита, шта треба чинити у првом реду да би се њему помогло? Куда да иде: ка психијатру или ка свештенику? Код светитеља Филарета Москосвког постоје овакве корисне речи, он каже: ако човек има затворено срце, тада је непотребно ломити се туда, и тада треба куцати молитвом у то срце, и ако је срце отворено, тада се може ући са саветом. Стога, ако је човек затворен за општење, и није му могуће указати духовну помоћ, он се налази у власти болести, тада треба почети са лечењем, па и са лечењем у болници, или чак насилним мерама, ако је човек опасан за себе и за оне који га окружују. Иако то не значи, да не треба говорити – ипак треба говорити. Треба сејати, а онда како буде: прими човек реч, или не прими, успе ли се ухватити за нешто, да ли ће бити поверења у разговору – то није извесно, али треба говорити. Код мене има једна болесна парохијанка. Познајем је две године, и за то време постепено она долази у одређено добро стање. Дели своје доживљаје на два света. Један – реални, човечији, Божији свет, у којем је благодат Божија, где је радост, нормални односи са родбином и блиским . Други – свет бесовски, који делује на њу и покушава да изазове у њој подозење, страх, осећај страног деловања. И она се у том стању мање – више скомпензировано и мирно налази, иде у храм. У већини случајева се ипак може наћи додирна тачка и привести човека покајању. Први веома користан корак при разним душевним недузима – то је корак ка покајању, када се човек буди за духовни живот, када види, у чему се он налази, иако бар малим делом, када хоће искрено да постане други, и да бар мало поверује Богу, а после се то поверење временом појачава. Чим више вере, ту је и већа помоћ Божија. Покајање је увек веома добро поставити у основу лечења, као и у основу сваког дела. Добро би било кад би се ми сви изграђивали на тврдом камену – Цркви. А после, у идеалу наравно, постепено оцрковљивање, које се пројављује и проверава по томе, како се човек односи ка тајинству Причешћа. То је најважније – стога јер се у њему сам Христос сједињује са нама. Без Причешћа није могуће радикално, у правом смислу, глобално лечити душу. Да би сачували психичко здравље треба имати упориште. Ми имамо два главна упоришта – вера и савест. Живети по савести и живети по вери, тад никада нећеш погрешити, никада се нећеш преварити и нећеш се разболети. А ако Господ допусти неко страдање, тада при таквом расположењу се све може носити, и још имати корист од тога. Волите Христа и будите сретни. о.Владимир Новицки, психијатар и свештеник http://www.manastir-lepavina.org
-
- свештеник?
- само
- (и још 7 )
-
Духовна трибина уочи св. Луке у Вазнесењском храму
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Архиепископије
У оквиру редовних духовних вечери у Вазнесењском храму у центру Београда (улица Адирала Гепрата 19), са благословом Свјатјејшег Патријарха Порфирија је од овог октобра почео циклус предавања посвећен изучавању Светога Писма. С обзиром да је празник св. Апостола Луке ове године у уторак, на дан када се трибине иначе одржавају, предавање ће бити одржано дан раније, у понедељак 30. октобра после празничног бденија, у 19 часова. Ђакон др Александар Милојков ће наставити са тумачењем Књиге Постања, сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве" -
Јерусалимска патријаршија је дубоко забринута због утицаја руско-украјинског сукоба не само на православни хришћански свет, већ на глобалну хришћанску заједницу. Његово блаженство Патријарх јерусалимски Теофил изразио је забринутост током састанка са папом Фрањом у Риму у петак, 29. септембра. и као Мајка Цркава, из које су настале све касније Цркве, Јерусалимска патријаршија је „предузела значајан корак ка подстицању дијалога и помирења у текућем сукобу између Русије и Украјине“, саопштено је из Патријаршије. Патријарх Теофило је у свом обраћању папи рекао: Као Мајка свих Цркава, православна патријаршија у Јерусалиму има посебну бригу за јединство хришћана уопште, а посебно за православне Цркве широм света. Конфликт који траје између Русије и Украјине и претња раскола у телу православне Цркве, представљају дубок бол и тешкоћу не само за православне хришћане, већ за цео хришћански свет и за све људе добре воље. У нашем животу и сведочењу у Светој земљи, ми непрестано тражимо помирење и мир. Током векова смо схватили да је истински дијалог једини пут до ефикасног помирења и трајног мира, и то је била наша стална посвећеност. У том духу и свесности Јерусалимска патријаршија пружа руку и улаже напор за наше сестре и браћу у Украјини и Русији, да посредујемо и учинимо све што можемо да започнемо дијалог који може довести до окончања страдања и на исцељења унутар православне породице. Овај посао неће бити лак. Поделе које су се дешавале деценијама су дубоке. Требаће времена да се залече ране сукоба. А поверење, једном сломљено, тешко је вратити. Али Јерусалимска патријаршија, која је саграђена на искупитељској крви Господа Исуса Христа, све то разуме. Наш живот кроз генерације кован је у истом лонцу. Христос је мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, тијелом својијем, Закон заповијести наукама укинувши; да из овога начини собом једнога новог човјека, чинећи мир; И да помири с Богом обоје у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему. (Еф. 14-16). Путовање у дијалогу ка помирењу је наша духовна мисија, а то је наша жеља за Цркву и народ Украјине и Русије. Спремни смо на било који начин да помогнемо да се оконча сукоб и патња. https://mitropolija.com/2023/10/06/jerusalimska-patrijarsija-putovanje-u-dijalogu-ka-pomirenju-nasa-duhovna-misija-i-zelja-za-crkvu-i-narode-ukrajine-i-rusije/
-
Духовна трибина у Светогаврилском храму у Хумској улици
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Архиепископије
На празник Вере, Наде, Љубави и мати им Софије, 30. септембра 2023. године, у храму св. Архангела Гаврила у Хумској улици, биће одржана трибина на увек актуелну тему супротстављања злу силом, најавио је за радио "Слово љубве" свештеник Јован Бабић, парох ове београдске цркве. Беседиће г. Владимир Меденица, истакнути српски философ, православни публициста и мислилац, који долази на позив Светогавриловске омладинске заједнице, каже о. Јован уз позив свима заинтересованима за ову тему: Разговор са о. Јованом: Извор: Радио "Слово љубве"-
- светогаврилском
- трибина
- (и још 4 )
-
Братство храма св. великомученика Димитрија на Новом Београду, на челу са Преосвећеним викарним Епископом марчанским г. Савом, позива благочестиви народ на духовну трибину и разговор на тему "Живети празником или свакодневницом", која ће бити одржана у уторак 30. маја 2023. године од 18 часова и 30 минута. Беседиће јереј Иван Фаранов, парох ове дивне београдске светиње. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"
-
Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског организује Духовну академију о старцу Тадеју у суботу, 29. априла 2023. године, у Великој сали парохијског дома, после вечерње службе, у 18 часова и 45 минута. Учествоваће Виктор Вицановић, психолог у Деветој београдској гимназији, Горан Вељковић, новинар и уредник едиције „Духовни луг“, презвитер Стево Вукић, старешина храма Св. Александра Невског и презвитер Оливер Суботић, уредник Православног мисионара. Извор: Радио "Слово љубве"
-
Грачаница: Духовна трибина "Света литургија - дело важније од живота"
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
Епархија рашко–призренска и Дом културе „Грачаница“ приредиће нову духовну трибину у оквиру Часног поста у уторак 28. марта 2023. године од 19 часова, сазнајемо из Дома културе Грачаница. На тему "Света литургија - дело важније од живота" беседиће јеромонах Исидор (Јагодић) проректор Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену. И ово предавање ће моћи да се прати путем Фејсбук странице Дома културе Грачаница. Извор: Радио "Слово љубве" -
Храм у Хумској: Духовна трибина посвећена депресији
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Архиепископије
Храм св. Архангела Гаврила у Хумској улици и Светогаврилска омладинска заједница при овој цркви са радошћу позивају све заинтересоване на наставак великопосног циклуса предавања у недељу 26 марта 2023. године од 18 часова и 30 минута. Беседу на тему "Депресија - духовни корен и могућност излечења" одржаће војни свештеник Славко Папић, коме ће саговорник бити теолог и психотерапеут Марија Јоксимовић са тезом "Депресија као одсуство живота у духовном и психолошком смислу". Добродошли у недељу увече у Хумску 26. Извор: Радио "Слово љубве" -
Благодарећи проф. др Јовану Лазаревићу из Богословије Светога Саве у Београду, доносимо распоред духовних предавања која ће са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија бити одржана у више београдских храмова: ЧЕТВРТАК 02.03.2023. Храм Св. Ап. и Јев. Марка – ђакон др Александар Милојков, у 18 часова – "Стварање света и човека" Црква Св. Василија Острошког на Бањици у 18:30 часова– Велибор Мартиновић, вероучитељ – "Пост у православном предању" СУБОТА 04.03.2023. Црква Св. Јована Владимира после Бденија – протођакон Радомир Врућинић, Ректор и професор Богословије Светог Саве у Београду "Недеља Православља – победа Иконе" Црква Св. Николе у Земуну – ђакон др Здравко Јовановић, ванредни професор Православног Богословског Факултета у Београду – "Свети Оци о посту и Васкрсењу" Црква Вазнесења Господњег Жарково – ђакон др Александар Милојков, вероучитељ – "Тумачење Христове првосвештеничке молитве" Црква Св. Илије Мирјево после Бденија – др Растко Јовић, ванредни професор Православног Богословског Факултета у Београду – "Недоходницима поста" Црква Сабора српских светитеља у 16 часова – ђакон Стеван Јовановић, вероучитељ - "Страх Господњи почетак мудрости" (Пс 110,10) НЕДЕЉА 05.03.2023. Црква Св. Симеона Мироточивог после Св. Литургије – др Ненад Божовић, доцент на Православном Богословском Факултету у Београду – "Старозаветне личности у Канону Светог Андреје Критског" Црква Св. Петке Чукаричка Падина – Бојан Рендулић, вероучитељ – "Са Светом Четрдесетницом кроз време" Извор: Радио "Слово љубве"
-
Обележити три деценије постојања на уметничкој сцени вредно је поноса, а Дивна Љубојевић, интерпретатор духовне музике, диригент и композитор, са хором „Мелóди”, који је основала, учинила је то концертом у Коларчевој задужбини у Београду. Други концерт биће одржан у Новом Саду, у Синагоги, 15. децембра од 20 часова. „Песма Херувима” је назив концертног циклуса којим нас појац Дивна Љубојевић са хором и студијом за духовну музику „Мелóди” води на временско и просторно путовање од 19. до 21. века. На програму су дела композитора класичне музике из Србије, Русије, Белорусије и Грчке. Дивна Љубојевић је у свету препозната не само као аутентичан интерпретатор духовне музике, културни мисионар и промотор музичке традиције земаља византијског наслеђа већ и по, како кажу зналци, „анђеоском гласу” због ког јој се отварају врата другачијих ангажмана. Остаће забележено да је учествовала у стварању прве холограмске опере на свету. Њен мисионарски рад крунисан је и орденом Почајевске иконе Мајке Божје „за проповед православља појањем”. У времену кратког даха са „ Мелóдима” обележавате три деценије постојања. Како сте успели да у дугом периоду сачувате креативну енергију? Кад се неко бави православном духовном музиком, није му потребан разлог више од тога чиме се бави. То је живот који се обнавља и једно посвећење, то није посао па да га ставите у оквир пролазности дана, недеља, година, тако је и у мом музичком раду са „Мелóдима”. Видим да је изашла књига о Исидори Жебељан која носи назив „Док слушамо музику, садашњост је вечна”. Оно што стварамо стално напредује, узраста, живи. Ми старимо, опадамо телесно, али то што смо оставили да узраста, што јесте наше трајање на земљи, у том раду је наш залог за горе, наш почетак вечности. Креација није само инспирација. Креација је нешто што имаш, што ти Бог да, па је инспирација надоградња. И када стане креација на једном пољу, јер ко је креативан он је то у разним аспектима свог живота, она се премешта на поље сликања, кувања, других односа… Али, не постоји ситуација кад нема начина, а нарочито ситуација кад нема разлога. Које поруке сте желели овог пута својом музиком и избором композиторских дела да пренесете? Као музичар, увек желим да донесем на концерт нешто ново, да то поделим. И потпуно заборавим да постоји гомила композиција које смо отпевали и које публика воли. Тако да када креирам програм сваки пут идем два корака уназад, да бих у тај програм сместила и старе нумере. Због тога што порука није креирана, она даје слободу свакоме ко је на концерту да из те музике извуче оно што је њему потребно и верујем да свако, од хиљаду људи колико је у сали, добије и задовољан је оним што је добио као поруку. Да је свако нашао оно по шта је дошао. Ваш глас називају анђеоским. Како га ви доживљавате? Доживљавам само као модус да неко изрази свој утисак о мом гласу. Раније нисам била вична прихватању комплимената, била сам некако набусита. Онда сам схватила да је то неодрасло с моје стране и да исказујем непоштовање према људима који су скупили снаге да ми нешто кажу. Тако сам научила да прихватим и да захвалим људима који осећају потребу да мене или мој глас похвале или чак, назову, анђеоским. А сваки Божји дар је самосвојан. Љубав Божја кроз дарове се излива на људе. То је нешто веће од мене. Због тога и не осећам потребу да тај дар анализирам, да га рационализујем. Само га са захвалношћу прихватам. Негујете музичку традицију земаља византијског културног круга. Колико сте на том пољу истраживали и чиме се поносите кад је реч о урађеном? Од најранијег детињства сам у вери, а потом и у тој музици. Мени се духовна музика напросто дала, као начин да захвалим што постојим. Нисам се на почетку свог бављења духовном музиком сусрела са уметничком, са обрадама Мокрањчевим, Маринковићевим, Станковићевим. Најпре сам се са музиком упознала на извору, у манастиру. Попила сам прву воду на извору, а даље сам из ње узимала своје камичке. Имала сам жељу да пренесем знање, да неког нешто научим, а да тај неко то подели са мном, јер не могу сама. Тако је настао хор „Мелóди”. Има тако неких бриљантних, непоновљивих тренутака када стварање досегне до те божанске струне којој стреми. Врло сам поносна, на пример, на извођење Христићевог опела, 2005. године када смо певали у Галерији фресака, на „Хоровима међу фрескама”. Никад пре, а ни после нисам чула такво извођење делова Христићевог опела. Данас кад слушам, не бих ни јоту променила. Ми рођењем припадамо Византији, те сам поносна и на то што својим животом и кроз свој дар певања могу да је наставим, да је оживљавам. Где год се окренете, видећете трагове Византије, она постоји и данас. У историјском смислу и првобитном облику, Византија је трајала 1.123 године, у том трајању сачувала је грчко-римску културу, да би је предала европским народима када постану довољно зрели да је приме. Многи су варварски долазили да јој отму блага, не знајући да је њено право благo Бог. Није случајно што наша публика на Западу, без изузетка, са сузама и склопљених очију дубоко доживљава ту, њима привидно непознату музику коју изводим. ИНТЕРВЈУ ПОЛИТИЦИ: ДИВНА ЉУБОЈЕВИЋ, диригент и солиста https://patmos.rs/2022/11/27/divna-ljubojevic-duhovna-muzika-je-nacin-da-zahvalim-sto-postojim/
-
Вазнесењска црква: Нова духовна трибина у уторак
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Архиепископије
У уторак 29. новембра 2022. године од 18 часова се настављају редовна духовна сабрања у Вазнесењској цркви у центру Београда. Овога пута, на тему "Православно отворено друштво" говориће старешина ове светиње, протојереј Арсеније Арсенијевић. Предавање ће бити одржано у сали Парохијског дома после Молебног канона св. Деспоту Стефану српском, који се свакога уторка служи од 17 часова. Сви су добродошли на молитву и духовни разговор. Извор: Радио "Слово љубве" -
Духовна трибина у недељу у цркви у Хумској улици
a Странице је објавио/ла JESSY у Некатегорисани текстови
Храм светог Архангела Гаврила у Хумској улици у Београду са својом Светогаврилском омладинском заједницом организује трибину на тему "Црквено и политичко у расту човека", која ће бити одржана у парохијском дому ове цркве у недељу 06. новембра 2022. године са почетком у 18 часова. Беседиће јереј Милан Главашевић из Епархије сремске, затим православни публициста, преводилац и издавач Ранко Гојковић и правник мр Душан Илић. Сви су добродошли на ову духовну трибину на којој ће бити речи о важним и горућим питањима, која на разне начине оптерећују савременог човека. Извор: Радио "Слово љубве" -
Успенска духовна прослава у манастиру Кусадак
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Вести из Епархија
Величанствено духовно славље у Манастиру Пиносава. На дан Успенија Пресвете Богородице у Манастиру Пиносава у Кусатку, свечано је и ове године прослављена Прислава ове свете обитељи. Духовно славље је почело Светом Литургијом којом је у никада пунијем храму началствовао настојатељ манастира Пиносава архимандрит Петар (Драгојловић). Њему су саслуживали први парох Кусадачки протонамесник Дејан Бркић и ђакон Владимир Степановић. У току Свете Литургије празничном беседом верном народу се обратио Архимандрит Петар, који је говорио о три важна наука Пресвете Владичице наше Богородице. У току Свете Евхаристије је велики део верника који су дошли из свих крајева Србије приступио Светој Тајни Причешћа. На крају Литургује одржана је и Литија око храма са резањем Славског колача. Након евхаристијског сабрања одржана је Славска трпеза за преко 400 верника. Славску трпезу љубави су заједнички организовали Манастир Пинисава и овогодишњи славар господин Драгослав Гајић из Кусатка. У току трпезе љубави одржан је и мали културно-уметнички програм у коме су најмлађа деца из КУД Милоје Поповић Ђак из Кусатка одиграли сплет кола из Шумадије. У поподневним часовима, после Вечерње Службе, одржана је и традиционална Духовна Академија под Карађорђевим Храстом, која је почела у 17 часова и 30 минута. Поздравно слово на Академији одржао је председник Општине Смедеревска Паланка г. Никола Вучен, који је том приликом истакао да су и Влада Републике Србије и Општина Смедеревска Паланка увек помагали нашу Српску Православну Цркву, и да ће то чинити и у будућности, а посебно једини манастир у општини - Пиносаву у Кусатку. Веома надахнуто духовно предавање под Карађорђевим Храстом ове године је одржао протојереј Љубивоје Стојановић из Београда, на тему - Есхатолошки оптимизам. У свом предавању отац Љубивоје је између осталог посебно истакао да "ми као хришћани не чекамо пропаст света већ сусрет са Богочовеком Христом", те да "Православна Црква никада не учи о пропасти света, јер свет неће пропасти, већ о крају времена, јер када дође дан Страшнога Суда, времена више неће бити". У току Духовне Академије наступао је и наш знаменити песник, појац и композитор Љуба Манасијевић из Београда који је отпевао предивни сплет српских и руских песама. Као и ранијих година, у Духовној Академији је узела учешће и бисерни глас Јасенице, госпођа Марина Угриновић из Смедеревске Паланке, са сплетом духовних и традиционалних српских песама. Посебну радост и одушевљење публике је изазвала песма Бели Анђеле, коју је извела заједно са својом кћерком Инес Угринивић. Наступали су и најмлађи верници из нашег краја, са песмом - Ми смо деца Неба. На крају, као главни гости вечери, појали су Српски Православни Појци из Београда, са читавим једночасовни концертим српске традиционалне, родољубиве и духовне песме. Духовна Академија се завршила у вечерњим сатима а радост и дружење су настављени и празничном вечером коју су организовала браћа Манастира Пиносава, уз свесрдну помоћ браће и сестара који су посебно духовно везани за обитељи Светог Архангела Гаврила у Кусатку.
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.