"Đaci me gledaju bledo, pitaju me što ih smaram"

[Нифада]

3 minutes ago, Нифада рече

Deca nisu glupa,nego svako vreme ističe svoje vrednosti.Ovo je vreme velikoe primene tehnologije u stvarnosti,pa i kada su deca u pitanju.Ima dece koja odlično poznaju rad na računarima,ali sve manje znaju,jer misle da se sve može naći na googlu.Razmišljanje neke tamo profesorke nikoga ne obavezuje,ali može da otvori temu o školi danas,sistemima obrazovanja kod nas i u svetu,i sl.

Ta profesorka u tekstu koji je postavljen na početku ove teme kaže da su deca sve manje inteligentna,a ne glupa.

Svako vreme ima svoje prioritete i to se odražava i na vrednosti koje se društveno afirmišu,pau tom kontekstu i učenici grade stavove.

[Dijasporka]

Ne treba skola da se pretvori u smejuriju, vec treba profesori da rade svoj posao predano, strastveno i uz puno ljubavi. Pa svi smo se mi smarali na vecini casova, na nekima smo bukvalno i spavali. Profesorka iz srednje koja nam je svima promenila pogled na svet, a mozda i zivot, bila je toliko prozeta svojim poslom da je to prenosila na nas, i kod nje ne da nikad nije bilo dosadno nego smo obozavali i nju i njene casove i jedva cekali da je vidimo. Predavala je knjizevnost i govorila nam da kod nje mozemo da se izrazavamo kako god hocemo, samo je bitno da se izrazavamo, dakle ako nas delo toliko ponese mozemo cak i da psujemo dok raspravljamo o njemu, da se ne ustrucavamo da koristimo zargonske izraze jer su oni deo nas u tom uzrastu... Jedino sto nije tolerisala je ravnodusnost, i iz svakog je uspela nesto da izvuce, cak i iz onih koji u pocetku nisu hteli da joj se prepuste. Umela je s nama i da se posvadja, onako zapravo, ali zbog toga smo je jos vise voleli, jer je bila covek a ne masina koja dodje na cas da izdeklamuje svoje. Davala nam je razne zadatke, trazila od nas da istrazujemo, drzala je javne casove s nama na fakultetu, a studenti su ostajali sokirani tako kvalitetnim casovima. Svakom je umela i zelela da pridje i bila nam je daleko vise od profesorke, s njom smo razgovarali i o privatnim problemima. A knjizevnost smo mahom svi zavoleli... E, kad sam stigla na fakultet, prvo predavanje jugoslovenske knjizevnosti: profesorka nam diktira analizu! Zgadilo mi se sve, nisam vise isla na njena predavanja, samo sam se pojavila na ispitu sa svojom analizom dela i bila optuzena da sam je prepisala sa interneta, jer je toliko dobra da niko od njenih studenata ne bi mogao da je napise (sta to o njoj govori?) pa sam morala da joj dokazem da je to jos zaostavstina Najbolje Profesorke iz Gimnazije.

[Bokisha]

10 hours ago, JESSY рече

да нам је школство толико лоше, како би онда силна наша деца поосвајала силне светске награде, и како би наша деца добијала стипендије за студирање у иностранству и како би им били нуђени добри послови у струци...?

 

нисам тренутно баш у току,и задњих 4-5 година,али ако се осврнем на период од пре 10-20 година ,када сам активно пратио рад тј учење моје деце ,не бих баш похвалио школство,па ни многе учитеље наставнике.Не знам колко се ситуација променила у скорије време.свака част ретким изузецима у наставничком кадру са педагошким приступом.

Неквалитетан програм од старта тј 1ог разреда ОШ .Преобиман без довољно времена за разраде по мом утиску по стандарду за напредније ученике,а не просечне...и да подразумевање да за полазак у 1.разред ОШ ученик мора већ да чита....

а да не помињем пример одређених наставника који се у вишим разредима ОШ нису придржавали наставног програма,у стилу лектира по избору,па кад је дошао пријемни за средњу катастрофа.

Узмемо наставницу за припрему из Српког језика за пријемни и кроз блиц проверу пред почетак рада ,моје дете не зна о којој приповетци се ради на основу одломка и ко је писац.А је после тридесетак година касније знам одговор....као двојкаш.

Између остало разговарајући са наставницима о тадашњим школским програмима,углавном су и они изражавали незадовољство истим,са одговором да њих нико не пита.А на моје питање како они не улажу примедбе предлоге министарству одговора није било

Генерално мој утисак је да нема педагога међу просветним кадром,осим усамљених појединаца...Нисам од родитеља који покрива нерад дечији и понашање ван норми али просветари би требали да размишљају о својој одговорности по овим питањима ...

Моја искуства су да утицај окружења и стања у школи су итекакав изазов родитељима у васпитању деце. скоро трећину дана нам деца проводе у школи и осим наставе имају прилике и да виде примере  наставника,који баш нису у складу са усмеравањима родитеља. 

Свака част даровитој деци која освојише награде и остало,али су они ипак мањина и по мени не могу бити репрезентативан пример образовног система....да чине можда 40% одшколованих па да кажемо, овако они су само група даровитих

[Justin Waters]

Nisu djeca glupa vec su profesori zakrzljali. Djeca su danas inteligentnija u svom uzrastu od svojih oceva i dedova, problem su matori koji ne hvataju prikljucak sa savremenim dobom, ne zele da se mijenjaju i zele stare navike da usade djeci. Takvo skolstvo ne moze da pobudi u djeci interesovanje za bilo sta niti da im natukne snove. 

[Bokisha]

Ко све није био министар просвете задњих 25 година па се чудимо исходу и стању да кажем наше деце.....па још додајмо и претежније интересовање просветног кадра за егзистенцију него за наставни програм и за децу .....

најлакше је окривити родитеље ,на пример докторе нуклеарне физике који су шверцовали бензин на канте и флаше својевремено,па им деца изгубише интересовање за школу.

или што нису родитељи били способни да дете науче интеграле,теорије релативитета,Мендељејев систем елемената па да наставници могу само да се посвете оцењивању ученика

[Тања1]

1 hour ago, Bokisha рече

Генерално мој утисак је да нема педагога међу просветним кадром,осим усамљених појединаца...

Хвала на одличним коментарима. Имајући на уму чињеницу да велики  део деце и младих проводи много времена у вртићима и школи свакодневно, морамо на основу тога да закључимо да  природа активности која се одвија у институцијама на основу тога игра важну улогу у развоју и креативности деце и младих. Мора да постоји време, маштовита игра и стимулација маште и способности детета. Педагошка уметност може и мора да негује и подстиче креативност деце и младих, тако да то може добити на значају код њих касније у животу. Да разјасним шта мислим да је креативност...Способност да млади користе вештине и машту да развију нове производе/технологије и нове одговоре и решења за локалне и глобалне, друштвене и економске услове (не мислим да треба да се отцепи креативност у вези са културом и уметношћу)...Креативност постоји у свим животним областима, али је економски вриједна и уочљива и колективна. Глобално тржиште рада расте и има тенденцију да цени креативност и релације и више уске вештине и практичне иновативне производе...То се пре свега односи на људе.. Педагогија и психологија стога, по много чему су занимљиви играчи у иначе изразито оријентисаном пољу где иновација у оригиналном економском разумевању указује на то да идеја уради посао. Дакле, не креативност виђена као нешто спонтано, романтично, већ као чисти индивидуални  феномен, као нешто што може да се научи, обучи, мери и процењује, разноврсна. У нас је посебна генерација која не схвата ову креативност, јер који су одрастали у поселдњих 40 година  немају склоности да буду креативни на различите начине.  По свој прилици, креативност се креира  у детињству и прати дете у животу после...Ово се односи на следеће питање...Какву улогу у вртићима имају педагози/едукатори за развој дечије маште и способност игре?  Какав наставник и пракса највише погодију развоју младих и креативности? Какав значај има материјал (укључујући и физички оквир) и друштво за креативни развој деце и младих у институционалним контекстима?  Ми практично имамо мало педагога међу просветним кадром који могу одговорити на питања о значају материје за развој дечјег стваралаштва. Постоје педагози појединци за савремену пажњу (другим речима, материјалност је алат који имамо на располагању, животну средину, и како живимо, тако да је неодвојиво од наших ангажовања) који креативност проучавају и као релациони феномен који се одвија у интеракцији или односу између појединца и окружења...Иначе сам ову разочарану наставницу Недић буквално схватила као теткицу на шалтеру којој фали пар кафица/година до пензије, а заклела бих се и да тако некако изгледа, офарбана у плаво, црних обрва и са пунђом украшену ексерима (циљ да насмејем ученике, а не да увредим).

[Тања1]

17 hours ago, JESSY рече

Ljubinka Nedić, nastavnica engleskog u jednoj srednjoj školi u Srbiji, privukla je ogromnu pažnju javnosti kada je nedavno na ličnom blogu objavila tekst pod naslovom"„Deca koju su pojeli skakavci".

 

Foto: ProfimediaUstati protiv zaglupljivanja dece

Ispovest je napisala podstaknuta velikom promenom koju je primetila kod svojih đaka.

 

„Teško mi je da započnem ovaj tekst, jer mi je teško da napišem da su nam učenici sve manje inteligentni. Mučno je i strašno da jedan prosvetni radnik, roditelj, čovek to napiše. Još je mučnija mogućnost da je to istina“, počinje svoju ispovest iz učionica Ljubinka Nedić.

Да се не лажемо, није у питању 'исповест', већ њен лични блог:

Цитат

 

http://ljubinkabobanedic.blogspot.dk/search?updated-min=2016-01-01T00:00:00%2B01:00&updated-max=2017-01-01T00:00:00%2B01:00&max-results=22

1.9.16.

О финском образовању, али није то што мислите

Још једно запажање ми је било изузетно занимљиво, а тиче се наставника из свих крајева света који су били на некој врсти обуке или школовања у Финској. Њихов најважнији утисак је изненађење када су схватили да су им очекивања била погрешна. С обзиром на успешност финског образовања, очекивали су да ће тамо наићи на бројне иновативне методе. Остали су затечени чињеницом да се у Финској углавном ради по старим, традиционалним методама, где наставник испредаје лекцију и зада домаћи задатак, а на следећем часу га прегледа и коментарише са ученицима. Ништа ентертеимент, ништа лудирање, специјални ефекти и изигравање кловна. Нема!

Е, сад, пошто каскамо за тим одлукама које су у Финској донете пре скоро пет деценија, а Министарство нам је хронично одушевљено финским образовањем, нека им неко пренесе које су биле три прве одлуке. Какви су, залетеће се, па ће пресликати последице тих одлука, а оно што је главно неће им ни пасти на памет.

 

 

 

Од међународних истраживања знамо много о условима који подржавају успешан развој образовања, а истраживачи користе неретко нордијске земље као пример. Финска се поново истиче као добар пример, а Шведска супротно. Шведску одликује реформа високог профила у којима је садржај на основу више поличким идејама, а мање на истраживање знања. Да није тако једноставно, можемо јасно да видимо у Шведкој, где су разне реформске иницијативе углавном добијале похвале од мњења произођача, политичара и синдиката наставника. Ипак се на последњим изборима сложили да се шведска основна школа сударила са катастрофом. Опет, морам питати да ли су наши приоритети у праву?  Ја сам имала задовољство да посетим Финске школе, едукаторе, прилично пријатне људе. Не постоји једно објашњење. Као и код нас то је комбинација много ствари. Финско образовање је веома озбиљно, и врло су заинтересовани за оно што раде. Фински наставници имају универзитетско образовање од 6 година, имају врло висок статус. Сваки пут од осам кандидата за финско образовање, пролази само 1.  Нека вам неко пренесе новије информације...Углавном није истина то што пишете!

Цитат

8.6.16.

Увек нам је неко други крив

Дешавало ми се да када пред просветним радницима поспрдно коментаришем ову тему, добијем силне увредљиве коментаре из којих испада да сам самољубиви лажов који мисли да је изнад осталих, јер ето само на мене нико не врши притисак. Временом сам научила да такве коментаре игноришем и сматрам их изразом немоћи оних који подлежу притисцима, а онда су им неки други криви. Дакле, довољно је да једном одреагујете како треба на покушај притиска, па ће се покушаји проредити. Поновите то и следећи пут, па ће покушаји вршења притиска престати. Да, толико је једноставно. 

Невероватно колико је (негативе у вама) негативних текстова на вашем блогу. Па да, вама су криви други.

[JESSY]

primecujem da mi u svim diskusijama kritikujemo druge za nesto sto i sami radimo...i to uopste ne primecujemo...iz jedne krajnosti se ide u drugu...

ako izrazavamo suprotno misljenje, ajde da onda to uradimo i na drugaciji nacin...nema potrebe da se taj drugi napada i omalovazava...nemoguce da tu nema ni malo istine...

 

dakle, po vama je jedini problem skolstvo...a sta cemo sa radnim navikama, sa odgovornoscu, disciplinom, postovanjem...? odakle to potice...?

[Grizzly Adams]

39 minutes ago, JESSY рече

dakle, po vama je jedini problem skolstvo...

Ко мисли да је једини проблем школство није пазио на часу...

39 minutes ago, JESSY рече

a sta cemo sa radnim navikama, sa odgovornoscu, disciplinom, postovanjem...? odakle to potice...?

Све то може да се развије само у неким нормалним условима. Јер људи се природно, ваљда је то неки механизам за преживљавање, прилагођавају окружењу. Па ако живиш у неком нормалном окружењу онда су ти за преживљавање битне особине као што су марљивост, одговорност, дисциплина итд. Ако живиш у "другачијем" окружењу које више личи на гето или затвор, онда су ти битне неке друге особине па њих и развијаш... Посебно ако си млад.

Нажалост, тешко је децу "преварити" да не виде оно што је свуда око њих и не реагују. Није то нешто свесно што неко "греши", већ инстинктивна, несвесна реакција. Као Стокхолмски синдром. Неки психолог би вероватно боље знао да објасни.

[Bokisha]

1 hour ago, JESSY рече

primecujem da mi u svim diskusijama kritikujemo druge za nesto sto i sami radimo...i to uopste ne primecujemo...iz jedne krajnosti se ide u drugu...

ako izrazavamo suprotno misljenje, ajde da onda to uradimo i na drugaciji nacin...nema potrebe da se taj drugi napada i omalovazava...nemoguce da tu nema ni malo istine...

 

dakle, po vama je jedini problem skolstvo...a sta cemo sa radnim navikama, sa odgovornoscu, disciplinom, postovanjem...? odakle to potice...?

наравно да није проблем само школство.

Мој коментар је превасходно упућен мишљењу наставице-професорке Недић.Такође сам хтео поделити искуство са драгом нам просветом из призме родитеља који је пратио рад своје  деце и ситуацију по школама од пре 15-20 година.

Можда је њен коментар концизан,не знам њен рад и допринос у предлозима министарству за побољшање услова рада ученика,наставника и програма школовања.Олако се пребацује лопта на искључиву одговорност родитеља.

Деца трећину дана проводе у школи а трећину са родитељима,остатак је спавање.

Џабе моје приче и усмеравање о ауторитетима,правди ,култури,понашању,поштовању,кад деца од стране наставника виде и чују  нешто сасвим супротно док су у школи.

А да не спомињем случај не познавања имена ученика у једној генерацији од неколико одељења,што се у време мог школовања није дешавало и још којекаквих девијација.

а одакле потиче-па од ђавола

скуп свих социо економских ,политичких,психолошко патолошких фактора како у друштву тако и породици исклијали на неверју и безбожништву на овим нашим подручјима.

Причао ми је пријатељ анализу једног разредног старешине са родитељског састанка из новембра 1999. претходна школска година је прекинута због бомбардовања али очигледно је разредном то промакло,као можда и цело бомбардовање.Ученици су на почетку те школске годне и надокнађивали пропуштено градиво из претходне,Пример се чини ми се односи на ученике 5ог-6ог разреда

Коментари-анализа  разредног су били следећи :

,,Деца су нешто попустила страшно у учењу ове године,не знам зашто``

,,Резултати тестова су им страшно слаби,не знам зашто``

,,Попустили су и са дисциплином,само причају на часу,не знам зашто``

На питање једног од родитеља да ли се разредни старешина сећа  бомбардовања које се завршило пре неколико месеци,да смо преживели све и свашта, да је неко требало да реорганизује програм те школске године и сл.- само тајац. 

То је тужна слика педагогије и расуђивања ,а и уопште и свести  у целом друштву

 

 

 

 

 

 

 

[Grizzly Adams]

4 minutes ago, Bokisha рече

На питање једног од родитеља да ли се разредни старешина сећа  бомбардовања које се завршило пре неколико месеци и да је неко требало да реорганизује програм те школске године само тајац. 

То је тужна слика педагогије и расуђивања ,а и уопште и свести  у целом друштву

То сам и ја приметио код ове старије генерације. Они су бре све то прихватили некако као "нормално"... Као "ето, десило се"... Покварио се ауто, изгорео ручак, почео рат... Они само гледају у патос и ћуте.

Никад ми нису били јасни. Са њима нешто озбиљно није било у реду.

[Volim_Sina_Bozjeg]

 

[florenntina]

Ne mislim da su deca u Srbiji prezasticena, naprotiv. Ispred njih su preveliki izazovi koje ne mogu da savladaju. Trpe jako puno agresije i frustracija u porodici (koliko samo srpcica nema ni dovoljno hrane), na ulici, diskriminaciju u skoli i povrh svega toga preobimno gradivo u skoli koje tesko mogu da povezu sa prakticnim zivotom pa moraju da ga uce napamet ako misle imati dobre ocene. Ja nekako potpuno razumem sto su "otupeli".

Mnogo je uzroka, ali ono sto bi skola sa svoje strane mogla da uradi jeste da im smanji obim gradiva i poveca prakticnu nastavu. Kod nas je sasvim normalno da deca u nizim razredima umeju da mnoze ali je isto tako normalno da ne umeju da naprave dorucak ili zasade biljku a neki ni da sami operu zube. Dosta dece od citavog spektra emocija znaju samo za "srecan", "smoren" i "cool". Zasto to ne bi ucili u skoli pre nego sto pocnu sa ucenjem fotosinteze i rastavljanja polinoma na proste faktore.

S obzirom na celu situaciju, ako do 4. razreda nauce samo da prihvate razlicitosti kod druge dece i ne odnose se prema njima agresivno zbog te razlicitosti, ogromni posao smo uradili. Tako bih ja nekako razmisljala za sada. Dok traje ludilo u drustvu koje se prenosi na porodicu, ako skola uspe bar neko utociste i spas da pruzi deci, veliki su posao odradili.

[Paradoksologija]

POLITIČAR PISMOM UZBURKAO BALKAN: DA LI SU NAM BOTOVI SVE MANJE INTELIGENTNI?

[Биљана 1234]

Čini mi se da u diskusijama o stanju u prosveti svi učesnici prvo zauzmu busije, sa kojih će imati dobar pregled i bolju odbranu. Pitanja o reformi školskog sistema su stara. Neću ići daleko ni u vremenu ni u prostoru. U blizini varošice u kojoj živim, u jednom seocetu, tridesetih godina prošlog veka, bio učitelj i koristio elemente onog što sad zovemo metod kreativne drame i ambijentalnu nastavu. Da li je to njemi miinistar prosvete lično naredio ne zna se.

Spremajući, devedesetih godina tzv državni ispit naiđoh na jedan tekst iz 1945. godine u kome se lepo kaže da nastavnik treba da ima na umu da je nastava interaktivan proces. Mislim, razumećete nije baš tim rečima pisalo, ipak je to kraj jednog velikog rata, ali smisao je isti.

Moja baka je bila učiteljica i  imala je obavezu da posle redovne nastave, tih posleratnih godina, opismenjuje. Bili kao kursevi za opismenjavanje. Pričala je o neobičnom radu sa prvacima, od kojih su neki imali 16, neki i 20 godina. Mislite li da je moja baka Desanka pisala pripreme za čas za tačno istaknutim pitanjima i tačnim odgovorima koji se od učenika traže, kako su mene terali devedesetih godina prošlog veka kada sam počela da radim? I zaista, da li iko može poverovati da sam se ja, ovakva kakva jesam striktno držalatakvih priprema? I može li iko zaista pretpostaviti da osoba koja radi sa decom može zaista u prvi plan da stavoi formalnu stranu, i da na kraju časa udari štambilj?

Niko, dabome..

 Nedostaje danas sposobnost da se sasluša sagovornik. Možda bi odrasli malo više trebali da slušaju sagovornika. jer..dete stoji tu, pored vas.I u početku svega veoma posmatra, zapaža svaku sitnicu..i ne razume mnoge stvari.. I sad, ako ste nedosledni kao odrasla osoba..i kažete jedno a uradite drugo to se ureže u te pametne dečije glave..i oni to, sasvim razumljivo shvate kao poželjno rešenje da neku slićnu ili približno sličnu situaciju.

I još olako delimo etikete. Ne znam da li ste primetili? A verujte mi dete nepogrešivo zna kada je negde zaista pogrešilo, kada je slagalo, okrivilo nekog bez razloga,,,i dete to pogađa mnogo više nego odrasle kada urade takve iste stvari.

Inovacije u nastavi..to je jedna sintgma..meni nerazumljiva kada se tiče one strane Trebalo bi...Trebalo bi naučiti da učimo svaki dan, ..danas je popularno da se kaže neformalno obrazovanje

a o njemu bi vam moja baka Desanka, učiteljica, da je živa mnogo bolje govoriti mogla.