Претражи Живе Речи Утехе

Vesti o seksualnom nasilju u javnim ustanovama poslednjih meseci potresaju Srbiju, a poslednja svedočenja stižu iz Istraživačke stanice Petnica. Pet žena, nekadašnjih polaznica ove ustanove, za beogradski nedeljnik Vreme, podelilo je priče o zlostavljanju koje su pretrpele. Kao navodnog zlostavljača navode istog muškarca. Nekadašnji i sadašnji direktor Petnice delimično ili u potpunosti negiraju da su znali za takvo ponašanje. Šest dana po objavljivanju teksta u listu Vreme, aktuelni direktor Petnice Nikola Božić podneo je ostavku „zarad očuvanja integriteta" te institucije, potvrdila je za Radio-televiziju Srbije Tanja Adnađević, predsednica Upravnog odbora. U tekstu nije objavljeno ime muškaraca koji je osumnjičen za zlostavljanja, ali je Vigor Majić, nekadašnji direktor Petnice u gostovanju na televizijskom programu Njuzmaks rekao da se radi o Branislavu Saviću. Pitanje seksualnog uznemiravanja i nasilja nad devojčicama u Petnici ne samo poražavajuće za društvo, već ogromna odgovornost tadašnje uprave, izjavila je orana Mihajlović, predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost.

Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje. Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.

Na temi Nasilje nad zenama, poceli smo raspravljati o motivima zena za dugogodisnje i tesko trpljenje nasilja od strane supruga, koje obuhvata sve forme zlostavljanja: od fizickog i psihickog, do ekonomskog. Motivi zene za odrzavanje takvog, bolesnog porodicnog sistema mogu biti raznoliki, uglavnom isprepletenost nekih psihickih dispozicija i nedostatak podrske okoline. Posledice zeninog trpljenja nasilja u braku je traumatizacija djece, cak i u slucaju da nisu ona direktno maltretirana (a najcesce jesu). Takve situacije su one kad se kaze da je razvod bolje rjesenje. Razvod je samo manje zlo, ali mora se raditi da tog zla bude manje, da bi djeca rasla u zdravom i bezbjednom okruzenju. Znacajno je da se o tome razgovara. Sta da se ucini da toga bude manje, sta uciniti na prevenciji, sta su ucinili u razvijenijim zemljama i sretnijim drustvima? Dakle, razgovor u cilju podizanja svijesti, socioloski i psiholoski aspekti, misljenja, iskustva...

Dragana Pandurević Executive Editor Hrvatsko narodno pozorište Foto: Profimedia Užarena atmosfera koja je sinoć ispratila izvođenje drame Olivera Frljića "Naše nasilje i vaše nasilje" u okviru Marulićevih dana u Hrvatskom narodnom kazalištu u Splitu, danas deluje kao nezapamćen pozorišni događaj na ovim prostorima. Već oko 17 sati pred splitski HNK je počeo da pristiže veliki broj "pozorišnih znalaca", desničara i ekstremista koji su želeli da spreče održavanje predstave. Oni su svima koji su došli s namerom da komad zapravo i odgledaju besno vikali: "govna jugoslavenska", "kurvo četnička", "udbaško govno", "cigani", "sotone", "odlazite iz hrvatskog Splita". Okupljenim policajcima koji su obezbeđivali skup poručivali su uhapse Frljića. Među demonstrantima su najglasniji bili članovi i simpatizeri HSP-a (desničarska partija Hrvatska stranka prava), a neki od njih su kupili kartu za predstavu i ušli u pozorište. Ipak, tamo ih je sačekalo iznenađenje koje nikako nisu očekivali. Nakon što su počeli da uzvikuju svoje huškačke parole, gledaoci su potpuno spontano uglas počeli da pevaju "Kad bi svi ljudi na svetu", pesmu Arsena Dedića iz davne 1967, koja poziva na mir i ljubav među ljudima. Policija je nakon toga demonstrante ispratila iz sale, a predstava je počela i uspešno izvedena sa oko pola sata zakašnjenja. Predstava "Naše nasilje i vaše nasilje" je nastala u međunarodnoj koprodukciji HNK Ivana pl. Zajca, HAU Hebbel am Ufer iz Njemačke, Wiener Festwochen iz Austrije, Slovenskog mladinskog gledališča iz Slovenije, Kunstfest Weimar iz Nemačke, Zurcher Theater Spektakel iz Švicarske i Internacionalnog teatarskog festivala MESS iz BiH. Komad govori o aktuelnoj globalnoj političkoj i društvenoj situaciji, o migrantskoj krizi, islamističkom terorizmu i stanju na Bliskom istoku, tumačeći da je to posledica odnosa Evrope i SAD prema ovom području, kolonijalizma i žeđi za naftom. Uvrštavanje Frljićeve predstave na repertoar festivala u Splitu izazvalo je niz kritika konzervativnih stranaka i pojedinaca, a nezadovoljstvo je juče izrazila i Katolička crkva u Hrvatskoj. U saopštenju Splitsko-makarske nadbiskupije je ocena da Frljićeva predstava vređa osećanja građana i vernika, i poziv nadležnima da "učine potrebne korake da sadržaji koji nisu dostojni imena Marka Marulića i grada Splita, ne bi vređali osobe i ponižavali samu kulturu". Ministarstvo kulture Hrvatske se u saopštenju ogradilo od programa Marulićevih dana i navelo da je "potrebno pri stvaranju i izvođenju umetničkih dela imati na umu verska i nacionalna osećanja, kao i osnovna ljudska prava svakog pojedinca i društvene grupe". Selektor Festivala Igor Ružić ocenio je to reagovanje Ministarstva kao "sramotno". - Skrivajući se iza fraza o poštovanju verskih i nacionalnih osećaja, Ministarstvo zapravo omogućava i podstiče cenzuru što znači da i samo postaje cenzor - rekao je Ružić za Večernji list. Reditelj Oliver Frljić pozvao je ministarsku kulture na predstavu da sama vidi da li ona vređa verska i nacionalna osećanja. Predstava "Naše nasilje i vaše nasilje" je međunarodna koprodukcija, inspirisana romanom Petera Vajsa "Estetika otpora". Kako se navodi na stranicama Festivala, ta predstava "širom otvorenih očiju posmatra Evropu naivno zatečenu izbegličkom krizom, Evropu koja spremno zaboravlja na svoju kolonijalnu prošlost dok jednako tako spremno i s iskeženim zubima zatvara granice hiljadama onih koji beže upravo pred posledicama evropske i američke politike". Reditelj Oliver Frljić našao se nedavno na udaru kritike i konzervativne poljske vlasti, tamošnje katoličke crkve i ekstremističke desnice posle premijere njegove predstave "Izopštenje" 18. februara u Varšavi. Izvor: Noizz.rs http://noizz.rs/kultura/publika-pesmom-utisala-demonstrante-koji-su-upali-na-frljicevu-predstavu/2qexzey

Toliko ima strasnih vijesti, o zlostavljanju djece. Jedan dvogodisnjak je skoro nastradao usljed zlostavljanja od strane macehe., tj. starateljke. Sistematski ga je zlostavljala, jednom prilikom je dijete palo i udarilo glavom... http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:621549-Zvornik-Pronadjen-mrtav-decak-ujak-i-ujna-priznali-ubistvo dalje, crne hronike daju vise slucajeva seksualnog zlostavljanja od strane ocuha. Motiv dobro znan, opisan u knjigama i filmovima. Zadnji slucaj, osim prve vijesti, sad iznosi i pricu oca, koja, ako je istinita dodaje na tragici slucaja. http://novaborba.co.rs/srbija/potresna-ispovest-oca-ocuh-je-silovao-njegovu-cerku-a-on-to-nije-mogao-da-spreci Za sve te slucajeve je zajednicki imenitelj: izvjesna psihopatologija zlostavljaca, ali i odgovornost ostalih ukljucenih odraslih, npr. drugog odraslog/roditelja, njegov precutni pristanak i pasivnost, i na kraju institucija koje bi trebalo da stite interese djece (prvenstveno CSR, jer obicno se ovakve stvari desavaju kod roditelja koji su ovoj sluzbi itekako poznati). Uvijek se postavlja pitanje odgovornosti. Da je neko preduzeo nesto, od nadleznih, ne bi bilo tragicnog ishoda u prvom i uzasnih trauma u drugom slucaju. Da su roditelji/staratelji i bioloski bili vise dorasli svojoj ulozi, takodje bi ishodi bili manje strasni.

U posljednje vrijeme dojmilo me se koliko ima porodicnih tragedija u regionu Srbije i BiH. Pri tome ne mislim na tragedije koje su nastale kao proizvod nesrecnog slucaja, iako su posljedice naravno uvijek strasne i bolne, narocito gdje stradaju djeca. Sjecam se da me uzasnuo nesrecni slucaj u Beogradu - par minuta nepaznje roditelja, dijete bez nadzora je ukljucilo veliku masinu za tijesto u pekari i upalo unutra...Nego, gotovo svaki dan se moze procitati o ubistvima u porodici: sin ubio oca, otac ubio sina, evo zadnjeg, cerka ubila majku. Tragedije nastale iz partnerskih odnosa su gotovo svakodnevnica: skoro je bio 'gromopucateljni' slucaj gdje je muz ubio zenu, o kome smo mnogo i zucno diskutovali ovde. Evo skoro je bio slucaj da je covjek zaklao zenu i bebu. Evo najskorijeg slucaja opet ubio zenu pa sebe... Nije potrebno da potkrepljujem vijestima, vjerovatno znate i vi... Sta se to desava sa drustvom, sta se to desava sa porodicom? Jasno je da je svakom ubistvu prethodila istorija zlostavljanja, u najmanju ruku psihickog, a nerijetko i fizickog. Djeca rastu u paklu slobodno se moze reci. Svi smo bombardovani uzasom vijesti iz domena socijalne patologije, a porodicni uzasi su horori nad hororima...

izvor http://rogueminister...r-and-violence/ Oci rane Crkve o ratovanju i nasilju Sv. Marcel ?-298. Spustam ruke jer nije prikladno za hrišćanina, koji služi vojni rok kod Gospoda, da služi i u ovom svetu, nanoseći povrede drugima. Zakon ne dozvoljava ni jednom hrišćaninu nošenje oružija ni zbog kakve ovozemaljske stvari. Sv. Ignjatije bogonosac 35.-110. Gledajte da se često sastajete kako biste Gospodu zahvaljivali i projavljivali slavu Njegovu. Jer,kada se često sastajete na istom mestu, Satanine moći bivaju uništene a uništenje kojem on teži neće se dogoditi zbog jedinstva vaše vere. Nema vrednije stvari od mira,zbog koga će svi ratovi-i na nebu i na zemlji,biti okončani. Sv. Irinej oko 180. Hrišćani su transformisali svoje mačeve i koplja u orudje mira pa prema tome,ne znaju da se bore. Sv.Justin mučenik oko 138. Djavo je otac svakog rata. (Mi,) koji ubijasmo jedni druge, ne vodimo rat sa svojim neprijateljima. Odbijamo da lažemo i obmanjujemo svoje sudije. Radije ćemo umreti ispovedajući Hrista. Tertulijan 155.-230. A sada nas ispituju o ovim stvarima.Prvo, može li se bilo koji vernik (hrišćanin) prijaviti za vojnu službu? Drugo, može li bilo koji vojnik(bez obzira na čin) koji ne prinosi žrtve paganskim bogovima niti učestvuje u izvršenju smrtne kazne, biti primljen u Crkvu? Odgovor na oba pitanja je NE – jer ne postoji savez izmedju Božanskih svetinja i ljudskih svetinja niti izmedju Hristovih pravila i djavolskih pravila. Nema saveza izmedju sinova svetlosti i sinova tame. Duša ne može služiti dva gospodara-Boga i Cezara...Ali,kako će se hrišćanin upustiti u rat,zaista...kako će služiti vojsku u vremenu bez rata-bez mača,koji je Gospod oduzeo?Jer iako su vojnici išli Jovanu da bi dobili pouku,iako je centurion poverovao-to ne menja činjenicu da je Gospod,razoružavajući Petra, razoružao svakog vojnika. Ni pod kojim uslovima hrišćanin se ne sme latiti za svoj mač. Origen iz Aleksandrije 185.-254. U skladu sa Gospdnjom naukom, odlučismo da ne koristimo svoje ohole mačeve i da od njih iskujemo raonike svojih argumenata a da od kopalja naših koje ranije koristismo u boju, iskujemo srpove. Jer više ne dižemo mačeve na narode niti se učimo veštini ratovanja , jer postasmo sinovi mira-Gospoda Hrista radi. Ipolit rimski 170.-236. Vojnik,budući nižeg čina od Gospoda, ne sme da ubije. Ako dobije takvo naredjenje,ne sme ga izvršiti niti se sme zaklinjati da će tako nešto učiniti. U slučaju da ovo ne prihvati, neka bude ekskomuniciran. Svako ko živi snagom mača, svaki sudija koji nosi ljubičasto, neka odmah prestane da se odeva tom bojom. U suprotnom,neka bude ekskomuniciran. Svaki katihumen ili vernik koji želi da bude vojnik, neka bude ekskomuniciran jer prezire Boga. Osoba koja prihvata moć ubijanja (ili vojnik) (pošto vojnik nije tipična osoba, prim.prev) ne sme postati član Crkve. Sveti Kiprijan oko 250. god. Hrišćanin ne sme da ubije ali mora biti spreman da bude ubijen. Nevinima nije dozvoljeno da ubijaju,čak ni krive. Bog je gvoždje stvorio sa namerom da njime obradjujemo zemlju i zato ga ne smemo koristiti za oduzimanje ljudskih života. Ambrozije Hristov vojnik ne potrebuje niti oružje ni koplje od gvoždja. Sluge Višnjeg zaštitu ne traže u materijalnim stvarima već u Božanskom providjenju. Teofil antiohijski oko 442. Onima koji vas mrze i proklinju recite – vi ste naša braća! Tacijan sirski 2. vek Ne želim da budem vladar. Ne težim bogatstvu. Odbijam da budem deo vojne institucije.