Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима

[Milan Nikolic]

@@Zoran Đurović,

 

Шта ће бити кад до'ватим Вуду лутку?

[Milan Nikolic]

Постоје важеће научне теорије, ми смо људи који имају научни поглед на свет, то одређује нашу свест. Нико ништа ту не апсолутизује, већ се барата сазнањима која имамо о свету у којем живимо.

 

Оправдање геоцентризма. То што си написао само пренеси у прошлост.

 

Ми сада доживљавамо срамоту као хришћани, јер говоримо да је Велики прасак првобитни почетак. Научници нас већ гледају као неке бабе.

 

Постоји девет веријанти мултиверзума. А ти мени кажеш да нешто трипујем.

[Volim_Sina_Bozjeg]

klasik pool

[Milan Nikolic]

@@Zoran Đurović,

 

Јадни ви у теми Питајте администрацију.

[Milan Nikolic]

Ко зна до чега ћемо све доћи у науци и кроз неколико деценија, а тек о вековима да не говорим. Зато сам ти рекао да образложиш и поткрепиш теолошки а не научно. Без чврсте теолошке подлоге све оно што си написао је најобичнија трипозна спекулација.

 

Зар није теолошки то да Адам буде наш прародитељ, узрочник свих? Зар треба да поверујем да је и он еволуирао од антропоморфних мајмуна итд?

 

Ти би да буде усвојено тако. Нема везе што можда није тако.

 

Један идентитет доводите у питање и то по вама није страшно. Говорите о онтологији, тријадологији. Мислим, не може бити тужније.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ako mogu jedno razmisljanje .....

 

Eshatoloska tela su sasvim u Bogu iako jos nisu potpuno obozena.

 

Takva nepotpuna tela, do sveopsteg vaskrsenja i radi sveopsteg vaskrsenja, ne mogu  biti od Boga odbacena, jer receno nam je da smo mi u Bogu i Bog u nama.

Posle jedne molitve da nas uzme u Sebe i ako Bog to i ucini, onda dragi moji potpuni ili nepotpuni ali svakako sa telom Bog nikada vise nece odbaciti. Ovo je bila Bozja i nasa volja, koja se zazidala potpunom predajom naseg bica u ruke i upravu Boga.

 

Bog je jedini dobar pastir, sto bi po meni moglo da i dokaze ovu moju gornju svrljotinu.

[Volim_Sina_Bozjeg]

I kad veseli VSB, vija brzinskim koracima tela svog za koje kaze svima: Telo sam dobio od Hrista na dar a dar se ne odbija.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Zanimljivo mi je jos jedno moje promisljanje...

 

Da bi neko dokazao ili osporio eshatolosko telo drugome, onda taj neko mora biti unutar tog drugog, jer se upravo u tom drugom (meni,tebi) odigrava i preobrazenje Isusa Hrista i vaskrsenje Isusa Hrista i dar preobrazenog i vaskrslog u kostima mojim.

[Volim_Sina_Bozjeg]

U pocetku bese Rec i Rec bese u Boga....

 

Telo, telo ,telo,telo,telo..sve vreme telo.

[Васијан]

  :icon_pop:

 

[Дидим]

Ствар подсећа на онај виц када пекарка Муји покушава да каже да нема јогурта, а он упорно тражи бурек+јогурт, па питу+јогурт, па кифлу+јогурт... не капира да нема јогурта и после свих могућих комбинација бесан изађе напоље. И онда то прича Хаси, а Хасо каже да би јој он сав онај јогурт у лице сасуо.

 

Тако и овде, као Муји објаснити да нема јогурта, тако некима објаснити да се овде ради о нечему ван времена и што је само са стране свог субјективног постојања "вечно сада" јер је у стању да интерагује са било којим тренутком нашег времена, а не да је у питању ововремена садашњост или да се то догодило у овој нашој димензији и овом нашем времену, али не вреди. А овај са тог сајта "Борба за веру" испао Хасо из вица.

 

Ово озбиљно теолошко питање је, ето, нехотице из себе изнедрило ништа мање озбиљан педагошки проблем: "Како објаснити Муји да јогурта нема?"

[Milan Nikolic]

Ја овај проблем видим много дубље. Није све тако једноставно.

 

Проблем је у раздвајању времена од саме творевине. Не можемо говорити да је време ушло у есхатолошку раван, а да творевина није у есхатолошкој равни.

 

Међутим, неки тврде да је сва будућност већ остварена у есхатолошкој равни. Наше пребивање на земљи, овде и сада, посматра се као паралелни свет.

 

Говори се да је свет већ доживео завршетак у есхатону, да се оданде јављају светитељи по свеопштем васкрсењу. Мени овакво становиште не може бити исправно.

 

Проблем оваквог схватања није у томе што наша интуиција није довољно способна да сагледа ''ванвремене способности''. Напротив, проблем се тиче конкретних ентитета који сачињавају саму творевину.

 

Ради се о питању смрти. Докле год постоји смрт, сви ентитети који су чинили и који сачињавају саму физичку појаву - као и ентитети који ће тек настати, што је изузетно важно нагласити, како теолошки, исто тако и научно -, остају (и остаће) у творевини као такви и никуда не одлазе докле год се не појави ,,друго стварање'' за уопштено целу творевину.

 

Тела светих која су узнета у другачије стање јесу изузетак. Таква тела немамо у физичком смислу на два места, нема их васкрслих и истовремено у гробу. Упокојени који пребивају у блаженству до васкрсења, то доживљавају кроз објашњење постојања душе - свакако, и једино, у заједници са Христом и животом у Христу.

 

Проблем у разумевању целе ове приче, као проблем у разумевању наших тела, тиче се у јакој мери и научног гледишта. Многи су пристали на дефиницију да наше тело није јединствено, због тога што се ћелије распадају и мењају више пута током живота. Међутим, физичка база неког тела није оно што називамо традиционалним елементима, него је нешто дубље у квантномеханичком смислу, а опет све то дубље никуда не одлази, не нестаје.

 

Управо то наше тело које никуда не нестаје из нашег физичког постојања, сачињава природу која у палом стању садржи сталну узлазност у општем степену смрти, тј. онога што је смрћу пропало. Колико год да је тело важно за човеков идентитет, за његову личност, оно путем смрти остаје у творевини као аутентична физичка мера, ма колико атома или ћелија садржавало једно тело током живота.

 

Цела ова прича је толико сложена да захтева читав системски приступ. Колико можемо говорити о различитим ,,еонима'' у поређењу са хронологијом догађаја и нашом стварношћу, питање је које захвата суштину теологије, а у уједно и науке. Мислим да је битно да се ми не уздамо превише у ,,тело'' као такво, него да пазимо на ближње који су свакако у телу, и преко којих једино имамо реалног Христа. Јер Христос је горе код Оца, а код нас је посредством нас самих, тј. нашим међусобним односом, док сви чекамо свршетак - овога века - и Други његов долазак.

[Zoran Đurović]

Ја овај проблем видим много дубље. Није све тако једноставно.

 

Проблем је у раздвајању времена од саме творевине. Не можемо говорити да је време ушло у есхатолошку раван, а да творевина није у есхатолошкој равни.

 

Међутим, неки тврде да је сва будућност већ остварена у есхатолошкој равни. Наше пребивање на земљи, овде и сада, посматра се као паралелни свет.

 

Говори се да је свет већ доживео завршетак у есхатону, да се оданде јављају светитељи по свеопштем васкрсењу. Мени овакво становиште не може бити исправно.

 

Проблем оваквог схватања није у томе што наша интуиција није довољно способна да сагледа ''ванвремене способности''. Напротив, проблем се тиче конкретних ентитета који сачињавају саму творевину.

 

Ради се о питању смрти. Докле год постоји смрт, сви ентитети који су чинили и који сачињавају саму физичку појаву - као и ентитети који ће тек настати, што је изузетно важно нагласити, како теолошки, исто тако и научно -, остају (и остаће) у творевини као такви и никуда не одлазе докле год се не појави ,,друго стварање'' за уопштено целу творевину.

 

Тела светих која су узнета у другачије стање јесу изузетак. Таква тела немамо у физичком смислу на два места, нема их васкрслих и истовремено у гробу. Упокојени који пребивају у блаженству до васкрсења, то доживљавају кроз објашњење постојања душе - свакако, и једино, у заједници са Христом и животом у Христу.

 

Проблем у разумевању целе ове приче, као проблем у разумевању наших тела, тиче се у јакој мери и научног гледишта. Многи су пристали на дефиницију да наше тело није јединствено, због тога што се ћелије распадају и мењају више пута током живота. Међутим, физичка база неког тела није оно што називамо традиционалним елементима, него је нешто дубље у квантномеханичком смислу, а опет све то дубље никуда не одлази, не нестаје.

 

Управо то наше тело које никуда не нестаје из нашег физичког постојања, сачињава природу која у палом стању садржи сталну узлазност у општем степену смрти, тј. онога што је смрћу пропало. Колико год да је тело важно за човеков идентитет, за његову личност, оно путем смрти остаје у творевини као аутентична физичка мера, ма колико атома или ћелија садржавало једно тело током живота.

 

Цела ова прича је толико сложена да захтева читав системски приступ. Колико можемо говорити о различитим ,,еонима'' у поређењу са хронологијом догађаја и нашом стварношћу, питање је које захвата суштину теологије, а у уједно и науке. Мислим да је битно да се ми не уздамо превише у ,,тело'' као такво, него да пазимо на ближње који су свакако у телу, и преко којих једино имамо реалног Христа. Јер Христос је горе код Оца, а код нас је посредством нас самих, тј. нашим међусобним односом, док сви чекамо свршетак - овога века - и Други његов долазак.

Заборавио си да поменеш Максима и логосе твари  .

[Volim_Sina_Bozjeg]

On 8/21/2015 at 15:47, Zoran Đurović рече

Бог стоји јер се бесконачно брзо креће

Odakle ti ova divna misao?

[Тања1]

On 24/9/2015 at 20:22, Milan Nikolic рече

Говори се да је свет већ доживео завршетак у есхатону, да се оданде јављају светитељи по свеопштем васкрсењу.

 

On 24/9/2015 at 20:22, Milan Nikolic рече

Проблем је у раздвајању времена од саме творевине.

 

Е, подсетио си ме на..."хоћу да ми нешто куца"...одлучих да се нашалим мало