Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима

[Bokisd]

пре 1 сат, N.Petrovic рече

пре 9 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pavle piše da se u tren oka posle smrti selimo u eshaton u telima koje je ranije opisao kao duhovna tela.

Nema više malih eshatona pojedinačnih nego je sve to Jedan eshaton u Hristu.

Ono što je Hristos po prirodi, nama se edaje po blagodati.

Naprimer moje molitve za upokojenog oca sada, Bog ih prima pre njegovog upokojenja, jer On zna šta će biti on je stalna sadašnjost.

Kao i Liturgija.

U kom stihu Ap. Pavle to govori?

U ovom?  1.Kor. 15. 52. Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити.

Ako na njega mislis, objasni mi ovo sa trubom. Samo nemoj tako da tamo, pred vratima raja sedi andjeo sa trubicom i kako ko prodje, dune mu na uvce i ovaj vaskrsne.

Ma, bratko VSB to onako pesnicki  ...

Samo je zaboravio da ap.Pavle govori i o Sudu koji ce biti posle vaskrsenje tela....nema vaskrsenja bez Suda, ,.....tako da, bolje bre ljudi da sacekamo malo sa tim vaskrsenjem, jer i sud ce doci malo kasnije, .... sto kasnije to bolje 

 

[Милошшш]

On 26.8.2015. at 20:06, Zoran Đurović рече

Да. Гледао сам као млад дјечарац, предвече, у туђем стану где сам био гост, али радо виђен гост, једну каширану икону Студеничког распећа. Преплавила су ме осећања те лепоте и љубави и лудачког геста који је Исус за нас урадио. Цар Славе, стоји натпис, је распет за нас. Тај Цар Славе воли толико човека да је узео да се тако понизи. То је нелогично. Сумануто. И ти то имаш представљено у оном сублимисаном цртежу. Сада причамо, сликамо, певамо о том догађају. Али смо блажени ако учествујемо у њему. Људи не верују зато што је то све превише лудо. Какав крст? Лудост. Али зато што је лудост, он може да исправи нашу мудрост, наше животе. Да, тада смо васкрсли. Тада се оваплоћени Логос срео са апсолутном негацијом самог себе.

Могао је Оваплоћени да умре и у кревету. Једнако би се ми спасили. Не испашта он да би удовољио повређен понос неког узвишеног Оца. Нема задовољштине. Бира да умре овако ради нас. Јер да је умро у кревету, ко би знао? Неки философи који би говорили о унутрашњој дијалектици у богу? Не, овде, нас је ставио на крст. И ми смо ту јер треба да се определимо. Да оно најбоље изађе из нас. Да верујемо и љубимо. А да за то немамо доказе... Блажени који не видеше, а повероваше. Толико нас воли да није сишао са крста. Јер сви би данас, као у некој партији, узели и учланили се. Дао нам је могућност да будемо достојне особе пред њиме. Да кажемо: Да, дођи, Господе! Подигни ме да стојим пред тобом.

То што се подигао на крсту не значи да је то урадио из славољубивости или пропаганде. Не. Да би разапео наше страсти. Сваку славољубивост, похлепу, жудњу за моћи... Није се само он испразнио, поништио на крсту, него смо и ми били испражњени да би се оно право афирмисало у нама: вера, нада, љубав. Ни ми не можемо да васкрснемо ако се не попнемо на крст. Испразнивши се на њему, приносиш жртву благоухану. Знаш да ни не би могао да будеш на крсту да те Он на то није призвао. Нема заслуга, нема жртава, нема ничега - остаје да те Он одмара, да је његов јарам благ. То је та благост васкрсења која експлодира, радост и бол о коме говориш. Стидљиво је то, сакривено и запечаћено мудрацима овог века. Љубав је стидљива иако се распела на Голготи. Није се разголитила пред свима. Само пред онима који чисте срце своје. Како бих желео да имам такво срце!...               

Pazi ti, ovo je napisano 2015. Ja ga sačuvao u ličnim beleškama 19. marta 2022. Pre dva dana nešto bacim pogled u inbox i vidim ovo. Pročitam ponovo; da, i dalje stoji, znači iz srca je izašlo. Prosledim nekoj braći i sestrama preko vibera. Očekivano, sestre stavile srce i bez komentara (jedna mi reče juče posle Liturgije kako sam joj ovog puta baš lepo poslao ovo, a ne kao prošli put Marka Bulata). I jedan brat napisao da "gleda samo umpirski filmovi" (ok, whatever). I onda sinoć ono glavno. Stariji drugar, bivši poznati rok muzičar, koji nije u Crkvi, čita mi svoje neko razmišljanje. Brate, skoro isto kao ovo. Mnogo slično. Ista poenta, ista pitanja, skoro ista poređenja. I šta ćemo sad? Ništa, samo sam hteo da podelim. Cirkus.

[Родољуб Лазић]

пре 21 часа, Милошшш рече

Pazi ti, ovo je napisano 2015. Ja ga sačuvao u ličnim beleškama 19. marta 2022. Pre dva dana nešto bacim pogled u inbox i vidim ovo. Pročitam ponovo; da, i dalje stoji, znači iz srca je izašlo. Prosledim nekoj braći i sestrama preko vibera. Očekivano, sestre stavile srce i bez komentara (jedna mi reče juče posle Liturgije kako sam joj ovog puta baš lepo poslao ovo, a ne kao prošli put Marka Bulata). I jedan brat napisao da "gleda samo umpirski filmovi" (ok, whatever). I onda sinoć ono glavno. Stariji drugar, bivši poznati rok muzičar, koji nije u Crkvi, čita mi svoje neko razmišljanje. Brate, skoro isto kao ovo. Mnogo slično. Ista poenta, ista pitanja, skoro ista poređenja. I šta ćemo sad? Ništa, samo sam hteo da podelim. Cirkus.

Нека и он конкурише за катедру патрологије на Богословском факултету.

[Милошшш]

пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Нека и он конкурише за катедру патрологије на Богословском факултету.

Bez problema,,  pa i on misli da sve zna,, dobro malo se smirio vremenom, muče ga vanzemaljci, Enohova knjiga i znanja, skrivena u tajnim spisima... Inače, ja se družim sa njim, kompleksna osoba u svakom smislu,, a zamisli gotivim ga negde duboko. 

[Владимир Владимирович Цар1]

дечка је Патријарх вратио у Цркву, смирио га, ако некоме то смета онда има озбиљан проблем. Даље, ако хоћете другима да покажете да сте били у праву,  то нема везе са православном вером.

[Милошшш]

пре 14 часа, Владимир Владимирович Цар1 рече

дечка је Патријарх вратио у Цркву, смирио га, ако некоме то смета онда има озбиљан проблем. Даље, ако хоћете другима да покажете да сте били у праву,  то нема везе са православном вером.

Što se mene tiče promašio si temu. Praštaj.