Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима

[Volim_Sina_Bozjeg]

,то је догматика и многи,многи оци не би променили ни запету у догматици..

Izvini? 

[Макрина]

Izvini? 

Отац Јустин је често говорио да би и свој живот дао за сваку запету догматике,на то сам мислила...важно је како учимо и како се учимо и како размишљамо о догматским темама.

[Ламех]

то је догматика и многи,многи оци не би променили ни запету у догматици...

 

Ствар је што по овим питањима немамо догматски став у контесту саборских одлука. Не бих рекао да су по овом питању компатибилне нпр. Дамаскинова и Јустинова.

 

 

 

О.Сава и о.Зоран имају различите ставове ,то је јасно као дан

 

Али имају и сличне. Обојица заговарају тезу да душа није неки самостални део човековог бића којем је прилепљено тело. Код њих је разилажење о томе шта значи да свети (а ја бих додао и сви упокојени хришћани) "већ сада" имају есхатолошко тело. И да ли га имају.

 

Ево пример који је о. Зоран навео о св. Николи и оном човеку који је продавао ћилим. Очигледно да се том човеку јавља у јендом телу, неугледном, као немоћни старац, а жени тог човека у свтлости и прослављен. Које је сад тело светог Николе?

 

Или ако по смрти задобијамо есхатолошка тела, ова наша што иструну, шта с њима? Храна за црве? Па онда што ми Бог бар не даде тело ко нпр. Бред Пита или Винсента Касела. Ово ми се не свиђа ни мало.

[Макрина]

Ххехе...сви би да изгледају као Бред хехе...

Срећом,те иде следећи сабор...причаће се и о ави

Нисам узимали за пример догматику о.Јустина...да,он о томе није писао,ово је ипак савремена теологија,већ сам хтела да нагласим са тиме,да је ипак важно и битно ово о чему,на крају крајева,најозбиљније полемишу о.З и о.С.

[Zoran Đurović]

О.Сава и о.Зоран имају различите ставове ,то је јасно као дан Ствар је само у једној културној преписци и узајамном поштовању.

Па битно је,имају ли светитељи есхатолошко тело или не и све остало о чему се овде пише и полемише,то је догматика и многи,многи оци не би променили ни запету у догматици...

Милане,одличан ти је резон

О, жено, стави мараму на главу и питај кући мужа! - Ниси у праву; поготово што не постоји та запета у догматици, а друго, ако и ти као Милан мислиш да Бог види будућност као видовита Зорка, онда, свака вам част!  

[Zoran Đurović]

Ствар је што по овим питањима немамо догматски став у контесту саборских одлука. Не бих рекао да су по овом питању компатибилне нпр. Дамаскинова и Јустинова.

 

 

 

 

Али имају и сличне. Обојица заговарају тезу да душа није неки самостални део човековог бића којем је прилепљено тело. Код њих је разилажење о томе шта значи да свети (а ја бих додао и сви упокојени хришћани) "већ сада" имају есхатолошко тело. И да ли га имају.

 

Ево пример који је о. Зоран навео о св. Николи и оном човеку који је продавао ћилим. Очигледно да се том човеку јавља у јендом телу, неугледном, као немоћни старац, а жени тог човека у свтлости и прослављен. Које је сад тело светог Николе?

 

Или ако по смрти задобијамо есхатолошка тела, ова наша што иструну, шта с њима? Храна за црве? Па онда што ми Бог бар не даде тело ко нпр. Бред Пита или Винсента Касела. Ово ми се не свиђа ни мало.

Есхатолошко тело ми не можемо да видимо јер је из будућности. Имамо временску дистзорзију. Није због тога што је невидљиво или што нема форме или што није опипљиво. Ученици не препознају васкрслог иако је прошло свега неколико дана. А не вели се да је постао сијалицА ИЛИ лопта, оно што су пришивали Оригену.

А да је у питању и нека вољна појава есхатолошке особе, то се види из тога што старцу се јавља као обичан Никола, јер је овај имао намере да га превари (слагао за колико је купио), а код жене се појављује у светлости да би она била сведок чуда.  

[Nebojš.a]

О, жено...

 

Немој да се нервираш, Зоранче, већ кажи на основу чега закључујеш да је житије са Ефеским младићима легенда? Није ваљда да је само стога што ти се чини чудним, или непотребним? Нећеш ваљда рећи да си у стању толико да упаушалиш ствари, да не кажем по свом ћефу?

[Макрина]

О, жено, стави мараму на главу и питај кући мужа! - Ниси у праву; поготово што не постоји та запета у догматици, а друго, ако и ти као Милан мислиш да Бог види будућност као видовита Зорка, онда, свака вам част!  

Не се секираш оцо,и онако нисам на теми а Милана си погрешно разумео колико видим

А иначе доцо,запета и те како постоји и догматски и лексички  ( и запета је била симбол..иначе)

Научи се мало љубави

[Макрина]

Праштај,нећу те више нервирати на стручним темама и онако си у добрим рукама о.Саве.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mame mi moje rodjene, da ste kao osice i pri tom potpuno teoloski pogresni.

 

Kakva dogmatika, kakvi sukobljeni stavovi, kakvo odsustvo od pisma i predanja, vidis da je zdrava polemika u pitanju.

 

Doduse ako ti razumes Milana, koji je javno izjavio da je pri kraju resenja i pomirenja istoka i zapada, jer je pronasao gde Sveti Duh ishodi od Sina, pa je Milojkov bio prinudjen da ga stavi na odobravanje.

 

Te visine koje vidite ti i Milan su stvarno za maramu i to sa puno ljubavi.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Па битно је,имају ли светитељи есхатолошко тело или не и све остало о чему се овде пише и полемише,то је догматика и многи,многи оци не би променили ни запету у догматици... Милане,одличан ти је резон  

 

Evo peti put citam i prosto ne mogu da se nacudim. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ovde je neko spocitavio Augustina, jer ima psiholosku teologijju a sam Augustin, kad god bi davao primere, poput um, dah, svest, rekao bi da je proklet onaj koji to bukvalno shvati ali da je bolje napisati nesto nego nista......

 

Da pogledamo ponovo uznesenog apostola? Po njegovim recima on sam tvrdi da ne zna, da li je bio u telu ili ne i ko sad ima prava da bolje zna od njega samoga i postavi dogmu?

 

Da se vratimo  :"Psihijatrijskom Augustinu", samo cu ga spomenuti a govoricu o tome da oni koji mu zameraju, koriste Hristovo pamcenje (svest), kao mesto gde se nalaze licnosti i da u tom mestu nema prostora za telo, nego samo za licnost, sta god ta licnost bez tela znacila....

 

Augustin ako spominje Bozji um, kaze da ponovimo, nek je proklet onaj koji to banalizuje, jer je samo bolje ista nego nista napisati , kako bi se priblizili otkrovenju. Dakle ni govora o dogmi.

 

Mene samo zanima, zasto bi Hristos koji sazda materiju, krv, telo, vreme, bio zadovoljan sa onima koji sud prodjose, samo bitisanju u Njegovom pamcenju, kao hologramska markica na postanskoj koverti?

 

Znajmo da je kao i telo i dusa smrtna i nije bas tako Makrina, da kad nas zadesi zemaljska smrt, dusa nastavlja sama zivot, jer je i dusa kao deo licnosti takodje podlozna eshatonu i vecnom zivotu po blagodati, daru a ne po prirodi.

 

Dusa je takodje smrtna, kao i telo.

[Zoran Đurović]

Манихејци су говорили како ће се животиње спасити тако што их адепти поједу. 

Ава вели, магарци ће се спасити јер их он црта!      

Ево 2 магарца која сам нацртао за једну Библију на руском.

 

 

[Milan Nikolic]

а друго, ако и ти као Милан мислиш да Бог види будућност као видовита Зорка, онда, свака вам част!

 

Бог види будућност као остварење Своје воље. Бивствујуће има своје могућности од Бога дате.

 

То што Бог познаје могућности не значи да је све већ испуњено. Оно што се треба испунити зависи од остварења Божије воље.

 

Остварење Божије воље има своју хронологију догађаја. Иако релативна у односу на време творевине, ова хронологија директно управља творевином као остварењима воље Божије кроз различита одредишта.

 

Разлике су с тога да не бисмо стопили Творца и твар. Правилно поштовати ту разлику подразумева тријадолошко објашњење логоса бића и твари, као кретање ових логоса кроз различита одредишта.

 

Ако кажемо да је сваки логос бића и твари присутан у сваком одредишту истовремено, то повлачи многе проблеме а највише проблем неразликовања Творца од творевине. Постоји оно некада када творевине није било, постоји сада творевине која се креће, и постојаће крај тог кретања.

 

Свети Максим Исповедник врло добро расуђује о основним питањима која се тичу ове разлике и свега везано за логосе. Није пропустио ни опомену нама који се надгорњавамо око питања времена: ,,Но, [ипак,] немојмо сада [одвећ далеко одступати од нашег основног питања] говорећи шта све може [подразумевати] времени век, вековно време и његово поколење, прост век и век векова, него се држимо нашег [основног] расуђивања, препуштајући [таква питања] радозналцима''.

[Volim_Sina_Bozjeg]

I idemo sada boldovano od pola strane.

 

Bog je stvorio svet sa vremenom a ne u vremenu.