Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи

[Arsenija]

Al je reko ono što svi znamo i svi ćutimo.

Za početak je važno da počne da se priča, a ne da svi sve znaju i svi ćute.

Nije stvar ni da mi laici pričamo, kad ovakve stvari kaže neko ko nosi mantiju, pa još je i ugledan to onda ima težinu.

Razumem ja to , samo ne znam sta da kazem . Lepi je to objasnio . Nikada nije postojala neka idilicna slika ... Pricati o problemu - da ...Ali kome , kada , kako - ne znam . Stvari su slozene , nezadovoljstvo je ogromno . Ono sto mene drzi pod okriljem crkve je neizmerna ljubav i milost Bozija ... Da , stvari treba da se menjaju , ali jedna lasta ne cini prolece .

[Дејан]

Ali kome , kada , kako - ne znam . Stvari su slozene , nezadovoljstvo je ogromno

Poltronizam j ogroman, niko nema genitalije da počne sa talasanjem.

Od kada Pouke postoje  mi talasamo i samo mi znamo koliku cenu plaćamo.

Takve promene moraju da doju i iz naroda i iz zdravog dela episkopata i sveštenstva.

[Дејан]

U pravu si ovo za Srbe

Realno pogledaj, Patrijarh Pavle je bio istaknuti pojedinac, ali koliko je boljitak doneo kao pojedinac?

Da li se stanje u Crkvi popravilo? Nije Da li se korupcija, kriminal, ubijanje u narodu smanjilo? NIje

Na čelu Crkve bio svetac, a Srbi kao da su juče s drveta sišli.

[Arsenija]

Poltronizam j ogroman, niko nema genitalije da počne sa talasanjem.

Od kada Pouke postoje mi talasamo i samo mi znamo koliku cenu plaćamo.

Imaju genitalije , ali nemaju obraz . "Mi cekamo Hrista , a ne novo vreme ... " Da li je realno da ocekujemo neko bolje vreme , preporod, kad znamo da ce Hristos ponovo doci da sudi zivima i mrtvima ? Necu da moralisem , moramo jos mnogo da radimo na sebi jer kazu da za stado nije dobro da mu je pastir ovca .

[Pancakes]

Уместо саборности добијаш индивидуализам чија је благодат да могу да се заклоним, да ме нико стално не зове, да имам своју удобност, али та удобност је опасна. 

 

To je ključ svake teme, da vidimo šta nam je činiti sa tim 'heretičkim' individualizmom...ovako se zavije u neku oblandicu, stavi se u kontrastu sa sabornošću (sa obaveznim naglaskom da to čudovište dolazi sa zapada) i svi smo zadovoljni....a šta dalje?

 

Imati svoju udobnost umnogome znači gledati svoja posla, ne znam šta je tu problematično.

[florenntina]

Nisam bas vicna da komentarisem unutrasnje stvari Crkve ali istini za volju srela sam dosta ljudi iz te "profesije" na koje bi prica djakona Ilica mogla itekako da se odnosi. Ono sto mi nikako nije jasno jeste kakve veze sva ta desavanja imaju sa "dolaskom kapitalizma". Je li mozda Crkvi gore danas nego u doba komunizma? Na stranu unutrasnji problemi Crkve ali kada pricamo o crkvenom "okruzenju", mislim da je upravo kapitalizam daleko bolji za Crkvu nego bilo koje drugo drustveno uredjenje. Crkva propagira slobodu a upravo kapitalizam moze da joj to obezbedi u najvecoj meri, zar ne?

 

Doduse, u kapitalizmu (ali onom pravom, ne ovoj srpskoj verziji partokratije) svestenici su profesori, programeri, delatnici iz razlicitih bransi koji zive od svoga rada a Hristosa propovedaju iz sopstvene zelje i ljubavi, bez materijalnog interesa. Samim tim nisu ucenjeni nikakvim finansijskim "varijantama" od strane nadleznih staresina, vladika itd te mnogo cesce i brze dizu glavu iz peska, komentarisu, "zameraju se" i sve ono sto je djakon Ilic naveo kao pozeljno, nelicemerno i autenticno ponasanje i delovanje. Pa i on sam kaze, parafraziram,  da se osmelio da iznese svoje misljenje jer nema sta da izgubi. Dakle, izborio se covek da ne bude finansijski "ucenjen" vec da moze lepo i slobodno da iznese svoje misljenje!

 

Zao mi je sto ljudi, cak i vrlo vredni i obrazovani, u Srbiji nikako ne mogu da sagledaju da kapitalizam nije taj koji je problematican vec upravo suprotno, nedostatak istog, nedostatak slobode trzista kako u materijalnim, tako i u intelektualnim i duhovnim dobrima. Ne bih zelela da spamujem temu, ali za kraj, ko zeli neka pogleda ovaj interesantan video, mozda pomogne za bolje razumevanje stvari... 

 

[Марио Токовић]

Црква почива на саборности. Али кључне Карике у историји Цркве су увек били велики људи.

Појединци које је Дух Свети испуњавао мужевношћу и мудрошћу. И никада Црква неће остати без њих.

Јер ако одабрани заћуте ко ће говорити. Они дају полет, крепе и храбре целу Цркву.

Бар оне који имају потребу за таквом врстом хране и пића.

А колико су важни велике Карике у Цркви може нам посведочити и скорашња историја Цркве у Срба. 

П. Павле је човек Јеванђеља. Непоновљив светац. Али ...

Да није било в. Атанасија и м. Амфилохија, и свих оних који су ходили за њима,

упокојењем с. Павла власт у нашој цркви би преузео сада Марко тада Артемије.

Са свом свитом. И догодила би се трагедија библијских размера.

Ко је гледао Господаре прстенома, разумеће.

Јер какав су рат водили и колико патње и понижења су преживели, то само Бог, Мајка Божија и Свети знају.

Зато Ти хвала ђ. Ненаде. Јер шта год кажемо ми Анонимуси, готово је ништа.

Али када то што Анонимуси мисле и осећају каже и Мантија, онда се окрепљују живот, вера и нада.

П.С. Можда је време ђакону да од сиве мантије пређе на белу, као Гандалф.

[Toma]

Па да направимо јопет Богомољачки покрет.
Како је направљен ономад, пре стотинак година?
Знам да је Сабор реагујући на богомољачки покрет
послао светог Николаја да провери да ли је 'то'
од Бога или од људи (јерес, секта, прелест...).
И знам да је светитељ по повратку 'са терена' записао:
"Ко удари богомољца по образу - ударио је Христов образ".
Елем, да направимо Богомољачки покрет.
 

[Макрина]

Па да направимо јопет Богомољачки покрет.

Како је направљен ономад, пре стотинак година?

Знам да је Сабор реагујући на богомољачки покрет

послао светог Николаја да провери да ли је 'то'

од Бога или од људи (јерес, секта, прелест...).

И знам да је светитељ по повратку 'са терена' записао:

"Ко удари богомољца по образу - ударио је Христов образ".

Елем, да направимо Богомољачки покрет.

 

Немој да заборавиш,да у оно време,народ наш је био честит и светао као са Иконе да је сишао.Узми да читаш књиге које је написао отац Јован Радосављевић и све ће ти бити јасно.Тај народ тада и данас-то нема ни с од сличности и богомољачки покрет данас би донео само штету Цркви јер би се ту сабрали многи секташког менталитета.Велика штета би то било.

[Лазар Нешић]

богомољачки покрет данас би донео само штету Цркви

 

Ćitaš mi misli ... "Pokreti", "družbe", "kružooci", itd. postoje samo zato da se jednom u životu prerastu.

[Toma]

@ Велизаре и Макрина

 

Волео бих кад неби било истине у овоме шта пишете. Баш бих волео!

Са друге стране, док ми ово пишемо, богомољачки покрет постоји,

и полако расте.
Велизаре - нема у њему 'црквене јерархије' тј. нема је у доминатно великом нити
утицајном броју.
Макрина - и данас постоје људи свесни своје грешности,

Литургијски људи са мало знања а подоста Богоцентричних осеања,

који себе ни не доживљавају да су Богомољци већ се само ... Богу моле.

 

Они постоје а штете по Цркву нема. Напротив!

[Макрина]

Прочитала сам текст и што се мене тиче,поруку сам овако схватила:

 

Не будимо лицемери и плашљиви,говоримо отворено о проблемима,ево овако као ја,јер ја сам у Цркви из љубави(читај,немам парохију,немам ту врсту обавеза,нисам свештеник,нисам се обавезао нити сам навикао на много да имам,слободан сам човек),

и шта ћемо сад са овим текстом?

Хоћемо ли од данас да кренемо да не будемо лицемери?

Кад смо већ код лицемерства и слободе,та слобода зна да буде и проблематична,крајње дискутабилна,јер је овоземаљска.

Једина права слобода је слобода у Христу,а она недвосмислено каже:

И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга; као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе.

 

То је слобода у Христу и она захтева да си луд,да си наиван,да ћутиш и са смирењем прихваташ све....

Данас је Свети Сава Освећени( данас је дан упокојења и нашег Епископа Хризостома,блажене успомене и вечно сећање...) и ако смо читали његово чудесно житије,ми смо наишли на невероватно неправде и прогоне над овим светитељем и били смо љути због тога и огорчени,а онда смо изненада,наишли на једну лудост,на један одговор који нас је шокирао и смирио на крају:

Он је волео своје непријатеље,молио се за њих,чак им је саградио и манастир малтене....лудост за свет,мудрост за непоколебиво Царство Небеско.

Ја јесам за промене и много тога морамо да мењамо...морамо ми прво да се мењамо,морамо да схватимо да немамо много времена.

Идеја о проширењу позваних на Сабору ми се допала.Одувек сам сматрала да Сабору треба да присуствују уважени архимандрити,игумани,јереји...па и лаици који су својим животом заслужили да буду ту.

[Ђорђе Р]

Немој да заборавиш,да у оно време,народ наш је био честит и светао као са Иконе да је сишао.Узми да читаш књиге које је написао отац Јован Радосављевић и све ће ти бити јасно.Тај народ тада и данас-то нема ни с од сличности и богомољачки покрет данас би донео само штету Цркви јер би се ту сабрали многи секташког менталитета.Велика штета би то било.

 

То је идеализована слика Богомољачког покрета. Иначе сама реч богомољац има негативну конотацију (слично као и реч србијанац).

 

Свако издвајање из цркве у неке покрете, дружбе, заједнице, је одвајање, прављење паралелне заједнице (парасинагоге). Нама треба Парохијски покрет.

[Макрина]

@ Велизаре и Макрина

 

Волео бих кад неби било истине у овоме шта пишете. Баш бих волео!

Са друге стране, док ми ово пишемо, богомољачки покрет постоји,

и полако расте.

Велизаре - нема у њему 'црквене јерархије' тј. нема је у доминатно великом нити

утицајном броју.

Макрина - и данас постоје људи свесни своје грешности,

Литургијски људи са мало знања а подоста Богоцентричних осеања,

који себе ни не доживљавају да су Богомољци већ се само ... Богу моле.

 

Они постоје а штете по Цркву нема. Напротив!

Драги брате,

верујем да постоје зато што и лично познајем заиста аутентичне хришћане.Нисам о томе писала.

[Макрина]

То је идеализована слика Богомољачког покрета. Иначе сама реч богомољац има негативну конотацију (слично као и реч србијанац).

 

Свако издвајање из цркве у неке покрете, дружбе, заједнице, је одвајање, прављење паралелне заједнице (парасинагоге). Нама треба Парохијски покрет.

То је слика народа,који се тада,у то време,марамицом држао у колу....имао је стид и честитост да кренемо само одатле.Причамо оо једном времену и једном покрету,који је за данашње прилике...малтене немогућ јер се кроз Цркву пројавио секташки менталитет и данас имамо његовом заслугом,артемте,имамо Стјеник неки нови....и ових дана како чујем,праве неку нову организацију...неки светосавски покрет унутар СПЦ кобајаги што би рекла моја деца....