Ко је био Димитрије Љотић? Његова кратка биографија

[Милан Ракић]

пре 5 минута, Жичанин рече

 

А баш јучер, кад ме брат из Словеније @Bernard таговао на форумској теми о особи о којој Епископ бачски дивани, тема нестаде.

"Зашмерцовао" Форум на несколко секунди. 

Уједно и одговор брату из домаје, пошто ме је цитирао, по сећању, јер пре пар година написах где је та битанга Љотић бивао 6. априла, Бернард ме тагова тада, па приупита, где беше Жикица Јовановић, дискористим прилику додговорим да нисам Жикичин праунук, нити хронолог његовог живота, те у том смислу, не видим разлог да ме пита о њем, тј. да ли знам тај детаљ.

[Desiderius Erasmus]

пре 3 минута, Милан Ракић рече

А баш јучер, кад ме брат из Словеније @Bernard таговао на форумској теми о особи о којој Епископ бачски дивани, тема нестаде.

"Зашмерцовао" Форум на несколко секунди. 

Уједно и одговор брату из домаје, пошто ме је цитирао, по сећању, јер пре пар година написах где је та битанга Љотић бивао 6. априла, Бернард ме тагова тада, па приупита, где беше Жикица Јовановић, дискористим прилику додговорим да нисам Жикичин праунук, нити хронолог његовог живота, те у том смислу, не видим разлог да ме пита о њем, тј. да ли знам тај детаљ.

Meni je prosto neverovatno da jedan vladika može da priča kako (ne)ljudi koji su sprovodili kragujevačke đake na streljanje nisu bili izdajnici. 

[Милан Ракић]

пре 3 минута, Desiderius Erasmus рече

Meni je prosto neverovatno da jedan vladika može da priča kako (ne)ljudi koji su sprovodili kragujevačke đake na streljanje nisu bili izdajnici. 

Невероватности се дешавају. Сведоци смо тога.

А ево и теме која "нестаде"

 

[Драшко]

пре 2 минута, Милан Ракић рече

Невероватности се дешавају. Сведоци смо тога.

А ево и теме која "нестаде"

 

Vanish radi !

[Desiderius Erasmus]

Пре сат времена, Жичанин рече

 

 

[Родољуб Лазић]

Пре сат времена, Desiderius Erasmus рече

Drugo, poslušnost u Crkvi ipak nije bespogovrona

Pošto je Stojadinović, pod pritiskom javnosti, morao da „adaktira“ ugovor s Vatikanom, patrijarh Gavrilo je, sa većinom episkopa, bio za to da se crkvena i državna vlast brzo pomire. Vladika Nikolaj je, sa svoje strane, kao duhovni vođa antikonkordatske borbe, zahtevao da se srpski poslanici Stojadinovićeve stranke, Jugoslovenske radikalne zajednice, izvine, i to javno, zbog svog glasanja za Konkordat u Skupštini, pa da budu primljeni u crkveno opštenje (Patrijarh Gavrilo je bio za brže, neformalnije izvinjenje). Nikolaj je smatrao da ne može biti: „Puj, pike, ne važi!“ Toliki ljudi su bili tučeni, zlostavljani, hapšeni zbog svog pravoslavnog držanja, mnogi su ostali bez posla, patrijarh Varnava, je po svemu sudeći, otrovan. I, odjednom – nikom ništa! Zbog toga je Nikolaj ostao u manjini. I – šta je uradio? Nije više hteo da dolazi na zasedanja SA Sabora SPC!

Nikolaj je, u to vreme, zaista bio oštar. Propovedajući u Leskovcu, 29. novembra 1937. godine, on je, između ostalog, rekao: „Mi nigde nismo videli da je neki papa radio nešto za našu državu, a videli smo ga uvek na strani naših neprijatelja. Nije ovde u pitanju konkordat samo, nego rušenje naše države u Jugoslaviji (…) Kad je bila u pitanju Crkva i njena nezavisnost, naš narod se borio, čak i protiv njenih vladika. Kad je jedan vladika u Crnoj Gori priznao papu za poglavara, odmah ga je narod zasuo kamenjem“.

[Родољуб Лазић]

Zbog toga Nikolaj nije ni učestvovao u izborima (svoj glas je dao episkopu niškom Jovanu). Kasnije će, videli smo, razočaran u popustljivost prema „konkordatlijama“, podneti ostavku na aktivno članstvo u Sinodu i Saboru.

Odgovoreno mu je uklanjanjem sa mesta administratora Eparhije ohridsko-bitoljske (Vladika Nikolaj je, sa svoje eparhije, ranijom odlukom Sabora bio premešten na Eparhiju žičku – protiv svoje volje; zato je nastavio da izvesno vreme bude vladika u kraju koji je neizmerno voleo). Na ohridsko-bitoljsku eparhiju dovode vladiku Platona (Jovanovića), kasnije episkopa banjalučkog i sveštenomučenika. Uzbuđen zbog ljubavi naroda prema Nikolaju i neprihvatanja njegovog postavljenja za arhijereja u Ohridu, vladika Platon je održao nekoliko oštrih „antinikolajevskih“ beseda, i to u hramu, što je izazvalo dodatna uznemirenja.
Pošto je, uprkos pozivima, prestao da dolazi na Sabore, protiv Nikolaja se spremao i crkveno-sudski postupak. Kako je teška situacija u Crkvi bila, svedoče zapisnici sa saborskih sednica.  Patrijarh Gavrilo je tvrdio da se neće povlačiti ako do raskola dođe.
U te dane, nikšićka „Slobodna misao“ (25. 12. 1938), objavljuje „antinikolajevski“ tekst „SPC pred problemima“, koji će biti preštampan u zvaničnom „Glasniku“ SPC. Otac Justin Popović reaguje više nego oštro:
„Šta hoće nikšićki ‘pravoslavni’ ideolog i iže s njim? Da obescene, da onemoguće, da ućutkaju, da uklone svetog Vladiku Nikolaja? Ako to hoće, onda hoće, onda oni hoće da obescene, da onemoguće, da ućutkaju, da uklone najvećeg proroka našeg naroda, od dana Svetog Save do danas…
Gone njega? Avaj, oni gone najdarovitijeg propovednika vere naše i najneustrašivog ispovednika pravoslavlja i svetosavlja od Svetoga Save do danas.
Smeta im on? On – ponos naše istorije, on najveći besednik posle Svetog Zlatousta u celom hrišćanskom svetu!
Ućutkuju njega? Gle, hoće da ućutkaju najvećeg i najdubljeg mislioca roda srpskog u svima vremenima.
Uklanjaju njega? Leprozno slepilo udarilo im u zenice: uklanjaju našeg najvećeg narodnjaka, kome nema ravna od Svetoga Save do danas.

[Desiderius Erasmus]

@Родољуб Лазић Ал', да се разумемо, сви ови зилоти, борбаши, артемијевци и сл. су десет пута гори од сваког синодалца. Једно је, као Николај, противити се погрешним одлукама и поступцима црквених власти, а друго је стварати парасинагоге. 

[Родољуб Лазић]

Каже владика Николај:

"Kad je bila u pitanju Crkva i njena nezavisnost, naš narod se borio, čak i protiv njenih vladika. Kad je jedan vladika u Crnoj Gori priznao papu za poglavara, odmah ga je narod zasuo kamenjem".

Нити је владика Николај мислио да би владике требало засипати камењем, нити то ја мислим. Али ми је занимљив начин његовог размишљања о месту лаоса у Цркви.

 

[Родољуб Лазић]

пре 4 минута, Desiderius Erasmus рече

@Родољуб Лазић Ал', да се разумемо, сви ови зилоти, борбаши, артемијевци и сл. су десет пута гори од сваког синодалца. Једно је, као Николај, противити се погрешним одлукама и поступцима црквених власти, а друго је стварати парасинагоге. 

Ја говорим начелно, не о конкретним појавама. Свакако нисам у данашњим превирањима на страни Максима и прочих. Али нисам ни за климоглав. И нисам ни за оне који су против Максима када ми савест говори другачије. Као када је додељивање ордена у питању. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

@Жељко zheki cekam te na temi.

[srb_Lo]

пре 2 минута, emptiness рече

Значи Максим мајмунолог лети с факса и епархије јер верује у еволуцију, а учени и пресветли бранилац васељенског православља Иринеј Бачки фаворизује фашисте и убице деце и даје нам свима пример побожности. Занимљиво.

Погледај шта је Св.Николај говорио о Љотићу. Др Ђоко Слијепчевић је био љотичевац . Многи угледни свештеници у дијаспори после другог светског рата су били љотићевци ( Вл.Андреј је дете љотићевца) . Бивши љотићевци су спасли Хиландар да не падне у грчке руке : О. Митрофан,О.Јован,О.Агатон,О.Симеон .... 

[Милан Ракић]

пре 3 минута, srb_Lo рече

Погледај шта је Св.Николај говорио о Љотићу. Др Ђоко Слијепчевић је био љотичевац . Многи угледни свештеници у дијаспори после другог светског рата су били љотићевци ( Вл.Андреј је дете љотићевца) . Бивши љотићевци су спасли Хиландар да не падне у грчке руке : О. Митрофан,О.Јован,О.Агатон,О.Симеон .... 

И многи крагујевачки жртве би можда имали лепу реч о Мити и његовим следбеницима који су их спроводили тог октобра на стратиште.

Практично, њихови комшије.

Врв. би неки од ђака посведочили и лепу реч за чику и комшију који је обезбеђивао спровод до стратишта. 

Само да су могли.

Тј., дасуостали живи.

 

[Desiderius Erasmus]

пре 27 минута, srb_Lo рече

Погледај шта је Св.Николај говорио о Љотићу.

То што је неко био свет човек не значи да је био непогрешив.

[Desiderius Erasmus]

пре 21 минута, Милан Ракић рече

И многи крагујевачки жртве би можда имали лепу реч о Мити

Занимљиво је да је Мита-бекрија учествовао у предратним изборима и освајао отприлике гласова као Чеда данас.

Из простог разлога што Срби нису склони фашизму.