Ко је био Димитрије Љотић? Његова кратка биографија

[Баба]

Ко је био Димитрије Љотић? Његова кратка биографија
Димитрије Љотић је предратни политичар, мислилац и оснивач ЗБОР-а и љотићеваца



Димитрије В. Љотић је у историји остао упамћен по предратном ЗБОР-у и српским омладинским војним формацијама за време Другог Светског Рата такозваним „љотићевцима“ који су били нека врста народне милиције. Комунистичка пропаганда га је после рата оцрнила и проглашавала народни издајником и колаборационистом који је сарађивао са окупатором. Савремена историја му с друге стране одаје признање за његов патриотски рад и пре и за време рата на уздизању сељаштва и омладине, за неговање духовности и жеље да српски род што више спаси од страдања и по цену сопствених жртава.

Није био омиљен код Немаца који су окупирали Србију и стално је долазио у сукоб са њима, није био омиљен ни код четника, ни код владе у избеглиштву, чак су својевремено и наредили његову ликвидацију, али стоји истина коју ни један историчар не може да пренебегне, Димитрије В Љотић је био особа високих моралних квалитета, патриота и човек чврстих духовних принципа, политичар витешких начела и дубоко хуман човек. Борио се да очува и сачува српски народ у тешким временима, и оставио је много пророчких порука о будућности. Ко прочита шта је Димитрије Љотић писао и говорио схвата да је био далеко разумнији и проницљивији од свих тадашњих политичких актера.

И тада и сада, био је моралнији и честитији од свог окружења и то му је највећи „грех“ код свих политичких елита које су дефиловале Србијом. Као што порука из Библије каже: „Тешко је бити пророк у свом селу“. Историја Србије ће временом Димитрију Љотићу дати заслужено признање и место које заслужује.


КРАТКА БИОГРАФИЈА ДИМИТРИЈА В. ЉОТИЋА

Ко је био Димитрије Љотић. Кратка биографија Димитрија В. ЉотићаДимитрије В. Љотић рођен је 12. августа 1891. године у Београду од оца Владимира и мајке Љубице рођене Станојевић. Основну школу и гимназију учио је у Смедереву и у Солуну, где му је отац био конзул краљевине Србије. У Солуну је завршио гимназију, те се потом уписао на Правни факултет Београдског Универзитета. Дипломирао је у Београду 8. јула 1913. године. У јесен 1913. године одлази у Париз на постдипломске студије. Из Париза се вратио 1914. године пре почетка Првог светског рата. 1. септембра 1914. године позван је у војску. Учествовао је у борбама током 1914. и 1915. године.

У зиму 1915. са српском војском се повлачио кроз Албанију. Учествовао је у пробоју Солунског фронта 1918. године. Приликом гоњења Немаца и Бугара, које је српска војска силовито терала из Србије, Димитрије В. Љотић био је рањен на Овчем Пољу.

По завршетку рата 1919. године био је постављен за командира железничке станице у Бакру, у Далмацији. Ту се 16. априла 1920. године десио комунистички штрајк железничара. На делу пруге коју је осигуравао, Димитрије Љотић је сломио штрајк и завео ред. Демобилисан је као поручник 17. јуна 1920. године, те се ускоро оженио с девојком из Бакра, Ивком рођеном Мавринац. Венчали су се септембра месеца 1920. године у Смедереву где су засновали свој дом.

Након венчања Димитрије Љотић је 22. септембра 1920. године положио адвокатски испит у Београду те је отворио своју адвокатуру у Смедереву, где се уједно бавио организовањем земљорадничких задруга, које је успео да обједини у Савез, чији је председник постао. Иако није желео да улази у партијски живот новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, очеви пријатељи су успели да га активирају у Радикалној странци, те је постао Председник омладинске организације радикала у Смедереву.

Међутим, године 1926. напушта Радикалну странку као дисидент, те је 1927. године изашао на изборе са дисидентском листом Радикала, која је победила службену странку, али Димитрије Љотић није био изабран за посланика јер није имао потребан количник.

После тога се увелико посветио задругарству. По жељи Краља Александар I Карадјордјевића, Димитрије Љотић је фебруара месеца 1931. године постављен за Министра Правде на ком положају је остао до септембра исте године.

После погибије Краља Александра основао је 1934. године Југословенски народни покрет „ЗБОР“. Са покретом је излазио на изборе и 5. маја 1935. и 11. децембра 1938. године.

После пуча 27, марта 1941. године Димитрије В. Љотић је постављен за команданта VI Пешадијског допунског пука с којим је ушао у Априлски рат. После велике трагедије у Смедереву 5. јуна 1941. године, Влада генерала Недића га је поставила за Изванредног комесара за обнову Смедерева, на ком је положају остао до повлачења у Словенију, где је 23. априла 1945. године погинуо у аутомобилској несрећи код Ајдовшчине.

Имао је синове Владимира и Николу и кћерку Љубицу.




Боривоје М. Карапанџић

http://www.bastabalkana.com

[Berkut]

Bio je naci.

Skroz netacno.

 

Fašizam i hitlerizam su dobro poznati pokreti, koji su u poratnim vremenima — u Italiji i Nemačkoj rođeni, a koje su stvorili Musolini i Hitler. Ova dvojica u svojim zemljama su uspeli da okupe oko sebe velike mase ljudi.

Naš pokret nema nikakve veze sa ovim pokretima. Prividna sličnost dolazi od istovremenog negativnog stava prema liberalnoj demokratiji i od pozitivnog stava prema zamiisli staleškog uređenja društva, kao i većeg oslonca političkih formi na društvene stvarnosti.

Kao i mnogi ideološki pokreti i mi smo uvideli da je liberalna demokratija mahom prazna ljuštura, da se je život daleko iz nje odvio i razvio, a da ona, iako treba po svojoj nameni da njome upravlja, nije u stanju ni da ga dostigne ni da ga uoči.

Ali takvo gledište nemaju samo fašizam i hitlerizam, već i boljševizam i ruzveltizam i mnogi drugi pokreti, koji se inače među sobom mnogo razlikuju.I naše je gledište da prirodna podela rada u društvu, koja ljude deli na razna zanimanja, mora da bude — u interesu zaštite pojediniih grupa kao i u interesu obezbeđenja opšteg interesa zajednice — predmet naročite pažnje od strane države ne samo u društveno-ekonomskom, već i u političkom pogledu. Ali to gledište nije originalno ni isključivo gledište fašizma i hitlerizma, već ima i drugih pokreta koji se bitno, kao i mi, od njih razlikuju, a koji su daleko pre pojave fašizma i hitlerizma na tim osnovama bili i ostali.

Iz svega ostalog se vidi da, kad bi se po ovakvoj sličnosti prividnoj i sudilo, da bi čovek — na svoju rođenu štetu — u isti red svrstavao potpuno razne pokrete. Nasuprot tome stoje duboke i korenite razlike ideološke prirode i pozitivno konstruktivnog programa.

1. Pre svega, naš pokret je ponikao spontano, na našim društveno-političkim nevoljama. I niije ponikao u glavi jednog ili drugog čoveka, ili na jednom određenom mestu, već su ljudi dobre volje, na raznim mestima i ne poznajući se među sobom, misleći o nedaćama i nevoljama svoga naroda, došld u isto vreme na istu sledeću misao: ne može se sedeti skrštenih ruku, mora se prvo zauzeti jedan odlučan stav prema svim nepravdama i teškoćama na koje se nailazii, mora se taj stav kao zasta-va istaknuta i objaviti, moiraju se potom pod tu zastavu sakupiti i ostaii ljudi dobre volje.

I kad snaga tako okupljena bude bila dovoljno jaka brojem ili samom snagom, pašće teškoće i nepravde same od sebe.

„Kolumbija iz pučine nice, Kad odvažnik naumi je naci”.

Naš pokret je potekao iz živih osećanja naših teškoća i naših nepravdi, iz svesti da se to ne može trpeti, već da se protiv toga mora boriti, iz uverenja, da je naš narod dovoljno zdrav i snažajn, da ima dovoljno sinova koji će tu borbu do istrage prihvatiti.

I da ne postoje u svetu fašizam i hitlerizam — od kojih nas odvaja duboka ideološka razlika — naš pokret bi se u našoj zemlji morao roditi. Najmanje pak tako rođeni pokret mogao je da bude pristalica gotovih rešenja, tuđih metoda i tuđeg iskustva.

2. I fašizam i hitlerizam počivaju na čisto paganskiim koncepcijama starog Rima i starih Germana.Fašizam je deifikacija — oboženje države. Fašisti kažu: „Država je polubožanstvo, ona je svemoćna i apsolutna”.

A mi kažemo: „Ne daj Bože da ona to bude. Država je ljudska tvorevina potrebna ljudskoj sudbini. To je oruđe narodne sudbine, ali nije božanstvo i nije apsolutna vrednost kojoj dugujemo obožavanje. Iznad države postoje beskrajno veće stvari, kojima i država mora da služi”.

Hitlerizam je deifikacija — obožavanje rase.

A gledati u državi ili rasi božanstvo, znači ne videti ga tamo gde ono samo može biti, znači stvarno primiti jedno ateističko-nehrišćansko shvatanje sveta.Strašna je diktatura ljudi koji nad sobom Boga priznaju. Kako tek mora biti strašna diktatura ljudi koji nad sobom ni Boga ne priznaju! Diktator koji nad sobom Boga ne priznaje, koji javno ispoveda svoje neverovanje, odnosno svoje verovanje da nad njim nema nikakve veće sile, to mora da je strašno, jer taj koji ispoveda da nema nikome i ni za što račune da polaže, taj ne zna za moralne zakone. Mi, pak, kao Sloveni i hrišćani, na takvim shvatanjima ne možemo da stojimo.

Nad državom i nad rasom, po našem shvatanju, postoje beskrajno veće vrednosti. I država i rasa — po našem shvatanju — vrede toliko koliko ljude tim većim vrednostima približavaju.

Po suprotnom shvatanju, država ili rasa su apsolutna merila u ovom, inače, relativnom svetu, nad njima nema ni načela, ni suda, ni osude.

Otuda je i moguće da fašizam proglasi za svetinju svoju sebičnost, a hitlerizam svoj tevtonski bes.

Razume se, da iz ovog dubokog korena izbija čitav niz shvatanja koja nas — Slovene i hrišćane moraju deliti od fašizma i hitlerizma.

3. Fašizam i hitlerizam, polazeći iz takvog korena i smatrajući sebe za jedina i nepogrešna oruđa tako obožene države i rase, smatraju sebe apsolutnim merilom u svojim državama, isključuju sve protivnosti, ne dozvoljavaju stvarni nadzor nad svojim radom ni sopstvenim pristalicama.

4. Fašizam i hitlerizam imaju težnju da traju. U svojoj koncepciji države, fašizam i hitlerizam smatraju da država i kad bude dobila ono uređenje koje misle da joj dadu, ne može bez njih.

Da je upravo interes države da se to trajanje omogući i produži — i onog dana, misle oni, kad

fašizma i hitlerizma ne bude bilo, država će pasti u one teškoće iz koje su je izveli fašizam i hitlerizam.

5. Mi smo protiv parlamentarizma, ali nismo protiv parlamenta, nismo protiv punog i stvarnog učešća narodnih predstavnika u zakonodavstvu i nadzoru nad radom vlade, već smo, naprotiv, za pravi i stvarni parlamenat. I to smo u takvoj meri za parlamenat, da su nam autentični i zaista iskušani parlamentarci prebacili da je u našem planu skupština isuviše jaka, jer je u njenom delokrugu samostalna i potpuna, a naročito ona je veće stvarne vrednosti nego što je danas.

Dosadašnji parlamentarizam uopšte u svetu je sistem zbrke vlasti i potpune neodgovornosti. Nasuprot tome, mi istavljamo načelo: potpuna i stvarna vlast, a isto takva i odgovornost.

Fašizam i hitlerizam ni u svojim nacrtima ne žele da stvore takvu ustanovu, koja će njihovu vlast staviti pod ozbiljno ograničenje i ozbiljan nadzor.

6. Mi smo za priznanje staleža — kao velike društvene stvarnosti — i za njihov stvarni uticaj na državni život. Za razliku od fašizma i hitlerizma, mi ih želimo istinski snažnim i sliobodnim — pod jednim uslovom: da se priznaju i da deluju kao delovi narodne celine, pod nadzorom svojih

glavnih organizacija i države.

Fašizam i hitlerizam, zbog svog gledišta na državu, staleške organizacije uvršćuju u svoje redove i nameću im svoju stranačku disciplinu. Jednom rečju, fašizam ihitlerizam smatraju sebe apsolutnim organima države, odnosno rase, isključuju slobodu vladara, predstavništva, staleža, sudstva, vojske i štampe.

Nasuprot tome, mi stojimo na gledištu da svaka opravdana funkcija u društvu mora biti potpuna i stvar-na, sa isto takvom odgovornošću.

Eto, zašto mi ne možemo ličiti na fašizam i hitlerizam.

Dimitrije Ljotic

[Juan Valdez]

Уопште није битно како се звало то зло.

[Аурор]

Уопште није битно како се звало то зло.

 

 

Naše zlo nije Zlo X, svako ko ga tako naziva ga ne razume najbolje...

[Berkut]

Уопште није битно како се звало то зло.

Jedino zlo u tom vremenskom razdoblju na ovim prostorima je bila Crvena Zver.Kad to ukapiras,a da prethodno makar malo citas,shvatices i da  su Crveni doneli ,il bolje reci isprovociral sva ostala zla koja su nas  tad zadesila.

 

Al' dobro ,nisi ti kriv sto se informises u Enciklopediji NOB-a.Ne zaboravi,lako je bilo tvojim"oslobodiocima" ratovati sa Kraljvom omladinom,al je zato sa Titovim genralima bilo tesko sacuvati Srpski narod i drzavu 90-ih.

[Juan Valdez]

Jedino zlo u tom vremenskom razdoblju na ovim prostorima je bila Crvena Zver.Kad to ukapiras,a da prethodno makar malo citas,shvatices i da  su Crveni doneli ,il bolje reci isprovociral sva ostala zla koja su nas  tad zadesila.

 

 

Разлика између Црвене Звери и осталих звери (од којих је овај љотићевизам само једна) је у боји и ни у чему више. Уопште ми није битан изговор под којим неко жели да ме пороби и евентуално уклони ако баш много сметам (да ли је сталеж, класа, раса, нација или нешто десето).

[Аурор]

 

Разлика између Црвене Звери и осталих звери (од којих је овај љотићевизам само једна) је у боји и ни у чему више. Уопште ми није битан изговор под којим неко жели да ме пороби и евентуално уклони ако баш много сметам (да ли је сталеж, класа, раса, нација или нешто десето).

 

 

To je to.

[Баба]

Тачније на Хиландару

[Vasa L.]

Mita Ljotic je bio dobar covek!

[Berkut]

Pošto je umro 1945 nije imao priliku da obasni svoje stavove, sa obzirom da nije iskoristio priliku i zbrisao u saveznike kad je mogao, nego se povukao u NJemačku da za Nemce dalje ratuje protiv komunista.. I ovde vidimo jasno za koju se stranu bio opredelio, što potvrđuju i njegovi sledbenici.

To su lazi da je Mita bio germanofil.Zapravo je covek kao Hriscanin trazio saveznike u Ruskom pravoslavnom narodu i sa ROA.Nemce je koristio,za borbu protiv Crvene Zveri.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=7O3sdE9azMI#at=135

 

http://www.youtube.com/watch?v=8mgRAhRDKzA

[Vasa L.]

Negde sam citao da je Mita Ljotic bio dosta popularan u Sloveniji!

[Јаков.]

Prilično kontradiktorna ličnost, i verovatno pogrešno interpretiran od svih. 

Skoro sam u jednoj četničkoj biografiji pročitao da su ljotićevci bili najzagriženiji ratnici, nešto poput talibana. Kad su oni napadali, napadali su dok ne padnu svi. Nisu se predavali. 

Naravno da od svih paravojnih formacija, ja sam na strani srbo-ćetnićko kraljevskih jedinica. Patrijarh Pavle je svojevremeno rekao da je on lično najviše stradao za vreme rata od Ljotićevaca (dok je bio u Vujnu). 

 

Mislim da bi trebalo odvojiti ljotićevce (zboraše) od Dimitrija Ljotića. Nisam siguran koliko je on imao uticaja za vreme rata na te jedinice. 

 

Po mojoj nekoj top listi "najgorih" u Drugom Svetskom Ratu, što se tiče srpskih jedinica ide ovako...

 

1. Partizani 

2. Pećančevi ćetnici

3. Ljotićevci

 

Dobri momci su:

1. Četniks, fajting gerila

2. Nedić Boys 

[Berkut]

Димитрије В. Љотић
САБРАНА ДЕЛА
Приредио др Драган Суботић, Задруга, Нови Сад, 2001.

Књиге можете преузети у ПДФ формату,кликом на линкове.

 

1) http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga01.pdf

 

2) http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga02.pdf

 

3)http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga03.pdf

 

4)http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga04.pdf

 

5)http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga05.pdf

 

6)http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga06.pdf

 

7)http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga07.pdf

 

8) http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga08.pdf

 

9)http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga09.pdf

 

10)http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga10.pdf

 

11)http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga11.pdf

 

12)http://novo-videlo.com/images/biblioteka/ljotic/pdf/knjiga12.pdf

[Kolega2357]

Bolje je da si Četnik nego neka komunjara. Četnici su verovali u Boga za razliku od komunjara. 

[Raymond Red Reddington]

To je brkao pre 1941-e. Ni Hitler nije rođen kao nacista, a jedno vreme je bio i komunista... Čovek mora da se posmatra u celini i ne samo u jednom vremenu, suprotno i Savle ostaje Savle i nikad ne postaje Pavle.

Ал ти причаш глупости.

(ово кажем у братској хришћанској љубави)