Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

[mirko1929]

пре 34 минута, Јанко рече

Опрости, у првих пар реченица си већ показао да имаш неку чудну представу светописамског или отачког модела који одговара највише Никодимском (оног што Писмом доказује да је Земља равна). Не бих полемисао о темама које су у старту наопако постављене...

Мнимости в геометрии — Википедия

RU.WIKIPEDIA.ORG

 

[slovoA]

пре 2 часа, Mikorist рече

Ali kad čitaš ovu fiziku sve se uklapa jedno sa drugim i sve je logično.

Јесте. Али то што је логично не мора бити и логосно, ни уопште у складу са богопознањем.

Та симбиоза научне и теолошке мисли мени изгледа као већ добро позната прича, о човјеколиком Богу.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 4 часа, slovoA рече

Ако је простор ништа, шта је Бог стварао прије него што је то "ништа" набацио на биће? Илузију?!!!

Један од вас два је, изгледа, мађионичар. Или ти, или Бог?

Тај набачај на биће, о којем причаш, није простор и свијет којег је Бог створио, већ друштво и цивилизација коју је човјек створио, по паду.

Мораш да стекнеш диференцијацију појмова, нису простор и свијет једно те исто, нити пише у Библији створи Бог свијет и (3д) простор, него ...бииљке и животиње по врстама њиховим (stvorenja, сушта) нити ти затичеш оно што је Бог створио па ти именујеш ( саствараш, али ипак увјек саствараш, чак и када то нећеш) него живиш у палости/привиду који није створио Бог, osim ako si u Raju.

Nabacaj na bice je uzgred i sav naučni aparat. Sto se tiče društva Bog je osnovao bar jedno a i uticao je na razvoj civilizacije svojim darovima.

Danas kada su se znanja o бићу namnozila toliko da se nabacaji daju kao gotov ideološki  softver / svjetonazor, те се биће јавља само у задатом оквиру нужно је разликовати набачај од бића самог. Иначе се комуникација одвија само између селфа и селфобјеката, без присуства било какве другости, са све мањим присуством природе, што је уништава, јер нама и за нас јесте.

Шта више све чешће се набачај, престава проглашава за суштину и мјеша се замишљај са откровењем односно Кантова и Платонова идеја, православље и католицизам.

[slovoA]

пре 5 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Мораш да стекнеш диференцијацију појмова, нису простор и свијет једно те исто, нити пише у Библији створи Бог свијет и (3д) простор, него ...бииљке и животиње по врстама њиховим (stvorenja, сушта) нити ти затичеш оно што је Бог створио па ти именујеш ( саствараш) него живиш у палости/привиду који није створио Бог, osim ako si u Raju.

Ако прије стварања није постојало ништа осим Бога, самим тим чином Он је већ направио и мало простора за свијет. Није га створио нигдје! Али, то си у праву, ту локацију гдје га је створио не морамо називати простором. Јер можда је читав проблем само наше поимање простора, као празнине између - односно, унутар - тог створеног (суштог), мада је физика, ево, већ на трагу, да у том суштом (творевини) заправо нигдје нема празнина.

[Milan Nikolic]

Kako razumeti kosmičko vreme?

Od mnogih čudnih stvari na koje nam je pažnju skrenuo Ajnštajn svojim radom, fluidnost vremena najteže se shvata. Iako nas svakodnevno iskustvo uverava da postoji objektivni koncept protoka vremena, relativnost pokazuje da je to posledica života na malim brzinama i pri slaboj gravitaciji. Počnite da se krećete brzinom bliskom brzini svetlosti ili zakoračite u jako gravitaciono polje i poznati univerzalni koncept vremena će ispariti. Ako projurite pored mene, događaji za koje tvrdim da su se dogodili u istom trenutku vama će izgledati kao da su se zbili u različitim trenucima. Boravite li u blizini ivice crne rupe, jedan sat meren po vašem časovniku trajaće nezamislivo duže mereno po mom časovniku. To nije dokaz trikova čarobnjaka ili obmana hipnotizera. Tok vremena zavisi od specifičnosti merača – od praćene putanje i doživljene gravitacije.

Kada se primeni na svekoliki kosmos ili na naš mehur u inflatornom okruženju, odmah se postavlja pitanje: kako se takvo rastegljivo, prilagođeno vreme slaže sa svešću o apsolutnom kosmološkom vremenu? Slobodno govorimo o starosti kosmosa, ali ako znamo da se galaksije kreću veoma brzo jedna u odnosu na drugu, brzinama koje određuje njihova međusobna udaljenost, ne uzrokuje li tada relativnost toka vremena vrlo velike proračunske probleme za svakoga ko želi da povede računa o vremenu u kosmosu? Konkretnije, kada kažemo da je kosmos „star četrnaest milijardi godina“, koristimo li poseban časovnik za merenje tog trajanja? Koristimo.

Svaka metoda koju koristimo za merenje toka vremena oslanja se i na praćenje promene koja se dešava u određenom fizičkom sistemu. Kad koristimo običan zidni časovnik, pratimo promene položaja njegovih kazaljki. Kad koristimo Sunce, pratimo promenu njegovog položaja na nebu. Kad koristimo ugljenik C-14, pratimo procenat originalnog uzorka koji se radioaktivnim raspadom pretvorio u azot. Istorijsko nasleđe i prikladnost doveli su nas do toga da kao fizičke reference koristimo rotaciju i revoluciju Zemlje na osnovu čega smo odredili standardnu meru „dana“ i „godine“. Ali, kada razmišljamo u kosmičkim razmerama, postoji još jedna, korisnija metoda za praćenje vremena.

Videli smo da u inflatornom širenju nastaju ogromna prostranstva čija su svojstva u proseku homogena. Izmerite temperaturu, pritisak i prosečnu gustinu materije u dva velika, udaljena dela unutar mehurastog kosmosa i rezultati će se podudarati. Oni mogu da se menjaju tokom vremena, ali će ravnomernost na velikim razmerama obezbediti da promena na jednom mestu u proseku bude jednaka promeni na drugom mestu. Važno je napomenuti da se gustina mase u našem mehurastom kosmosu stalno smanjivala kroz milijarde godina istorije i to zahvaljujući neprestanom širenju prostora ali, pošto se promena događala ravnomerno u svim delovima, homogenost na velikim razmerama nije poremećena.

Uvidelo se da je to važno jer kao što postojano smanjenje količine ugljenika C-14 u organskoj materiji pruža način za merenje toka vremena na Zemlji, tako postojano smanjenje gustine mase predstavlja način za merenje toka vremena u kosmosu. A pošto se promena događa homogeno, gustina mase kao mera toka vremena pruža nam globalni standard za ceo mehurasti kosmos. Ako svi revnosno kalibrišu časovnike prema prosečnoj gustini materije (i ponovo ih kalibrišu nakon izleta do crne rupe ili dužeg putovanja brzinom bliskom svetlosnoj), zadržaće se usklađenost časovnika u celom mehurastom kosmosu. Kada govorimo o starosti kosmosa – našeg mehurastog kosmosa – ona se meri na takvim, kosmički kalibrisanim, časovnicima. Kosmičko vreme je smislen koncept samo u odnosu na njih.

Isto zaključivanje moglo je da se primeni i za najraniji period našeg mehurastog kosmosa, uz promenu samo jednog detalja: obična materija je tek trebalo da se formira pa ne možemo govoriti o njenoj gustini. Umesto toga, energija našeg kosmosa – ona koja se uskoro pretvorila u čestice kakve poznajemo – nalazila se u inflatonskom polju pa moramo da zamislimo kako časovnike podešavamo prema gustini energije inflatonskog polja.

Energija inflatonskog polja određena je svojom vrednošću i predstavljena krivom energije. Kako bismo utvrdili koje je vreme na određenom mestu u našem mehuru, moramo da utvrdimo vrednost inflatonskog polja na tom mestu. Dva stabla su jednako stara ako imaju isti broj godova, a dva glacijalna sedimenta jednake su starosti ukoliko sadrže isti procenat radioaktivnog ugljenika. Tako i dva mesta u kosmosu prolaze kroz isti trenutak u vremenu kada imaju jednaku vrednost inflatonskog polja. Na taj način podešavamo i usklađujemo časovnike u našem mehurastom kosmosu.

(Brajan Grin, Skrivena stvarnost, smederevo 2012, str. 67)

[Bokisd]

Po meni, sve sto vodi ka tome da je sve stvoreno iz nicega rukom i silom Bozijom, je dobra i pozeljna stvar, pa koliko se ko vise priblizi tom konceptu, to bolje, ..... po njega,....

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 10 часа, Milan Nikolic рече

Kako razumeti kosmičko vreme?

 

 

Тако што ћемо разумјети Анштајна, скинути са сцене све инструменте, па и наше представе/замишљаје о простору и времену, оно што остаје је догађај. Вријеме по Хајдегеру је хоризонт смисла догађаја.

(Одиграва се промјена броја електрона у спољној орбити угљеника, одиграва се промјена положаја казаљки, одиграва се ротација небеских тијела, одиграва се да слон сере, зашто би сад ми уводили ред и мјерили по основу слонове нужде ротацију сунца? Не може да један онтички догађај буде мјерило за други или за све, осим ако тај догађај није онтолошки. Када је онтолошки опет не може на "научни начин" јер мијења све заједно.

Тврдити да је свемир стар толико и толико и у исто вријеме тврдити да си то мјерио сатом који не ради како треба, или ради другачије у зависности од разних несагледивих појава може само дебил.)

Надаље догађаја нема гдје нема посматрача, односно догађај зависи од човјека, те не може ваљана бити ниједна рачуница која у своме изразу занемарује човјека, на даље и Бога, те ништа.

Што се тиче 3д простора он је немогућ без замишљања, тачка недогледа се опажа споља јер је човјек повучен у себе, у наступу, када се човјек испољи, такав привид нестаје, премоћна је душа човјечија а када је једно са Богом, она је бог, влада и креира законе приреде, надилази их, у том смислу појбедити свијет значи да су силе природе, њени логоси, њени темељи, наша воља, односно поистовјећење наше воље са Божијом благодаћу. Када благодат усвојимо као своју вољу онда су закони природе слободни изрази наше воље. Јер космос је ради нас, а не обрнуто.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 11 часа, slovoA рече

Ако прије стварања није постојало ништа осим Бога, самим тим чином Он је већ направио и мало простора за свијет. Није га створио нигдје! Али, то си у праву, ту локацију гдје га је створио не морамо називати простором. Јер можда је читав проблем само наше поимање простора, као празнине између - односно, унутар - тог створеног (суштог), мада је физика, ево, већ на трагу, да у том суштом (творевини) заправо нигдје нема празнина.

Та "локација" ако хоћеш да је тако зовеш је ништа, а ако хоћеш да је зовеш простором онда је опет ништа, е ту у ништа, је створио неко појединачно сушто, нпр камење. Грјешиш јер подразмјеваш да је Бог створио биће у цјелини, а не појединачна сушта, простор и вријеме се јављају као однос између камења, појединачно сушто је фундаментално. Надаље ако кажеш Бог ствара у цјелини, то онда значи Црква и Христово Тијело, а ако гледаш биће у цјелини по себи као твар, никакве ту цјелине нема, у смислу божанственог стварања, та цјелина је Црква.

Е сад умјесто да се покрене двиг уједињена бића, сабрања, умјесто тога просто набациш замишљени простор и вријеме преко свега и добио си неку какву такву цјелину, али ето то не ради. (Политички та прича и служи томе да се људи држе несабрани како би се лакше владало њима, да се лише достојанства и претворе у ресурс, масу)

Дистанца између тебе и мене мора да постоји јер ми тако хоћемо, хоћеш ти да ниси једно са мном, и хоћу ја да нисам једно са тобом јер си се продао, то је простор. Међутим по формули Јеванђеља то се јавља дистанца и између Бога и нас, мање смо прожети благодаћу која држи створено у постојању, постојање има мање смисла, а ми мање времена, другачији закон природе важи за нас, а скуп свих закона је судбина. Јер све што је разрстрто за нас је, а ти се зајебаваш и пишеш против Синода а немаш три чисте.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 50 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Када благодат усвојимо као своју вољу онда су закони природе слободни изрази наше воље.

А глупави физичари би да усвоје законе природе објективно без да су благодат и без Бога, рачунати са Богом је хула за њих, и заболе ме што троше свој живот на то, али троше и природу дошли су реалну могућност уништења и даље хрле ка томе, и све су луђи и луђи, космос је компијутер, па ово па оно у недостатку еуреке почињу да "филозофирају" и "теологизирају", безбожна религија у коначници.

[mirko1929]

пре 17 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Izazvao bih te na dvoboj,  за оружје изабрао дрво, камен, жељезо ( сушто, створено) а теби бих понудио простор, od 3, 4, n dimenzija lijevo desno gore dole i slične stvari koje dakako postoje ali u tvojoj glavi, онда би ти тинтара болно научила како преставе, набачаји постоје, а како постоји сушто, створено.

Е мој „паметњаковићу“ који не умеш да размишљаш даље од нулте итерације, или да видиш даље од свог носа, ако простор нема биће, па самим тим нема ни закривљености простора, како онда ниси пао за Земље и одлепршао у космос?

[Milan Nikolic]

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Надаље догађаја нема гдје нема посматрача, односно догађај зависи од човјека, те не може ваљана бити ниједна рачуница која у своме изразу занемарује човјека, на даље и Бога, те ништа.

Јутро је паметније, то треба имати у виду када прочиташ све што си написао.

Само бих да се осврнем на ово цитирано, вероватно си то ,,покупио'' из неких популарних научних прича. Међутим, то уопште није тако у стварности, у нашем физичком постојању и када говоримо о науци. Наравно да ми као верници и поготово неки као теолози увек размишљамо о свему рачунајући и узимајући у обзир Бога. Али само да  се осврнем не ово цитирано када кажеш ,,нема догађаја без посматрача''. Наравно да има догађаја и без посматрача, а то се научно назива ,,декохеренција''.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 3 часа, mirko1929 рече

Е мој „паметњаковићу“ који не умеш да размишљаш даље од нулте итерације, или да видиш даље од свог носа, ако простор нема биће, па самим тим нема ни закривљености простора, како онда ниси пао за Земље и одлепршао у космос?

Ваљда због знатно веће масе и гравитационог поља, које  закривљује простор,али не видим какве то има везе има са тим да ли је простор створен, односно како ти кажеш да ли има биће, ако је створен онда ће бити и спашен, онда ће и у будућем вијеку бити више тијела која су удаљена свјетлосним годинима? Или ће бити и већ јесте једно Тијело? И једно гравитационо поље јер гравитација јесте нека силапа ће бити спашена, за разлику од простора који је набачај или теолошки стање.

Ја причам о виђењу онога ближе од носа, и разликовању од онога што је испред носа, нпр.  бескрај испред носа је привид. Љево је прије носа, а не посље, као и кординатни систем и научни апарат, а створено је иза носа.

 

пре 2 часа, Milan Nikolic рече

Јутро је паметније, то треба имати у виду када прочиташ све што си написао.

Само бих да се осврнем на ово цитирано, вероватно си то ,,покупио'' из неких популарних научних прича. Међутим, то уопште није тако у стварности, у нашем физичком постојању и када говоримо о науци. Наравно да ми као верници и поготово неки као теолози увек размишљамо о свему рачунајући и узимајући у обзир Бога. Али само да  се осврнем не ово цитирано када кажеш ,,нема догађаја без посматрача''. Наравно да има догађаја и без посматрача, а то се научно назива ,,декохеренција''.

Има зато што подразумјеваш простор па се ти догађаји одвијају у њему, али си из њих искључио и човјека и Бога, па простор и тјела у њему постоје по себи, тиме си већ сатанасита.

Прати Хадегера вријеме је хоризонт смисла догађаја, дакле који је смисао "декохеренције" или је она лишена смисла?

Вријеме се појављује да би се појавио смисао, смисла нема без човјека, или ако хоћеш Бога.

Нема ни догађаја, можеш ти да замишљаш простор и тијела у њему како се крећу без да има посматрача, али ти си посматрач тога, нема ни декохеренције без човјека, ја сам преко човјека -тебе чуо за њу.

Наравно ни науке нема без човјека, теоретска физика је креација човјека, његов набачај на сушто. Његов однос према суштом, изван тог односа когитације,"ту бића"нема ништа. Безумно је мислити другачије. Објективизација природе је само један пропао модус тог односа.

Једино аутентично познање природе је самопознање Христове створене природе, односно познање самога себе.

Непратиш али ти написах.

[Milan Nikolic]

@Hadzi Vladimir Petrovic

Библија каже да је постојала творевина пре стварања човека.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 10 минута, Milan Nikolic рече

@Hadzi Vladimir Petrovic

Библија каже да је постојала творевина пре стварања човека.

Али оци кажу да је све створено у Христу и за Христа, те да је у човјеку као круни возглављена сва твар, дакле када је Бог створио небо и птице већ то је било на неки начин човјек, није космос код отаца одвојен од од човјека као што је у метафизици, него је човјек микрокосмос и макро космос, не постоји ћошак космоса који није дио човјека. Маркс би рекао свијет је неорганско тијело човјека.

Такође библија не каже да је у почетку био Картезијев координатни систем како ви подразумјевате па у њега смјештате биљке и животиње по врстама њиховим.

[Milan Nikolic]

Нека нам је Бог у помоћи.