Jump to content

Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 3 часа, Александар Милојков рече
пре 3 часа, The Godfather рече

Zaista ne mogu da razumem ljude kojima se nesto objasnjava od strane ljudi koji su tome sto objasniavaju posvetili ceo zivot i oni i dalje bleje neku svoju pricu - jer misle za sebe da su pozvani tj da su oni  ti koji pravilno razumeju neke stvari - i  treba da poduce dr nauka.

Tragikomicno!

То не значи да смо попили сву памет овога света. Нека их. :) Поготово што ово и није тако једноставно питање. Срећом, Црква је саборно рекла своје, па слободно можемо да знамо и кажемо да је пелагијанство јерес. Додуше, сам Пелагије, колико ја знам (нек ме исправи Ава ако грешим, јер више зна од мене) никада није осуђен, из једног разлога - не зато што је био заста правоверан већ зато што је био лукав и што је са тим лукавством успео да избегне осуду. Пелагијанство је осуђено и локално и васељенски у лику Пелагијевог ученика Целестија.

Moram,.....kako bre neka ih,......pa ko kaze da pelagijanstvo nije jeres.... ja ne znam sta je sa vama ljudi.... ozbiljno...

Nazalost, puno je ovde na temi misinterpretation prema nama, da li nenamerno ili namerno nemam pojma i tragicno bi bilo da je namerno.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.2k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Zaista ne mogu da razumem ljude kojima se nesto objasnjava od strane ljudi koji su tome sto objasniavaju posvetili ceo zivot i oni i dalje bleje neku svoju pricu - jer misle za sebe da su pozvani tj da su oni  ti koji pravilno razumeju neke stvari - i  treba da poduce dr nauka.

Tragikomicno!

 

Трагикомично је што је поп назвао Светог Јустина полуплегијанац

Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13, 1)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Onufrije рече

После проглашења Светог Јустина за полуплегијанца време је да интервенише и надлежни епископ. С којим правом поп пише овакве ствари, а да о томе не зна његов епископ. Када би Владика ово знао да ли би одобрио?

 

Mislio sam nesto da kazem ali bolje da cutim....staniiiiiii.... ma idem da lalam sutra imam hitnu voznju za firmu....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Onufrije рече

После проглашења Светог Јустина за полуплегијанца

Ти си само јадни дебил. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Ти си само јадни дебил. 

ти си ретко безобразан

Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13, 1)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Bokisd рече

Mislio sam nesto da kazem ali bolje da cutim..

Е, боље да ћутиш јер знаш како се проведу који се са Авом замере... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 26 минута, Zoran Đurović рече

Благодат у Аг треба разумети као источну христологију Одозго. Она је претходећа и доминантна. То је прича о стварању, о Богу који из чисте љубави излази из себе и себе пројављује у нама. Наша свест јесте та иста Божија свест која се оспољашњила и освешћена у нама. Реч је о Божијем дељењу своје самосвести у нама. Зато сам рекао да се Бог засветли у нама. Ми јесмо богови. И то ти је Ис рекао у Јеванђељу, понављајући старозаветни стих. Када смо већ створени по слици Божијој, онда треба то и да разумемо, а не да се помрачимо и убијемо ту слику. Атанасије Велики ће рећи да је Бог постао човек да би  човек постао бог. Али није рекао да је човек постао бог да би бог постао човек. Зато говорим о благодати која је све. И није ми јасно шта би човек покушао да сачува. Нешто што мисли да има. Али и то што мисли да има узеће му се, јер га није умножио, односно није постао бог. Или ћемо бити богови, или ћемо бити ништа. Нема друге.

Шта си све удробио овде, то везе с везом нема.

Како Бог пројављује себе у нама? Гдје је ту пад? Да ли та "наша свест јесте иста Божија свест", по паду, или прије пада? Кад се тачно та Његова "свест оспољашнила"? Ако је послије пада, што је у складу с твојим тумачењем, зашто Он ту "своју самосвест" дели, да "засветли у нама"? Чак и да је то тачно, зашто би је делио? Зато да познамо свој пад, или зато да само одмахнемо руком, јер "јесмо богови"?

Јесмо ми створени по слици Божијој, оче, али у Рају!!! А ти из пада то тумачиш! И гдје ти је ту то разликовање духова, на које се стално позиваш? У томе што смо и овако пали -  свеједно богови?!

Благодат заиста јесте све, али нама као палим (боговима) не значи много, осим декларативно. Немамо ми тај опит, што је Адам у Рају имао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

по докторима теолгије на Бл. Августину и Св Владика Николај је полу или четврт пелегијанац:D.

Из Пролога на 19 октобара

Преп. Прохор Пчињски. Савременик и друг св. Јована Рилског и Гаврила Лесновског. Према молитви његовој Бог му указао место, где ће се подвизавати. То место беше једна дубрава крај реке Пчиње. Ту се св. Прохор до старости и смрти подвизавао. Само једини Бог свевидећи зна све његове трудове и искушења, која је у току подвига претрпео. Но по његовим мироточивим моштима и безбројним чудесним исцелењима, која се ни до данас не прекраћују, може се судити и о величини подвига његовог и о величини благодати Божје, која му се дарова због великих трудова његових. 

 

Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13, 1)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Родољуб Лазић рече

"Umešavši se u ovu borbu prepodobni Kasijan je svetootački bogomudro rasuđivao o tom pitanju. On nazivaše i smatraše Pelagija jeretikom, ali isto tako on ne odobravaše ni Avgustinovo pogrešno učenje koje poriče slobodnu volju čovekovu, i koje ustvari vodi bogohulstvu, jer okrivljuje Boga za večnu pogibao nekih grešnika.
Od svojih prepodobnih Otaca na Istoku blaženi Kasijan beše naučio, a to i svojim monaškim iskustvom potvrdio, da je za spasenje čoveka neophodno potrebna blagodat Božja, ali i slobodna volja čovekova, i namera i podvig. Jer po rečima Svetih Otaca, blagodat Božja, ako je i blagodat (Χαρις = dar), ipak spasava one koji to hoće („η Χαρις καν Χαρις η, τουςςεθελοντας σωζει“). Tako prepodobni otac naš Kasijan nauči i utvrdi braću svoju pravoj veri Svetih Otaca, dok jeretičko učenje Pelagijevo bi osuđeno, a zablude Avgustinove odbačene od strane Pravoslavne Crkve[13]."

(Св. Јустин Поповић: "Житија светих за фебруар" - део из житија преп. Јована Касијана, 29.фебруар)

Навео сам цитат Августина у којем се јасно види да исповеда "ни благодат самa, ни ја сам, већ благодат Божја са мном", тако да ова интерпретација Светог Јустина није тачна. У многим списима Августин истиче као проблем што "неки тако хвале Благодат да негирају слободу одлучивања".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Onufrije рече

После проглашења Светог Јустина за полуплегијанца време је да интервенише и надлежни епископ. С којим правом поп пише овакве ствари, а да о томе не зна његов епископ. Када би Владика ово знао да ли би одобрио?

Јанарас отворено хули на Августина и пише како би он остао само тамо неки небитни, усамљени јеретички мислилац да га није сасвим случајно ископао Карло Велики. Православни свет који коментарише по интернету на енглеском воли да вели како сва зла овога света долазе од Августина. Испада да су оци у Ефесу сисали весла! Ето, и тај израз блажени, који Родољуб употреби за њега, уместо свети, би требало да имплицира да је он некако крњав светац. Александар је у оном видеу помињао како је м. Зизјулас пљувао по Августину, а да га није ни читао. Чини ми се да морамо да се суочимо са чињеницом да ми православни имамо велики проблем с аманетом светог Августина. Што је крајње неоправдано, јер оци у Ефесу нису сисали весла. Али смо ми ваљда ретроактивно и скроз анахронистички пројектовали сва зла које су нам римокатолици нанели током историје на светог Августина.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Onufrije рече

по докторима теолгије на Бл. Августину и Св Владика Николај је полу или четврт пелегијанац:D

Ти си талентовано глуп дјечарац. Изнад си просека. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Александар Милојков рече

Навео сам цитат Августина у којем се јасно види да исповеда "ни благодат самa, ни ја сам, већ благодат Божја са мном", тако да ова интерпретација Светог Јустина није тачна. У многим списима Августин истиче као проблем што "неки тако хвале Благодат да негирају слободу одлучивања".

Ова екипа овдје чини ми се има проблем са трпањем Бога у временске оквире. Антропоморфизиација Бога је вјероватно најучесталији начин како се искривљено доживљава Бог и његово дјеловање према човјеку. Због трпања Бога у временске оквире, отуд и долази настојање да благодати Божијој претходи наводно некакав напор, жеља или хтјење иако ово двоје нису уопште у истој равни. 

Употребио бих аналогију са преласком руте од обале Европе до обале Флориде. Ова екипа каже: "твој живот и вјера у Бога и подвиг се односи на то да кренеш да пливаш са обале Португала и допливаш некако до азорских острва својом снагом и онда Бог видјевши твој напор, и залагање дадне ти благодат да изгураш до Флориде и онда те овјечна славом" (Овдје се истиче временска варијабла..Бог се у неком времену умјеша и даје ти благодат коју наводно ниси имао уопште). Има их можда који су негирали сваку слободну вољу, па кажу само се баци на леђа и плутајући ћеш због благодати доплутати до обале Флориде. Ниједно ни друго није исправно.."Благодат Божија са мном" значи да имамо велику баржу (благодат) која плута од Португала до Флориде на коме су сви људи већ, а слободна воља се састоји у томе шта радиш на тој баржи. Код ових пливача у првом примјеру јако је важан индивидуални подвиг, зато су им хероји углавном монаси који умију да стоје на стубу читав живот или не промоле нос из неке пештере, а на саборност и подвиг у заједништву са људима у свијету јако често забораве. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Po sv.Palami je Bog Svetlost (nestvorena) i osvrćujući se na Tavor, kaže Da Hristos zasija u toj svetlosti i da svetlost obuzima sve i sve postaje svetlost (učenici).

Dakle dok ta Svetlost ne deluje u nama koji smo obuzeti njome, mi ništa istinski slobodno ne možemo činiti.

Bez te svetlosti naš trud nema istinitost a u svetlosti činimo ono što nam je Bog darovao i mi to doživljavamo kao trud i podvig.

To je ta Istinita Blagodat tj. Sami Bog deluje u nama i sa nama. To sa nama treba razumeti da dolazi i polazi isključivo od njega.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...