Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

[Тражитељ]

@Zoran Đurović

 

Нека све што је тајно буде јавно, па Зоране, уместо писма у ПП ево ти јавне честитке на теми.

Оствари и ти сан сваког Црногорца, да дође у Београд!

Честитке од срца и ово ће бити један сјајан повод да поново активирам сопствени црквени живот и чешће прошетам Калемегданом са породицом и лично ти стиснем и целивам руку. Сме ли се ово целивање од короне, имаш ли сертификат?

 

Нада у неке колективне помаке унапред ми је толико опустела да ме овако лепе вести изненаде и обрадују. Бићу искрен и себичан, обрадују због мене, јер желим да црквена јерархија има што више људи попут тебе. Коликом топлотом у срцу ме је обрадовала вест о патријарху Порфирију, једнаком милином и ово.

Једино што ме брине је следеће: Ни у једном времену ми нисмо имали дефицит правих људи, него бољу организованост оних других, да им саплету ногу и суноврате их. Чувајте се злих људи, мобилишите добре и по сваку цену изграђујте себи наследнике, опасно је бити добар а бити високо.

[Плаво Небо]

On 6.11.2021. at 21:16, Bokisd рече

ali je bitno da znamo da covek bez obzira kako mu se javlja blagodat Bozija, treba da odgovori na blagodat, kako ta blagodat ne bi ostala prazna po Pavlu....itd...

И Свети Владика Николај жички каже следеће:

БЕСЕДА
о вољи Божјој, да сви хришћани буду свети
Као што нас изабра кроз Њега прије
постања свијета, да будемо свети и
праведни пред њим у љубави. (Еф. 1, 4)
Једина црква учи, и показује, да је најпре био план света, па је онда створен свет. Тај план је био у мудрости и вољи и сили Божјој. У томе смо плану и ми хришћани као Црква Божја. Бог нас, према томе плану, изабра прије постања свијета на светост и правду у љубави. Изабра нас Бог унапред и посини кроз Њега, -кроз кога? Кроз Господа Исуса Христа. Јер све што смо ми Богу, све смо Му то кроз Исуса Христа. И мимо Исуса Христа човек нема никакве везе, никаква односа, никаква сродства с Богом. И наше избрање и посиновљење, дакле, било је кроз Господа нашег Исуса Христа. Изабра нас, Цркву Своју свету, по угодности воље Своје, као што некада изабра Израиља између свих народа на земљи. Нека нико не каже: ово избрање Божје уништава слободну вољу човекову, те нити хришћанин има заслуге што је хришћанин, нити је незнабожац за осуду што је незнабожац. Не; то је сасвим погрешно тумачење. Јер изабра Бог и Израиља некада, па неки у Израиљу пропадоше а неки се спасоше. Изабра Он и Цркву Своју свету, позивајући у Њу све народе и све људе. Но да ли ће се и који ће се од изабраних и призваних спасти, то не зависи само од Божјег избора, но и од човечје воље и труда.
О Боже вечни, Створитељу наш, који си нас изабрао на спасење пре него си нас створио био, помилуј нас и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Bokisd]

пре 2 часа, Плаво Небо рече

И Свети Владика Николај жички каже следеће:

БЕСЕДА
о вољи Божјој, да сви хришћани буду свети
Као што нас изабра кроз Њега прије
постања свијета, да будемо свети и
праведни пред њим у љубави. (Еф. 1, 4)
Једина црква учи, и показује, да је најпре био план света, па је онда створен свет. Тај план је био у мудрости и вољи и сили Божјој. У томе смо плану и ми хришћани као Црква Божја. Бог нас, према томе плану, изабра прије постања свијета на светост и правду у љубави. Изабра нас Бог унапред и посини кроз Њега, -кроз кога? Кроз Господа Исуса Христа. Јер све што смо ми Богу, све смо Му то кроз Исуса Христа. И мимо Исуса Христа човек нема никакве везе, никаква односа, никаква сродства с Богом. И наше избрање и посиновљење, дакле, било је кроз Господа нашег Исуса Христа. Изабра нас, Цркву Своју свету, по угодности воље Своје, као што некада изабра Израиља између свих народа на земљи. Нека нико не каже: ово избрање Божје уништава слободну вољу човекову, те нити хришћанин има заслуге што је хришћанин, нити је незнабожац за осуду што је незнабожац. Не; то је сасвим погрешно тумачење. Јер изабра Бог и Израиља некада, па неки у Израиљу пропадоше а неки се спасоше. Изабра Он и Цркву Своју свету, позивајући у Њу све народе и све људе. Но да ли ће се и који ће се од изабраних и призваних спасти, то не зависи само од Божјег избора, но и од човечје воље и труда.
О Боже вечни, Створитељу наш, који си нас изабрао на спасење пре него си нас створио био, помилуј нас и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Pa, da, slicno tumacenje je i ovde i narocito je zanimljivo ovo od Zlatoustog :

http://bible.optina.ru/new:ef:01:04

"Если бы достаточно было одной любви, тогда все должны были бы быть спасены; если же с другой стороны достаточно нашей добродетели, то излишне было бы явление Его (Сына Божьего) в мире и (излишне было бы) все домостроительство Его. Итак, это делается и не по одной любви и не за нашу только добродетель, но под условием той и другой вместе."

itd...

 

[Родољуб Лазић]

On 6.11.2021. at 18:51, Bokisd рече

Sad, ako je taj polupelagijanizam osudjen na zapadnom saboru u 2.Oranzeu, da li je to prihvaceno i na Istoku i celoj crkvi, recimo kroz Kartaginske kanone i sabor koji se posebno bavio pelagijanizmom i koji je sabor opste prihvacen, ali predpostavljam da je svejedno i da se moze i 2.Oranze smatrati legitimnim.

Сабор у Оранжу није прихваћен у Православној Цркви. Други канон Тррулског сабора (692. г), набрајајући саборе прихваћене у Цркви, не помиње овај сабор међу онима који су прихваћени у Цркви, иако је могао, да је хтео, будући да је сабор у Оранжу одржн 529. године. Трулски сабор помиње помесни Картагенски сабор (практично, више сабора, одржаних у 4. и 5. веку, при чему је Картагенски сабор из 419. године каноне претходних сабора објединио све на једном месту), али Картагенски сабор осуђује пелагијанство, а не полупелагијанство. Пелагијанство је осуђено и на Трећем васељенском сабору.

Иначе, сабор у Оранжу је, колико знам, и даље на снази у Римокатоличкој цркви.

Практично, призилази да полупелагијанство јерес за Римокатоличку цркву, а не за Православну, будући да у Православној Цркви осуда полупелагијанства са сабора у Оранжу није прихваћена, а Јован Касијан се прославља као преподобан.  

[Родољуб Лазић]

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

саборе прихваћене у Цркви,

Помесне (+ правила Светих Отаца). Васељенски су наведени у 1. канону Трулског сабора.

[Onufrije]

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Сабор у Оранжу није прихваћен у Православној Цркви. Други канон Тррулског сабора (692. г), набрајајући саборе прихваћене у Цркви, не помиње овај сабор међу онима који су прихваћени у Цркви, иако је могао, да је хтео, будући да је сабор у Оранжу одржн 529. године. Трулски сабор помиње помесни Картагенски сабор (практично, више сабора, одржаних у 4. и 5. веку, при чему је Картагенски сабор из 419. године каноне претходних сабора објединио све на једном месту), али Картагенски сабор осуђује пелагијанство, а не полупелагијанство. Пелагијанство је осуђено и на Трећем васељенском сабору.

Иначе, сабор у Оранжу је, колико знам, и даље на снази у Римокатоличкој цркви.

Практично, призилази да полупелагијанство јерес за Римокатоличку цркву, а не за Православну, будући да у Православној Цркви осуда полупелагијанства са сабора у Оранжу није прихваћена, а Јован Касијан се прославља као преподобан.  

Ово није до краја прецизно речено, јер би испало да у православљу  имамо полупелегијанство , тј оно што је била модерна варијаната пелегијанства у време тог сабора, а то је да  се дозвољава да вера настаје услед слободне воље без утицаја претходне Божије благодати што би онда могло да доведе у питање и крштење итд. Православље је ишло другим путем тј путем синергије и обожења, а запад својим и из овог Сабора се касније развија учење Томе Аквинског, Варлама па разна протестанска учења  sola gratia, sola fide, solus Christus, la dépravation totale са којима православље нема никаве додирне тачке.
Последице на западу су да данас тамо нико не пости, а овде код нас се јављају теолози који екуменски пеглају и умањују подвиг и пост, светитељство, исмевају се житија  па се онда каже подвиг је доћи на литургију и сл. 

[Родољуб Лазић]

пре 14 минута, Onufrije рече

Ово није до краја прецизно речено, јер би испало да у православљу  имамо полупелегијанство

Не би испало. 

[Onufrije]

пре 21 минута, Родољуб Лазић рече

Не би испало. 

Практично, призилази да полупелагијанство јерес за Римокатоличку цркву, а не за Православну.

Ако не би испало да можемо да имамо полупелагијанство значи можемо да имамо јерес

[Родољуб Лазић]

пре 29 минута, Onufrije рече

Ако не би испало да можемо да имамо полупелагијанство значи можемо да имамо јерес

Не значи.

[mirko1929]

 

пре 3 часа, Родољуб Лазић рече

Практично, призилази да полупелагијанство јерес за Римокатоличку цркву, а не за Православну, будући да у Православној Цркви осуда полупелагијанства са сабора у Оранжу није прихваћена, а Јован Касијан се прославља као преподобан.  

Па и римокатолици држе Јована Касијана за свеца. Али, они су дубоко огрезли у пелагијанизму. Зато се и појавила Реформација. Римокатолици су развили читав систем заснован на заслугама, са све детаљним ценовницима (како за подвиге и добра дела, тако и за несмртне грехе). Мени је то увек деловало пагански, као трговина с Богом. Хаха, читао сам да кад је папа Фрања био у посети Чилеу једна локална група је за њега принела 3525 круница.

 

  

Пре сат времена, Onufrije рече

Ово није до краја прецизно речено, јер би испало да у православљу  имамо полупелегијанство , тј оно што је била модерна варијаната пелегијанства у време тог сабора, а то је да  се дозвољава да вера настаје услед слободне воље без утицаја претходне Божије благодати што би онда могло да доведе у питање и крштење итд. Православље је ишло другим путем тј путем синергије и обожења, а запад својим и из овог Сабора се касније развија учење Томе Аквинског, Варлама па разна протестанска учења  sola gratia, sola fide, solus Christus, la dépravation totale са којима православље нема никаве додирне тачке.
Последице на западу су да данас тамо нико не пости, а овде код нас се јављају теолози који екуменски пеглају и умањују подвиг и пост, светитељство, исмевају се житија  па се онда каже подвиг је доћи на литургију и сл. 

Ово је типичан пример синдрома гордости и незнања који је, нажалост, свеприсутан у православном свету. Не знамо ништа о другима, али знамо да их пљујемо! Римокатолици разликују апстиненцију и пост. Пост је гладовање (смањивање обима оброка у току дана тако да те ниједан не засити), а апстиненција је избацивање одређене врсте хране из употребе. Ми немамо пост, ми имамо само апстиненцију. Друго, римокатолици сматрају да је неодлазак на мису недељом и празником смртни грех. А протестанте нећу да помињем. Протестанти најстроже живе од свих хришћана. Не зову их бадава фундаменталистима. Поприлично су тоталитарни, и контролишу сваки аспект живота и веровања својих чланова. Не либе се ни да ти дођу у кућу да виде шта радиш. Поготово ако пропустиш цркву, онда ће обавезно доћи да виде зашто ниси дошао. Ако кажеш нешто што сматрају погрешним учењем, или се открије да су починио неки грех има да те екскомуницирају. Кад мењаш парохију треба ти писмо препоруке од претходног пароха да би те примили у нову парохију. Нема зајебавања!

EDIT: Е да, и десетак је код њих обавезан. То је нешто што се подразумева.

[Onufrije]

У сваком случају ово са овим сабором у Оранжу поред осталог показује да те приче како смо ми са РК, а ваљда онда и са протестантима  имали заједнички миленијум  и да ту треба тражити кључ за помирење даје потпуно нереалну слику и не узима у обзир да је православље кренуло својим путем много раније. 

[mirko1929]

пре 19 минута, Onufrije рече

не узима у обзир да је православље кренуло својим путем много раније.

Ма да, нама је Исус оставио тајна учења, којима нико други нема приступ.

[Родољуб Лазић]

пре 1 сат, mirko1929 рече

Римокатолици разликују апстиненцију и пост. Пост је гладовање (смањивање обима оброка у току дана тако да те ниједан не засити), а апстиненција је избацивање одређене врсте хране из употребе.

Мислим да су римокатолици у ранија времена строже постили. У новије време, нисам сигуран да ли од 2. Ватиканског концила или и раније, они практично не посте. Ево шта пише о посту исусовац Мирко Николић:

"Postiti znači jednom se u danu do sita najesti, a u druga dva obroka manje uzeti. Post obvezuje sve koji su navršili 18 godina i nisu prešli 60. godinu. Nemrs znači ne jesti meso. To smo dužni činiti sve petke kroz godinu, a napose u korizmi. Post i nemrs jesu obvezatni na Čistu srijedu ili Pepelnicu i na Veliki Petak ."

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/17831-korizma-post-u-katolika/

Дакле, у "преводу" то значи да на Чисту среду (Пепелницу, почетак Ускршњег поста) и на Велики петак једу једном до сита и два пута мање ( при чему се не једе месо, а све остало се једе), а током свих петака у години једу сву храну, укључујући и месо, али не до сита. Што се тиче евхаристијског поста (неузимање хране пред причешће) мислим да је то сведено на један сат пред причешће.

Но, из "личне побожности" пост/немрс се може строже практиковати.

"Katolici se potiču i da u svako vrijeme, osim spomenutih minimalnih pokorničkih obveza, čine i osobnu pokoru po vlastitom izboru. Ona se može organizirati po uzoru na post i nemrs. Na primjer, može se povećati broj dana nemrsa. Neki se ljudi potpuno odriču blagovanja mesa iz vjerskih motiva (za razliku od onih koji ne mrse iz zdravstvenih ili drugih razloga). Neki redovi, za pokoru, nikad ne jedu meso. Na sličan način, može se povećati broj dana kad se posti. U ranoj Crkvi prakticirao se post srijedom i subotom. Taj post može se obdržavati onako kako propisuje zakon Crkve (jedan glavni obrok i dva manja) ili strože, o kruhu i vodi. Ovaj slobodno izabrani post može se sastojati i u odricanju od nekog užitka – slatkiša, sokova, pušenja, koktela prije večere, itd. To je stvar osobnog izbora."

пре 1 сат, mirko1929 рече

Ми немамо пост, ми имамо само апстиненцију

Имамо и пост и апстиненцију. У току Великог поста, по стриктном правилу, једе се тек  поподне/ увече (ако се сећам, у Типику пише 9. час, а то је 3. поподне) то јест не једе се већи део дана.(Овога се (можда) држе само у манастирима).  "Тримирје" је тотално гладовање прва три дана Ускршњег поста, али већи део православаца мислим да га не практикује.  На Велики петак се такође не једе ништа до изношења Плаштанице. 

Али и када нисмо у "тоталном посту" (гладовању) него када постимо тако што не једемо одређену врсту хране,  подразумева се да (би требало да) не једемо до сита. Јер пост је по дефиницији уздржање. 

Што се евхаристијског поста тиче, то је код нас од поноћи.

[Родољуб Лазић]

Е сад, какве везе имају пелагијанци, полупелагијанци, пост код римокатолика...са постављењем свештеника Зорана Ђуровића за духовника цркве Ружица - не знам. 

[Родољуб Лазић]

Кога, иначе, нема на теми већ неколико дана, што је чудно. 

Да није имао некакав разговор са неким човеком, на неком месту...?

(Није да ми недостаје, него онако, гласно размишљам).