Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“

[Родољуб Лазић]

пре 14 минута, Ćiriličar рече

Ово звучи као претња.

Претња!? Због чега? Што си ми рекао да мени одговара Варагић, а не Бокан? Не знам шта да кажем, потпуна смејурија. Да сам ти, кренуо бих са твојим дисквалификацијама о нераспознавању духова, сујети итд. 

 

пре 20 минута, Ćiriličar рече

Види, онда је Апостол Павле гори од Бокана. Павле је гонио хришћане, Бокан се бориио против непријатеља. И Павле се "хвали" а и "самосажалева", онда је и он за жаљење. Пуне су ти Посланице "хвалбе" Павлове и "самосажалевања". А, вала, и тешких речи има.

Поредити светог Павла и Бокана је промашај. Небо и земља. Чиме се то хвалио Апостол? И зашто је то чинио, ако се хвалио? Који је контекст? Коме пише и зашто? И да ли је рекао и да није достојан назвати се апостолом, да је он најмањи од свих апостола итд... али благодаћу Божјом јесте то што јесте...Ти код апостола видиш да он о себи мисли само и једино са аспекта Христовог човека, онога који је у функцији Христа и Цркве, да његов живот није његов него Христов. И да је спреман сваког тренутка да умре за Христа и Цркву. Он није пун себе, него Христа, хвали у  себи Христа, пламти да сви буду као и он, да се сједине са Животом. То је Павле, то су његове "похвале" и његово "самосажаљење".  Бокан све то није. Из Бокана избија та пуност себе, свог дела, свог лика...Требало би као хришћанин да постане свестан шта то значи. 

[Родољуб Лазић]

Проблем са многим личностима је што су постали заробљеници сопственог "јавног лика" који су, неки, врло брижљиво изграђивали. Тај "јавни лик" као да је постао неки самостални ентитет, кога његов "власник" има "обавезу" да брани у јавности од напада, мора да га негује и обделава. А постоји још један проблем: многи од њих су преко друштвених мрежа стекли мноштво поклоника и следбеника. То такође ствара својеврстан притисак, јер ни њих не смеш да разочараш, мораш да будеш оно што си их навикао да у теби виде. И тако се ствари инвертују - јавни лик је онај који је битан и непроцењив, а "оригинална" личност је у његовој сенци, практично у његовој функцији. Нека чудна и прилично нездрава "симбиоза". 

[Марек]

Ma da, Bokan žrtva. I baš ga nema nigde, ni kod Marića svaka dva dana, ni na pinku, ni kod raznih youtube infoa, stvarno je marginalizovan.

Još kad vidim ovaj njegov CV o postignućima, šta reći, ranjavani na ratištu, žrtve represije svih režima od 90ih naovamo, tranzicioni gubitnici, manje-više 70% Srba koji žive ovde već 30 godina - nemojte da mi kukate tu nešto, vidite da Bokan nije na širim spiskovima i organizacionim komitetima, mučenik!!!

[Ćiriličar]

@Ćiriličar Рођо, Бокан је највећи српски интелектуалац, мирјанин, у 20. веку! Са њим се интелектално не могу носити ни истакнути наћи академици, нити мало ко од спрских епископа!

То ти је тако, свиђало се то теби или не!

[Родољуб Лазић]

пре 9 минута, Ćiriličar рече

@Ćiriličar Рођо, Бокан је највећи српски интелектуалац, мирјанин, у 20. веку! Са њим се интелектално не могу носити ни истакнути наћи академици, нити мало ко од спрских епископа!

То ти је тако, свиђало се то теби или не!

И то је, као, одговор на нешто од онога што сам написао? Нисам рекао да није интелектуалац, нити да не говори и исправне ствари. Проблем је у нечему другом, и о том другом сам писао. Верујем да си схватио. Из овог твог одговора назире се да си ти његов фан, а то онда практично онемогућава даљи разговор. Мада ми се чини и да је, у принципу, речено довољно. Немам неку велику жељу да се бавим Боканом. Иначе, интелектуализам и хришћанство су мучно компатибилни, Јер интелект је пун себе и тешко му је да се понизи, смири, да се жртвује зарад Христове "лудости" о којој говори ап. Павле у посланици Римљанима. Зато се Учитељи Цркве тако високо цене и прослављају, јер су направили идеалан спој мудрости, учености и христоподобног смирења. Ништа нам не користи ако цео свет задобијемо, и постанемо највећи интелектуалци (књижевници, научници, сликари...) а души својој наудимо.

[Prozor na krovu]

I onom ko o Bokanu ništa ne zna, dovoljno je to što su mu trajno ukinuli nalog na fejsbuku, bez upozorenja, pa da shvati da čovek piše nešto vredno a za Srbe pre svega korisno. Što se mene tiče zato mu je oprošteno i to što se u ovom tekstu kako neko reče  " nepristojno smohvali i samosažaljeva", izmedju ostalog jer je sve u tekstu istina. Kada bi se pažljivije pročitao tekst i izostavio taj pomenuti utisak - ostala bi gola istina o nečijem stradanju  i borbi. A to je suština. Tekst je pisan koliko vidim pre par godina, i objavljen na njegovom profilu, tako da i ova gostovanja na par televizija tada nisu bila aktuelna. Očigledno da je profil na kome se mogla iščitati gomila korisnih, neobičnih, izoštrenih tekstova o političkoj situaciji, istoriji umetnosti, istoriji Srba, filmu, nepoznatim i manje poznatim stvarima  debelo smetao kada su ga trajno ukinuli. Nažalost, kako je i sam napisao u tekstu, nekome kome stave oreol "kontraverznog" ma šta taj pojam značio, vrlo je teško da ima javnu podršku prijatelja (ako se oni  tako mogu i nazvati) iako ga privatno uvažavaju i tapšu po ramenu. Doživljavati to na svakom koraku je pakao. U nekom trenutku čovek možda pukne od svega, od ogradjivanja, napuštanja, teške su to stvari, pukne od zatvorenih vrata za projekte koje radi, pa to i napiše kao što je on učinio u ovom tekstu.  On je čovek koji jednako ume da pronadje prave reči za onoga koga napada kao i za one koje hvali, uglavnom ne uzimajući  lični odnos pri tom. Da izvuče srž iz čoveka na pravi način, to posebno cenim. Umeo je da govori najbolje o ljudima koji mu nisu bili naklonjeni, a to je prilično teško ( evo foruma kao dokaz).  Malo je onih njegovog znanja, erudicije, stavova koji ne zavise od koristi danas u Srbiji.  Da je drugačije - sva bi mu vrata bila otvorena. I da, mislim da će se ono što je on govorio i pisao mnogo više ceniti nakon njegove smrti. Onda će mu svi biti prijatelji. 

[Ćiriličar]

пре 24 минута, Родољуб Лазић рече

И то је, као, одговор на нешто од онога што сам написао?

Није то одговор, наравно, али глупо ми је на ову тему сад да кренем са цитатима из Посланица. Не поредим ја Св. Павла и Бокана, правим паралелу и одговарам на твоје тврдње да се хвали и глуми жртву. Ајде да ти одговорим овако:

а) Темпераментни људи, нецрквеним језиком да их назовемо, несмирени, на неки начин изазивај живот, више је, често, драме у њиховим животима. Бокан је пре оправослављивања сигурно био такав како кажеш. Ја ово не говорим као неки фан, него из свог искуства. Чуо си за ону народну: "Из жмире (човека којућути, мули, мудрује), дв(ојиц)а вире"! Павле је страдао много више јер је био нагао човек. Владика Николај је нагао човек. Бокан је нагао човек. Сећаш се у "Калисту" кад прича како је кувар псовао владику, и сви се чудили што владика држи ту будалу, а он рече како је нагао човек, па хоће да га кувар подсећа на то, да се смирава. Наглост, темперамент, са Христом не престаје. Бити нагао не значи бити несмирен! Може човек бити нагао, огањ живи, али бити дубоко смирен изнутра.

б) Сад смо прешли са нехрићанског несмирења (=наглост, темпераментност) на хришћанскко смирење, када то остаје, када смирење прелази у "унутрашњег човека", а површно је још увек нагао и темпераментан. То ниси "бљутави" људи, него су или слани или слатки. Генерално, нагли и темпераментни људи су ретко лицемери, ретко су бљутави. Не мудрују, него реагују срцем, импулсивно и са њима је лако. Одмах знаш какав је. најгоре је са мудријашима, као рецимо...фарисеји. на њима је све потаман, од "десетка" који дају, преко 'аљина, фризурице, речника...интерпункције, речника. И сад су они, као, смирену. Јесу шипак! Лицемери су, која црна смиреност.

в) Сад да апсолвирамо(о) та два несмирења - наглост и темперамент без и са Христом у Бокану. Хтео је бити режисер - на ФДУ примају 2-3 кандидата, а пријави се 200-300. ФДУ је елитистички, хтео је бити елита. Па је хтео у АмерикУ - опет елита. Али када је у турбулентним вреенима, као и многи од нас, спознао ко је, како су му претке клали ко зечеве, тада је прорадило нешто друго. Па рат, смрти око њега, па Црква као једина лађа спасења и једини смисао. Поглед на Цраство Небеско не из перспективе кад закопамо старог оца у иловачу, вратимо се кући и тугујемо: Ма ок је све то, верујем Господе и уз то и помоззи мом неверју, али нећу валда ја још "тамо"? остави ме још овде. па бриге, па остало....и Царство Небеско има другу перспективу. Али ако гледаш смрт око себе. Ако видиш да Миле Будак бива херој,  Бил Гејтс главни пандемиолог - мораш да се упиташ: Еј, бре, зашто, зар ће само Христос да суди крвицима оне дечице из јасеновца? Зар њих није политички коректно да се сећа ико на земљи...осим Бокана?

 

г) Ево да ти се исповедим...ономад, поодавно, када сам ја спознавао ко сам, силазио сам са Острога пешице, доле ка онм селу. Негде на пола пута - лето беше, мало-мало па неко иде горе, сусретеш - одједаред ја "видим" како убијају народ маљевима. То је нека духовна визија, није утвара, не "видиш" јасно, али све је јасно. Није то сентимент, никакав, ја сам у стотој фурци, својој, ситној, егоцентричној - одакле сад то? И кренуше сузе, горке. Неки људи ми прилазише у сусрет, а ја брже-боље скренух на неки путељак, одмакнем се и фол гледам доле, стојим фол и посматрам пределе, а горко плачем. Стид ме беше, па чеках да прођу.

д) Немам појма је ли Бокан јунак, убица, ово или оно, нисам му држао свећу у рату. У тим нашим губитничким ратовима, последњим, хиљаду ствари је било ужасно. Било је багре, пљачкаша, профитера и злочинаца. Не верујем да је Бокан то био, али то што је Бокан данас - он је све осим тога што ти кажеш. Смирење о којем ти причаш је секташко смирење и фарисејско - то је промашај, тако доживети Бокана. Узгред, ја Бокана не ценим толико због "друштвено-политичког" деловања. Ја га ценим због поимања хришћанства.

Могу ти рећи и то, подвући, јер ти слабо можеш да проникнеш у дубље ствари а да не остану неки виши, дубљи степен идеолошког колора - не поредим ја Бокана и Св. Павла, не поредим ни самог себе са рецимо једним Иринејем Буловићем, али сам велики поштовалац Бокана због његовог поимања хришћанства, и јако ми је дарго да сам по том питању у друштву једног Иринеја Буоловића...а не...тамо неких... Ах, да, лако би да су Чеда и Чанак, него су црквени људи који претендују да буду интелектуално-патриотска авангарда Срба. Не могу, да се у праћку претворе, ни до колена да добаце Бокану!

Жив био, Рођо.

[Ćiriličar]

@Родољуб Лазић И Рођо, Бокан је небројно пута рекао, говорећи јавно, да е може председник државе, нити неки епископ, да говори шта му се ћефне, како он то ради! Напомињући да ти људи седе на "врућим" столицама, представљају државу или Цркву, а о може да говори слободно без икаве одговорности.

Само то, па побија твоје речи. Иако је контрадикторно, наизглед, овом његовом "жалопојању". Значи, да Бокан није глуп, не сажалева се, него у инат непријатељима, говри гласно оно што нико у Србији, из ових или оних разлога, државне илицрквене политике не сме или неће да каже. И због тога Бокан НЕ КУКА, не осуђује ни државну власт ни црквене великоодостојнике, него је мало ћак и јуродив. Користи методе непријатеља да каже оно што треба да чују.

[Родољуб Лазић]

Извини, немам воље да се с тобом превише препуцавам око Бокана. Сматрам да сам довољно мисли с тобом разменио поводом њега.  Остани у том убеђењу које си изнео, немам ништа против. За мене је хришћанско смирење нешто друго, и подлогу за то имам у Светом Писму,  и у животима и поукама светих људи. То је огледало. Интелектуалац није проблем бити. Бити интелектуалац-хришћанин је врло захтевно. Већ сам објаснио зашто и како. Није довољно само говорити хришћански, мора и понашање и делање бити на истом нивоу. По плодовима се дрво познаје.

И још једном савет, покушај да пишеш краће, концизније. Више људи ће хтети да прочита то што си написао.  

[Bokisd]

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

Иначе, интелектуализам и хришћанство су мучно компатибилни,

Ja mislim Rodjo da si ovde pogodio sustinu.

I mislim da svi ovi koji danas pokusavaju da budu intelektualci i da u isto vreme razmatraju crkvene i hriscanske stvari treba da se ugledaju na mnoge Ruske slavenofile 19 i 20 veka, stvarno ne znam gde mozemo naci osim u slavenofilstvu tako dobar spoj intelektualizma i hriscanstva, tj. da hriscanstvo ne pati od intelektualne gordosti i nerazumevanja duha i cilja hriscanske vere i crkve.

Mene  deluju svi ovi nasi kao bleda kopija slavenofilstva.

[Ćiriličar]

пре 21 минута, Bokisd рече

 

Mene  deluju svi ovi nasi kao bleda kopija slavenofilstva.

Да Боки, само тада није било Марића и "Ћирилице", а ни много писмености ни много галаме. То је разлика. Ми Светитеље, рецимо, гледамо и доживљавамо кроз одабране списе, а којешта је било мимо тога. Бокан је ушао у каљугу, није отмен, као, рецимо, Мило Ломпар и сл.

Али Мило Ломпар неће пробудити свести у оном броју код срспке омладине и на онакав начин као Бокан. Он је могао да пише есеје, књиге на разне теме, али бира јутјубере да допре до људи. Лично, на мене Бокан скоро ничим није утицао, јер су то чинили мало већи од њега...но то не значи да не сматрам да је више него користан за националу и црквену свест код људи.

[Рапсоди]

Ко је Србима /читај форумашима/ угодио, или је луд или  ће полудети . 

Има ли ико  на медијској позорници /у јавном животу / који је вама угодио да можете рећи : " Е тај је по мојој мери " . Сумњам...но ипак да питам .!  

 

 

[Рапсоди]

Понекад ми буде жао оне бесмислене чињенице да ће се моје деловање тек након моје смрти више уважавати него сада. И да ће се говорити да је „штета што Бокан више није са нама“

Srbin ima prirodnu tendenciju da sve svoje velike ljude ili poubija ili unizi, i da ih zatim opeva u svom desetercu kao heroje svoje nacije, i, najzad proglasi svetiteljima svoje crkve. J.Dučić 

[Bokisd]

пре 46 минута, Ćiriličar рече

Да Боки, само тада није било Марића и "Ћирилице", а ни много писмености ни много галаме. То је разлика. Ми Светитеље, рецимо, гледамо и доживљавамо кроз одабране списе, а којешта је било мимо тога. Бокан је ушао у каљугу, није отмен, као, рецимо, Мило Ломпар и сл.

Али Мило Ломпар неће пробудити свести у оном броју код срспке омладине и на онакав начин као Бокан. Он је могао да пише есеје, књиге на разне теме, али бира јутјубере да допре до људи. Лично, на мене Бокан скоро ничим није утицао, јер су то чинили мало већи од њега...но то не значи да не сматрам да је више него користан за националу и црквену свест код људи.

Znas da ima ono, kakav narod takva i vlast, i deluje da ima dosta istine u tome, tako da mislim, Bokan i drugi su upravo onakvi kakvi smo i mi sami,  tesko mozemo sada da trazimo neke idealne ljude sa idealnim idejama i slicno.

Ali takodje mislim da javni delatnici, bilo intelektualci, drzavnici, pravnici, filozofi, verske vodje, svojim zivotom i delovanjem i pisanijem trebaju ipak malo da se uzdignu u odnosu na stanje kakvo vlada medju ljudima i svim sferama zivota i drustva.

 

[Родољуб Лазић]

Како је ова Боканова реченица патетична, и претенциозна, самозадовољна...

Замислите сада да ту реченицу изговара патријарх Павле, или Јустин Поповић, или владика Николај...тешко? Па наравно. О томе и говорим. Али из те позиције, свести о свом значају, да не кажем величини,  онда и иде његова арооганција и увредљив тон, и све остало...