АРХИМАНДРИТ САВВА МАЖУКО

[JESSY]

пре 5 часа, Вукашин рече

Не постоји нико осим Бога ко је исправан у свему.

Заморно је тако дискутовати када се не држите једне линије већ скачете лево-десно. 

[JESSY]

АРХИМАНДРИТ САВВА МАЖУКО

... св. Јован Крститељ, као што је познато, умро је некрштен и ниједампут се у животу није причестио...

У Капернауму Исусу прилазе Јудеји и моле га да исцели слугу једног римског капетана (Мт 8; Лк 7)...

Потпуно је јасно да је болесник тога часа исцељен. Али мене овде не задивљује чудо исцељења – другачије не би могло ни бити. Већ – добар човек, али – некрштен. Истина, тада крштених није ни било, и СВ. ЈОВАН КРСТИТЕЉ, КАО ШТО ЈЕ ПОЗНАТО, УМРО ЈЕ НЕКРШТЕН И НИЈЕДАМПУТ СЕ У ЖИВОТУ НИЈЕ ПРИЧЕСТИО. Иноверац, паганин, човек друге крви и страног језика. Он је добар човек, и Јудејима је драг, али ипак – један од њих, од освајача, окупатора, идолопоклоника. И гле, таквог човека Христос поставља као пример Јудејима, просвећеним и онима који се правилно спасавају. И ОВО НИЈЕ ЈЕДИНСТВЕН СЛУЧАЈ КАДА ГОСПОД ПРОСЛАВЉА ВЕРУ ЉУДИ ДРУГЕ ВЕРЕ И ПЛЕМЕНА.

Ево приче о десет губавих (Лк 17). Господ им вели да се покажу свештеницима, и несрећници се исцељују на путу, али само један прославља Христа због исцељења које се догодило. «Нажалост », то је био САМАРЈАНИН, ЧОВЕК НЕЧИСТ ЗА ЈУДЕЈЕ, ПО КРВИ И РЕЛИГИЈИ. АЛИ ГОСПОД ПРОСЛАВЉА БЛАГОДАРНОСТ ТОГ САМАРЈАНИНА, И ПОСТАВЉА ГА КАО ПРИМЕР.

И тако је дивна прича о Хананејки из 15. главе Матеја! Каква мудра жена, каква лекција о смирењу за сваког верујућег! Њој је оболела кћерка, мучена од ђавола – болест ужасна и срамана. Она није молила о ицељењу, она је викала Христу. А Он је ћутао. Као да ништа није чуо. Чак су се и ученици уморили од вике и замолили Учитеља да нешто учини.

— Није добро узети хлеб од деце и бацити псима

— Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.

— О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш.

Како је то мило и сјајно чути како се Творац усхићује тобом. Свако дете сања о томе да се отац поносио њим. О томе се не говори наглас, многи чак и не остварују ту тајну жељу,али се жели да неко велики и прави буде срећан с тобом, поноси се тобом, примети твој најмањи, али врло важан труд. ГОСПОД УВЕК ПРИМЕЋУЈЕ ДОБРО. Он је тај Који уме да се поноси својом децом, да усели у њух бодрост, наду и утеху. Христос је био задивљен вером капетана, прославио је благодарност самарјанина, похвалио је смирење Хананејке. ОН ПРИМЕЋУЈЕ ЗРНА ДОБРОТЕ У НАШИМ ЖИВОТИМА И НЕ ГЛЕДА НА ЛИЦА, БОЈУ КОЖЕ ИЛИ ВЕРОИСПОВЕСТ. Добро свуда остаје добро, и оно се среће понекад на најнеочекиванијим местима.

Да ли је могуће убити Јеванђељем? Не, не књигом са чврстим корицама, већ самим текстом благовести? Замислите колико је ово ружно: речима љубави и наде одузети последњу наду? Читаво Јеванђеље је истина и откровење, али сурово срце, премда и изједа ревношћу за дом Божији, способно је чак и те истините и важне речи окренути против живота, претворити у машину за истјазавање (мучење)...

Један стари баћушка (свештеник) често је понављао:

– Боље сагрешити милошћу него строгошћу!

Колико је мудрости у овим речима! Ако смо ми преузели на себе да се дрзнемо и назовемо се хришћани, то јест да подражавамо Христу у свему, тада су љубазност и срдачност прво и најважније што морамо усвојити, зато што нема ничега наказнијег у животу од убиства Јеванђељем.

[Родољуб Лазић]

пре 16 минута, JESSY рече

Колико је мудрости у овим речима! Ако смо ми преузели на себе да се дрзнемо и назовемо се хришћани, то јест да подражавамо Христу у свему, тада су љубазност и срдачност прво и најважније што морамо усвојити, зато што нема ничега наказнијег у животу од убиства Јеванђељем

Допада ми се ово о љубазности и срдачности.

Само не видим да је објаснио како се то убија Јеванђељем. Као да је ово само део неког већег текста, у коме се развија та мисао о "убиству" Јеванђељем.

 

[grigorije22]

пре 26 минута, JESSY рече

АРХИМАНДРИТ САВВА МАЖУКО

... св. Јован Крститељ, као што је познато, умро је некрштен и ниједампут се у животу није причестио...

У Капернауму Исусу прилазе Јудеји и моле га да исцели слугу једног римског капетана (Мт 8; Лк 7)...

Потпуно је јасно да је болесник тога часа исцељен. Али мене овде не задивљује чудо исцељења – другачије не би могло ни бити. Већ – добар човек, али – некрштен. Истина, тада крштених није ни било, и СВ. ЈОВАН КРСТИТЕЉ, КАО ШТО ЈЕ ПОЗНАТО, УМРО ЈЕ НЕКРШТЕН И НИЈЕДАМПУТ СЕ У ЖИВОТУ НИЈЕ ПРИЧЕСТИО. Иноверац, паганин, човек друге крви и страног језика. Он је добар човек, и Јудејима је драг, али ипак – један од њих, од освајача, окупатора, идолопоклоника. И гле, таквог човека Христос поставља као пример Јудејима, просвећеним и онима који се правилно спасавају. И ОВО НИЈЕ ЈЕДИНСТВЕН СЛУЧАЈ КАДА ГОСПОД ПРОСЛАВЉА ВЕРУ ЉУДИ ДРУГЕ ВЕРЕ И ПЛЕМЕНА.

Ево приче о десет губавих (Лк 17). Господ им вели да се покажу свештеницима, и несрећници се исцељују на путу, али само један прославља Христа због исцељења које се догодило. «Нажалост », то је био САМАРЈАНИН, ЧОВЕК НЕЧИСТ ЗА ЈУДЕЈЕ, ПО КРВИ И РЕЛИГИЈИ. АЛИ ГОСПОД ПРОСЛАВЉА БЛАГОДАРНОСТ ТОГ САМАРЈАНИНА, И ПОСТАВЉА ГА КАО ПРИМЕР.

И тако је дивна прича о Хананејки из 15. главе Матеја! Каква мудра жена, каква лекција о смирењу за сваког верујућег! Њој је оболела кћерка, мучена од ђавола – болест ужасна и срамана. Она није молила о ицељењу, она је викала Христу. А Он је ћутао. Као да ништа није чуо. Чак су се и ученици уморили од вике и замолили Учитеља да нешто учини.

— Није добро узети хлеб од деце и бацити псима

— Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.

— О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш.

Како је то мило и сјајно чути како се Творац усхићује тобом. Свако дете сања о томе да се отац поносио њим. О томе се не говори наглас, многи чак и не остварују ту тајну жељу,али се жели да неко велики и прави буде срећан с тобом, поноси се тобом, примети твој најмањи, али врло важан труд. ГОСПОД УВЕК ПРИМЕЋУЈЕ ДОБРО. Он је тај Који уме да се поноси својом децом, да усели у њух бодрост, наду и утеху. Христос је био задивљен вером капетана, прославио је благодарност самарјанина, похвалио је смирење Хананејке. ОН ПРИМЕЋУЈЕ ЗРНА ДОБРОТЕ У НАШИМ ЖИВОТИМА И НЕ ГЛЕДА НА ЛИЦА, БОЈУ КОЖЕ ИЛИ ВЕРОИСПОВЕСТ. Добро свуда остаје добро, и оно се среће понекад на најнеочекиванијим местима.

Да ли је могуће убити Јеванђељем? Не, не књигом са чврстим корицама, већ самим текстом благовести? Замислите колико је ово ружно: речима љубави и наде одузети последњу наду? Читаво Јеванђеље је истина и откровење, али сурово срце, премда и изједа ревношћу за дом Божији, способно је чак и те истините и важне речи окренути против живота, претворити у машину за истјазавање (мучење)...

Један стари баћушка (свештеник) често је понављао:

– Боље сагрешити милошћу него строгошћу!

Колико је мудрости у овим речима! Ако смо ми преузели на себе да се дрзнемо и назовемо се хришћани, то јест да подражавамо Христу у свему, тада су љубазност и срдачност прво и најважније што морамо усвојити, зато што нема ничега наказнијег у животу од убиства Јеванђељем.

Sad bi otac Georgije Maksimov krenuo u boj i da citira razne oce kako će one koji nisu kršteni i Pravoslavci obavezno da peče genski oganj i grize otrovni crv. 

[Bokisd]

pa onda na primer, nisu bili krsteni i Mojsije, i Noje, i Avram i prorok Ilija, nisu ni pricesceni,.... sve isto kao Jovan Krstitelj... i svi oni veliki pravednici i svetitelji SZ....

I sta onda, u cemu je fora ? 

 

[grigorije22]

Fora je u tome da su Carstvu nebeskom. Fora je u tome da je Hristova propoved u adu atempolarna pa će da obuhvati muslimane, kineze,budiste,hinduiste itd. 

[Вукашин]

Није тешко схватити ову паралелу са Јеванђељем.

Треба знати коме се шта говори и у које време. Све чинити из љубави. 

Ревност, без разума може да пређе у лудост. 

 

[Bokisd]

пре 9 минута, grigorije22 рече

Fora je u tome da su Carstvu nebeskom. Fora je u tome da je Hristova propoved u adu atempolarna pa će da obuhvati muslimane, kineze,budiste,hinduiste itd. 

Kako su u carstvu kada su bili u adu, i ako je Hrist tek trebao da propoveda u adu i da ih uvede u carstvo.

Bre Grigorije, joooj, .... pa i u adu je trebalo da se poveruje u Hrista, vidis da je propovedao sto znaci da treba ili prihvatiti tu njegovu propoved ili ne prihvatiti.

I, kako ce sad da obuhvati muslimane i ostale,.... i to atemporalno,.... mislim Griska, koji to Sci-Fi film gledas.... 

[grigorije22]

Управо сада, Bokisd рече

Kako su u carstvu kada su bili u adu, i ako je Hrist tek trebao da propoveda u adu i da ih uvede u carstvo.

Bre Grigorije, joooj, .... pa i u adu je trebalo da se poveruje u Hrista, vidis da je propovedao sto znaci da treba ili prihvatiti tu njegovu propoved ili ne prihvatiti.

I, kako ce sad da obuhvati muslimane i ostale,.... i to atemporalno,.... mislim Griska, koji to Sci-Fi film gledas.... 

Lepo, ima teološka teorija da je Hristos iako u Carstvu nebeskom i u adu gde propoveda muslimanima i drugim neznabošcima i oni koji prihvate bivaju spašeni. U Crkvi postoje dve struje da je Hristos propovedao samo starozavetnim pravednicima i da je propovedao svima i onima koji su podavljeni u potopu. No opet to nije tema. 

[Вукашин]

Цитат

Свој силазак у ад Спаситељ је пропратио својом проповеђу Еванђеља, оног истог Еванђеља које је проповедао на земљи. Јер исто Еванђеље важи за сва људска бића у обадва света: и у овом свету земаљског живота, и у свету смрти аду. Исто Еванђеље и исто спасење. Богонадахнути Апостол јасно вели да Господ Христос: проповеда (έκηρυξεν) духовима у тамници[16]. Шта проповеда? Еванђеље: и мртвима се проповеда Еванђеље (και νεκροϊς εΰαγγελίσΦη)[17]. Какво Еванђеље? Нема сумње, Еванђеље спасења, целокупно Спасово Еванђеље спасења: о избављењу рода људског од греха, смрти и ђавола Богочовековим подвигом искупљења и спасења. По премудрој речи светог Исидора Пелусиота: Господ је сишао чак и до ада, да би, бивши свуда, свуда спасавао све (πάντοϋεν τα πάντα άνασώζηται)[18].
Своје Еванђеље спасења Господ је проповедао душама људским у царству смрти са истим циљем са којим га је проповедао и на земљи: да га усвоје вером и њиме се спасу. Он је, по речима Оригена, душом без тела проповедао душама без тела[19]. Само се Спаситељева душа разликовала од осталих људских душа у аду тиме што је била ипостасно сједињена са Божанством Логоса, и блистала Њиме чудесно и чудотворно. Сам начин општења Спаситељеве душе са душама људским у аду, разуме се, нама је непознат и недоступан. Вероватно да су душе, ослобођене тела и његовог посредништва, способне за далеко бржа осећања, и сазнања, и расположена, него ли за живот на земљи у телу. Три дана Спаситељеве проповеди у аду, мало је времена? Да, али треба имати у виду, да је овде реч о бестелесним душама, које су под утицајем Спаситељеве чудесне проповеди могле доживети ко зна колика узбуђења и ко зна какве промене. Још кад се томе дода, да су душе у аду биле припремане од стране светог Јована Претече за Спасов долазак у ад, онда је ово разумљивије. Јер је, по видовитој вери Цркве, свети Јован Крститељ био Спаситељев Претеча и сведок не само на земљи него и у аду, због чега се у његовом тропару вели: „проповедао си и онима у аду Еванђеље о Богу који се јавио у телу, који узима грех света и дарује нам велику милост“[20].

Човекољубиви Господ је у аду проповедао Еванђеље свима људским душама, не изузимајући ни оне најгоре, јер свети Апостол наглашава да је Спас проповедао и душама оних који су, због порочности, пострадали од потопа[21]. Нема сумње да су душе у аду могле одговорити на Спаситељеву проповед или усвајајући је или одбацујући је, јер бесмртне људске душе и у царству смрти јесу тиме људске што располажу људским осећањем, људским сазнањем, људском слободном вољом. И то осећањем, сазнањем и слободном вољом, који носеу себи искуство, траг и печат земаљског живота, што је, вероватно, и имало утицаја на њихово опредељивање за Христову проповед или против ње. Још нешто: да људске душе у аду нису имале способности за самоопредељење, зар би им Спаситељ проповедао Еванђеље, које се насилно не намеће, нити механички стиче, већ добровољно усваја? У таквом случају проповед би његова била и неумесна и излишна. Несумњиво је, да су у Господу Христу познали Спаситеља и Искупитеља, и усвојили Га као таквог, најпре изабрани синови Израиља, који су Га још за живота на земљи побожно очекивали и богонадахнуто претсказивали.

Но најбоље је да нас кроз тајне Спаситељевог силаска у ад и његове тамошње проповеди Еванђеља проведу богомудри Оци и Учитељи Цркве. Њиховим светим душама откривено је оно што је сакривено од нас због наше грешности.

Ево мало од Јустина...

[Bokisd]

пре 35 минута, grigorije22 рече

Lepo, ima teološka teorija da je Hristos iako u Carstvu nebeskom i u adu gde propoveda muslimanima i drugim neznabošcima i oni koji prihvate bivaju spašeni. U Crkvi postoje dve struje da je Hristos propovedao samo starozavetnim pravednicima i da je propovedao svima i onima koji su podavljeni u potopu. No opet to nije tema. 

Pa ovo sto sam boldovao Griso o tome i pricamo sve vreme i onda u cemu je problemos ?

[Bokisd]

пре 20 минута, Вукашин рече

Нема сумње да су душе у аду могле одговорити на Спаситељеву проповед или усвајајући је или одбацујући је, јер бесмртне људске душе и у царству смрти јесу тиме људске што располажу људским осећањем, људским сазнањем, људском слободном вољом. И то осећањем, сазнањем и слободном вољом, који носеу себи искуство, траг и печат земаљског живота, што је, вероватно, и имало утицаја на њихово опредељивање за Христову проповед или против ње. Још нешто: да људске душе у аду нису имале способности за самоопредељење, зар би им Спаситељ проповедао Еванђеље, које се насилно не намеће, нити механички стиче, већ добровољно усваја?

Evo ovo sto opisuje Justin o tome i pricamo.... (my podebljanje)

[grigorije22]

пре 1 минут, Bokisd рече

Pa ovo sto sam boldovao Griso o tome i pricamo sve vreme i onda u cemu je problemos ?

Problem je u tome što Hristos ne može da im propoveda. Musliman koji umre kao musliman morao u pakao i nemamu spasa. Mora da se krsti u Pravoslavnu veru ovde na Zemlji. 

[slovoA]

пре 18 минута, Bokisd рече

I, kako ce sad da obuhvati muslimane i ostale,

Па већ је обухватио, Боки, страдајући на Голготи. Као што је оваплоћењем усвојио природу човјека (душу и тијело), тако Његове раширене руке на Голготи обухватају читаву ту природу и Он страда за сваку душу и свако тијело. А у она два разбојника распета с Њим изражена је само ипостасна разлика унутар те природе човјека, између оних који прихватају Христову жртву, и оних који је не прихватају. Што би Ава Јустин рекао, једина нам је нада десни разбојник. То све, наравно, не умањује одговорност нас крштених. (Коме је више дато...

Или овако, шта мислиш, гдје су сада сви они милиони малих Индуса, рецимо, дјеца помрла од глади? Зар није то Христос умирао од глади? Ја ту немам двојбе, мени је нешто друго ту проблем, то што је освета само Господња.

[Bokisd]

пре 1 минут, grigorije22 рече

Problem je u tome što Hristos ne može da im propoveda. Musliman koji umre kao musliman morao u pakao i nemamu spasa. Mora da se krsti u Pravoslavnu veru ovde na Zemlji. 

Ovo te bas ne razumem jer pricamo o Njegovom silasku u ad na Veliku subotu, ali u svakom slucaju ili se prihvata Njegova propoved ili se ne prihvata.