Зоран Ђуровић: Евергетинос - Нема митарстава

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 12 часа, kopitar рече

Po tome ispada da čovjek postaje besmrtan.

Мислиш ако му је душа нестворена?  Нисам баш размио.

[Bokisd]

Bilo pominjanje poboznosti u negativnom kontekstu poboznih ljudi,.....  evo sta kaze sv.Antonije Veliki o poboznosti :

"87. Истински човек се стара да буде побожан. А побожан је онај ко не жели туђе. Човеку је, пак, туђе све што је створено. Он, дакле, као образ Божији, презире све то. Човек постаје образ Божији када живи исправно и богоугодно. То, међутим, не може да оствари уколико се не ослободи [свега] житејског. Онај ко има богољубив ум зна колику душевну корист и побожност рађа овакав животни став. Стога богољубив човек никога не кори за оно у чему и сам греши. Такво држање је знак душе која се спасава.

Stvarno velika stvar, ali i bar deluje da se treba dosta potruditi  da se ispuni .... 

[Bokisd]

124. [Духован] човек је онај ко је појмио шта је тело, тј. да је трулежно и краткотрајно. Такав схвата и шта је душа, тј. да је божанстевна, бесмртна, од Бога удахнута и повезана са телом ради човековог испитивања и обожења. Онај ко разуме шта је душа, живеће исправно и богоугодно, не покоравајући се телу. Он ће својим умом гледати Бога и умно сагледавати вечна добра која Бог дарује души.

св.Антоније Велики

[Bernard]

пре 15 часа, kopitar рече

Zanimljiv mazohizam od strane Boga, spasit ću te da bi mogao vječno gorjeti.

Ako si vjeroučitelj nemoj ovakve stvari pričati djeci u školi 

Douay-Rheims Bible, Gospel According to St John, Chapter 14

[23] If any one love me, he will keep my word, and my Father will love him, and we will come to him, and will make our abode with him. 

[24] He that loveth me not, keepeth not my words. And the word which you have heard, is not mine; but the Father's who sent me.

http://www.drbo.org/chapter/50014.htm

[Zoran Đurović]

пре 15 часа, Вукашин рече

Идите од мене проклети у огањ вечни

Проблем лошег превода. Није вечни. 

[Zoran Đurović]

Матеј 29, 18: "Побожан човек је створен по лику Боксита!"

[Bokisd]

пре 35 минута, Zoran Đurović рече

Матеј 29, 18: "Побожан човек је створен по лику Боксита!"

jašta.... 

[Bokisd]

пре 37 минута, Zoran Đurović рече

Проблем лошег превода. Није вечни. 

pa, sta je onda,.... polu vecni,....malo vecni,... kratko vecni.... 

[Благовесник]

неугасиви

[Благовесник]

А огањ је, видели смо раније, благодат Духа Светог тј. Љубав Божја.

[Вукашин]

 

пре 8 минута, Благовесник рече

неугасиви

Јасан је контекст. У истој глави имамо:

Цитат

А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. 

Цитат

А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

Цитат

 И поставиће овце с десне стране себи, а јарад с лијеве.

 

[Вукашин]

Већ сам качио, занимљив ми је овај опис "митарстава" од Арсенија Боке, при исходу душе, тј. смртном часу.

Цитат

Душа пред излазак из тела добија специфичну способност вида, карактеристичну сопственој спиритуалној природи, којом може себе видети јасније него што видимо свој одраз у огледалу. Тај нови вид, у односу на наше виђење, у плусу има моралну димензију. Тада се из окова ослобађа морална функција наше савести „у којој“ је била засађена енергија „сличности“, чије постојање осећамо кроз дрхтаје тела. Тело остаје само по себи бескорисно и немоћно, али сада „везано“ спиритуалном твари која се ослободила, која је екстремно импресионирана, запањена, и која и тело може начинити способним на дела која су у нормалним ситуацијама немогућа. Та бестежинска твар, која је ослобођена гравитације која влада телима са тежином, ни у ком случају није статична. Сада долази до једног интензивног унутрашњег дијалога између светла свести и мрака небића записаног у твари у којој је бележен сваки поступак из живота, са моралног гледишта, који је човек водио на земљи. Греси, морални падови, докази о неверовању, могли су бити обрисани са „одела“ душе за живота, остављајући простор светлу које би савешћу, добијеном снагом из Светих Тајни, које нису ништа друго него Христос у њиховом облику, осветлила душу али све то сада више није могуће. Све ово подиже огромне контрадикције, неиздрживе, безизлазне и неограничене. Та чињеница неке гони на застрашујући, дугачак, лудачки урлик.

У принципу иста ствар као митарство, само у другачијим сликама. Не даје никакву власт ђаволу и суд, већ каже да пада маска и да се открива све што је савест бележила, а није опрано Светим Тајнама. 

Овде описује пакао.

Цитат

Патња душе почиње одједном од тренутка када констатује да је њен изглед демонски кроз неверовање, кроз противљење према жртви Исуса Христа коју је морала да прихвата „свакога дана“, кроз одрицање од себе. Посматра себе саму исткану од патњи које су сматране за „живот“, а заправо су „смрт“. Гледа своју илузију која је некада била схваћена као „истина“, а за коју се сада испоставља да је убиство истинског живота. Безнађе и очај мељу је у контрадикторности пакла. Све оно пусто за чим је слепо трчала целог живота, научиће је памети о преокупацији која је узалуд потрошена ни за шта и ни за кога. Сада труд немајући могућност да донесе сатисфакцију бићу кроз тело, се задовољава „у празно“ огромним интензитетом, и мучећи душу на тај бездушан начин, угњетава је да тражи излаз тамо где га нема и тако до бесконачности. То је пакао. 

Нисам наишао нигде на овакво тумачење. Можда Бокит јесте? 

Занимљиво тумачење.

[Zoran Đurović]

Пре сат времена, Bokisd рече

pa, sta je onda,.... polu vecni,....malo vecni,... kratko vecni.... 

Ти ли си учитељ у Израиљу а ово не знаш?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Пре сат времена, Благовесник рече

А огањ је, видели смо раније, благодат Духа Светог тј. Љубав Божја.

 

пре 16 минута, Zoran Đurović рече

Ти ли си учитељ у Израиљу а ово не знаш?

 

Можда се може рећи, да ће те душе(људи) бити у благодати, а гдје би друго и биле, али неће их благодат прожимати, унутар њих ће бити тама крајња. И то је мука, тога предукус имамо и данас, ево мој благодатни Ава за многе је љута мука.

Створено је и сада у благодати иначе не би могло ни постојати по себи, само наш однос према створеном је безблагодатни (унутарсвјетски),наравно за сваког према његовој мјери и стању.  И то је парадакос, сви злочини су учињени у Рају, који смо ми по своме стању себи саобразили, зато коме не свијетли сво биће, нека не лаже да је побожан, и духован човјек.

[Благовесник]

Љубав Божја је неугасива.

 

пре 1 сат, Вукашин рече

А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

 

И заиста ти кажем: нећеш изаћи док не даш до последњег динара (Мт. 5, 25, 26).