Raskol se zahuktava

[Lore]

Apostasija ...

[Milan Nikolic]

Интервју из јуна 2016.

 

[Milan Nikolic]

Патријарх Кирил: Наручено уништење Руске православне цркве

Патријарх московски и целе Русије Кирил сматра да су акције Цариграда у Украјини наручене на глобалном нивоу како би се уништило „острво слободе“ које представља Руска православна црква.

„Улози су сувише високи. Уништење јединства наше Цркве је наруџбина глобалних размера. То није само борба за јурисдикцију, већ и за уништење јединства снажне православне силе у свету. Ми говоримо о 150 милиона верника“, рекао је патријарх у Москви на фестивалу „Вера и реч“.

„Несумњиво, коме је потребно да се нападне ово острво слободе. Зашто називам православље острвом слободе? Јер смо ми слободни од глобалног заклупљивања и доминације других над нашим мислима“, додао је он.

На овај начин, по његовим речима, „трагедија Украјине излази ван граница политичког поља и има мистичне димензије".

Он је саопштио и да нема само цариградски патријарх право да сазива васељенски сабор, на чему он инсистира.

„Цариградски патријарх је присвојио себи право, без ослањања на каноне, на сазивање Васељенског сабора. Нигде није речено да он има то право", рекао је патријарх.

Патријарх Кирил је саопштио и о припремама за затворени састанак са патријархом Вартоломејем који је одржан 31. августа. То је био последњи покушај дипломатског решења конфликта око Украјине. По његовим речима, он је предлагао цариградској страни састанак на неутералном терену, на пример, у швајцарском Шамбезију. Међутим, патријарх Вартоломеј је инсистирао на Истанбулу.

 

https://rs.sputniknews.com/rusija/201810301117662235-Rusija-rpc-kiril/

[Milan Nikolic]

Руски патријарх открио детаље „не баш братског“ сусрета са Вартоломејом

Патријарх московски и целе Русије Кирил открио је детаље свог затвореног састанка са цариградским патријархом Вартоломејом у августу у Истанбулу, на којем нису разговарали превише братски.

На форуму „Вера и реч“ патријарх је испричао да када је предложио да се овај састанак одржи на неутралној територији или у центру Цариградске патријаршије у близини Женеве, речено му је да он треба да дође управо у Истанбул.

„Схватио сам да је то жеља, како се каже, да нас поставе на место. Неко од колега ми је рекао: не треба да се иде, то је понижавајуће. А ја сам помислио: не, то није понижавајуће… Не обраћам пажњу на те ’игре‘. Спреман сам да идем пешице било куда само да бих спречио такав развој догађаја до којег смо, нажалост, данас дошли. И ја сам отишао у Цариград и братски разговарао“, рекао је патријарх Кирил.

Истовремено, према његовим речима, не може се рећи да је Вартоломеј са њим разговарао „превише братски“.

„Покушао сам да учиним све како бих га смекшао. Чак и када сам осетио да је емотивни ниво мог саговорника почео да превазилази дозвољени, узимам га за руку и братски му кажем: ’Хајде, мирније, дајте да разговарамо‘. И још увек сам имао неку наду јер су ипак аргументи које смо дали били врло убедљиви“, додао је он.

Он је навео да се став према Украјини већ тада изражавао прилично „оштро и радикално“.

„Али ипак још једном желим да кажем: нада умире последња“, нагласио је патријарх.

А онима који га критикују због посете Истанбулу спреман је да одговори да је „било потребно да се учини последњи корак“, навео је патријарх Кирил.

„Разговарали смо искрено, али тај корак није довео до позитивних резултата. Али за то већ нисмо одговорни“, закључио је руски патријарх.

 

https://rs.sputniknews.com/rusija/201810301117666184-patrijarh-susret-vartolomej-carigrad/

[Ведран*]

пре 8 часа, Milan Nikolic рече

„Цариградски патријарх је присвојио себи право, без ослањања на каноне, на сазивање Васељенског сабора. Нигде није речено да он има то право", рекао је патријарх.

Најзад и ово јасно да се каже.

пре 8 часа, Milan Nikolic рече

По његовим речима, он је предлагао цариградској страни састанак на неутералном терену, на пример, у швајцарском Шамбезију. Међутим, патријарх Вартоломеј је инсистирао на Истанбулу.

Ово је такође занимљиво. И није безначајно. ЦП је очигледно хтео да пошаље поруку да је он шеф. 

[Ведран*]

пре 3 часа, Milan Nikolic рече

емотивни ниво мог саговорника почео да превазилази дозвољени, узимам га за руку и братски му кажем: ’Хајде, мирније, дајте да разговарамо‘. 

Дакле није само био стандардно намргођен. 

пре 3 часа, Milan Nikolic рече

А онима који га критикују због посете Истанбулу спреман је да одговори да је „било потребно да се учини последњи корак“, навео је патријарх Кирил.

П. Кирил је својим одласком заиста показао леп пример. Очигледно је сусрет био понижавајући за руског Патријарха. Али њиме се он кроз смирење узвисио. И то заслужује поштовање.

Треба се сетити и како је дочекан у Цркви, односно како није дочекан. Увели су га у Цркву неки цивили као какву бака туристкињу и показали му где да запали свећу. 

ЦП у Русији никада не би био тако дочекан. Нити било где друго, било ко од патријараха. 

 

[Снежана]

Митрополит Николај (Хаџиниколау): Подијељене аутокефалне Цркве или уједињена браћа?!

 

Протеклих мјесеци свједоци смо веома опасне и прилично неоправдане кризе која је задесила нашу Цркву. Разлог њене појаве је предстојећа додјела аутокефалије Цркви Украјине, односно, стварање аутокефалне Цркве у Украјини. Изгледа да су међуправославни односи у опасности: док траже јединство са инославнима, Православни засигурно исповиједају да их све љубав сједињује, али то занемарују у свакодневним односима. Истичу везу њиховог заједништва, али показују супротно. А вјерни народ гледа своје пастире који се препиру, користећи правничке аргументе. Умјесто да раде на уједињењу вјерних, они стварају таборе навијача и групе сљедбеника. Каква штета! У цијелом овом спору постоји један изговор и један узрок. Изговор је потреба за аутокефалијом Цркве у Украјини. А узрок је право давања исте. Али, ко има право то да уради?

Укључене Цркве се позивају на историјске привилегије, права и каноне. Нажалост, оне не спомињу Јеванђеље. Прво питање које нам пада на памет је – да ли је аутокефалија толико потребна? А ако јесте, зар не би могла мало да сачека? Постоји и друго питање – да ли су наша права толико важна, па их бранимо игнорисањем или нападањем наше браће, или, чак горе, прекидањем хиљадугодишњег заједништва? И треће – зар је важније позивати се на историјска права и каноне, него ослањати се на ријечи Јеванђеља?

Од сада, Цариград „пријатељима“ назива оне који су до сада били браћа Русије, а ови пак одбијају да признају екуменски карактер Цариградског патријархата. Тиме су уништени основни темељи јединства Цркве: братство, чији је израз свеправославно заједништво, и васељенскост, чији је Цариград гарант према канонима и историјској традицији.

            А. У стварности, аутокефалија Украјине није толико хитна као потреба, већ као право и тврдоглави политички захтјев. Са друге стране, јединство Цркава је неоспорна потреба, као и јеванђељска заповијест. Шта је важније, аутокефалија локалне цркве или неотуђиво јединство свих „у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви“?

Ко су ти који траже аутокефалност? Да ли је могуће да су један предсједник упитне духовности и један самопрокламовани „патријарх“ проблематичног еклисиолошког осјећаја, који је до сада био искључен као расколник, одговарајући људи да искажу у Светом Духу потребу, вољу Божију и тежњу Цркве у Украјини?

И ако не желимо да чујемо гласове оних који се супростављају аутокефалности, како можемо подржати наше наде за јединство, пред онима који су већ изазвали раскол прије много година, и који већ дуго времена прихватају старокалендарце у Грчкој и гдје све не?

Да је Филарет изабран за Патријарха московског 1990. године, а што је веома желио али му се измакло из руку – да ли би данас тражио да буде Митрополит аутокефалне Цркве у Украјини? И да је тако, од кога? Московског Синода, којим би сам предсједавао, или Цариграда, којег се претвара да поштује и коме се наводно поклања?

Б. Према хришћанској логици, ко год узима у обзир искључиво сопствена права – није у праву. У праву је онај који их штити чувајући равнотежу љубави, мира, трпљења, праштања и помирења, само да би се сачувала „права“ Божија. Сем тога, зар није наше спасење засновано на највећој неправди? „Проклетство праведне осуде је укинуто неправедном осудом Праведнога“. Срећом, Господ се није позивао на Закон и Његова права.

У тренутној фази, питању аутокефалије у Украјини се приступа у односу на права оних који је могу додијелити, Фанара и Москве; историјску или политичко-економску моћ, а не у односу на Јеванђеље, или на крају крајева, црквене потребе у Украјини. На врху тога, моћни политички планови, налози и притисци лебде над хоризонтом. Док од Светог Јеванђеља остаје само омот.

            В. Заиста, како се све ово може повезати са логиком Распетога Бога, са етиком Блажена и Бесједе на Гори, са убрусом Тајне Вечере, са Христовим заповијестима о служби и узвишеном мјесту есхатона, са Господњом свештеничком молитвом „да сви буду једно“, са божанским учењем и умом Апостола Павла, са бесједама које слушамо сваке недјеље и пастирским посланицама које шаљемо поводом великих литургијских прослава? Може ли примјена канона укинути Јеванђеље?

Ко може да разумије како се, већ вијековима у Христу, сестринске Цркве сада радују разоткривању пропуста и грешака оних других? Да ли напетост коју данас доживљавамо значи да у прошлости нијесмо довољно вољели једни друге? Како да оправдамо то да наши црквени пастири жустро подржавају међурелигијски дијалог, а одбијају да опште једни са другима? Зашто не могу да прихвате чињеницу да Благодат Божија обасјава другу страну нешто друкчије. Да ли је могуће да цијело просвјетљење буде на нама, а да ниједан зрак не освијетли оне који су нам до сада били браћа? Шта је напосљетку значење ријечи  „заједница“, ако не укључује узајамно разумијевање?

Или је могуће да они не схватају катастрофалне посљедице пријетећег раскола? Шта би онда била кривица простог вјерника, коме је ускраћена благодат мјеста којима се други Православни поклањају. Зашто би Русима била ускраћена Света Гора и Патмос или хеленофонима Свети Серафим Саровски, Пештере Кијева, Валам и благодат Руских новомученика?  Зар није Благодат Божија свеопшта и зар је не треба дијелити са свима? Када смо сједињени заједничком вјером и догмом, чиме можемо да оправдамо подјелу засновану на административним неслагањима?

Напосљетку, за кога је и из ког разлога написано Јеванђеље љубави, праштања и јединства? Зар се не односи на нас и изазове нашег времена?

Г. Поред тога, шта је наше православно исповиједање у дијаспори или земљама у којима мисионаримо? Ког Христа ћемо им проповиједати и исповиједати? Христа који „је позвао све да буду једно“, али чије ријечи одричемо нашим понашањем? Или Христа који није ни покушао да уједини оне који вјерују у Њега већ двије хиљаде година? Задовољство од добијања аутокефалности је краткотрајно и дотиче неколицину. Али скандализовање вјерника и свијета је немјерљиво и широко распрострањено. Гријех раскола је неизљечив и неопростив.

Д. Такође, да ли је могуће и да ће Москва казнити сопствени клир и вјернике који се Причесте на Светој Гори или на острву Патмос, или можда, касније у Јерусалиму и Грчкој? Да ли ће Божанско Причешће постати полуга политичког притиска и уцјене? Зар смо то схватили након хиљадугодишњег кушања Тајне? Можемо прихватити тренутни прекид помињања на релацији патријараха, као знак жустрог протеста, али ни на који начин не можемо прихватити прекид заједништва вјерних. Црква, као таква, не може вјерним да ускрати благодат, умјесто да их води на мјеста освештања. Умјесто слабљења вјере међу људима, зар не би било боље ојачати је, у нади да ће то привести пастире разуму.

Надамо се да ће наш Патријарх још више отворити његов васељенски загрљај, тако да Руси могу да нађу мјесто за себе. А што се тиче Украјинаца – они се неће ујединити на црквеном нивоу, уколико не науче да опросте Русима у Цркви и да се уједине са њима. Црква је онда Црква када побјеђује Њене непријатеље. Ријечи Светог Амфилохија са Патмоса, недавно канонизованог у Васељенској патријаршији, су овдје више него релевантне: „Хоћете ли да се осветите ономе који вас ставља у искушења? Најбоља освета је љубав: она мијења и најсвирепије звијери!“

Такође, очекујемо од наших светих отаца у Русији, од којих народ узима благослов на крају сваке службе, да уједине Цркву смиреним дјелањем, а не у духу освајања. Тиме ће они освојити срца свих Православних, благодаћу Божијом. Нема разлога да буду „Трећи Рим“, у духу овога времена, већ „прва и света Москва“ у духовном смислу, чиме ће предњачити у нашим срцима.

Са миомиром њиховог искуства недавног и окрутног гоњења, и са благодаћу њихових новомученика, такође очекујемо од њих да понуде Цркви благоухано свједочанство јединства. Колико је лоша гордост малих и слабих, толико је добра скромна мудрост моћног и великог. То је оно што нам свима треба, зато што се на крају не рачуна ко на својој страни има силу и право, већ ко дјела у Духу Светом и преноси Његову Благодат.

Можда нам божански испирисана заповијест Апостола Павла „Али ако један другога уједате и прождирете, гледајте да се међусобно не истријебите“ (Гал 5, 15), свима показује пут који треба да слиједимо. У црквеним распрама међу браћом нема побједника. Али, када се поново ујединимо, нико није ни на губитку. Сви су благословени.

Сјеверна Кореја је дошла до споразума са Јужном Корејом – а ми који сваки дан срцем и уснама говоримо „Оче наш“, не можемо да се усагласимо?

Молимо се усрдно да нам Господ дарује „са искушењем и крај“ и да нас што скорије приведе покајању (преумљењу) и „ослобођењу“. Амин.

 

                                                                Са енглеског: Божо Кнежевић

Извор: https://orthodoxie.com/en/divided-autocephalous-churches-or-united-brothers-by-archbishop-nicholas-metropolitan-of-mesogaia-and-lavreotiki/

 

[Milan Nikolic]

Путин упозорава: Поделе у православљу изазваће озбиљне последице

Руски председник Владимир Путин рекао је да ће подела међу православним црквама изазвати "озбиљне последице", након одлуке Цариградске патријаршије да призна аутокефалност украјинске православне цркве.

"Волео бих да нагласим једну ствар: политизација у тако осетљивим подручјима за собом увек повлачи најтеже последице, пре свега за оне који то чине", изјавио је Путин на форуму који је у Москви окупио представнике руске дијаспоре.

Ово је први пут да је председник Руске Федерације проговорио о кризи изазваној признавањем аутокефалности Украјинске православне цркве, преноси Слободна Европа.

Путин је осудио "покушаје прекида веза" између Руске православне цркве и њених верника у иностранству.

"Наш заједнички задатак пред људима је да очувамо духовно и историјско јединство православља", истиче Путин.

 

http://www.novosti.rs/вести/планета.479.html:757988-PUTIN-UPOZORAVA-Podele-u-pravoslavlju-izazvace-ozbiljne-posledice

[Milan Nikolic]

 

[srb_Lo]

http://orthochristian.com/116958.html.              The Orthodox Church of the Nativity of Christ and St. Nicholas the Wonderworker in Florence, Italy has elected to move from the jurisdiction of the Patriarchate of Constantinople to that of the Russian Orthodox Church Outside of Russia (ROCOR), reports the Union of Orthodox Journalists with reference to the French site Parlons D’orthodoxie.  

[невски]

https://www.interfax.ru/world/636292

Цариград прети да ће опозвати аутокефалију коју су дали РПЦ.

Цитат

"Центры мирового православия никогда никто не может ставить под вопрос. Вселенские соборы дали Римскому престолу и Константинопольскому престолу как второму после него одинаковые привилегии. Если мы этого не признаем, значит, мы не признаем учения Вселенских соборов и отпадаем от православия"

Центре светског православља нико никада не може ставити под знак питања. Васељенски сабори су дали римском престолу и константинопољском као другоме једнаке привилегије. Ако ми то не признајемо, значи не признајемо учења Васељенских сабора и отпадамо од православља.

Цитат

И, в принципе, как считают некоторые канонисты, поскольку эти новые автокефалии или новые патриархаты никогда не были подтверждены Вселенским собором, поскольку они были созданы Вселенским патриархатом, то в какой-то момент, если Вселенский патриархат посчитает это нужным, он может и отменить этот статус", - добавил представитель Константинопольской церкви.

И у принципу, како сматрају неки канонисти, нове аутокефалије и нови патријархати никада нису били потврђени Васељенским сабором зато што су направљени од Васељенског патријархата и у неком тренутку ако Васељенски патријарх сматра да је потребно, он може и да укине тај статус.

Цитат

"Но если такая ситуация будет сохраняться в течение долгого времени, то конечно, Вселенский престол как первый престол вселенского православия будет вынужден принимать определенные меры. Прибегнуть к определенным решениям, чтобы обеспечить единство Церкви", - добавил архиепископ.

Ако се таква ситуација буде одржала дугорочно, наравно да ће Васељенски патријарх као први пресо васељенског православља бити принуђен да предузме одређене мере. Да прибегне одређеним мерама како би обезбедио јединство Цркве. (то је по поводу одузимања аутокефалије).

Архиепископ митрополит КП Јов, шаље топле поздраве, "неутралцима" и нашим владикама. Ако су мислили да се сакрију у жбуње и чекају боља времена, и Косово и ЕУ, а следећи "мач" је над њиховом главом.

То што се каже да ЦПЦ не може бити призната зато што је Мираш анатемисан, може да се окачи мачку о реп. Наћиће другог Мираша који није анатемисан, и проблем решен.

[Milan Nikolic]

Представник Цариграда је рекао да престаје да постоји назив УПЦ, него да ће звати Православна Црква у Украјини.

[невски]

пре 3 минута, Milan Nikolic рече

Представник Цариграда је рекао да престаје да постоји назив УПЦ, него да ће звати Православна Црква у Украјини.

Милане, мислим да је поред тог првенства у питању чиста материјална корист. Објективно паства КП, је мала и мали су приходи (што би рекао Зоран Милановић - "шака јада" по броју верника), а овако су вероватно испреговарали и неки проценат од прихода те нове цркве који ће се сливати у касу Фанара.

Ма колико ме нападали, ипак Грци су познати као добри трговци, то им је у крви и не мислим да је овде нешто другачије.

Тако да ту има свега, то њихово првенство значи власт, а значи и моћ, тако да ту постоји тај фактор сигурно.

Да не мислиш да нешто критикујем, просто се надовезујем на твоје мишљење са друге теме.

[Milan Nikolic]

пре 13 минута, невски рече

Милане, мислим да је поред тог првенства у питању чиста материјална корист. Објективно паства КП, је мала и мали су приходи (што би рекао Зоран Милановић - "шака јада" по броју верника), а овако су вероватно испреговарали и неки проценат од прихода те нове цркве који ће се сливати у касу Фанара.

Ма колико ме нападали, ипак Грци су познати као добри трговци, то им је у крви и не мислим да је овде нешто другачије.

Тако да ту има свега, то њихово првенство значи власт, а значи и моћ, тако да ту постоји тај фактор сигурно.

Да не мислиш да нешто критикујем, просто се надовезујем на твоје мишљење са друге теме.

Проблем је што ту нема говора о католичанству Цркве. Џаба она писанија Зизјуласа када све сада пада у воду. Цариград једноставно престаје да буде православна Црква, јер православље је чувар католичанства, а не филозофија за себе.

Као што је ван памети да се риморасколници називају католицима, тако је ван памети и да се фанариоти називају православнима после овога дешавања.

[Лазар Нешић]

Цариград је мама.