Породица или не

[timjančica]

пре 22 минута, obi-wan рече

Рећи шта је православно предање није притисак на друге и није постављање правила.

Свако је слободан да у то вјерује или не вјерује. Да се у складу с тим понаша или мимо тога.

"znaci, da se u skladu s tim ponasa kako ja mislim da treba, inace mu sleduje jaruga..." 

Ajte ljudi, odrastite vec jednom...

У складу са православним предањем... морам и себе да цитирам. : ]  

[Grizzly Adams]

Четири су јахача апокалипсе који људе гурају у непромишљене бракове...

1. Хормони. Оће људи да се сексају, а мрзи их да предузму елементарне мере заштите од нежељених последица.

2. Бабе и деде балаве да добију унучиће пре него што оду у Вечна ловишта па даве.

3. Преподобни црквењаци које нервира сама појава самосталне и слободне особе.

4. Држава, којој одговара да људи буду подјармљени јер онда немају избора него морају да шљакају и плаћају порез.

[Lady Godiva]

пре 8 минута, Natasa. рече

Sve je to super, ali i to dosadi. Ne kažem da gajenje dece nije naporno i da je raj na zemlji, ali pitanje i koliko tu ima stvarne želje za uživanjem, a koliko bežanje od odrastanja pod izgovorom hedonizma. Ja hoću istinski da uživam-legitimno, ja se pravim da uživam ali u suštini neću da porastem i plašim se obaveza-diskutabilno.

Па кад ти досади плажа ти одеш и радиш нешто друго. Кад ти досаде муж и деца не можеш да одеш. Људи гледају да ли могу и желе такву обавезу. Не знам шта је ту незрело.

[Ђорђе Р]

пре 11 минута, Natasa. рече

Gde ti ode. Pusti Boga da brine o Carstvu, nismo mi tu da znamo dok ne dođe. Da se tu vodimo po pravilima, ne bi bilo ljudi u Raju za pod šljivu. Šta ako ne nađe nikog za života? Večno prokletstvo zbog pišljive ženidbe/udadbe?

Пропустила си почетак приче, а то је изјава да човек може сам да буде у заједници са Богом, у смислу да му не треба никаква друга заједница, никакво искуство живота у заједници, да би био у заједници са Богом.

Није ту у питању нека правила, него разумевање живота у заједници са Богом, разумевање смисла живота на земљи, а то је управо да се човек припреми на живот у вечној заједници и са Богом и са свим другим људима у Царству Небеском.

[Lady Godiva]

@Grizzly Adams, а није само то. Неки се боје да ће остати неостварени, неиспуњени, да ће бити усамљени.. Нарочите жене, знаш тика-така. 

[obi-wan]

пре 11 минута, timjančica рече

У складу са православним предањем... морам и себе да цитирам. : ]  

Pa to nije pravoslavno Predanje - "mora ovako ili onako", bas to smo i rekli par nas ovde.

[timjančica]

пре 1 минут, obi-wan рече

Pa to nije pravoslavno Predanje - "mora ovako ili onako", bas to smo i rekli par nas ovde.

Наравно да није, нема морања, само вјерујеш у то или не, твоја слободна воља...

[Natasa.]

пре 6 минута, Lady Godiva рече

Људи гледају да ли могу и желе такву обавезу.

To je skroz legitimno i pozitivno da sagledaš želje i mogućnosti u životu i hvala Bogu da živimo u takvim vremenima. Samo htedoh reći da nije ni to crno-belo. Danas živimo u vreme težnje za hedonizmom (i to je ok), ali kadgod neko čačne u to uživanje ispadne pomalo glup i zatucan. A život nije lak i čovek nije sazdan da leprša bez sazrevanja, mi danas samo imamo iluziju lakoće. Ima i u hedonizmu izgovora. Da, dosadi plaža, pa odeš da radiš nešto drugo, dosadi drugo, radiš treće...i šta ustvari istinski radiš-popunjavaš egzistencijalnu rupu. Ima toga i u porodičnom životu, ali ima i u hedonizmu.

[kopitar]

Kakva su to prenemaganja , ugledate se na našu braću..

 

[Justin Waters]

пре 3 часа, Иван ♪♫ рече

Да ли имате осећај да вас је породица прогутала? Или мислите да ће вас прогутати? У смислу, да ли у породици човек изгуби себе? Да ли изгуби своје хобије, своје слободно време, и уопште своју слободу? И да ли постаје роб и радни дрон? Или се у породици оствари на неки други начин? Кроз жртву можда? Кроз радост подизања деце? Опет, зашто би жртва била главни садржај живота? Да ли зато да човек не буде усамљен и да има ко да се стара о њему када затреба? Зашто би човек улазио у породицу? Колико добија, а колико губи?

Шта мислите?

Apsolutno, ne da te proguta nego ti učini život stvarno teškim. Ne izgubiš sebe definitivno, ali izgubiš slobodno vrijeme, izgubiš intimu sa ženom, stvaraju ti se problemi koje inače ne bi imao kao sam. Imati porodicu samo kao takvu nije nimalo lagano plus tome kad se doda rad, pa recimo na sve to dodaš kućenje pa na to sve još neki problemi, bolesti, premorenost, kod nekoga i finansijska oskudica, i na samom kraju deveti krug pakla problemi u braku sa bračnim drugim itd....Međutim to su teškoće i svako ko tvrdi kako mu nije bilo teško dok je stvarao porodicu jednostavno laže i samog sebe i druge kojima tako govori. No činjenica da je stvarati porodicu teško ne znači i da je loše. Da tu zaista mogu izbiti problemi prvo na ličnom planu između bračnih drugova, pa onda dolazak djece, dok su mali premorenost, iznerviranost,  od njihove stalne vriske, dreke, odbijanja da jedu, pravljenja raznih problema po kući i izvan kuće, konstantan nered u kući, život od plate do plate za one koji su slabije plaćeni, neko i u minusu...No kad premotam film iz mog ličnog ugla dok sam bio sam imao sve te stvari, slobodu da radim šta hoću, spavam kad hoću odmorim se kad hoću, ali nisam bio nešto pretjerano ispunjen samačkim životom...Krenuvši praviti porodicu suočio sam se sa mnogim teškoćama koje su sasvim normalne. Hvala Bogu ni izbliza se nisam susreo sa teškoćama kroz koje prolaze mnogi ljudi, ali to jesu bile teškoće što izazvane neiskustvom, što karakterom mene kao pojedinca i moje žene kombinacijom toga odakle je ona odakle sam ja itd...ali nikad ni kad mi nekad pukne film i na momenat bude teško nisam se pokajao jer sam se odlučio na porodičan život. Voljeti ženu, dočekati djecu, dijeliti život s njima, dječiji osmjeh, prvi govor, odrastanje nezamjenjivo je ni sa čim ni mnogo lakšim na ovom svijetu. Plus na sebe sam ponosan jer sam oženio ženu sa drugog kontinenta i to iskustvo bar iz moga ugla je u mnogme bogatije i ljepše nego kad si s nekim srodne rase. 

Zašto bi čovjek ulazio u porodicu? Jednostavan odgovor nije lako dati, ali je za mene glavni razlog da sam htjeo, a ne da sam morao. Za one koji nisu još osnovali, ne treba da se drže pod pritiskom, ako ne žele, to je uredu ako nađu načina da sebi ispune život na drugi način. Ako neko ko nije osnovao porodicu, ali ga još vuče želja, ali nema više mogućnosti za to neka onda prestane o tome misliti, za prosutim mlijekom ne valja plakati i treba gledati naprijed kako se život može odživjeti u najboljem potencijalu, a za to uvijek ima načina i mogućnosti samo treba pitati.  

 

[Paradoksologija]

пре 48 минута, Lady Godiva рече

Фали нам ова реакција, а админи упорно игноришу. 

A tek ova:

[Џуманџи]

пре 2 часа, Ђорђе Р рече

Мислим да се то зове прелест.

Ако човек не може да живи у заједници са људима, онда сигурно не може да живи у заједници са Богом. Јер Бог је присутан само тамо где су барем двоје спојени у Његово име.

Изузетак су монаси пустињаци, ал ваљда знаш да се често деси да ти монаси испадну из заједнице са Богом, и лако оду у прелест.

 

пре 1 сат, Ђорђе Р рече

Мораш да се мењаш, и да постанеш човек заједнице. Јер у вечности и Бог ће ти постати напоран, па ћеш побећи од њега.

У Царству Небеском има места само за људе заједнице, за оне који могу да живе у заједници. Истински пустињаци су исто тако људи заједнице, само на дубљем плану. Нису ону у бекству од света, него у љубави са светом. И они итекако имају искуство живота у заједници, и нису у бекству од ње зато што им је заједница напорна.

Само Царство Небеско је заједница, сам Бог је заједница, Света Тројица, и зато кажем да сам човек не може да буде у заједници са Богом, ако је разлог зашто је сам то што не може да живи у заједници са другим људима.

Све је ово теолошки и теоретски лепо и "спаковано", но, живот је много компликованији од тога... https://www.theguardian.com/us-news/2016/feb/19/albert-woodfox-released-louisiana-jail-43-years-solitary-confinement

[Natasa.]

@Justin Waters To je vrlo zreo i realan odgovor.

[Иван ♪♫]

пре 26 минута, obi-wan рече

Dobro, ali sta je tebi do drugih? Ja sam temu razumeo kao tvoje licno pitanje - da li da se u to upustis ili ne?

Imas li ti svoje licno vidjenje porodice, bez ovog sa strane, koje vidjas kod drugih ljudi?

Interesuje me sta ce ljudi reci. Nisam formulisao kao licno pitanje, nisam pred takvim izborom. Niti planiram da se zenim u skorije vreme. Ali razmisljam o temi vec neko vreme.

Moje licno videjenje nije mnogo iskristalisano, buduci da nisam u braku. Ali evo sad razmisljam, neka preliminarna verzija:

Porodicu potencijalno vidim kao mesto ljubavi, podrske, decu kao pokretac ljubavi i izvor radosti, i uopste kao nesto gde mozes da se pruzis, i gde mozes da budes odgovoran.

Pored toga, porodicu takođe vidim i kao interesnu zajednicu, gde imas na koga da se oslonis, ako ne daj Boze zatreba, i sada, i kada ostaris, i kao nesto sto bi u principu trebalo da ti zadovolji dobar deo emocionalnih i telesnih potreba.

S druge strane, vidim i kao nesto sto potencijalno moze u potpunosti da ti promeni zivot, gde vise nisi svoj, vec si u potpunosti podredjen porodici i gubis sebe na neki nacin. Takođe, ako se zenin egoizam otme kontroli (a svi su fini u pocetku), prosto receno - nagrabusio si, ucenjivace te emocionalno, narocito decom, i preko dece. Ako zvoca neces moci da je zaustavis, koliko god razum upotrebljavao. Zene vise emotivno zakljucuju nego racionalno. Iako je na muzu da bude nosioc emotivne stabilnosti, to je danas tesko. Jer zena moze da ode kad hoce (sloboda nije sporna sporna, vec ishod), a ishod je da ostajes bez porodice i cesto bez dobrog dela imovine.

Sve saberes, oduzmes, podvuces, i shvatis da je lutrija.  

 

[Paradoksologija]

Praktično i realno, porodica ostavlja manje slobodnog vremena, ali uz dobru koordinaciju i saradnju bračnih drugova to ne mora da znači da bilo ko od njih mora da se odrekne svog poziva, interesovanja, prijateljstava, hobija, pa i nekih uživanja u životu, nasamo. Može on na pecanje, a ona na plažu sa knjigom. Mislim da partneri treba jedno drugo da podržavaju u nezavisnim interesovanjima.