Претражи Живе Речи Утехе

Жеља за савршеним постоји колико и људски род. Рођена је из несавршености самог човека. У жељи да се помири са сопственом несавршеношћу често ће се трудити да досегне савршенство тако што ће покушати да направи савршени оброк, савршену зграду или савршено уметничко дело. Понекад ће желети да и сам буде савршен, па ће зато све што ради радити са том мишљу. Савремена култура подстиче перефкционизам и сматра га једном од најзначајнијих врлина. Ако желимо да купимо ауто, а не разумемо се нарочито у то, тражићемо неког мајстора који ће нам у томе помоћи. Мајстор који је перфекциониста може бити заиста користан јер ће видети апсолутно све. Послодавац ће радије запослити некога за кога сматра да је перфекциониста јер је могуће да ће посао обављати са невероватном тачношћу. Али, како перфекционизам као особина утиче на човека ког та особина ,,краси“ и како она утиче на његов живот? Ако узмемо у обзир то да савршеност не постоји, да је није могуће бити савршен нити је могуће нешто савршено урадити онда је прилично јасна сва узалудност перфекционизма. То је практично Сизифов посао. Ухватиш се у коштац са нечим, радиш га темељно, посвећујеш пажњу најситнијим детаљима, проведеш много времена како би то нешто завршио и када дођеш до краја то није савршено. Ако сам не примећујеш да је несавршено, неко ће то сигурно приметити. И шта онда? То више нема вредност? Перефкциониста гори од жеље да нешто учини савршеним, бије битку која је унапред изгубљена. Али са којим циљем? Савршенство је императив који смо научили, тако што нас је неко томе научио, на то нас приморавао или смо то сами усвојили као критеријум. Када децу не похвалимо за четворку јер је једино петица довољно добра, или сматрамо да је писмени рад за 5- будући да садржи једну грешку, или дете три пута вратимо да свој кревет намести јер је претходна два пута уочљив набор на постељини, врло је вероватно да ће израсти у перфекционисту. Перфекциониста троши изузетно много времена, енергије, воље и емоција, дакле све што има како би идеал савршенства досегао, а како то никада неће достићи, неће закључити да је то немогуће, већ да он сам, као човек није довољно добар, није адекватан да императив савршенства испуни. Зато ће се осећати лоше, биће тужан због своје несавршености, или љут на себе јер није успео. Све то умањује могућност за квалитетан и срећан живот. Одмор неће бити леп јер је на мору био један кишан дан, или је гума успут пукла. Никада се неће осећати као довољно добар и квалитетан радник јер шта год уради имаће бар једну грешку, а вероватно себе неће сматрати ни добрим родитељем када његово дете не буде имало све петице, или просто не буде оно што он очекује. Перфекциониста врло често сопствену вредност условљава тиме што ради. Па како продукт његовог рада неће бити савршен ни он сам неће бити вредан као биће. Парадоксална је жеља за савршеношћу, јер уместо да произведе општу срећу и задовољство чини потпуно супротно. Перфекциониста никада неће бити срећан и задовољан, јер и кратки тренуци задовољства нису довољно добри, будући да то и даље није потпуна и савршена срећа. Главно питање на које себи перфекциониста треба да одговори, како би могао да сузбије своју потребу за савршеношћу јесте ,,Шта је довољно добро како бих био задовољан?“. Уколико себи да одговор могуће је да ће коначно наћи своју срећу не у несавршености, већ упркос несавршености. аутор: Иван Стојковић извор

Воли сиромахе и састрадавај им како би и тебе Бог помиловао. Немој разобличавати оне који тугују у срцу како не би био кажњен истим жезлом и како се не би испоставило да нема никога ко би био милостив према теби кад га потражиш! Имај на уму да и ти носиш трулежно тело и чини добро свима без изузетка. Расуђивање је изнад свих врлина. Немој никог прекоревати због његовог сагрешења, већ сматрај себе одговорним за све, чак и за сагрешења ближњег. Боље је бити презиран него презирати. Боље је бити вређан него вређати. Немој живети заједно с гордим човеком да твоја душа не би била лишена благодати Светог Духа и да на тај начин не би постала обитавалиште лукавих страсти. Онај ко избегава испразну славу овог света у својој души осећа славу будућег века. Мрзи спокој и имућан живот како би сачувао мир својих помисли. Пази се мноштва сусрета и брини се за своју душу како би сачувао душевни мир. Чувај се малих грехова како не би пао у велике. Корисније је васкрснути своју душу из страсти размишљајући о Божанском него васкрсавати мртве. Многи су чинили дивна дела, васкрсавали су мртве, подвизавали су се како би заблуделе извели на пут спасења, чинили су велика чуда. Многи су уз њихову помоћ спознали Бога. Међутим, касније су они који су васкрсавали мртве пали у срамне страсти. И самим тим, својих греховним делима која су постала јавна, многе су саблазнили. У стварности су сами били болесни, али уместо да се брину за своје душевно здравље, бацили су се у отворено море овога света како би лечили и спасавали душе других упропастивши на тај начин и своју наду, и душу. Онај ко мрзи прелест и расејаност ума у овоземаљским стварима, у свом срцу види свог Владику и Господа. Да би Бог обратио пажњу на наше врлине, оне треба да буду праћене телесним уздржањем и чистом савешћу. Боље је живети с орловима него с похлепнима и незаситима. Боље је живети с осакаћеним и одбаченим човеком него с гордим. Боље је бити прогањан него прогањати; боље је бити разапет него разапињати; боље је бити вређан, него вређати; боље је бити оклеветан него клеветати. Самооправдању нема места у животу хришћанина и оно се не среће нигде у Христовом учењу. Ако волиш кротост, видећеш мир у својој души. А ако се удостојиш да стекнеш мир, радоваћеш се у сваком искушењу. Бог трпи све наше немоћи, али не подноси онога ко све време ропће и кажњава га како би га поправио. Уста и срце који благодаре Богу у сваком искушењу добијају Његов благослов и Божанску благодат. Божијој благодати претходи смиреномудреност, а Божијој казни – надменост. Кад је твој живот по Богу, немој се жалостити због невоља и својих љутих страсти, јер ће их Бог одузети од тебе једног лепог дана. Такође, немој се плашити ни смрти, зато што је Бог припремио будућа блага како би учинио да будеш изнад смрти. Савети старца Јустина (Пирву) извор