timjančica

Биће прије да је притисак узрок или нешто тако, распитај се..

Код нас се усталио термин Ипостас, и ми кад говоримо о Светој Тројици, говоримо о три Ипостаси или Три Лица Једносушнога Бога. Дакле, термин Ипостас, односно Лица је у употреби у литератури, мада и други термин πρόσωπον, сматрам да није споран ако је употребљен у правилном контексту и дефинише Ипостаси у православном, светоотачком и догматском духу. Дакле све док термин πρόσωπον не преводимо као модели или неке маске, требало би да смо на правом путу и не скрећемо ка савелијанској јереси. Да пробамо да ово разјаснимо преко једног примјера и упростимо. Ако на Википедији погледамо како се дефинише појам савелијанства, који је тринитарна јерес и гугламо, добијамо следеће: "Савелијанство (такође модализам или модални монархијанизам) је учење о Светом Тројству којим се учи да је Бог један, а да су Отац, Син и Дух само различита лица (гр: просопа) Бога. Савелијанци схватају Бога као једно биће чија имена означавају само сукцесивне видове његове делатности: Отац - стварање; Син - спасење; Дух - посвећење.[1] Ова прва фуснота, указује на "Света тројица, Енциклопедија живих религија", Нолит, Београд, 2004. А како се дефинише савелијанство по Догматици Православне Цркве, Св. Јустин Ћ.? "Савелије је разрадио и допунио модалистички монархијанизам и развио га у философски систем своје врсте. Суштина његовог учења је: Бог у себи самом чиста је и недељива монада (μονάς); као такав он је једно једино лице: зове се υίοπάτωρ = синоотац. Али излазећи из свога покоја и ћутања ради стварања света и промишљања о свету, Он се јавља у три различита облика (σχηματισμούς): у Оца, Сина и Духа. У Старом Завету Он се јавља као Отац — законодавац, у Новом као Син — спаситељ. А као Дух Свети Он освећује душе. Отац, Син и Свети Дух нису три посебна лица у божанској монади, него су то три поступне појаве, три модуса, три маске, у којима се божанска монада објављује свету...." Ова прва реченица да је Бог Један (Једносушан) и имамо три Лица, није нам страна, зар не? Нити би рекли да је нетачна. Тек када се даље чита објашњење савелијанства на Википедији, и додају друге референце, видимо да се ту ради о неким облицима или моделима, а не о Лицима. Док када погледамо дефиницију Догматике, уочавамо да се у савелијанству у ствари ради о "једином лицу", а не о три Лица, како се у Видипедији наводи. Радије не користити Википедију за догматске истине, јер како видимо из овог примјера горе, могуће су забуне или погрешни закључци и извори. Исто тако могуће су даље забуне и мјешања следећег типа. Примјер је Лично својство Оца, када говоримо о Монархији. Отац је Извор и Узрок Сина и Светога Духа, и то Његово Лично својство чини Га узроком, начелом, међутим, у новијим тумачењима новотеолога, све се чешће среће тумачење на принципу једноначелности, гдје се ово начело издваја (Ипостас Оца) као врховно, тиме се ограничавајући на једно Лице, док Св. Јустин Ћелијски управо упозорава на ту опасност и наводи да Православље не познаје ту једноначелност која се ограничава на једно Лице (Бога Оца) које рађа касније и "новотеологију Бога Оца" - него једно начело заправо подразумијева кохерентност и мистичну синергију, коју ми не можемо потпуно разумјети, а то је савршено јединство природе, воља, Ипостаси, које се суштином не раздјељују. "Објашњавајући православно учење о Светој Тројици, свети Григорије Богослов вели: ми поштујемо једно начело (μοναρχίαν), али не једноначелност (μοναρχίαν) које се ограничава на једно лице, већ једноначелност која се састоји из јединства природе, једнодушности воље, истоветности покрета и устрамљености ка Једноме Оних који су од Њега (то што је немогуће у створеној природи), тако да Они, иако се разликују по броју, суштином се не раздељују... Признајући Оца за једини узрок и начело Тројичног Божанства, нимало се не умањује, нити мења, нити крњи, нити нарушава, нити ремети савршено јединство и једнакост Сина и Светога Духа у свему што Свету Тројицу чини Тројицом." - Догматика, Том 1 Сигурно да таква новотеоогија има утицај на новоеклисиологију и питање примата које новоотвара.

МЕДИТАЦИЈА НИЈЕ СПОЈИВА СА ПРАВОСЛАВЉЕМ Солидан текст од Марка, с тим што бих додала још пар ствари. Прије тога да констатујемо да је текст, нарочито за младе и почетнике у Православљу стварно потребан, јер најтежа духовна оштећења долазе управо из кухиње медитације, њене модерне рекламе и разјапљених медијских уста. Медитација и њено учење се скривају под разним именима, покретима, сектама и многи млади заправо вјерују да када иду на јогу иду само на „гимнастику“, да се на мало необичан начин друже, продрмају и протегну. Истина која слиједи је другачија. Заиста бивају продрмани, али у виду тешког духовног земљотреса, који ако не стане на вријеме, има духовне последице које се не годинама него деценијама лијече, ако се човјек дуже упуштао у експерименте. Са јогом и медитацијом НЕМА ЕКСПЕРИМЕНТИСАЊА. Данас постоје толико вјешти увлачивачи у то секташко поље и духовну пропаст, да је заиста мало времена и радозналости, у спрези са наивним, „ ма шта ми се може десити од пар сеанси“ или „хајде да пробам нешто кул“ потребно, да човјек буде увучен у раље медитаиције. Али да се вратимо на Марков текст и подвучемо још пар битних разлика. Прво, медитација не полази како Марко написа од мог личног мира. То је само кредо, који заправо са реалним исходом медитативно-духовног издисања нема ништа заједничко. Медитација доноси не лични мир, него ЛИЧНИ НЕМИР. Лични мир је само реклама, као што вам причају да од неког јетиног пуног шећера и неукусног сирупа, можете направити добар сок. Друго, жеље исто тако у Православљу, не треба стављати у први план и нису поштоване у духовном свијету, тако кажу Свети Оци. Из жеља обично произилази и самовоља, и слабашно одсјецање своје воље, чиме пупчана врпца са нашим егом остаје чврсто привезана. Треће - и православно учење проповиједа развезивање од овог свијета, тј. да не будемо овисни о њему. Међутим, то развезивање у православљу води слободи, док развезивање у медитацији, води у изолованост, самоћу и параноју. Избор је на нама.

@pouke Добра је реклама за ПРОСТИТУЦИЈУ, ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ, ПЕДОФИЛИЈУ И ТРГОВИНУ ЉУДИМА.

Страдање без гријеха је најтеже за носити, а тако је баш страдо Исус Христос и покајани разбојник је говорио на крсту за Христа да он страда без гријеха..

Да, и долази вријеме када ће за оног ко је у вјери говорити: ти си луд јер ниси као ми..

То је став св. Отаца. Разлог томе је да само ствари које су учињене са мотивом служења Христу јесу истински смислене, искрене и истините. У пуноћи. Јер једино је Бог заиста добар. Онај који није у стању да чини ствари кроз ту призму, у Христу, његова дјела се не могу поредити са нечијим ко то исте ствари чини са таквим мотивом, немају ту пуноћу. То је морал у покушају. "Јер без мене не можете ништа чинити". (Јн. 15, 5)

Разлика..за почетак: иако изгледа да се човјек који је атеиста узда само у себе, а вјерник ако је прави много више у Бога него у себе, истина је да атеиста иде мање-више путем кнеза овог свијета. Тако да га кнез овог свијета сходно томе и награђује.. Разлика је и у хоризонту и простору дјеловања. Хоризонт атеисте је овај видљиви, а хоризонт вјерника ида даље, у небеса и вјечност. Тако се и активности атеисте одигравају у његовом видокругу и ту су и видљиве, овдје..у овом простору. Међутим ти резултати и "остају" у овом простору и "неће поћи са њим слава његова" (Псалм 48).

Ти би можда био у праву да Марић говори о вјери масама. Али не говори, а то значи да је "ван конкуренције", јер како да ставиш бабе са једне стране ваге, а жабе са друге..

Па упитај се сам, зашто би један правосавни свештеник који има православни пост то радио и да при том изгуби 30 кг? За то мора да постоји неки разлог, неки оправдан разлог. Да такав начин исхране, да не кажем филозофију, стави изнад православног поста. То што неко не нарушава "технички" правила поста, не значи да га не нарушава на други начин..То је моје мишљење, овдје морам стати немам времена..

Хм..није баш јасно зашто би православни свештеник (претпостављам да говориш о православном?) био на таквом режиму исхране. За њега је прописани режим исхране правослани пост, осим ако није монах, тад отпада и месо. И онда и теби који можда по узору на њега почињеш благосиља да и ти започенеш.. Како год, данас у вријеме новотарија, ту су и многи прелешћени свештеници, то је сасвим сигурно. Зато сада више него икад важи, да " ти је све слободно али није све на корист", јер "многи су лажни пастири".

Ако си дебео, то значи да негдје штека метаболизам, ендокрисни систем и варење. Ту помажу сви они пробиотици и ензими а нарочито природни, мада се може понекад и који вјештачки унијети и да се утврди гдје штека. Тако ћеш сигурно изгубити на тежини. Што се тиче тога да слабије једење доприноси духовности, да, то је тачно, међутим то само иде "у пакету". То значи ако само смањиш унос хране а не радиш ништа друго - православна молитва, добра дјела, уздржања, милосрђе и милостиња, смањење гордости и сујете и осталих страсти, само уздржање од хране ће ти слабо донијети духовни плод, и бити мотив. Ето тако..