Сексуални односи по Календарчету

[Bokisd]

пре 52 минута, Вукашин рече

Прво да објасни какав је то проуджен евхаристијски пост после Литургије? 

Nisi pratio fabulu radnje sto kaze Teks .... vec sam napisao da se na ev.post moze gledati kao na model koji moze da bude ona duhovna zrtva koja se pominje u kanonu, i da posle pricesca ako neko hoce i moze (i po dogovoru) na razne nacine u toku nedeljnog dana da nastavi tu duhovnu zrtvu. Moze da ode u neki manastir da se malo pomoli i opusti, moze da cita neku knjigu, neka duhovna muzika i slicno.

[Zoran Đurović]

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Не знам где то Милаш каже.

Наравно да не знаш, јер не читаш. Ја мислим да све знам па читам!

Имаш овде: 

ОСМИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

Кажу, да сваки дисциплинарни канон, који je издан од jедног васељенског сабора, мора безусловно важити с тога, што га је издао васељенски сабор; а ако важе исто тако канони извјесних помјесних и неких светих отаца, да то тако бива, јер су тим канонима дали васељенску санкцију трулски и седми васељенски сабор; и по томе, да ниједан од свих тих канона не смије бити измијењен, него само новим васељенским сабором. Овако данас неки кажу, па то нам често понављају у разним публикацијама. Али ми не можемо вјеровати да су дотични и освједочени о томе што кажу. Јер, кад би се то усвојило, тада, између многог другог, слиједило би и то, да имају обвезне снаге у православној цркви они канони, који су издани на два цариградска сабора, који су послије васељенског сабора, исто тако и једна канонска посланица противу симоније, која је такође послије оног сабора издана, и то с тога не би могли да важе ни ти канони, ни та посланица, јер их није санкционисао никакав васељенски сабор. Ово је логички закључак, ако се устврди, да сваки дисциплинарни канон, да би могао важити, мора бити санкционисан једним васељенским сабором. Међутим свак зна, да се поменути канони и она канонска посланица налазе у опћепризнатом канонском зборнику православне цркве, која те каноне и ту посланицу прима и уважава данас једнако као и каноне васељенских сабора. Кад је то тако, тада значи, да обвезна снага једнога канона сасвијем је независна од тога, да ли је исти канон издао или санкционисао један васељенски сабор. Та снага дотичнога канона (разумије се, дисциплинарног својства) зависи од законодавне власти дотичне у управи самосталне помјесне цркве, која својим потребама и приликама примјењује постојећи канон, или издаје и нови. Примјер је у овоме цариградски (прво-други) сабор 861. године у храму св. Апостола. Канони овога сабора сви су дисциплинарнога својства, и представљају већином модификације постојећих дотле, и изданих или санкционисаних од васељенских сабора канона. А тај је сабор био помјесни, и канони његови тичу се тадашњих црквених прилика у епархијама цариградске патријаршије. Нико није никада осудио тај сабор што је измијенио неке одредбе васељенских сабора, јер је свак то сматрао као посао надлежности дотичног сабора једне автокефалне цркве, и по томе дјело сасвијем канонски нормално. Чињеница пак, што су канони истога сабора примиле, затијем, као законске норме за себе, остале помјесне цркве, без икакве санкције тих канона од стране једног васељенског сабора, показују, да свака помјесна црква самостално има право да усваја неке норме, које одговарају њеним приликама, и досљедно, да при потреби изда и сама нужне јој законске норме.

 

ИМАШ, НЕЗНАЛИЦО,  МНОГО ДРУГОГ ТОГА ДА ПРОЧИТАШ У ОВОМ ТЕКСТУ. 

Како ти није јасно да сте ти и Боксит само дунстери у овој материји? Да то што сте понешто прочитали вас никако не квалификује да будете учитељи, него морате да се учите?  

 

[Вилер Текс]

пре 28 минута, Bokisd рече

Nisi pratio fabulu radnje sto kaze Teks .... vec sam napisao da se na ev.post moze gledati kao na model koji moze da bude ona duhovna zrtva koja se pominje u kanonu, i da posle pricesca ako neko hoce i moze (i po dogovoru) na razne nacine u toku nedeljnog dana da nastavi tu duhovnu zrtvu. Moze da ode u neki manastir da se malo pomoli i opusti, moze da cita neku knjigu, neka duhovna muzika i slicno.

Боки,  што лепо не кажеш па добро погрешио сам? Јасно је ко дан да 13.правило о коме причамо под духовном жртвом подразумева Евхаристију тј Литургију а не побожна дела или врлински живот на који смо позвани сваки Божији дан. 

Ево још једно питање, али одговори, молим те. Да ли је однос између брачника побожно дело?

[Bokisd]

Управо сада, Вилер Текс рече

Боки,  што лепо не кажеш па добро погрешио сам? Јасно је ко дан да 13.правило о коме причамо под духовном жртвом подразумева Евхаристију тј Литургију а не побожна дела или врлински живот на који смо позвани сваки Божији дан. 

Ево још једно питање, али одговори, молим те. Да ли је однос између брачника побожно дело?

Pa, recimo, sta onda dobijamo ako 13. pravilo podrazumeva Evharistiju i pricesce (ne znam da li si mislio i na pricesce, meni deluje da se to podrazumeva) i ako trebamo kroz evharistijski post da se spremamo za Liturgiju i pricesce i ako imamo u kanonu dva dana i subotu i nedelju u kojima se sluzi Liturgija.

Onda znaci da i vernik koji se priprema za Liturgiju i pricesce, treba da se sprema kroz evh. post, kao i supruznici da se spremaju za evh. post, ali s time sto oni trebaju da se medjusobno dogovore i oko uzdrzanja.

Meni onda deluje da moze tako da se gleda na ovaj 13.kanon koji govori prvo o medjusobnom dogovoru i onda i o danima subote i nedelje kao duhovne zrtve - kao Liturgija i pricesce.

Nisam te najbolje razumeo, ali brak jeste blagosloven i radjanje dece, onda jeste odnos pobozno delo.

[Вилер Текс]

пре 32 минута, Bokisd рече

Pa, recimo, sta onda dobijamo ako 13. pravilo podrazumeva Evharistiju i pricesce (ne znam da li si mislio i na pricesce, meni deluje da se to podrazumeva) i ako trebamo kroz evharistijski post da se spremamo za Liturgiju i pricesce i ako imamo u kanonu dva dana i subotu i nedelju u kojima se sluzi Liturgija.

Onda znaci da i vernik koji se priprema za Liturgiju i pricesce, treba da se sprema kroz evh. post, kao i supruznici da se spremaju za evh. post, ali s time sto oni trebaju da se medjusobno dogovore i oko uzdrzanja.

Meni onda deluje da moze tako da se gleda na ovaj 13.kanon koji govori prvo o medjusobnom dogovoru i onda i o danima subote i nedelje kao duhovne zrtve - kao Liturgija i pricesce.

Nisam te najbolje razumeo, ali brak jeste blagosloven i radjanje dece, onda jeste odnos pobozno delo.

Боки, рецимо ми можемо рећи свашта али то се зове причање у празно.

Духовна жртва се односи на Литургију од које је причешће неодвојиво.

Опет нешто објашњаваш ал не разумем шта.

Хвала на одговору. Ја мислим да однос међу супружницима јесте побожно дело али ако се злоупотреби (као и девственост) није.

 

[Bokisd]

пре 1 минут, Вилер Текс рече

Боки, рецимо ми можемо рећи свашта али то се зове причање у празно.

Духовна жртва се односи на Литургију од које је причешће неодвојиво.

Опет нешо објашњаваш ал не разумем шта.

Хвала на одговору. Ја мислим да однос међу супружницима јесте побожно дело али ако се злоупотреби (као и девственост) није.

 

Pa, slazemo se, moze da se zlopotrebi, i brak i devstvenost, ili da se nesto izmedju njih mesa i kombinuje i da bude katastrofa.

I, stvarno ne znam kako ne vidis, da se slazem i sa ovim da duhovna zrtva moze da bude Liturgija i pricesce i meni deluje da se u tom 13.kanonu misli na to.

 

[Драшко]

пре 33 минута, Bokisd рече

Pa, slazemo se, moze da se zlopotrebi, i brak i devstvenost, ili da se nesto izmedju njih mesa i kombinuje i da bude katastrofa.

Izvini meni nije jasna ova rečenica

Šta se može kombinovati i mešati i da bude katastrofa?

Ko udari na sex minirao je brak 

 

[Bokisd]

пре 9 минута, Драшко рече

Izvini meni nije jasna ova rečenica

Šta se može kombinovati i mešati i da bude katastrofa?

Ko udari na sex minirao je brak 

 

Pa, da monasi budu duhovnici bracnima i da se uvode monaske stvari u bracni zivot i to moze da bude katastrofa ako su svi neiskusni i slicno.

[Драшко]

пре 3 минута, Bokisd рече

Pa, da monasi budu duhovnici bracnima i da se uvode monaske stvari u bracni zivot i to moze da bude katastrofa ako su svi neiskusni i slicno.

Znači bolje da budu iskusni

[Bokisd]

Управо сада, Драшко рече

Znači bolje da budu iskusni

Pa, ne mora da znaci. 

Bre Drasko jel to igramo zmurke.... 

[Bokisd]

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Наравно да не знаш, јер не читаш. Ја мислим да све знам па читам!

Имаш овде: 

ОСМИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

Кажу, да сваки дисциплинарни канон, који je издан од jедног васељенског сабора, мора безусловно важити с тога, што га је издао васељенски сабор; а ако важе исто тако канони извјесних помјесних и неких светих отаца, да то тако бива, јер су тим канонима дали васељенску санкцију трулски и седми васељенски сабор; и по томе, да ниједан од свих тих канона не смије бити измијењен, него само новим васељенским сабором. Овако данас неки кажу, па то нам често понављају у разним публикацијама. Али ми не можемо вјеровати да су дотични и освједочени о томе што кажу. Јер, кад би се то усвојило, тада, између многог другог, слиједило би и то, да имају обвезне снаге у православној цркви они канони, који су издани на два цариградска сабора, који су послије васељенског сабора, исто тако и једна канонска посланица противу симоније, која је такође послије оног сабора издана, и то с тога не би могли да важе ни ти канони, ни та посланица, јер их није санкционисао никакав васељенски сабор. Ово је логички закључак, ако се устврди, да сваки дисциплинарни канон, да би могао важити, мора бити санкционисан једним васељенским сабором. Међутим свак зна, да се поменути канони и она канонска посланица налазе у опћепризнатом канонском зборнику православне цркве, која те каноне и ту посланицу прима и уважава данас једнако као и каноне васељенских сабора. Кад је то тако, тада значи, да обвезна снага једнога канона сасвијем је независна од тога, да ли је исти канон издао или санкционисао један васељенски сабор. Та снага дотичнога канона (разумије се, дисциплинарног својства) зависи од законодавне власти дотичне у управи самосталне помјесне цркве, која својим потребама и приликама примјењује постојећи канон, или издаје и нови. Примјер је у овоме цариградски (прво-други) сабор 861. године у храму св. Апостола. Канони овога сабора сви су дисциплинарнога својства, и представљају већином модификације постојећих дотле, и изданих или санкционисаних од васељенских сабора канона. А тај је сабор био помјесни, и канони његови тичу се тадашњих црквених прилика у епархијама цариградске патријаршије. Нико није никада осудио тај сабор што је измијенио неке одредбе васељенских сабора, јер је свак то сматрао као посао надлежности дотичног сабора једне автокефалне цркве, и по томе дјело сасвијем канонски нормално. Чињеница пак, што су канони истога сабора примиле, затијем, као законске норме за себе, остале помјесне цркве, без икакве санкције тих канона од стране једног васељенског сабора, показују, да свака помјесна црква самостално има право да усваја неке норме, које одговарају њеним приликама, и досљедно, да при потреби изда и сама нужне јој законске норме.

 

ИМАШ, НЕЗНАЛИЦО,  МНОГО ДРУГОГ ТОГА ДА ПРОЧИТАШ У ОВОМ ТЕКСТУ. 

Како ти није јасно да сте ти и Боксит само дунстери у овој материји? Да то што сте понешто прочитали вас никако не квалификује да будете учитељи, него морате да се учите?  

 

"Ali dok se ne istakne jedno zakonodavno tijelo sa onakovom nadleznoscu, kakvu je imao trulski ili drugi vaseljenski sabor u pogledu izdavanja pravila, dotle svako pravilo, koje sastavlja danas opci kanonicki kodeks, u savezu sa drugim odnosnim pravilima istoga kodeksa, bezuslovno je valjano i strogo obavezno za svakoga, koji hoce da pripada crkvi. "

e.Nikodim Milas,....

[Zoran Đurović]

[Zoran Đurović]

Пре сат времена, Bokisd рече

Ali dok se ne istakne jedno zakonodavno tijelo sa onakovom nadleznoscu

Ти си дебил. Ниси у стању ни 1 текст да прочиташ. 

[Вукашин]

пре 3 часа, Bokisd рече

Pa, recimo, sta onda dobijamo ako 13. pravilo podrazumeva Evharistiju i pricesce (ne znam da li si mislio i na pricesce, meni deluje da se to podrazumeva) i ako trebamo kroz evharistijski post da se spremamo za Liturgiju i pricesce i ako imamo u kanonu dva dana i subotu i nedelju u kojima se sluzi Liturgija.

Onda znaci da i vernik koji se priprema za Liturgiju i pricesce, treba da se sprema kroz evh. post, kao i supruznici da se spremaju za evh. post, ali s time sto oni trebaju da se medjusobno dogovore i oko uzdrzanja.

Meni onda deluje da moze tako da se gleda na ovaj 13.kanon koji govori prvo o medjusobnom dogovoru i onda i o danima subote i nedelje kao duhovne zrtve - kao Liturgija i pricesce.

Nisam te najbolje razumeo, ali brak jeste blagosloven i radjanje dece, onda jeste odnos pobozno delo.

Не знам зашто ово радиш? Питање је просто, постоји ли евх. пост након недељне Литургије?

[Вукашин]

Молитва, читање Писма, слушање духовне музике и сл. не могу бити никакав продужен пост, или жртва.