Jump to content

Violetta Valery

Члан
  • Број садржаја

    263
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

3 Пратилаца

О Violetta Valery

  • Рођендан 06/02/2001

Profile Information

  • Пол :
    Женско
  • Локација :
    Beograd
  • Интересовање :
    Pravoslavna vera, smisao, opera, informacione tehnologije...

Скорашњи посетиоци профила

2729 посетилаца

Violetta Valery's Achievements

Интересује се

Интересује се (5/9)

223

Форумска репутација

  1. Ne želim da opteretim svoje bližnje problemima koji me muče, a koji postoje samo u mojoj glavi, jer sam ih sama sebi napravila. Zato ne želim taj deo sebe da otvorim.
  2. Jeste. Ima nečeg prelepog što nama u gradu nedostaje, a to su mrak i tišina, potpuni. Sve je zagađeno bukom i jakim svetlima. Zalud roletne i izolovana stakla. Svejedno osećam da sam okružena vrevom. Kao da tu buku i blještanje nosim u sebi. Sklanjanje na nekoliko dana u tatino rodno selo mi puno znači. I ja slušam klasičnu muziku. Ne da me opusti, jer sam već dovoljno opuštena niskim pritiskom, već da osetim nešto, da me potrese. Sklona sam ganućima i cmizdrenju, a trenutno sam u fazi Mocartovog Rekvijema.
  3. Posle skoro godinu dana od promene nekih navika, mogu da kažem da sam se donekle oslobodila rasejanosti izazvane neumerenim korišćenjem pametnog telefona i interneta. Podesila sam svoj browser da ne pamti istoriju, niti sesije. Ako mi je nešto važno, bookmarkovaću tu stranu. U suprotnom je prepuštam zaboravu. Zato svaki put moram iznova da se ulogujem. Ne pamti ni lozinke, nego sam ih sve uredno smestila u keepassxc bazu, da ih ne pamtim ni ja. Na taj način sam dala sebi malo vremena da razmislim šta ću da uradim, da ne odgovaram ishitreno na poruke. Neću se ni ulogovati ako nisam dobro razmislila. Još je bolje kada pametni telefon ostavim kući, a umesto njega ponesem sa sobom malu nokijicu. Oprostite ako nisam nekome na vreme odgovorila na poruku. Trudim se da važne stvari zapišem rukom i zato uvek sa sobom imam običan, papirni notes. Tako najsigurnije pamtim. Pre nego što legnem da spavam, ugasim laptop, a telefon stavim na drugi kraj sobe. Tako ne dolazim u iskušenje da bez smisla i cilja gledam nevažne sadržaje, da uzalud pijem melatonin i da se posle rasanim.
  4. Svi smo pali, naša priroda je ranjena grehom. To niko ne spori. Naša smrtna priroda je sklona bolestima, a neke bolesti utiču na naše misli i druge umne procese. Razlokani neurotransmiteri, hronično nizak krvni pritisak... to su sve merljive stvari koje se tiču naše veštastvene prirode, kao i bilo koja druga bolest. Da li bi nekome obolelom od tuberkuloze, lupusa ili kancera pridikovao da je sam kriv i da bi mu bilo bolje da nije odvojen od Boga, kada su i najveći svetitelji stradali od bolesti?
  5. Nadam se da neće. Svoj nick na forumu sam birala po najdražoj operi. Tuga se bar oseti, kao i strah. Imam periode kada ne osećam baš ništa, dane hronično niskog pritiska, kada kroz dan i obaveze prođem nekako automatski, kao da to nisam ja. Tada poželim da nešto osetim, makar to bio i fizički bol.
  6. Ne mislim. Gadim se sebi kad vidim ljude sa realnim stradanjem, za razliku od mog, koje sama sebi stvaram u glavi.
  7. Jako stresno, ali za sada polažem u roku. Prosek mi je malo iznad 8. Bio je viši dok nisam dobila šestice iz mikroprocesorskih i VLSI. Ne nerviram se zbog proseka, bar ne puno. Budućnost me ne brine u finansijskom smislu. Već sada lepo zarađujem. Pomažem tati oko front-end dela i dokumentacije. Budućnost me brine u svakom drugom smislu. Zazirem od mogućnosti da izgubim bližnje i još više zazirem od mogućnosti da promašim život. Ne znam šta želim o života. Nadam se da neće dugo trajati i da neću doživeti gubitak roditelja i bliskih mi prijateljica. Najviše što sam se usudila da kažem roditeljima je da bih volela da me sahrane u tatinim rodnim Sedlarima, a ne na Orlovači. Daje mi veoma teskoban osećaj, bez nade u vaskrsenje i budući vek. Provukla sam to kao šalu, kad se povela priča o koroni, a oni su svejedno bili preneraženi.
  8. Razgovaram, ali o stvarnim problemima, a ne o onima koje sama sebi u glavi pravim. Moji roditelji su istinski hrišćani i imaju radost. Iako ne odlaze redovno na liturgiju, duhovno su neuporedivo iznad mene. Ne plaše se života i blagodarni su za taj dar. Nije. On želi da me podstakne, ali ja se plašim.
  9. Ne znam, samo sam osetila da više nisam dete. Kajem se, redovno idem na liturgiju, ispovedam se, ali se retko pričešćujem. Izbegavam jer znam da nisam dostojna ako nemam blagodarnost za dar života. Niko mi ništa ne duguje. Večnog života se još više plašim nego ovozemaljskog. Ne smeta mi moja prolaznost. Štaviše, nadam se da neće dugo trajati.
  10. Život mi je bio neuporedivo lepši kada sam bila mala i kada mi prolaznost nije padala na pamet. Živela sam baš tako, ozarena radošću, punim plućima i sa mnoštvom sitnica koje su me svakodnevno radovale. Onda sam otkrila da sam odrasla, da sam grešna, da svaki dan grešim, da je sve prolazno i propadljivo na ovom svetu, da vreme prolazi i da je potencijal za promašaje ogroman... Ali ja ne volim. Sad bih dala život da moji bližnji budu srećni i dugovečni, da ne doživim da ikada izgubim nekoga koga volim.
  11. Nisam htela odmah da odgovorim dok dobro ne razmislim. Sa izuzetkom spasenja, do kog ima mnogo puteva u Pravoslavlju (brak, monaštvo, mučeništvo, neosuđivanje...) i odnosa prema bližnjima bez kog nema spasenja, ne znam šta je važno i šta želim od života. Vreme prolazi, ne može se vratiti. Prolazi u premišljanju, prolazi u bavljenju nevažnim stvarima...
  12. Sigurne smrti se ne plašim, ali se plašim života, jer vrlo lako može da bude promašen. Koliko samo vremena i energije odlazi na nevažne stvari, a vreme se ne može vratiti. Jedna pandemija je bila dovoljna da mi na to ukaže, kada sam u trenutku shvatila koliko je nevažno sve što mi je do tada činilo sadržaj života.
  13. Pokajanje je dar i dešava se dejstvom blagodati. Ako se neko kaje, a nema plodova jer ne ume da ih prinese, ali ume da trpeljivo nosi svoje periode mraka, otupelosti, nesnosni osećaj krivice i promašenosti, treba li mu osuda ljudi pored svega? Treba li mu neko da mu govori da je egoista, da nema vere, da je duhovno posrnuo, kao Jova što su krivili za njegovo stradanje?
×
×
  • Креирај ново...