Jump to content

Пад арх. Никодима у отворени антисемитизам - од личног проблема до општецрквене бруке

Оцени ову тему


Препоручена порука

  Пише: др Александар Живковић


Изгледа да ови благдани изазивају код људи захваћених прелешћу, посебно духовно растројство. Оно би заслуживало да остане њихова тајна са Богом и духовником, да се у ери савремених комуникација сами не оглашавају. Ако су са високим црквеним чином и образовањем, као у данашњем случају архимандрит Никодим (др Богосављевић), њихов личан, може да постане и проблем црквене мисије уопште, па штавише и брука за духовно деловање наше Свете Цркве.

Познат од раније по (истини за вољу међу делом монаштва неретком хијализму који исповеда долазак православног цара пре Антихриста), а обузет нездравим апокалиптичним духом који се примио на његово, упркос високој академској титули и из археологије и из теологије, површно образовање, архимандрит Никодим данас се огласио једним против, како каже, жидовствујућим текстом. Требало би пуно времена и добре воље да се укаже на све скокове у погрешном  закључивању које у кратким тезама он данас износи. Искрено, ми за то време, а ни добру вољу немамо. Осећамо се згађено и обрукано, и дубоко постиђени, по ко зна који пут апелујемо на духовне власти мученичке Светосавске цркве, да овом, сада већ отвореном злу, коначно стану на пут. Ако се "равноземљашка теорија" могла примити са зачуђујућим осмехом, отворени антисемитизам у крилу Православне Цркве не сме ни за тренутак да се толерише. С том напоменом преносимо овај скандалозни "учинак".

ЕКУМЕНИЗАМ КАО ЦАРЕБОРАЧКА, ПАПИСТИЧКА И ЈЕРЕС ЖИДОВСТВУЈУЋИХ

BY NIKODIM BOGOSAVLJEVIC · ДЕЦЕМБАР 13, 2017

 

„Јер тајна безакоња већ дејствује,
само док се уклони онај који сад задржава“ (2. Сол. 2, 7).

1. Дведесети век је век свејереси, јереси над јересима, јереси свих јереси – екуменизма.
Нимало случајно се јерес екуменизма појавила и почела ширити међу православнима, управо после „уклањања онога који задржава“, после жидо-кабалистичког ритуалног убиства Св. Великомученика Цара Николаја 2., тиме што је 1920. местобљуститељ цариградског трона митр. Доситеј објавио енциклику Црквама Христовим посвуда. Наиме, по својој суштини јерес екуменизма је цареборачка јерес.
Будући да Христос, као што Сам сведочи, није од овога света (Јн. 8, 23), онда ни Христови следбеници нису од овога света: „Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет“ (Јн. 15, 19). Црква Христова ни Православно Царство, којима је Христос Глава, дакле, нису од овога света. Црква и Царство су двоједна икона, као душа и тело, Небеског Јеруслалима. Православно Царство и Црква су оштро подељени, раздељени и несливни са светом, и њихова је мисија да читав свет, који је изван њих, преобрази у себе, у Царство и Цркву.
Екуменизам је, међутим, сав од света и сав у свету. Црква је по својој ипостаси и природи саборна, а васељенска, екуменска, само по свом административном устројству. Екуменизам, пак, као савез „цркава“, је и по својој ипостаси и природи и устројству свесветски, васељенски, али не и саборан, јер саборност подразумева истоветност истините вере, коју екуменизам не занима; њему је довољна спољашње, формално јединство у култу и администрацији. Зато екуменизму смета Цар, јер је он као икона Главе Цркве – Христа, чувар догмата вере и канонске свезе њеног јединства. Цар је чувар оштре границе између Царства-Цркве и света. И све док је Цар био на трону, екуменизам није могао да почне да укида и брише ове границе. Зато је екуменизам цареборачка јерес, јер не жели да се поново јави „онај који задржава“, већ жели да се оштре границе између Царства-Цркве и света укину, како би се Царство и Црква укинули и претворили у свет. Зато православни екуменисти – папоцезаристи затурају и не проповедају догматско богословље о свештеном царском чину и служби, чега је потврда савремено репринт издање Катихисиза Св. Филарета Московског, у коме је изостављен наведени део.
2. Екуменизам и папизам спаја цареборачка јерес и окренутост и укорењеност у свету, и проповедање земаљског а не Небеског царства. Папа Стефан 4. је 754. са Пипином Малим склопио уговор о оснивању папске државе, а финале цареборства и пуноћа папоцезаризма је била када је, поред легалног Цара у Цариграду (без обзира што је био иконоборац), 800. за цара крунисан Карло Велики. У Цркви не могу бити два Цара, као што не могу постојати два хришћанска Царства. Уместо универзализма хришћанског Царства успостављен је универзализам папске власти.
Екуменизам проповеда јединство „цркава“ у Христу, без јединства у догматици, а паписти исто то, само са јединством у папи. И једни и други ће уместо Христа дочекати и прихватити антихриста, коме ће папа, највероватније, бити лажни пророк.
Од Трећег Ватиканског концила паписти су прихватили протестантску догматику, еклисиологију и есхатологију, а са њима јереси пантеизма, апокатастазе и хилијазма. По узору на папистички Концил, од времена патр. Атинагора почеле су припреме за Велики Православни Сабор, који је одржан 2016. на Криту, а на њему прихваћени документи са свим наведеним јересима.
3. Екуменизам прихвата протестантску есхатологију хилијзма, хиљадугодишњег царства овде на земљи, која је у основи јудејска есхатологија „великог шабата“, тј. царства земаљског, и лажног месије, тј. антихриста. И паписти су прихватили јудејску есхатологију. Они са својом „старијом браћом“ чекају месију. Кога чекају, тога ће и дочекати – лажног месију, тј. антихриста.
4. Православни Цар је икона Христова. Јеврејски месија, антихрист је Христова антиикона. Зато ће и икона и антиикона претходити, као претеча и антипретеча, Христовом Другом Доласку. Долазећи православни Цар, који према савременим откривењима треба да буде и Патријарх, уништиће и искорениће у Православном Царству-Цркви све наведене јереси: екуменизам, цареборство, папизам и жидовствујуће.
Амин! Нека тако буде! Боже, дај!

Архимандрит др Никодим (Богосављевић)


View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 248
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 21 минута, александар живаљев рече

цареборачка јерес

Буди Бог с нама!

  • Волим 1

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Антиекумениста сам, али са оцем Никодимом не слажем. Молим да се нас традиционалисте не изједначава са оваквим циркусантима! Можда отац Никодим пише овакве глупости да дискредитује антиекуменизам. Све је могуће, исто као што неки тврде да иза равноземљаша стоји ЦИА и сл. да би се ове повезало са хришћанским традиционалистима, антиглобалистима...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 минута, Бранко Авдагић рече

Антиекумениста сам, али са оцем Никодимом не слажем. Молим да се нас традиционалисте не изједначава са оваквим циркусантима

Хвала Богу да не, бар ја лично, не изједначавам антиекуменизам са булажњењима овога типа. Али што је много важније, ни Православна Црква Христова није "екуменистичка": она не признаје апостолско прејемство ни Свете Тајне код инославних (осим крштења о чему смо много расправљали на овом форуму), и њихове догмате сматра јересима.То су факти, не мој став: не постоји ниједан православни сабор који је супротно тврдио, мада у пракси "црквене дипломатије" могу да се нађу примјери, мање-више прећутног, прихватања апостолског прејемства. Но Православна Црква није ни "антиекуменистичка", затворена за дијалог. Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, александар живаљев рече

Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

Амин.

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, александар живаљев рече

Хвала Богу да не, бар ја лично, не изједначавам антиекуменизам са булажњењима овога типа. Али што је много важније, ни Православна Црква Христова није "екуменистичка": она не признаје апостолско прејемство ни Свете Тајне код инославних (осим крштења о чему смо много расправљали на овом форуму), и њихове догмате сматра јересима.То су факти, не мој став: не постоји ниједан православни сабор који је супротно тврдио, мада у пракси "црквене дипломатије" могу да се нађу примјери, мање-више прећутног, прихватања апостолског прејемства. Но Православна Црква није ни "антиекуменистичка", затворена за дијалог. Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

Slažem se sa napisanim. Treba držati srednju liniju. Dijalog da, sve sa učtivošću, ali sa pozicija jedne svete, saborne i apostolske Crkve. Naša Crkva je neporočna verenica Hristova, bez mane, bez mrlje, kako u dogmatima, tako i u kanonima. Opet ponavljam, treba držati srednju liniju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само зашто само јадни професори? :)

И зашто само јадни духовници? :)

Има и једних и других међу свим категоријама.

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, александар живаљев рече

Хвала Богу да не, бар ја лично, не изједначавам антиекуменизам са булажњењима овога типа. Али што је много важније, ни Православна Црква Христова није "екуменистичка": она не признаје апостолско прејемство ни Свете Тајне код инославних (осим крштења о чему смо много расправљали на овом форуму), и њихове догмате сматра јересима.То су факти, не мој став: не постоји ниједан православни сабор који је супротно тврдио, мада у пракси "црквене дипломатије" могу да се нађу примјери, мање-више прећутног, прихватања апостолског прејемства. Но Православна Црква није ни "антиекуменистичка", затворена за дијалог. Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

Amin. Ovo kao da si mi čitao misli.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Архимандрит се недавно вратио из Русије. А тамо је вероватно имао додира са церебожницима па је добио инспирацију. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Ведран* рече

Архимандрит се недавно вратио из Русије. А тамо је вероватно имао додира са церебожницима па је добио инспирацију. 

Знам неке од наведених људи са којима се вероватно срео и мој је став да ако ће доћи неки цар типа Ивана Грозног или опет неки који ће попут Стаљина доживљавати људе и људски живот као мачка мишеве, онда боље да не буде царева!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Изгледа да се архимандрит Никодим спетљао са овом екипом: http://rustsardom.com/kamen-otvergnutyj-stroitelyami-chast-1/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Arhimandrita poznajem vec 15 godina i bio sam mu na rukopolozenju za djakona. Oduvek je bio ekstremista kojeg god teoloskog ili ideoloskog pravca da se drzao. Menjao ih je tokom vremena. Bio je iguman jednog manastira  u Crnoj Gori sve dok u jednoj emisiji na radio "Svetigora" nije izjavio da su Crnogorci kao nacija nastali od djavola. To je bila poslednja kap u casi i mitropoolit ga je skinuo sa duznosti igumana i uskoro napusta Crnu Goru. 

Ovaj clanak nema veze sa bilo kakvom logikom. Prvo nije nista ni pokazao ni dokazao. Nema nikakvih argumenata vec samo prosipanja parola. Mene ,iskreno, ne cudi ovo sto je napisao jer su mi poznati njegovi "argumenti". Bas me zanima da li ce neko da reaguje. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Trifke рече

Bas me zanima da li ce neko da reaguje. 

Ош да пророкујем јопет? :tongue:

Неће нико.

Осим ако не мислиш на нас ситну боранију. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Trifke рече

To je bila poslednja kap u casi i mitropoolit ga je skinuo sa duznosti igumana i uskoro napusta Crnu Goru. 

Тугује митрополит што је све тако како је. Он га је школовао, а на крају то што је испало, испало је. Лично ми рекао. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Ведран* рече

Ош да пророкујем јопет? :tongue:

Неће нико.

Осим ако не мислиш на нас ситну боранију. 

Ma znam i ja da nece. Ne reaguju na mnogo bitnije stvari a kamoli na ovo. ;) 

пре 2 минута, Ведран* рече

Тугује митрополит што је све тако како је. Он га је школовао, а на крају то што је испало, испало је. Лично ми рекао. 

Ma znam i meni je pricao. Znas da je javno ucenio mitropolita da ga kandiduje za vladiku i kada je mitropolit odbio onda je napravio ono na radiju. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...