Jump to content
  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

    Ако желиш да учествујеш у разговорима са осталим члановима и да добијеш додатне опције и могућности,

    молимо да се региструјеш или пријавиш
  • александар живаљев

    Пад арх. Никодима у отворени антисемитизам - од личног проблема до општецрквене бруке

        Пише: др Александар Живковић


      Изгледа да ови благдани изазивају код људи захваћених прелешћу, посебно духовно растројство. Оно би заслуживало да остане њихова тајна са Богом и духовником, да се у ери савремених комуникација сами не оглашавају. Ако су са високим црквеним чином и образовањем, као у данашњем случају архимандрит Никодим (др Богосављевић), њихов личан, може да постане и проблем црквене мисије уопште, па штавише и брука за духовно деловање наше Свете Цркве.

      Познат од раније по (истини за вољу међу делом монаштва неретком хијализму који исповеда долазак православног цара пре Антихриста), а обузет нездравим апокалиптичним духом који се примио на његово, упркос високој академској титули и из археологије и из теологије, површно образовање, архимандрит Никодим данас се огласио једним против, како каже, жидовствујућим текстом. Требало би пуно времена и добре воље да се укаже на све скокове у погрешном  закључивању које у кратким тезама он данас износи. Искрено, ми за то време, а ни добру вољу немамо. Осећамо се згађено и обрукано, и дубоко постиђени, по ко зна који пут апелујемо на духовне власти мученичке Светосавске цркве, да овом, сада већ отвореном злу, коначно стану на пут. Ако се "равноземљашка теорија" могла примити са зачуђујућим осмехом, отворени антисемитизам у крилу Православне Цркве не сме ни за тренутак да се толерише. С том напоменом преносимо овај скандалозни "учинак".

    ЕКУМЕНИЗАМ КАО ЦАРЕБОРАЧКА, ПАПИСТИЧКА И ЈЕРЕС ЖИДОВСТВУЈУЋИХ

    BY NIKODIM BOGOSAVLJEVIC · ДЕЦЕМБАР 13, 2017

     

    „Јер тајна безакоња већ дејствује,
    само док се уклони онај који сад задржава“ (2. Сол. 2, 7).

    1. Дведесети век је век свејереси, јереси над јересима, јереси свих јереси – екуменизма.
    Нимало случајно се јерес екуменизма појавила и почела ширити међу православнима, управо после „уклањања онога који задржава“, после жидо-кабалистичког ритуалног убиства Св. Великомученика Цара Николаја 2., тиме што је 1920. местобљуститељ цариградског трона митр. Доситеј објавио енциклику Црквама Христовим посвуда. Наиме, по својој суштини јерес екуменизма је цареборачка јерес.
    Будући да Христос, као што Сам сведочи, није од овога света (Јн. 8, 23), онда ни Христови следбеници нису од овога света: „Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет“ (Јн. 15, 19). Црква Христова ни Православно Царство, којима је Христос Глава, дакле, нису од овога света. Црква и Царство су двоједна икона, као душа и тело, Небеског Јеруслалима. Православно Царство и Црква су оштро подељени, раздељени и несливни са светом, и њихова је мисија да читав свет, који је изван њих, преобрази у себе, у Царство и Цркву.
    Екуменизам је, међутим, сав од света и сав у свету. Црква је по својој ипостаси и природи саборна, а васељенска, екуменска, само по свом административном устројству. Екуменизам, пак, као савез „цркава“, је и по својој ипостаси и природи и устројству свесветски, васељенски, али не и саборан, јер саборност подразумева истоветност истините вере, коју екуменизам не занима; њему је довољна спољашње, формално јединство у култу и администрацији. Зато екуменизму смета Цар, јер је он као икона Главе Цркве – Христа, чувар догмата вере и канонске свезе њеног јединства. Цар је чувар оштре границе између Царства-Цркве и света. И све док је Цар био на трону, екуменизам није могао да почне да укида и брише ове границе. Зато је екуменизам цареборачка јерес, јер не жели да се поново јави „онај који задржава“, већ жели да се оштре границе између Царства-Цркве и света укину, како би се Царство и Црква укинули и претворили у свет. Зато православни екуменисти – папоцезаристи затурају и не проповедају догматско богословље о свештеном царском чину и служби, чега је потврда савремено репринт издање Катихисиза Св. Филарета Московског, у коме је изостављен наведени део.
    2. Екуменизам и папизам спаја цареборачка јерес и окренутост и укорењеност у свету, и проповедање земаљског а не Небеског царства. Папа Стефан 4. је 754. са Пипином Малим склопио уговор о оснивању папске државе, а финале цареборства и пуноћа папоцезаризма је била када је, поред легалног Цара у Цариграду (без обзира што је био иконоборац), 800. за цара крунисан Карло Велики. У Цркви не могу бити два Цара, као што не могу постојати два хришћанска Царства. Уместо универзализма хришћанског Царства успостављен је универзализам папске власти.
    Екуменизам проповеда јединство „цркава“ у Христу, без јединства у догматици, а паписти исто то, само са јединством у папи. И једни и други ће уместо Христа дочекати и прихватити антихриста, коме ће папа, највероватније, бити лажни пророк.
    Од Трећег Ватиканског концила паписти су прихватили протестантску догматику, еклисиологију и есхатологију, а са њима јереси пантеизма, апокатастазе и хилијазма. По узору на папистички Концил, од времена патр. Атинагора почеле су припреме за Велики Православни Сабор, који је одржан 2016. на Криту, а на њему прихваћени документи са свим наведеним јересима.
    3. Екуменизам прихвата протестантску есхатологију хилијзма, хиљадугодишњег царства овде на земљи, која је у основи јудејска есхатологија „великог шабата“, тј. царства земаљског, и лажног месије, тј. антихриста. И паписти су прихватили јудејску есхатологију. Они са својом „старијом браћом“ чекају месију. Кога чекају, тога ће и дочекати – лажног месију, тј. антихриста.
    4. Православни Цар је икона Христова. Јеврејски месија, антихрист је Христова антиикона. Зато ће и икона и антиикона претходити, као претеча и антипретеча, Христовом Другом Доласку. Долазећи православни Цар, који према савременим откривењима треба да буде и Патријарх, уништиће и искорениће у Православном Царству-Цркви све наведене јереси: екуменизам, цареборство, папизам и жидовствујуће.
    Амин! Нека тако буде! Боже, дај!

    Архимандрит др Никодим (Богосављевић)



    User Feedback

    Recommended Comments



    Антиекумениста сам, али са оцем Никодимом не слажем. Молим да се нас традиционалисте не изједначава са оваквим циркусантима! Можда отац Никодим пише овакве глупости да дискредитује антиекуменизам. Све је могуће, исто као што неки тврде да иза равноземљаша стоји ЦИА и сл. да би се ове повезало са хришћанским традиционалистима, антиглобалистима...

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 21 минута, Бранко Авдагић рече

    Антиекумениста сам, али са оцем Никодимом не слажем. Молим да се нас традиционалисте не изједначава са оваквим циркусантима

    Хвала Богу да не, бар ја лично, не изједначавам антиекуменизам са булажњењима овога типа. Али што је много важније, ни Православна Црква Христова није "екуменистичка": она не признаје апостолско прејемство ни Свете Тајне код инославних (осим крштења о чему смо много расправљали на овом форуму), и њихове догмате сматра јересима.То су факти, не мој став: не постоји ниједан православни сабор који је супротно тврдио, мада у пракси "црквене дипломатије" могу да се нађу примјери, мање-више прећутног, прихватања апостолског прејемства. Но Православна Црква није ни "антиекуменистичка", затворена за дијалог. Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 8 минута, александар живаљев рече

    Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

    Амин.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 9 минута, александар живаљев рече

    Хвала Богу да не, бар ја лично, не изједначавам антиекуменизам са булажњењима овога типа. Али што је много важније, ни Православна Црква Христова није "екуменистичка": она не признаје апостолско прејемство ни Свете Тајне код инославних (осим крштења о чему смо много расправљали на овом форуму), и њихове догмате сматра јересима.То су факти, не мој став: не постоји ниједан православни сабор који је супротно тврдио, мада у пракси "црквене дипломатије" могу да се нађу примјери, мање-више прећутног, прихватања апостолског прејемства. Но Православна Црква није ни "антиекуменистичка", затворена за дијалог. Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

    Slažem se sa napisanim. Treba držati srednju liniju. Dijalog da, sve sa učtivošću, ali sa pozicija jedne svete, saborne i apostolske Crkve. Naša Crkva je neporočna verenica Hristova, bez mane, bez mrlje, kako u dogmatima, tako i u kanonima. Opet ponavljam, treba držati srednju liniju.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 15 минута, александар живаљев рече

    Хвала Богу да не, бар ја лично, не изједначавам антиекуменизам са булажњењима овога типа. Али што је много важније, ни Православна Црква Христова није "екуменистичка": она не признаје апостолско прејемство ни Свете Тајне код инославних (осим крштења о чему смо много расправљали на овом форуму), и њихове догмате сматра јересима.То су факти, не мој став: не постоји ниједан православни сабор који је супротно тврдио, мада у пракси "црквене дипломатије" могу да се нађу примјери, мање-више прећутног, прихватања апостолског прејемства. Но Православна Црква није ни "антиекуменистичка", затворена за дијалог. Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

    Amin. Ovo kao da si mi čitao misli.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 2 минута, Ведран* рече

    Архимандрит се недавно вратио из Русије. А тамо је вероватно имао додира са церебожницима па је добио инспирацију. 

    Знам неке од наведених људи са којима се вероватно срео и мој је став да ако ће доћи неки цар типа Ивана Грозног или опет неки који ће попут Стаљина доживљавати људе и људски живот као мачка мишеве, онда боље да не буде царева!

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Arhimandrita poznajem vec 15 godina i bio sam mu na rukopolozenju za djakona. Oduvek je bio ekstremista kojeg god teoloskog ili ideoloskog pravca da se drzao. Menjao ih je tokom vremena. Bio je iguman jednog manastira  u Crnoj Gori sve dok u jednoj emisiji na radio "Svetigora" nije izjavio da su Crnogorci kao nacija nastali od djavola. To je bila poslednja kap u casi i mitropoolit ga je skinuo sa duznosti igumana i uskoro napusta Crnu Goru. 

    Ovaj clanak nema veze sa bilo kakvom logikom. Prvo nije nista ni pokazao ni dokazao. Nema nikakvih argumenata vec samo prosipanja parola. Mene ,iskreno, ne cudi ovo sto je napisao jer su mi poznati njegovi "argumenti". Bas me zanima da li ce neko da reaguje. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 7 минута, Trifke рече

    To je bila poslednja kap u casi i mitropoolit ga je skinuo sa duznosti igumana i uskoro napusta Crnu Goru. 

    Тугује митрополит што је све тако како је. Он га је школовао, а на крају то што је испало, испало је. Лично ми рекао. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 5 минута, Ведран* рече

    Ош да пророкујем јопет? :tongue:

    Неће нико.

    Осим ако не мислиш на нас ситну боранију. 

    Ma znam i ja da nece. Ne reaguju na mnogo bitnije stvari a kamoli na ovo. ;) 

    пре 2 минута, Ведран* рече

    Тугује митрополит што је све тако како је. Он га је школовао, а на крају то што је испало, испало је. Лично ми рекао. 

    Ma znam i meni je pricao. Znas da je javno ucenio mitropolita da ga kandiduje za vladiku i kada je mitropolit odbio onda je napravio ono na radiju. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 18 минута, Trifke рече

    Znas da je javno ucenio mitropolita da ga kandiduje za vladiku

    Како то мислиш јавно? 

    А кад си већ поменуо. Ја никако не могу да схватим једну ствар, а биће да самном нешто није у реду јер око себе видим све супротно. 

    Како то да било ко може сам да тражи рукоположење у било који чин? Ја могу да разумем да је неко отворен за то, и да жели. Али да тражи, ја то не разумем. А практично је јако мало оних који су рукоположени, а да сами то нису тражили или чак (про)гањали владике, неки и претили итд. И онда се чудимо што имамо то што имамо. У старту се отварају врата за негативну селекцију. 

    Сећам се кад сам био мали, ја сам хтео да прислужујем у олтару, горио сам од те жеље, али никоме то нисам говорио осим Богу. Сматрао сам се недостојним и мислио да зато и нисам тамо, па шта имам коме да причам. И једног дана, сасвим неочекивано, свештеник изађе из олтара и прстом ме позове да дођем. Од тога искуства и свега што га је пратило ми је остала поука. 

    А ти сад ми велиш о јавним уценама? Оћеш начисто да разориш моју наивнос? :))

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites



    Join the conversation

    You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

    Guest
    Add a comment...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...