Претражи Живе Речи Утехе

КИШИЊЕВ - Рад у мртвачници и у болницама убудуће ће бити казна за возаче које полиција ухвати пијане за воланом у Молдавији. Та земља је увела нови програм сузбијања општег алкохолизма и вожње у пијаном стању, а возачи које полиција ухвати пијане за воланом мораће да уђу у посебан програм како не би остали без возачке дозволе. Програм траје три месеца, а састоји се од 12 састанака током којих особе које направе саобраћајни прекршај помажу у болничким установама при лечењу пацијената повређених у саобраћајним несрећама, а предвиђен је и рад у мртвачницама. Први од тих програма почео је недавно у мртвачници у главном граду Кишињеву, где је учествовало шест мушкараца осуђених за вожњу под утицајем алкохола, а они су помагали мртвозорнику при испитању лешева и учествовали при обдукцијама тако што су уклањали унутрашње органе, пише хрватски Индекс а преноси Танјуг. „Ово искуство подстакло ме је да више никад не седнем пијан за волан, ово је била добра лекција. Мислим да ће ми смрад распадајућег људског меса заувек остати у носницама”, рекао је један од полазника програма. Политика Online - Суров начин на који у Молдавији решавају проблем пијаних возача - рад у мртвачници WWW.POLITIKA.RS КИШИЊЕВ - Рад у мртвачници и у болницама убудуће ће бити казна за возаче које полиција ухвати пијане за воланом у Молдавији. Та земља је увела нови програм сузбијања...

Са званичне интернет презентације Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у целости доносимо апел Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г Теодосија Поводом изјава појединих политичких званичника о подели Косова и Меотхије као решењу косовско-метохијског проблема. Као Епископ рашко-призренски и архипастир православних верника на просторима Косова, Метохије и Рашке области, са огромном пастирском и моралном одговорношћу, осећам потребу да изнесем најдубљу забринутост поводом низа политичких изјава о Косову и Метохији у последње време, које у наша срца уносе све већу неизвесност и зебњу. Већ пуних двадесет година наша Епархија уз подршку Патријарха и отачаствених архијереја, као и материјалну подршку владе Републике Србије и других добротвора, како домаћих, тако и страних, улаже велике напоре да омогући нормалан живот наше Цркве, обнову наших порушених светиња и подстакне повратак наших прогнаних верника, као и останак оних који данас живе на овим просторима. Подстакнут том бригом, а поводом текућег дијалога Београда и Приштине у Бриселу, Св. Архијерејски Сабор СПЦ изнео је јасан, јединствен и недвосмислен став у својој поруци од 10. маја 2018. године. http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhijerejskog_sabora_o_kosovu_metohiji Познато је јавности да је наша Епархија уз подршку целе СПЦ још и пре оружаног конфликта на Косову и Метохији чинила велике напоре да се избегне насилно решавање постојећих проблема. Учествовали смо у низу дијалога са међународним званичницима и представницима косовских Албанаца, и пре и након оружаног сукоба 1998-1999. године, а све у циљу да посведочимо еванђелски став Цркве да треба да будемо сведоци мира Христовог међу људима. У манастиру Дечани за време рата примали смо и штитили избеглице, како Србе, тако и Албанце, Роме и друге, подижући глас против насиља над невиним цивилима, без обзира на њихово етничко и верско порекло. Након оружаног сукоба, наша Епархија је била активни учесник у међуетничком дијалогу и у сарадњи са међународним представницима, и улагала је велике напоре да се заштите народ и светиње. Нажалост, и поред тога око 200.000 наших људи су протерани у времену „међународно гарантованог мира“, многа села и гробља су опустошена, а 150 цркава је порушено. Али и тада нисмо одустали од дијалога и под окриљем Савета Европе обновили смо од 2005. године више наших цркава и манастира, као и Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену. На позив државе Србије, 2008. године смо учествовали у преговорима у Бечу где смо договорили важне принципе за заштиту и опстанак нашег народа и светиња на Косову и Метохији. Са оваквим опредељењем за дијалог и мирно решавање свих спорова, подржали смо и почетак бриселског дијалога између Београда и Приштине о техничким питањима са надом да ће се постићи корисни договори који треба да олакшају живот свих народа на овом простору, заштите наше светиње, имовину, идентитет, људска права и слободе, посебно угроженог српског народа. Зато смо дубоко забринути због све чешћих политички и морално неодговорних изјава политичара са обе стране који говоре о „коначном решењу“ у контексту „територијалне поделе“ и „разграничења Срба и Албанаца“. Овакве изјаве у нашем верном народу, а и шире у региону и свету изазивају забринутост и неспокојство. Да ли то значи да ћемо доћи у ситуацију да већина косовско-метохијских Срба који живе јужно од реке Ибра треба да се исели из својих домова и напусти своје најважније светиње – Пећку Патријаршију, Дечане, Грачаницу, Призрен? Да ли то значи да се слобода и права људи, који нису могли да бирају у коме ће се народу и вери родити, могу решити само територијалним разграничењем и стварањем етнички компактних територија? Очигледно је да овакав принцип, који је уосталом довео до страдања многих невиних људи током ратова у распаду бивше Југославије 90-тих година, представља континуирану претњу миру и стабилности, и то не само у региону Западног Балкана. Он би створио и додатни преседан за нове сепаратизме у Европи и широм света и довео до читаве ланчане реакције крвопролића, страдања и протеривања цивилног становништва, само зато што би се, након договора политичара, многи нашли на „погрешној страни“ линије разграничења. Зато као Епископ, али пре свега као хришћанин и човек, који је највећи део свог живота са свештенством и монаштвом проживео на Косову и Метохији, апелујем на политичаре, како у Београду тако и у Приштини, али и на међународне посреднике у дијалогу и друге званичнике да се решавање свих питања на Косову и Метохији мора и сме тражити само у функцији очувања мира, сигурности свих грађана, посебно невећинских етничких и верских заједница, очувању њихове духовне и културне баштине, историјског идентитета, људских и верских слобода. Позивање на поделу као „најбољи модел“ занемарује читав низ суштински важних питања као што су: слобода повратка расељених, решавање питања несталих, заштита имовинских права, обезбеђивање адекватног здравства и школства, верских и људских права, која морају бити гарантована и на нивоу закона, али и сваког договора који буде постигнут. Овакав став наше Цркве не значи позив на тзв. замрзнути конфликт, јер је наша Црква против сваког конфликта. Ово је позив пре свега на одговоран и транспарентан наставак дијалога, који треба да се врати у оквире који ће бити у функцији стабилности региона и европског континента и у складу са свим релевантним међународним повељама и стандардима, међу којима је посебно важна Резолуција 1244 СБУН. У противном, као и свака друга размена територија у историји и ова би довела до масовног исељавања цивилног становништва, страдања вековима старе духовне и културне баштине нашег народа и нанела би ненадокнадиву штету свима. Питамо се да ли нам је то потребно сада у 21. веку, и да ли постоје они који би имали историјске и моралне ,,храбрости’’ да доведу до егзодуса и несреће десетина хиљада невиних људи који су успели да опстану као своји на своме двадесет година након оружаног сукоба. Готово свакодневне медијске изјаве са којима се сусрећемо уносе забринутост и неизвесност међу наш народ и не доприносе стабилности и мирној будућности. Управо захваљујући таквим изјавама све је више Срба који се у страху одлучују на продају своје имовине, уместо да се управо ти људи охрабре да опстану на својим огњиштима. Иако нам је данас тешко, првенствено треба са вером у Бога и његову помоћ да сачувамо све оно што су нам наши претходници оставили у наслеђе. Посебно апелујем на међународне представнике на Косову и Метохији и широм света да јасно и недвосмислено заштите све оне који су опредељени да овде живе и да не дозволе таква решења која би довела до њиховог егзодуса, већ да више учине на заштити њихових права. Посебно бих поменуо случај упорног одбијања косовских институција да спроведу одлуке Уставног суда Косова о дечанској земљи и скандалозну одлуку владе у Приштини да један локални пут од 10 километара преправи у међународни транзитни пут, и то непосредно пред вратима најзначајнијег УНЕСКО споменика и манастира из 14. века, противно њиховим постојећем законима, али и стандардима УНЕСКО. Учестали напади на Србе, који по правилу остају без проналажења починилаца, готово свакодневне пљачке и други видови етничке дискриминације, нису пут који ће донети срећу никоме, па ни косовским Албанцима. Без владавине права и поштовања слобода свих грађана, без обзира на њихово етничко порекло, ниједно друштво неће имати боље будућности. Нас на Косову и Метохији забрињава и све већа криминализација политичког живота којим владају племенски кланови под именом политичких партија и где се интереси појединаца постављају изнад интереса грађана. То није пут ка Европи за било које друштво на Западном Балкану, већ пут ка даљој изолацији, беди и одсуству перспективе за младе људе који заслужују бољи живот. Све учесталије коришћење националистичке реторике којoм се прикривају криминалне радње, тужно је и жалосно, што нарочито обесхрабрује младе људе. Молећи се Богу, искрено верујемо да овај наш пастирски апел неће остати „глас вапијућег у пустињи“, већ да ће бити подстицај за проналажење праведног решења свима који су преузели тешку политичку одговорност за будућност Косова и Метохије и наше животе. У манастиру Грачаница 12/25. јула 2018. год На празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска View full Странице

Извор: https://dveri.bg/uxw98 У Светлу среду, васељенски патријарх кир Вартоломеј је на Фанару примио групу ђака и предавача из Богословије "Св. Климент Охридски " у Скопљу, која је на ходочашћу у Истанбулу и Солуну. Током састанка је разговарано о ситуацији у вези са Македонском православном црквом, а посебно о корацима Бугарске патријаршије да превазиђе раскол у овој земљи. Патријарх Вартоломеј верује да су кораци БПЦ у том правцу погрешни и не доприносе решавању проблема. Он је рекао да се такви комплексни проблеми решавају "поштено и отворено" и подсетио на одбијање Бугарске православне цркве да учествује на Сабору Православне Цркве на острву Криту 2016. године, где су могла да се расправљају спорна питања између помесних цркава. Пресс центар Васељенске Патријаршија наводи речи Патријарха Вартоломеја: "Желим да поставим ово питање јер желим да будем апсолутно искрен са вама. Ова акција сестринске бугарске цркве је погрешна. То не помаже. То компликује ствари. Мајка црква свих балканских народа је Константинопољ. То је оно што историја каже. А о чему се говори (идеја македонске цркве да препознаје БПЦ као "мајку цркву") била би вештачко мајчинство. Бугарска не може да вас упозна са канонским поретком, канонским односима са другим црквама. Међуправославне везе морају да буду одговорне и искрене. Кад год сам сазивао састанак православних примата - било овде или у Шамбезију, Васељенска Патријаршија покушавала је да стави све проблеме на сто и да о њима разговара искрено и одговорно. На исти начин смо урадили на Светом и Великом Сабору, који су заједно припремиле све цркве. На последњем Синаксису православних поглавара у јануару 2016. године у Шамбезију смо разговарали, имали смо тешкоће око неких питања, али смо припремили све текстове који је прихватио Велики Сабор. Ми смо припремили прописе за рад Сабора и рекли смо: "Да се састанемо на Криту у јуну". Све је потписано, прошло је три или четири месеца да се ништа ново није десило, а онда је у последњи тренутак четири цркве рекло: "нећемо доћи." Али окупљање се одржало. Међутим, то не показује искреност и одговорност ове четири цркве, када смо све претходно разумели и потписали. " Патријарх Вартоломеј је позвао грађане Скопља да посећују Цариград и седиште васељенске цркве. "Знајте да вас волимо и дођите када желите, у овом прелепом и историјском граду је црква родитељ свих балканских земаља и Русије, она од које сте добили крштење и светлост хришћанства. Сваки пут када дођете у Цариград, не осећајте се странцима, осећајте се као код куће. За вас и вашу мисију у Цркви имамо много наде у будућности. То је истина, упркос познатим проблемима који постоје данас између Грчке и ваше земљи и између цркве и других православних цркава. Надамо се да нова генерацију теолога и клирика може помоћи у јачању веза између суседних нација и православних цркава. Ми данас, наша генерација, ће учинити све што може да се ситуација поправи, посебно наша Васељенска патријаршија чија је улога координација у међуправославним питањима, онда ће ваша генерација преузети палицу и наставиће да развија и јача добре односе међу нашим народима и црквама." Патријарх Вартоломеј поклонио је богословима и њиховим наставницима књиге о историји Васељенске патријаршије и званичне текстове Светог и Великог Сабора Православне цркве, а затим их угостио на ручку у патријаршијској трпезарији. View full Странице

Пише: др Александар Живковић Изгледа да ови благдани изазивају код људи захваћених прелешћу, посебно духовно растројство. Оно би заслуживало да остане њихова тајна са Богом и духовником, да се у ери савремених комуникација сами не оглашавају. Ако су са високим црквеним чином и образовањем, као у данашњем случају архимандрит Никодим (др Богосављевић), њихов личан, може да постане и проблем црквене мисије уопште, па штавише и брука за духовно деловање наше Свете Цркве. Познат од раније по (истини за вољу међу делом монаштва неретком хијализму који исповеда долазак православног цара пре Антихриста), а обузет нездравим апокалиптичним духом који се примио на његово, упркос високој академској титули и из археологије и из теологије, површно образовање, архимандрит Никодим данас се огласио једним против, како каже, жидовствујућим текстом. Требало би пуно времена и добре воље да се укаже на све скокове у погрешном закључивању које у кратким тезама он данас износи. Искрено, ми за то време, а ни добру вољу немамо. Осећамо се згађено и обрукано, и дубоко постиђени, по ко зна који пут апелујемо на духовне власти мученичке Светосавске цркве, да овом, сада већ отвореном злу, коначно стану на пут. Ако се "равноземљашка теорија" могла примити са зачуђујућим осмехом, отворени антисемитизам у крилу Православне Цркве не сме ни за тренутак да се толерише. С том напоменом преносимо овај скандалозни "учинак". ЕКУМЕНИЗАМ КАО ЦАРЕБОРАЧКА, ПАПИСТИЧКА И ЈЕРЕС ЖИДОВСТВУЈУЋИХ BY NIKODIM BOGOSAVLJEVIC · ДЕЦЕМБАР 13, 2017 „Јер тајна безакоња већ дејствује, само док се уклони онај који сад задржава“ (2. Сол. 2, 7). 1. Дведесети век је век свејереси, јереси над јересима, јереси свих јереси – екуменизма. Нимало случајно се јерес екуменизма појавила и почела ширити међу православнима, управо после „уклањања онога који задржава“, после жидо-кабалистичког ритуалног убиства Св. Великомученика Цара Николаја 2., тиме што је 1920. местобљуститељ цариградског трона митр. Доситеј објавио енциклику Црквама Христовим посвуда. Наиме, по својој суштини јерес екуменизма је цареборачка јерес. Будући да Христос, као што Сам сведочи, није од овога света (Јн. 8, 23), онда ни Христови следбеници нису од овога света: „Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет“ (Јн. 15, 19). Црква Христова ни Православно Царство, којима је Христос Глава, дакле, нису од овога света. Црква и Царство су двоједна икона, као душа и тело, Небеског Јеруслалима. Православно Царство и Црква су оштро подељени, раздељени и несливни са светом, и њихова је мисија да читав свет, који је изван њих, преобрази у себе, у Царство и Цркву. Екуменизам је, међутим, сав од света и сав у свету. Црква је по својој ипостаси и природи саборна, а васељенска, екуменска, само по свом административном устројству. Екуменизам, пак, као савез „цркава“, је и по својој ипостаси и природи и устројству свесветски, васељенски, али не и саборан, јер саборност подразумева истоветност истините вере, коју екуменизам не занима; њему је довољна спољашње, формално јединство у култу и администрацији. Зато екуменизму смета Цар, јер је он као икона Главе Цркве – Христа, чувар догмата вере и канонске свезе њеног јединства. Цар је чувар оштре границе између Царства-Цркве и света. И све док је Цар био на трону, екуменизам није могао да почне да укида и брише ове границе. Зато је екуменизам цареборачка јерес, јер не жели да се поново јави „онај који задржава“, већ жели да се оштре границе између Царства-Цркве и света укину, како би се Царство и Црква укинули и претворили у свет. Зато православни екуменисти – папоцезаристи затурају и не проповедају догматско богословље о свештеном царском чину и служби, чега је потврда савремено репринт издање Катихисиза Св. Филарета Московског, у коме је изостављен наведени део. 2. Екуменизам и папизам спаја цареборачка јерес и окренутост и укорењеност у свету, и проповедање земаљског а не Небеског царства. Папа Стефан 4. је 754. са Пипином Малим склопио уговор о оснивању папске државе, а финале цареборства и пуноћа папоцезаризма је била када је, поред легалног Цара у Цариграду (без обзира што је био иконоборац), 800. за цара крунисан Карло Велики. У Цркви не могу бити два Цара, као што не могу постојати два хришћанска Царства. Уместо универзализма хришћанског Царства успостављен је универзализам папске власти. Екуменизам проповеда јединство „цркава“ у Христу, без јединства у догматици, а паписти исто то, само са јединством у папи. И једни и други ће уместо Христа дочекати и прихватити антихриста, коме ће папа, највероватније, бити лажни пророк. Од Трећег Ватиканског концила паписти су прихватили протестантску догматику, еклисиологију и есхатологију, а са њима јереси пантеизма, апокатастазе и хилијазма. По узору на папистички Концил, од времена патр. Атинагора почеле су припреме за Велики Православни Сабор, који је одржан 2016. на Криту, а на њему прихваћени документи са свим наведеним јересима. 3. Екуменизам прихвата протестантску есхатологију хилијзма, хиљадугодишњег царства овде на земљи, која је у основи јудејска есхатологија „великог шабата“, тј. царства земаљског, и лажног месије, тј. антихриста. И паписти су прихватили јудејску есхатологију. Они са својом „старијом браћом“ чекају месију. Кога чекају, тога ће и дочекати – лажног месију, тј. антихриста. 4. Православни Цар је икона Христова. Јеврејски месија, антихрист је Христова антиикона. Зато ће и икона и антиикона претходити, као претеча и антипретеча, Христовом Другом Доласку. Долазећи православни Цар, који према савременим откривењима треба да буде и Патријарх, уништиће и искорениће у Православном Царству-Цркви све наведене јереси: екуменизам, цареборство, папизам и жидовствујуће. Амин! Нека тако буде! Боже, дај! Архимандрит др Никодим (Богосављевић) View full Странице