Jump to content

Пад арх. Никодима у отворени антисемитизам - од личног проблема до општецрквене бруке

Оцени ову тему


Препоручена порука

Управо сада, Ведран* рече

Извињавам се. Нашао сам. Поруке које сам тражио биле су у другој теми (о Кошићу).

Jel vidis da sam pogodio da se radi o tri komponente.  12:smeha:12:smeha:12:smeha:

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 248
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Управо сада, Trifke рече

Jel vidis da sam pogodio da se radi o tri komponente.  12:smeha:12:smeha:12:smeha:

Ма мораћемо из тебе истерати дух погађачки. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Eto pokusavao sam i pokusavao ali nemogu da odolim a da ne spomenem problem duhovnika i duhovnjastva koji , kod nas, poprima razmere epidemije.  Nikodim je samo jedan od serije primera raznih zaludjenjaka koje po manastirima mozemo sresti. Jedni isteruju demone a nikako da ih isteraju, drugi savetuju bracne supruznike da opste samo kada hoce decu, treci nece da pricescuju mlade ljude ako su imali bludne misli, cetvrti, lece, peti uce molitvi i podvigu i normalno sve to bez icijeg blgoslova. Tako da licno mislim da je Nikodim samo vrh ledenog brega. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, Ведран* рече

Извињавам се. Нашао сам. Поруке које сам тражио биле су у другој теми (о Кошићу).

Постануо си кано ментовани Ђед!:))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Zoran Đurović рече

Постануо си кано ментовани Ђед!:))

А који ли је сад то кад је с великим словом? :))

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово сам вам хтео написати. Један римокатолик пре десетак или мање година дошао код Ђеда и изразио жељу да пређе на православље. Пита га Ђед да ли жели да се крсти или да га прими у православље миропомазањем. Човек изразио жељу да се крсти и крстио га Ђед! То ми је оспричао један наш данас монах а пре риокатолик.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 44 минута, Trifke рече

Eto pokusavao sam i pokusavao ali nemogu da odolim a da ne spomenem problem duhovnika i duhovnjastva koji , kod nas, poprima razmere epidemije.  Nikodim je samo jedan od serije primera raznih zaludjenjaka koje po manastirima mozemo sresti. Jedni isteruju demone a nikako da ih isteraju, drugi savetuju bracne supruznike da opste samo kada hoce decu, treci nece da pricescuju mlade ljude ako su imali bludne misli, cetvrti, lece, peti uce molitvi i podvigu i normalno sve to bez icijeg blgoslova. Tako da licno mislim da je Nikodim samo vrh ledenog brega.

Руси су на Саборима о томе расправљали, младостарчество и тако то. 

Код нас ваљда нема времена. Стичем утисак да пола сваког Сабора протекне у расправи по питању Храма Св Саве и тако задњих колико, 20-30 година? А дурга половица је у осталим, по живот важним питањима, ко ће на коју Епархију и тако то. :)))

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ведран* рече

Руси су на Саборима о томе расправљали, младостарчество и тако то. 

Код нас ваљда нема времена. Стичем утисак да пола сваког Сабора протекне у расправи по питању Храма Св Саве и тако задњих колико, 20-30 година? А дурга половица је у осталим, по живот важним питањима, ко ће на коју Епархију и тако то. :)))

Na zalost tako je. Samo da znas nisu  ni ti duhovnici toliko lrivi jer im vladike to dopustaju. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Trifke рече

Na zalost tako je. Samo da znas nisu  ni ti duhovnici toliko lrivi jer im vladike to dopustaju. 

Егзистенцијална питања. :))

Привина Глава и томе слично. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Баш одгледах данас један руски документарац о старцу Власију. Помислих на почетку опет нешто чудно, али кад видех старца променио сам мишљење. Нормалан човек, па зато поверовах и ја да је истински старац. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Ведран* рече

Баш одгледах данас један руски документарац о старцу Власију. Помислих на почетку опет нешто чудно, али кад видех старца променио сам мишљење. Нормалан човек, па зато поверовах и ја да је истински старац. 

Stos je u tome sto kod nas nemas normalnih. Vecinom i oni koji su normalni pod uticajem ludaka prestaju da budu normalni. Kada bi neki psihijatar pregledao monastvo u vecini manastira brzo bi napunio izvesnu ustanovu. :)))

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, александар живаљев рече

Православни Цар је икона Христова

Tako je :D

Rezultat slika za PUTIN GOD GIF

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 59 минута, Бранко Авдагић рече

Ово сам вам хтео написати. Један римокатолик пре десетак или мање година дошао код Ђеда и изразио жељу да пређе на православље. Пита га Ђед да ли жели да се крсти или да га прими у православље миропомазањем. Човек изразио жељу да се крсти и крстио га Ђед! То ми је оспричао један наш данас монах а пре риокатолик.

Ракох на вечери Амфилохију кад је поменуо: "ја крстим човјека ако се осећа некрштеним" - Кад је то крштење постало ствар осећања? То је ван памети. Замисли да ти тако верник, који се на литургији причестио, дође после 5 минута и тражи да се поново причести, "јер ја се причестих, али се осећам празно, па да поновимо, можда сада упали"!

Догмати и канони уређују ову материју, а нигде не стоји да је валидност или делотворност крштења везано за нечије осећање. Канони зато рашчињавају оног ко крсти већ крштеног или ко не крсти некрштеног. Овде су посреди кршења канона у галактичким размерама. Кад се тако резонује дођеш у ситуацију да, као Артемије, сам рукополажеш владике. 

Амфилохије је направио тежак грех догматско-канонске природе, али и моралне јер је саблазнио вас који сте неутврђени у вери. Скоро је узео и замонашио већ замонашену православну монахињу. После се чупао на грешку своје канцеларије, али то су само смешни изговори, јер никога не можеш замоначити а да ти дође са улице. Но, то је Черна Гора (што Његош рече, да је што добра не би се звала Црна) и Брда, тамо се све може...   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...