Осам година ПОУКА

[Милан Ракић]

На данашњи дан, 24. маја 2009. године, српски интернет је постао, није претенциозно ако се тако изразим-БОГАТИЈИ. "Засијала" је једна нова "звезда" која своју светлост шири ево већ осам година у континуитету...

Када су оснивачи овог Форума - својеврсне друштвене заједнице православно верујућих људи, али и свих осталих, пре осам година покренули ПОУКЕ - Живе Речи Утехе, нису могли ни да претпоставе колико ће "порасти" и развити се ово наше заједничко чедо. Заслуге свакако припадају на првом месту оцу Ивану Цветковићу који је осмислио са својим сарадницима тада, како би наш Форум требао да изгледа. Али смо сви остали, кроз наредне месеце и године, како смо се укључивали у рад Форума, својим присуством, учешћем на темама, коментарима, текстовима, све новим и новим темама, доприносили расту и развоју највеће интернет православне заједнице на српском језику. 

ПОУКЕ су за разлику од других (православних) интернет медија, понудиле заинтересованима нешто ново и другачије. Ново и другачије у смислу да се нисмо ограничили само на креирање тема и дискусију око ствари које се тичу вере, него смо се дотицали и осталих тема, друштвених и животних, јер ми као хришћани у ишчекивању будућег Царства, ипак живимо у овом свету и наша дужност је да будемо "со овом свету" и да као такви осмислимо или пак обесмислимо сваку друштвену појаву са којом се сусрећемо. 

Због таквог става којег смо се од почетка држали, наилазили смо и на прегршт критика. Поједине теме и коментари су наилазили на осуду, сматрани су провокацијама, замерано нам је да нисмо довољно православни, да дебатујемо о неважним темама, да промовишемо некакво "пинк православље", да смо исувише либерални, да смо левичари, секташи, екуменисти, (додај према жељи)...

Сви критичари су ипак пренебрегавали једну основну чињеницу, а то је да као и реалном животу; ван овог Форума, ван друштвених мрежа, у Цркви и ван ње, у нашој парохијској заједници и ван ње, међу људима који за себе кажу да су верници, који својим животом сведоче Истину, или онима који се труде или онима који се и не труде зарад свог спасења, или онима који не верују свеједно, дакле свуда око нас - живе толико различити људи. Не можемо све нас "укалупити", али можемо да разговарамо и кроз дискусију објаснимо. Ми смо то на нашем Форуму понудили. Свима.

Једина смо интернет заједница, на којој смо прихватили у границама коректне дискусије да "причамо" са инославнима, са онима који за себе тврде да не верују у Бога, у најкраћем, са особама и личностима за које се на први поглед не може рећи да су православни хришћани. И такав приступ је и донео резултат, од којих је можда и најбитнији тај, да је и друга страна почела да нас гледа "другим очима". Суштина није у томе да је "политика сајта" таква да се ми некоме додворавамо, него да живим сведочанством (истина преточеним кроз писани израз), покажемо да бити православни хришћанин данас није ствар "затуцаности" и тамо неких "попова који замајавају народ" и сл.

Колико је то добро или не, ствар је свакодневног преиспитивања и анализе. Некима импонује, неки се не слажу са тиме, али сви заједно и једни други, креирамо ПОУКЕ и ову једну мисију у којој сви учествујемо.

За ових осам година смо стекли базу од готово 21000 регистрованих чланова, који истина сви не учествују у раду Форума на начин на који се Форуми иначе користе. Дакле, истина је да поменути број чланова није активан у свакодневним дискусијама, али је исто тако истина и да ти људи нису овде дошли "безвезе", е да би се тек тако прикључили нашој заједници. Поред форумских активности, наша заједница заинтересованима има да понуди још прегршт садржаја. Покренули смо православну друштвену мрежу Црква.нет. Покренули смо и свакога дана допуњавамо највећу базу религиозне (и не само такве) литературе-књига и текстова. Осмислили смо начин да помогнемо нашим члановима, неудатим и неожењеним да се путем Форума упознају, те да покушају да се остваре и у брачној заједници. Понудили смо, ангажовањем стручњака из више разнородних области, да форумаши затраже и добију стручне одговоре на многа питања и недоумице.

Такође, појединачни квалитети сваког члана Форума понаособ, допринели су и самосталним иницијативама. Самосталним у смислу да није уредништво Форума понудило такав, `ајд да кажем садржај, него су сами чланови Форума препознали неки проблем и одлучили да се самоорганизују и допринесу његовом, ако не коначном решењу што је нажалост немогуће, а оно континуираним радом, вољом и хтењем да се такви проблеми ублаже. Овде мислим на пројекат Жива Дела Утехе, који је покренут пре неколико месеци и који има за циљ да на материјални начин-колико је ко у могућности, изнађе се неко решење и колико-толико се помогне у храни, разноразним потрепштинама и новцу онима који вапе за тиме и на које је њихово окружење, можда не заборавило, али се толико јада и беде намножило код нас, да је сиромашних и болесних све више; а ето, та акција је до сада више пута дала своје плодове...

Нажалост, још и ово да кажем, мада ме буде и срамота сваки пут када помињем. Ми и даље нисмо успели да решимо сталан извор финансирања нашег сајта. Финансирања у смислу плаћања закупа хостинга, софтвера и одржавања сајта. Ми јесмо "махали" (како су неки циници међу нама коментарисали) да смо део Мисионарског одељења СПЦ. То јесте чињеница. Али је и чињеница да тај реферат у оквиру наше Цркве нема опредељена средства за финасирање интренет портала који су његов део. Те смо стога у ситуацији да сваког месеца апелујемо на чланове Форума да својим добровољним прилозима помогну нашу мисију. Нажалост, тако је како је и тај апел је опет нажалост (за сада) трајан. Имамо неколико форумаша који су се обавезали да свакога месеца одвоје по неки динар како бисмо платили обавезе, но опет нам је сваки прилог добро дошао како би наставили са радом.

И не знам шта бих вам још више имао рећи-и са овим сам вас удавио

Желим вам свима здравља и истрајности и упорности да се изборите са свим недаћама које нам живот доноси. А кад свакога дана изборите своју малу победу, да одвојите и по неки тренутак за Поуке и допринесете да Жива Реч Утехе дође до свакога коме је потребна.

Срећан нам овај осми рођендан свима. Живи и здрави били на многаја лета!!!

Милан Ракић

Главни сајт администратор

 

 

View full Странице

 

[Guest]

[Драгана Милошевић]

С Р Е Ћ А Н     Р О Ђ Е Н Д А Н

Х В А Л А  Ш Т О  П О С Т О Ј И Т Е !

[PredragVId]

 

[JESSY]

 

                                                                      

 

                                                               SRECNO FORUMASIMA I ADMINISTRACIJI!!!!!

                                                                           UZ BOZIJU POMOC IDEMO DALJE....

 

[RYLAH]

Драги дневниче,

Осма је година Поука. Радио сам марљиво и стрпљиво, забадао ножеве у леђа где год је требало, увлачио сам се и љубио позадине коме год је требало. Све што су ми причали у поверењу преносио сам немилице вишима од мене. Посебно сам поносан што сам успео да @verum est in beer, свог главног такмаца, избацим из администрације.

Није ово што сам постигао ни толико мало. Догурао сам до администратора.

Али није довољно! Хоћу врх! Хоћу све! Слава и паре су тек кад си ГАС! И моћ... Толика моћ!

И Милан ће да се излане кад не треба и где не треба, а ја ћу да будем ту и чекаћу...

[Лидија Миленковић]

[Milan Nikolic]

Svima je bolje da uzmu odmor.

[Natasa.]

[АлександраВ]

Православљем

Обојене

Утешне речи између људи.

Колико мисли, делића живота,

Емоција, знања, искуства, стаје у осам година?

 

Сликамо речимо

Рецитујемо тугама
Етикетирамо и разобличавамо
Ћутимо, вичемо, шапућемо
Али и певушимо свакодневно,
Некада сами, некада не.

Рукујемо се, грлимо, љубимо,
Осмехујемо, свађамо и беснимо,
Ђачки марљиво учимо.
Ето, тако некако.
Невезани а повезани,

Дали смо се једни другима,
А свакако, сви заједно, трајемо.

На многаја љета!

[Биљана 1234]

Сретан рођендан!

Много сте драги и сасвим необични сви. Понекад гргољимо, као воде. Толико различитих тема овде, као и у свету што их је. Отвориш срце и слушаш. Мада, увек ми се осмехну, онако, благо, као детету неком. Изгледа то волим највише, ту добронамерност шалозбиљну.

[Јанко]

Питање:

Пут којим се ређе иде, а није Скот Пек?

Одговор:

 

Покајање.

Опроштај.

Утеха.

Кинонија.

Евхаристија.

 

П.С.

"Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи -
Бог је слободу дао за човјека.

Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикô -
У својој смрти да нађе лијека.

Ми пут свој знамо, пут Богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!

Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!"

П.П.С.

 

[Икар Губелкијан]

8, па још 8, па још 8 о тако у недоглед, док има интернета!

Браво, свако добро и хвала на труду!

[geronymo]

svakog dobra želim još mnogo godina

[obi-wan]

Srecan NAM rodjendan!